(1) Svi državni organi, organizacije udruženog rada, druge samoupravne organizacije i zajednice dužne su da prijave privredne prestupe o kojima su obavešteni ili za koje saznaju na koji drugi način.
(2) Državni organi, organizacije udruženog rada i druge samoupravne organizacije i zajednice navešće u prijavi sve podatke o privrednom prestupu i učiniocu i dokaze koji su im poznati i preduzeće mere da se obezbede isprave, poslovne knjige, drugi spisi i tragovi privrednog prestupa, predmeti na kojima je ili pomoću kojih je učinjen privredni prestup i drugi dokazi.
(3) Nadležni organi su dužni da uzmu u razmatranje i prijave koje podnose građani.
(1) Prijava za privredni prestup podnosi se nadležnom javnom tužiocu pismeno ili usmeno.
(2) Kad se prijava podnosi usmeno, upozoriće se prijavilac na posledice lažnog prijavljivanja. O usmenoj prijavi sastaviće se zapisnik, a ako je prijava saopštena telefonom, sačiniće se službena beleška.
(3) Ako je prijava za privredni prestup podnesena sudu, organu inspekcije ili nenadležnom javnom tužiocu, oni će prijavu primiti i odmah dostaviti nadležnom javnom tužiocu.
(1) Ako organi inspekcije, povodom prijave ili pri vršenju svoje dužnosti, saznaju da je izvršen privredni prestup, dužni su da preduzmu mere potrebne da se otkrije učinilac privrednog prestupa, da se obezbede tragovi privrednog prestupa i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje postupka za privredni prestup.
(2) U tu svrhu organi inspekcije mogu tražiti potrebna obaveštenja i od državnog organa, organizacije udruženog rada ili druge samoupravne organizacije ili zajednice u kojoj je otkriven privredni prestup ili od pojedinaca, ali ne mogu nikoga da saslušavaju u svojstvu okrivljenog, svedoka ili veštaka.
(3) Prilikom prikupljanja obaveštenja organi inspekcije mogu preduzimati odgovarajuće upravne mere i vršiti druga inspekcijska ovlašćenja koja imaju po važećim propisima
(4) Na osnovu prikupljenih obaveštenja, organi inspekcije sastavljaju prijavu za privredni prestup, a ako su prijavu ranije dostavili nadležnom javnom tužiocu - poseban izveštaj kao dopunu prijave.
(1) Ako treba da se preduzme istražna radnja koja se docnije ne bi mogla sa uspehom izvršiti, organi inspekcije mogu i sami da izvrše privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje poslovnih prostorija i uviđaj.
(2) Kad organ inspekcije preduzima pojedine istražne radnje, te radnje mogu da vrše samo njegovi inspektori, odnosno ovlašćeni radnici u Službi društvenog knjigovodstva. Istražne radnje vrše se po propisima koji važe za istražne radnje koje preduzima sud. Zapisnici o izvršenim istražnim radnjama dostavljaju se javnom tužiocu, sa obrazloženjem o potrebi njihovog preduzimanja.
(1) Javni tužilac će odbaciti prijavu ako iz same prijave proističe da prijavljeno delo nije privredni prestup, da je nastupila zastarelost gonjenja ili da postoje drugi zakonski razlozi koji isključuju gonjenje.
(2) O odbacivanju prijave i o razlozima za to javni tužilac će obavestiti podnosioca prijave iz
(3) Podnosilac prijave može podneti višem javnom tužiocu prigovor protiv rešenja o odbacivanju prijave.
(4) Ako viši javni tužilac smatra da nije bilo osnova za odbacivanje prijave, može sam pokrenuti postupak za privredni prestup u roku od tri meseca od dana odbacivanja prijave.
ne pokrene postupak za privredni prestup određen saveznim zakonom za čije su izvršavanje odgovorni savezni organi, po isteku tog roka postupak može pokrenuti savezni javni tužilac u daljem roku od tri meseca.
(1) Ako javni tužilac smatra da prijava ne pruža dovoljno osnova da može odlučiti da li će pokrenuti postupak za privredni prestup, ili ako je javni tužilac saznao samo to da je izvršen privredni prestup, može od nadležnog organa inspekcije zahtevati da prikupi potrebna obaveštenja i da preduzme druge mere radi otkrivanja učinioca privrednog prestupa i obezbeđenja dokaza. Javni tužilac može uvek tražiti od organa inspekcije da ga obavesti o merama koje je preduzeo.
(2) Javni tužilac može tražiti potrebne podatke i obaveštenja od državnih organa i organizacija udruženog rada i drugih organizacija i zajednica, a može u tu svrhu pozvati i podnosioca prijave za privredni prestup.
(3) Javni tužilac i drugi državni organi, organizacije i zajednice dužni su da prilikom prikupljanja obaveštenja, odnosno davanja podataka postupaju obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi ugledu okrivljenog pravnog lica, odnosno časti i ugledu okrivljenog odgovornog lica.
) složi sa tim predlogom, preduzeće istražne radnje, a zatim će sve spise dostaviti javnom tužiocu.
(2) Istražne radnje se preduzimaju bez odlaganja i sprovode se u što kraće vreme.
(3) Određeni sudija može zatražiti da pojedine istražne radnje preduzme sudija drugog prvostepenog suda, ako je to u interesu lakšeg sprovođenja postupka.
(4) Ako se određeni sudija ne složi sa predlogom javnog tužioca za preduzimanje istražnih radnji, zatražiće da o tome odluči veće istog suda u sastavu od trojice sudija.
(5) Kad javni tužilac primi spise, odnosno obaveštenje od prvostepenog suda, podneće optužni predlog ili će doneti rešenje o odbacivanju prijave za privredni prestup.
(2) Tužilac i branilac mogu da prisustvuju saslušanju predstavnika okrivljenog pravnog lica i ispitivanju okrivljenog odgovornog lica.
(3) Tužilac, oštećeni, predstavnik okrivljenog pravnog lica, okrivljeno odgovorno lice i branilac mogu prisustvovati uviđaju i saslušanju veštaka.
(4) Saslušanju svedoka mogu prisustvovati tužilac, predstavnik okrivljenog pravnog lica, okrivljeno odgovorno lice i branilac, ako je verovatno da svedok neće doći na glavni pretres ili ako sudija nađe da je to celishodno, ili ako jedna od stranaka zahteva da prisustvuje saslušanju. Oštećeni može prisustvovati saslušanju svedoka samo ako je verovatno da svedok neće doći na glavni pretres.
(5) Određeni sudija, odnosno organ inspekcije koji preduzima istražnu radnju dužan je da na pogodan način obavesti tužioca, oštećenog, okrivljenog i branioca o vremenu i mestu izvršenja istražne radnje kojoj oni mogu da prisustvuju, osim ako postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeno pravno lice ili okrivljeno odgovorno lice ima branioca, sudija će umesto okrivljenog, po pravilu, obavestiti samo branioca.
(6) Ako lice kome je upućeno obaveštenje o istražnoj radnji nije prisutno, radnja se može izvršiti i u njegovom odsustvu.
(7) Radi razjašnjenja pojedinih tehničkih ili drugih stručnih pitanja koja se postavljaju u vezi sa pribavljenim dokazima ili prilikom ispitivanja okrivljenog odgovornog lica ili predstavnika okrivljenog pravnog lica ili preduzimanja drugih istražnih radnji, određeni sudija može pozvati stručno lice koje će mu o tim pitanjima davati potrebna obaveštenja. Ako su stranke prisutne, mogu tražiti da stručno lice pruži, bliža objašnjenja. U slučaju potrebe, određeni sudija može tražiti objašnjenja i od odgovarajuće stručne ustanove.
Lica koja prisustvuju istražnim radnjama mogu da predlože određenom sudiji da, radi razjašnjenja stvari, postavi određena pitanja predstavniku okrivljenog pravnog lica i okrivljenom odgovornom licu, svedoku ili veštaku, a po dozvoli sudije, mogu i neposredno da postavljaju pitanja. Ta lica mogu zahtevati da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu izvršenja pojedinih radnji, a mogu predlagati i izvođenje pojedinih dokaza.
(1) Ako se saslušava predstavnik okrivljenog pravnog lica, prethodno će se utvrditi njegov identitet i ovlašćenje da predstavlja pravno lice.
(2) Okrivljeno odgovorno lice pitaće se za ime i prezime, ime jednog od roditelja, mesto rođenja, godine života, školsku spremu, zanimanje i dužnost koju obavlja u pravnom licu u vreme izvršenja privrednog prestupa, prebivalište, da li je, kad i zašto osuđivano, da li se protiv njega vodi postupak za krivično delo ili za koji drugi privredni prestup i kakve su mu imovinske i porodične prilike.
Ako je radi uspešnog izvršenja pojedinih istražnih radnji sudiji potrebna pomoć organa unutrašnjih poslova ili drugog državnog organa, oni su dužni na njegov zahtev, da mu tu pomoć pruže.
Ako to zahtevaju interesi postupka ili interesi čuvanja tajne, određeni sudija će prilikom preduzimanja istražne radnje narediti licima koja saslušava ili koja prisustvuju drugoj istražnoj radnji da čuvaju kao tajnu određene činjenice ili podatke koje su tom prilikom saznali i upozoriće ih da odavanje tajne povlači krivičnu odgovornost. Ta naredba uneće se u zapisnik o istražnoj radnji uz potpis lica koje je upozoreno.
(1) Novčanom kaznom do 1.000 dinara može određeni sudija ili organ inspekcije koji preduzima istražnu radnju kazniti svako lice koje za vreme vršenja istražne radnje i posle opomene narušava red. Ako učešće takvog lica nije neophodno, ono može da bude udaljeno sa mesta gde se preduzima radnja.
(2) Okrivljeno odgovorno lice ne može da bude kažnjeno novčanom kaznom.
(3) Ako javni tužilac ili njegov zamenik narušava red, sudija će o tome obavestiti nadležnog javnog tužioca.
(1) Predmeti koji se po ovom zakonu ili po propisu o privrednom prestupu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u postupku za privredne prestupe, privremeno će se oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način odrediti njihovo čuvanje.
, dužan je, na zahtev određenog sudije ili ovlašćenog organa inspekcije da ih preda. Prilikom oduzimanja predmeta naznačiće se gde su pronađeni i opisaće se, a po potrebi će se i na drugi način obezbediti utvrđivanje njihove istovetnosti. Za oduzete predmete izdaće se potvrda.
(3) Određeni sudija ili organ inspekcije koji preduzima istražnu radnju može kazniti novčanom kaznom do 2.000 novih dinara svako lice koje odbije da preda predmet. Ako izrečena kazna ostane bez uspeha, odnosnom licu može se za svako dalje odbijanje predaje predmeta izreći novčana kazna do 4.000 novih dinara.
(4) Ovlašćeni organ inspekcije može oduzeti predmete navedene
(1) Tužilac, predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice mogu pritužbom da se obrate predsedniku suda u slučaju odugovlačenja ili drugih nepravilnosti u vezi sa sprovođenjem istražnih radnji.
(2) Predsednik suda će ispitati navode pritužbe, a ako je podnosilac pritužbe to zahtevao, obavestiće ga što je preduzeto.
(1) Optužni predlog sadrži: firmu, odnosno naziv okrivljenog pravnog lica, njegovo sedište i ime i prezime, ime jednog od roditelja njegovog predstavnika ako je poznat. Za okrivljeno odgovorno lice navešće se u optužnom predlogu njegovo ime i prezime i njegovi lični podaci (
(2) U optužnom predlogu navodi se i kratak opis privrednog prestupa, označenje suda pred kojim će se održati glavni pretres, koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu i predlog da se okrivljeno pravno lice, odnosno okrivljeno odgovorno lice osudi po zakonu. Ako je to potrebno, u optužni predlog unose se i razlozi kojima se utvrđuje osnovanost optužbe.
Kad sud primi optužni predlog, predsednik veća, odnosno sudija pojedinac će prethodno ispitati da li je sud nadležan, da li treba sprovesti pojedine istražne radnje ili dopuniti sprovedene istražne radnje i da li postoje uslovi za odbacivanje optužnog predloga.
Ako predsednik veća, odnosno sudija pojedinac nađe da je za suđenje nadležan drugi prvostepeni sud, ustupiće predmet, po pravnosnažnosti rešenja o nenadležnosti, tom sudu.
(1) Ako prilikom ispitivanja optužnog predloga predsednik veća, odnosno sudija pojedinac nađe da je radi razjašnjenja stvari potrebno sprovesti pojedine istražne radnje ili dopuniti već sprovedene istražne radnje, sam će sprovesti te radnje.
(1) Predsednik veća, odnosno sudija pojedinac će odbaciti optužni predlog rešenjem, ako nađe da delo koje je predmet optužbe nije privredni prestup, da je nastupila zastarelost gonjenja ili da postoje drugi zakonski razlozi koji isključuju gonjenja. Ako su sprovedene istražne radnje, predsednik veća odnosno sudija pojedinac će odbaciti optužni predlog iako nađe da nema dovoljno dokaza za postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni učinio privredni prestup koji je predmet optužbe.
(2) Rešenje o odbacivanju optužnog predloga sa kratkim obrazloženjem dostavlja se tužiocu, okrivljenom pravnom licu i okrivljenom odgovornom licu.