Prosečno nedeljno radno vreme člana posade vozila u periodu od bilo koja četiri uzastopna kalendarska meseca ne sme da bude duže od 48 časova, uključujući i prekovremeni rad.

Najduže dnevno radno vreme člana posade uključujući i prekovremeni rad ne sme da bude duže od 14 časova u periodu od 24 časa.

Najduže nedeljno radno vreme člana posade vozila može da iznosi 60 časova, uključujući i prekovremeni rad.

Godišnji odmor, odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i ostala odsustva sa rada uz naknadu zarade u smislu propisa o radu, u svrhe izračunavanja prosečnog nedeljnog radnog vremena iz

stava 1. ovog člana

, svodi se na najviše osam časova dnevno, odnosno najviše 48 časova nedeljno, u zavisnosti od ugovorenog radnog vremena.

Ako član posade vozila obavlja noćni rad, radno vreme ne sme da bude duže od deset časova tokom perioda od 24 časa.

Ukoliko je član posade vozila angažovan kod više prevoznika, odnosno poslodavaca ili je i sam prevoznik, radno vreme člana posade vozila predstavlja zbir svih časova rada kod svih prevoznika, odnosno poslodavaca kod kojih je angažovan.

Prevoznik, odnosno poslodavac koji je angažovao člana posade vozila iz

stava 6. ovog člana

, nalaže članu posade vozila u pisanom ili elektronskom obliku da mu dostavi izvod iz evidencije o radnom vremenu kod drugog ili drugih prevoznika, odnosno poslodavaca.

Član posade vozila dužan je da izvod iz evidencije iz

stava 7. ovog člana

dostavi najkasnije do sedmog u narednom mesecu za kalendarski mesec koji prethodi tekućem mesecu, u pisanom ili elektronskom obliku.

Vozač mora tačno i adekvatno da evidentira vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast primene ovog zakona, ostale poslove definisane pod ostalim radnim vremenom, vremena raspoloživosti, odmore i pauze. Ovi podaci se unose ručno na poleđinu tahografskih listića ili termalnog papira za ispis, odnosno preko tastera za ručni unos digitalnog tahografa.

Vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast primene ovog zakona evidentira se kao ostalo radno vreme.

Prevoznik je dužan da obavesti članove posade vozila o odredbama ovog zakona i internim pravilima preduzeća u pogledu radnog vremena i odmora, o čemu poseduje dokaz.

Prevoznik je dužan da vodi propisanu evidenciju o radnom vremenu člana posade vozila, koja isključivo sadrži ime, prezime, jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG), datum i mesto rođenja člana posade kao podatke o ličnosti.

Podaci u evidenciji iz

stava 12. ovog člana

moraju da odgovaraju:

Prevoznik mora da čuva dokaz iz

stava 11. ovog člana

i evidencije iz

stava 12. ovog člana

dve godine po isteku perioda na koji se odnose i dužan je da, na zahtev nadležnog organa, iste pruži na uvid.

Na zahtev člana posade vozila, u pisanom ili elektronskom obliku, prevoznik je dužan da mu izda izvod iz evidencije o radnom vremenu.

Prevoznik je dužan da obavesti člana posade vozila o rasporedu radnog vremena i promeni rasporeda najmanje 24 časa unapred.

Odredbe ovog zakona isključuju primenu odredaba propisa o radu koje se odnose na preraspodelu radnog vremena.

Zbog objektivnih ili tehničkih razloga ili razloga u vezi organizacije rada, može se usvojiti odstupanje od perioda iz

stava 1. ovog člana

, a na osnovu kolektivnih ugovora, dogovora između predstavnika poslodavaca i zaposlenih, pri čemu period ne sme biti duži od šest meseci.

Bliži propis o načinu izračunavanja prosečnog nedeljnog radnog vremena iz

stava 1. ovog člana

, kao i sadržaju i načinu vođenja evidencije iz

stava 12. ovog člana

donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministar) uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove rada.