U postupku privatizacije može se prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije.

Prodaju imovine organizuje i sprovodi ministarstvo nadležno za poslove privrede.

Program donosi nadležni organ subjekta privatizacije.

Subjekt privatizacije dužan je da Program dostavi ministarstvu nadležnom za poslove privrede u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke o modelu i metodu.

Ministarstvo nadležno za poslove privrede može produžiti rok za dostavljanje Programa najduže za 30 dana, na zahtev subjekta privatizacije, ako za to postoje opravdani razlozi.

Ministarstvo nadležno za poslove privrede je dužno da u roku od najduže 30 dana od dana prijema Programa donese odluku o prihvatanju, odbijanju, vraćanju na ispravku ili o izmeni Programa.

Subjekt privatizacije dužan je da ispravku ili izmenu Programa izvrši u roku koji odredi ministarstvo nadležno za poslove privrede, koji ne može da bude duži od 30 dana od dana dostavljanja odluke iz

stava 4. ovog člana

.

Program se smatra donetim kada ministarstvo nadležno za poslove privrede donese odluku o prihvatanju tog programa.

Program donet u skladu sa ovim zakonom je izvršna isprava.

Program sadrži naročito: podatke o poslovanju subjekta privatizacije, vrednosti imovine, socijalnom programu, odnosno obavezama prema zaposlenima, programu zaštite životne sredine, kao i druge podatke od značaja za sprovođenje prodaje imovine subjekta privatizacije.

Pored podataka iz

stava 1. ovog člana

Program sadrži i podatke o:

Program sadrži potpisanu izjavu svih založnih poverilaca koji imaju založno pravo na imovini koja je predmet prodaje, da su saglasni sa Programom.

Odredbe ovog zakona o prodaji imovine, shodno se primenjuju i u slučaju prodaje imovine u skladu sa Programom subjekta privatizacije, koji u strukturi kapitala ima akcije ili udele Akcionarskog fonda.

Ugovor o prodaji imovine je ugovor po pristupu i sadrži odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni i roku plaćanja.

Ugovor o prodaji može da sadrži i odredbe o: iznosu i roku investiranja kupca, obavezi poslovanja, ograničenju raspolaganja imovinom putem otuđenja i zaloge, zabrani smanjenja broja zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, obavezi isplate redovne zarade zaposlenima, sredstvima obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza i druge odredbe.

Ukoliko ugovor o prodaji sadrži odredbe iz

stava 2. ovog člana

, obaveze kupca po pravilu traju dve godine.

Izuzetno od

stava 3. ovog člana

, zbog značaja očuvanja delatnosti, na predlog resornog ministarstva u čijoj je nadležnosti delatnost subjekta privatizacije, period ugovornih obaveza može se ugovorom o prodaji imovine odrediti u trajanju od tri godine.

Ukoliko ugovor o prodaji sadrži odredbe iz

stava 2. ovog člana

, kupac je dužan da dostavi prvoklasnu bankarsku garanciju, bezuslovnu, neopozivu, na prvi poziv naplativu, kojom garantuje izvršenje ugovornih obaveza, u skladu sa ugovorom o prodaji imovine.

Sredstva ostvarena naplatom bankarske garancije prenose se na uplatni račun budžeta Republike Srbije.

Kupac stiče pravo svojine nakon uplate ugovorene cene, u skladu sa ugovorom o prodaji imovine.

Izuzetno od

stava 7. ovog člana

, ukoliko ugovor o prodaji imovine sadrži odredbe iz

stava 2. ovog člana

, kupac stiče pravo svojine nakon uplate ugovorene cene i dostavljanja garancije.

Ugovor o prodaji imovine objavljuje se na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove privrede, u roku od tri dana od dana njegovog zaključenja.

Odredbe

člana 38. ovog zakona

koje se odnose na ustupanje ugovora o prodaji kapitala, shodno se primenjuju i na ustupanje ugovora o prodaji imovine.

Ugovor o prodaji imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ugovornih obaveza ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje ugovorne obaveze, kupac ne otkloni sledeće povrede ugovornih obaveza:

Kupcu se mogu ostaviti najviše tri uzastopna naknadna roka za postupanje po jednoj ugovornoj obavezi, ako se oceni da je kupac u prethodno ostavljenom naknadnom roku, dostavio dokaze da je preduzeo aktivnosti u cilju izvršenja ugovorne obaveze.

Založni poverilac, čije je potraživanje obezbeđeno na imovini koja je predmet prodaje, ima pravo da se naplati u celosti, pre ostalih poverilaca iz cene ostvarene prodajom tog dela imovine.

Ako poverilac iz

stava 1. ovog člana

ne naplati svoje potraživanje u celosti, preostali iznos potraživanja namiruje kao poverilac čije potraživanje nije obezbeđeno.

Po završetku postupka prodaje imovine, odnosno kada su se stekli svi uslovi predviđeni ugovorom o prodaji za prenos vlasništva nad imovinom koja je bila predmet prodaje, ministarstvo nadležno za poslove privrede donosi zaključak o namirenju založnih poverilaca.

Zaključak iz

stava 3. ovog člana

je konačan i ministarstvo nadležno za poslove privrede ga dostavlja nadležnim registrima za evidenciju založnih prava, radi brisanja tereta sa imovine koja je bila predmet prodaje.

Nadležni registri dužni su da izvrše brisanje tereta sa imovine koja je bila predmet prodaje po službenoj dužnosti i bez naknade.