(1) Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude.

(2) Blagovremeno izjavljena žalba ovlašćenog lica odlaže izvršenje presude.

(3) Ako zakonom nije drukčije određeno, žalba protiv rešenja izjavljuje se u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja.

(1) Žalba protiv presude ili rešenja može se izjaviti samo pismeno.

(2) Žalbu mogu da izjave stranke, branilac, oštećeni i nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik oduzetog predmeta, odnosno korisnik oduzetog društvenog sredstva.

Javni tužilac može izjaviti žalbu ne samo na štetu nego i u korist okrivljenog pravnog lica, odnosno okrivljenog odgovornog lica.

Član121 (1) Oštećeni može izjaviti žalbu samo u pogledu odluke suda o troškovima postupka. (2) Ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od oštećenog kao tužioca, oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih osnova zbog kojih se presuda može pobijati. (3) Ako javni tužilac nije prisustvovao glavnom pretresu (

član 110

), oštećeni ima pravo da u svojstvu tužioca izjavi žalbu protiv presude, bez obzira na to da li je i javni tužilac izjavio žalbu.

Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta kojima ne raspolaže okrivljeno pravno lice, odnosno koji nisu svojina okrivljenog odgovornog lica (

član 31. stav 2

), žalbu može izjaviti i lice čiji je predmet oduzet.

Branilac može izjaviti žalbu i bez posebnog ovlašćenja okrivljenog pravnog lica, odnosno okrivljenog odgovornog lica, ali ne i protiv njihove volje.

(1) Drugostepeni sud odlučuje o žalbi samo na sednici veća.

(2) Kad drugostepeni sud rešava o žalbi protiv presude prvostepenog suda, stranke će se obavestiti o sednici veća ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka ili jedne od njih bilo korisno za razjašnjenje stvari.

Osim slučaja predviđenog u članu 387. stav 1. Zakona o krivičnom postupku, drugostepeni sud može preinačiti odluku prvostepenog suda i ako nađe da je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili dokaze koje nije sam izveo, a odluka prvostepenog suda je zasnovana na tim dokazima.

Tužilac može na sednici veća u celini ili delimično odustati od optužbe ili izmeniti optužni predlog u korist okrivljenog. Ako je javni tužilac odustao od optužbe u celini, predsednik veća će o tome obavestiti oštećenog iz

člana 50. stav 2. ovog zakona

i pozvati ga da se u roku od osam dana izjasni da li hoće da produži gonjenje.

Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena žalba.

Postupak dovršen pravnosnažnom presudom, odnosno pravnosnažnim rešenjem o privrednom prestupu donesenim u skraćenom postupku, može se ponoviti.

Pored slučajeva predviđenih u članu 404. Zakona o krivičnom postupku, postupak se može ponoviti i ako se utvrdi da je odgovorno lice koje je osuđeno za privredni prestup za istu radnju pravnosnažno osuđeno u krivičnom postupku (član 14).

Protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj zakon ili propis o privrednom prestupu, kao i protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj sudskoj odluci, nadležni javni tužilac, može podići zahtev za zaštitu zakonitosti.

(1) O zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava sud određen republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.

(2) Savezni sud rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede ovog zakona ili saveznog propisa o privrednom prestupu, ako je odluku doneo sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nadležan za rešavanje u drugom stepenu.

(3) Sud iz

stava 1. ovog člana

rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti i kad je odlukom tog suda povređen i savezni i republički, odnosno pokrajinski propis. Protiv presude tog suda može se, zbog povrede ovog zakona ili saveznog propisa o privrednom prestupu, podići zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Savezni sud.

(1) Zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Savezni sud podiže savezni javni tužilac.

(2) Zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini podiže javni tužilac, određen republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.

(3) Ako nadležan javni tužilac u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nije podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede ovog zakona ili saveznog propisa o privrednom prestupu zato što je našao da nema osnova za to, taj zahtev može podići savezni javni tužilac pred Saveznim sudom.

Zahtev za zaštitu zakonitosti može podići javni tužilac u roku od šest meseci od dana kad je strankama dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva, odnosno u roku od šest meseci od dana kad je stranci saopštena odluka republičkog, odnosno pokrajinskog javnog tužioca da nije našao osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti (

član 132

).

Savezni sud može zahtevati od suda nadležnog za izvršenje da odloži izvršenje odluke, odnosno da prekine već započeto izvršenje do donošenja odluke o podignutom zahtevu.