Prosečno nedeljno radno vreme člana posade vozila u periodu od bilo koja četiri uzastopna kalendarska meseca ne sme da bude duže od 48 časova, uključujući i prekovremeni rad.

Najduže dnevno radno vreme člana posade uključujući i prekovremeni rad ne sme da bude duže od 14 časova u periodu od 24 časa.

Najduže nedeljno radno vreme člana posade vozila može da iznosi 60 časova, uključujući i prekovremeni rad.

Godišnji odmor, odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i ostala odsustva sa rada uz naknadu zarade u smislu propisa o radu, u svrhe izračunavanja prosečnog nedeljnog radnog vremena iz

stava 1. ovog člana

, svodi se na najviše osam časova dnevno, odnosno najviše 48 časova nedeljno, u zavisnosti od ugovorenog radnog vremena.

Ako član posade vozila obavlja noćni rad, radno vreme ne sme da bude duže od deset časova tokom perioda od 24 časa.

Ukoliko je član posade vozila angažovan kod više prevoznika, odnosno poslodavaca ili je i sam prevoznik, radno vreme člana posade vozila predstavlja zbir svih časova rada kod svih prevoznika, odnosno poslodavaca kod kojih je angažovan.

Prevoznik, odnosno poslodavac koji je angažovao člana posade vozila iz

stava 6. ovog člana

, nalaže članu posade vozila u pisanom ili elektronskom obliku da mu dostavi izvod iz evidencije o radnom vremenu kod drugog ili drugih prevoznika, odnosno poslodavaca.

Član posade vozila dužan je da izvod iz evidencije iz

stava 7. ovog člana

dostavi najkasnije do sedmog u narednom mesecu za kalendarski mesec koji prethodi tekućem mesecu, u pisanom ili elektronskom obliku.

Vozač mora tačno i adekvatno da evidentira vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast primene ovog zakona, ostale poslove definisane pod ostalim radnim vremenom, vremena raspoloživosti, odmore i pauze. Ovi podaci se unose ručno na poleđinu tahografskih listića ili termalnog papira za ispis, odnosno preko tastera za ručni unos digitalnog tahografa.

Vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast primene ovog zakona evidentira se kao ostalo radno vreme.

Prevoznik je dužan da obavesti članove posade vozila o odredbama ovog zakona i internim pravilima preduzeća u pogledu radnog vremena i odmora, o čemu poseduje dokaz.

Prevoznik je dužan da vodi propisanu evidenciju o radnom vremenu člana posade vozila, koja isključivo sadrži ime, prezime, jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG), datum i mesto rođenja člana posade kao podatke o ličnosti.

Podaci u evidenciji iz

stava 12. ovog člana

moraju da odgovaraju:

Prevoznik mora da čuva dokaz iz

stava 11. ovog člana

i evidencije iz

stava 12. ovog člana

dve godine po isteku perioda na koji se odnose i dužan je da, na zahtev nadležnog organa, iste pruži na uvid.

Na zahtev člana posade vozila, u pisanom ili elektronskom obliku, prevoznik je dužan da mu izda izvod iz evidencije o radnom vremenu.

Prevoznik je dužan da obavesti člana posade vozila o rasporedu radnog vremena i promeni rasporeda najmanje 24 časa unapred.

Odredbe ovog zakona isključuju primenu odredaba propisa o radu koje se odnose na preraspodelu radnog vremena.

Zbog objektivnih ili tehničkih razloga ili razloga u vezi organizacije rada, može se usvojiti odstupanje od perioda iz

stava 1. ovog člana

, a na osnovu kolektivnih ugovora, dogovora između predstavnika poslodavaca i zaposlenih, pri čemu period ne sme biti duži od šest meseci.

Bliži propis o načinu izračunavanja prosečnog nedeljnog radnog vremena iz

stava 1. ovog člana

, kao i sadržaju i načinu vođenja evidencije iz

stava 12. ovog člana

donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: ministar) uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove rada.

Dnevno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od devet časova. Izuzetno, dnevno vreme upravljanja vozilom može da se produži na deset časova najviše dva puta nedeljno.

Nedeljno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od 56 časova.

Ukupno vreme upravljanja vozilom u toku bilo koje dve uzastopne nedelje ne sme da bude duže od 90 časova.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana u javnom linijskom gradskom i prigradskom prevozu putnika, odnosno u međumesnom linijskom prevozu putnika na linijama dužine do 50 km, koji se obavlja u celini na teritoriji Republike Srbije, dnevno vreme upravljanja vozilom ne sme da bude duže od osam časova.

Početkom dnevnog vremena upravljanja smatra se trenutak završetka neprekidnog dela odmora u trajanju od najmanje sedam časova.

Vremena upravljanja vozilom obuhvataju sva vremena upravljanja vozilom na teritoriji strana ugovornica AETR sporazuma i država koje nisu strane ugovornice AETR sporazuma.

Najkasnije nakon perioda upravljanja vozilom od četiri časa i 30 minuta, vozač mora da koristi neprekidnu pauzu od najmanje 45 minuta, osim ako ne započinje sa korišćenjem dnevnih ili nedeljnih odmora.

Pauza iz

stava 1. ovog člana

ne uračunava se u radno vreme.

Pauza iz

stava 1. ovog člana

može da se zameni prvom pauzom od najmanje 15 minuta i drugom od najmanje 30 minuta, raspoređenim tokom pomenutog perioda upravljanja vozilom ili neposredno nakon njega tako da budu u skladu sa odredbama

stava 1. ovog člana

.

Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, u javnom linijskom gradskom i prigradskom prevozu putnika, odnosno u međumesnom linijskom prevozu putnika na linijama dužine do 50 km, koji se obavlja u celini na teritoriji Republike Srbije, vozač mora da koristi pauzu u trajanju od najmanje pet minuta na svakom polaznom stajalištu pre svakog polaska.

Vreme raspoloživosti može se smatrati pauzom.

Vreme pauze se može smatrati odmorom u toku dnevnog rada.

Član posade vozila, najkasnije nakon šest časova neprekidnog rada, mora da prekine radno vreme odmorom u toku dnevnog rada.

Odmor u toku dnevnog rada traje najmanje 30 minuta ako radno vreme člana posade vozila traje više od šest, a manje od devet časova.

Odmor u toku dnevnog rada traje najmanje 45 minuta ako radno vreme člana posade vozila traje više od devet, a manje od dvanaest časova.

Odmor u toku dnevnog rada traje najmanje 60 minuta ako radno vreme člana posade vozila traje više od dvanaest časova.

Odmor u toku dnevnog rada može se koristiti u više delova u trajanju od po najmanje 15 minuta raspoređenih tokom radnog vremena.

Odmor u toku dnevnog rada ne uračunava se u radno vreme.

Odredbe

stava 1. ovog člana

ne odnose se na javni linijski gradski i prigradski prevoz putnika, odnosno na međumesni linijski prevoz putnika na linijama dužine do 50 km, koji se obavlja u celini na teritoriji Republike Srbije.

Član posade vozila mora da koristi dnevne i nedeljne odmore.

Član posade vozila mora da iskoristi novi dnevni odmor u roku od 24 časa nakon završetka prethodnog dnevnog ili nedeljnog odmora. Deo dnevnog odmora koji ulazi u navedeni rok od 24 časa i traje najmanje 9 a manje od 11 časova, smatra se skraćenim dnevnim odmorom.

Dnevni odmor može da se produži tako da postane pun nedeljni odmor ili skraćeni nedeljni odmor.

Izuzetno od

stava 2. ovog člana

vozač koji je član višečlane posade mora da iskoristi novi dnevni odmor u trajanju od najmanje devet časova u roku od 30 časova od završetka dnevnog ili nedeljnog odmora.

Član posade vozila može imati najviše tri skraćena dnevna odmora između svaka dva nedeljna odmora.

U toku bilo koje dve uzastopne nedelje, član posade vozila mora da koristi najmanje dva puna nedeljna odmora ili jedan puni nedeljni odmor i jedan skraćeni nedeljni odmor.

Nedeljni odmor mora da započne najkasnije po završetku šestog 24-časovnog perioda od završetka prethodnog nedeljnog odmora.

Izuzetno od

stava 7. ovog člana

, član posade vozila koji obavlja međunarodni vanlinijski prevoz putnika, može da odloži korišćenje nedeljnog odmora najkasnije do završetka 12 uzastopnih 24-časovnih perioda od završetka prethodnog punog nedeljnog odmora, uz istovremeno ispunjenje sledećih uslova:

U slučaju korišćenja skraćenog nedeljnog odmora, član posade je dužan da nadoknadi vremensku razliku do punog nedeljnog odmora najkasnije do kraja treće nedelje računajući od nedelje u kojoj je korišćen skraćeni nedeljni odmor. Svaka vremenska razlika koja se koristi za nadoknađivanje skraćenog nedeljnog odmora mora da se iskoristi u celini tako da se nadoveže na drugi odmor u trajanju od najmanje devet časova.

Izuzetno od st. 6. i 9. ovog člana, posada vozila u javnom linijskom gradskom i prigradskom prevozu putnika, odnosno u međumesnom linijskom prevozu putnika na linijama dužine do 50 km, koji se obavlja u celini na teritoriji Republike Srbije koristi najmanje skraćeni nedeljni odmor koji se dodaje vremenu dnevnog odmora.

Nedeljni odmor koji se proteže u dve nedelje može da se računa u bilo kojoj, ali isključivo u jednoj od te dve nedelje.

Član posade vozila može da koristi dnevni odmor i skraćeni nedeljni odmor u vozilu, ako u njemu postoji ležaj za spavanje svakog člana posade vozila i ako je vozilo u stanju mirovanja. Pune nedeljne odmore, odnosno odmore koji traju duže od 45 časova a koji se koriste za nadoknađivanje skraćenih nedeljnih odmora, članovi posade vozila ne smeju da koriste u vozilu, već u adekvatnom smeštaju, koji odgovara rodnim specifičnostima i raspolaže odgovarajućim smeštajnim i sanitarnim kapacitetima.

Pun dnevni odmor koji koristi član posade vozila koje se prevozi trajektom ili vozom, može se prekinuti, ne više od dva puta, ostalim aktivnostima koje ukupno ne traju duže od jednog časa. Tokom ovako korišćenog punog dnevnog odmora član posade vozila mora imati pristup ležaju u kabini trajekta ili kušet kolima.

Vreme putovanja člana posade vozila do mesta preuzimanja, odnosno od mesta predaje vozila na koje se ovaj zakon odnosi, pri čemu se navedeno vozilo ne nalazi u mestu boravka člana posade vozila, niti u uobičajenom mestu rada člana posade vozila evidentira se kao vreme raspoloživosti.

Vreme kada član posade prati vozilo koje se prevozi trajektom ili vozom se ne sme računati i evidentirati kao odmor, osim kada član posade ima pristup ležaju u kabini trajekta ili kušet kolima.

Vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast primene ovog zakona do mesta preuzimanja, odnosno od mesta predaje vozila na koje se ovaj zakon odnosi, pri čemu se drugo pomenuto vozilo ne nalazi u mestu boravka vozača, niti u uobičajenom mestu rada vozača, evidentira se kao ostalo radno vreme.

Član posade vozila ima prava na odgovarajuću zaradu, odnosno naknadu zarade u skladu sa propisima o radu, odnosno u skladu sa propisima kojima se uređuju plate.

Za vreme raspoloživosti član posade ostvaruje pravo na odgovarajuću naknadu na način utvrđen propisom o radu, odnosno u skladu sa propisima kojima se uređuju plate, po osnovu vremena pripravnosti.

Prevoznik ne sme isplaćivati nagrade ili dodatke na zaradu vozačima koje angažuje na osnovu pređenog puta, odnosno količine prevezenog tereta, ukoliko se time ugrožava bezbednost saobraćaja na putevima, odnosno podstiče kršenje ovog zakona.

Prevoznik je dužan da organizuje rad vozača tako da se vozači pridržavaju odredaba ovog zakona.

Prevoznik je dužan da da odgovarajuća uputstva vozaču i da vrši njihovu redovnu kontrolu kako bi se obezbedilo poštovanje odredaba ovog zakona.

Prevoznici, pošiljaoci tereta, špedicije, agencije i ostali organizatori prevoza su odgovorni da se prevoz organizuje, odnosno obavi u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ako je vozač u određenom periodu vremena odsustvovao sa rada zbog bolovanja, godišnjeg odmora ili upravljao vozilom koje nije iz oblasti primene ovog zakona, prevoznik je dužan da za svaki takav period vozaču izda Potvrdu o aktivnostima vozača (u daljem tekstu: Potvrda).

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

Potvrda se ne izdaje za vremena, odnosno aktivnosti vozača koje se evidentiraju pomoću tahografa ili ručnim unosom.

Potvrdu sačinjava prevoznik u dva primerka i popunjava je u štampanom obliku, odnosno putem računara. Jedan primerak Potvrde se izdaje vozaču, a drugi se čuva po redosledu izdavanja u sedištu prevoznika u periodu od dve godine od trenutka njenog izdavanja.

Potvrda isključivo sadrži prezime i ime odgovornog lica prevoznika, radno mesto odgovornog lica prevoznika, prezime i ime vozača, datum rođenja vozača, broj vozačke dozvole, lične karte ili pasoša vozača, datum početka rada vozača kod prevoznika i potpise odgovornog lica i vozača kao podatke o ličnosti i mora da bude pravilno popunjena pre početka putovanja.

Bliži izgled, sadržaj i način popunjavanja Potvrde iz

stava 1. ovog člana

propisuje ministar.

Vozač može da odstupi od odredaba

člana 4. stav 5.

i čl. 5-8. ovog zakona, odnosno čl. 6-8. AETR sporazuma, u meri u kojoj je to potrebno da bi se osigurala bezbednost putnika, vozila ili tereta, ukoliko se time ne ugrožava bezbednost saobraćaja, a kako bi se omogućilo vozilu da stigne do prvog pogodnog prostora za parkiranje vozila. Vozač mora da naznači razlog za ovakvo odstupanje ručno na poleđini tahografskih listića ili termalnog papira za ispis ili na drugom validnom dokumentu, najkasnije po dolasku na pogodni prostor za parkiranje vozila.