Cilj prijemnog ispita je utvrđivanje stepena stručnog znanja potrebnog za pohađanje programa prethodne obuke i sposobnosti za vršenje sudijske i javnotužilačke funkcije.

Predmet prijemnog ispita odnosi se na utvrđivanje stepena stručnog znanja potrebnog za pohađanje programa prethodne obuke, što obuhvata važeće materijalno i procesno pravo u oblasti građanskog, krivičnog, privrednog, upravnog i prekršajnog prava, ljudskih prava, kao i poznavanje opšte kulture.

Program prijemnog ispita uređuje se aktom koji usvaja Upravni odbor uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva i objavljuje se najkasnije šest meseci pre dana polaganja ispita.

Prijemni ispit za prethodnu obuku organizuje se najmanje jednom godišnje.

Prijemni ispit se sastoji od pismenog i usmenog dela i testa ličnosti.

Način polaganja prijemnog ispita bliže se uređuje pravilnikom o polaganju prijemnog ispita za prethodnu obuku koji usvaja Upravni odbor uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Prijemni ispit se polaže pred Ispitnom komisijom.

Ispitna komisija ima pet članova, koji se imenuju na četiri godine.

Tri člana Ispitne komisije su iz reda sudija, koje imenuje Visoki savet sudstva na predlog Upravnog odbora, a dva člana su iz reda javnih tužilaca, koje imenuje Visoki savet tužilaštva na predlog Upravnog odbora.

Članovi Ispitne komisije ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Upravnog odbora i Programskog saveta.

Za sprovođenje testa ličnosti, Ispitna komisija angažuje stručna lica.

Ispitna komisija ocenjuje prijemni ispit.

Pismeni deo prijemnog ispita ocenjuje se bodovima od 1 do 100.

Usmeni deo prijemnog ispita ocenjuje se bodovima od 1 do 100.

Ocene na testu ličnosti su „zadovoljava” i „ne zadovoljava”.

Kandidat koji dobije manje od 50 bodova na pismenom ili usmenom delu prijemnog ispita, kao i kandidat koji na testu ličnosti dobije ocenu „ne zadovoljava”, nije položio ispit.

Završna ocena na prijemnom ispitu predstavlja zbir bodova sa pismenog i usmenog dela prijemnog ispita.

Kandidat ima pravo da u roku od 24 časa od objavljivanja rezultata pismenog dela prijemnog ispita izvrši uvid u svoj pismeni deo prijemnog ispita.

Kandidat ima pravo da izjavi žalbu na ocenu pismenog dela prijemnog ispita, u roku od 24 časa od isteka roka iz

stava 1. ovog člana

.

Kandidat ima pravo da u roku od 24 časa od objavljivanja rezultata usmenog dela prijemnog ispita izjavi žalbu na ocenu usmenog dela prijemnog ispita.

Žalba iz st. 2. i 3. ovog člana podnosi se posebnoj komisiji (u daljem tekstu: Žalbena komisija).

Žalbena komisija je dužna da o žalbi odluči u roku od tri dana od dana prijema žalbe.

Žalbena komisija može odlukom da odbaci žalbu, da odbije žalbu ili da usvoji žalbu i izmeni ocenu.

Odluka Žalbene komisije iz

stava 5. ovog člana

je konačna.

Žalbena komisija ima pet članova, koji se imenuju na četiri godine.

Tri člana Žalbene komisije su iz reda sudija, koje imenuje Visoki savet sudstva na predlog Upravnog odbora, a dva člana su iz reda javnih tužilaca, koje imenuje Visoki savet tužilaštva na predlog Upravnog odbora.

Članovi Žalbene komisije ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Upravnog odbora, Programskog saveta i Ispitne komisije.

Ispitna komisija utvrđuje rang listu kandidata na osnovu završne ocene.

Ukoliko kandidati imaju istu završnu ocenu, prednost ima kandidat sa boljom ocenom na pravosudnom ispitu, a ukoliko su i te ocene iste, prednost ima kandidat koji ima više radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita.

Za korisnike prethodne obuke, čija se obuka finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije, primaju se kandidati prema redosledu sa rang liste do popune broja korisnika određenog od strane Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Kandidati koji nisu obuhvaćeni

stavom 3. ovog člana

, a položili su prijemni ispit, mogu da pohađaju prethodnu obuku kao korisnici prethodne obuke, uz obavezu da samostalno snose troškove obuke.

Visina naknade troškova obuke iz

stava 4. ovog člana

, određuje se u skladu sa aktom Upravnog odbora.

Posle utvrđivanja rang liste, a pre njenog objavljivanja, Ispitna komisija dostavlja Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva izveštaj o sprovedenom prijemnom ispitu sa utvrđenom rang listom.

Visoki savet sudstva ili Visoki savet tužilaštva može da na prvoj narednoj redovnoj sednici odbije izveštaj o sprovedenom ispitu, ako utvrdi: bitnu povredu propisa o sprovođenju ispita, sukob interesa članova komisije, povredu načela jednakosti kandidata ili dokazanu nepravilnost koja je mogla uticati na rezultate ispita. Odluka o odbijanju izveštaja mora biti posebno obrazložena.

U slučaju iz

stava 2. ovog člana

, prijemni ispit se poništava odlukom Visokog saveta sudstva, odnosno odlukom Visokog saveta tužilaštva.

Protiv odluke o poništavanju prijemnog ispita kandidati koji su učestvovali na prijemnom ispitu mogu pokrenuti upravni spor.

Program prethodne obuke obuhvata primenu materijalnih i procesnih zakona, sudsku i javnotužilačku praksu, standarde sudijske i javnotužilačke etike, pravo Evropske unije, praksu Evropskog suda za ljudska prava, međunarodne pravne standarde, unutrašnju organizaciju rada sudova i javnog tužilaštva, naučne i stručne radove u oblasti domaćeg i međunarodnog prava, kao i veštine sudskog i javnotužilačkog posla.

Predlog programa prethodne obuke utvrđuje Programski savet i dostavlja ga Upravnom odboru.

Program prethodne obuke usvaja Upravni odbor, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Praktični deo prethodne obuke obavlja se u sudu, javnom tužilaštvu, kao i u drugim državnim organima, advokatskim kancelarijama i drugim organizacijama.

Sud, javno tužilaštvo, drugi državni organ ili advokatsku kancelariju u kojoj će korisnik prethodne obuke obavljati obuku, određuje Komisija za prethodnu obuku, prema mestu u kome korisnik prethodne obuke ima prebavilište, odnosno boravište.

Teorijski deo obuke se odvija kroz obradu određenih tematskih celina u organizaciji Akademije, a praktični deo kroz rad u pravosudnim organima pod nadzorom mentora i kroz rad u institucijama izvan pravosuđa.

Korisnik prethodne obuke pohađa program prethodne obuke u zavisnosti od dužine radnog iskustva koji je imao posle položenog pravosudnog ispita.

Prethodnu obuku u trajanju od 24 meseca pohađaju korisnici koji posle pravosudnog ispita imaju do dve godine radnog iskustva.

Prethodnu obuku u trajanju od 12 meseci pohađaju korisnici koji posle pravosudnog ispita imaju najmanje dve godine radnog iskustva.

Prethodnu obuku u trajanju od šest meseci pohađaju korisnici koji posle pravosudnog ispita imaju najmanje četiri godine radnog iskustva.

Prethodnu obuku u trajanju od tri meseca pohađaju korisnici koji posle pravosudnog ispita imaju najmanje šest godina radnog iskustva.

Po završetku svakog dela prethodne obuke koja se obavlja u sudu, odnosno javnom tužilaštvu, mentor iz tog dela prethodne obuke daje ocenu.

Ocenjivanje prethodne obuke vrši se ocenama od 1 do 5.

Korisnik prethodne obuke koji nije zadovoljan ocenom ima pravo da u roku od 48 časa od prijema obaveštenja o oceni podnese prigovor Komisiji za prethodnu obuku.

Komisija za prethodnu obuku odlučuje o prigovoru iz

stava 3. ovog člana

u roku od osam dana od dana dostavljanja prigovora.

Komisija za prethodnu obuku može prigovor odbaciti, odbiti, usvojiti i izmeniti ocenu, a može i organizovati polaganje usmenog dela ispita iz tog dela obuke.

Ocena Komisije za prethodnu obuku je konačna.

U slučaju da korisnik prethodne obuke dobije konačnu ocenu 1 iz dela prethodne obuke prestaje mu svojstvo korisnika prethodne obuke.

Po završetku prethodne obuke korisnici prethodne obuke polažu završni ispit na kome se proveraju isključivo praktična znanja i osposobljenost za obavljanje posla sudije ili javnog tužioca stečene na prethodnoj obuci.

Program i način polaganja završnog ispita prethodne obuke bliže se uređuje pravilnikom o polaganju završnog ispita prethodne obuke koji donosi Upravni odbor, uz saglasnost Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.

Završni ispit prethodne obuke se polaže pred Komisijom za završni ispit.

Komisija za završni ispit ima pet članova, koji se imenuju na četiri godine.

Tri člana Komisije za završni ispit su iz reda sudija, koje imenuje Visoki savet sudstva na predlog Upravnog odbora, a dva člana su iz reda javnih tužilaca, koje imenuje Visoki savet tužilaštva na predlog Upravnog odbora.

Članovi Komisije za završni ispit ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva, Upravnog odbora, Programskog saveta i Komisije za prethodnu obuku.

Ocenjivanje završnog ispita izražava se ocenama od 1 do 5.

Korisnik prethodne obuke koji na završnom ispitu dobije ocenu 1 smatra se da nije završio prethodnu obuku.

Korisnik prethodne obuke koji nije zadovoljan ocenom na završnom ispitu ima pravo žalbe na ocenu Programskom savetu u roku od tri dana od dana dobijanja obaveštenja o oceni.

Programski savet odlučuje o žalbi u roku od osam dana od dana dostavljanja žalbe.

Programski savet može žalbu odbaciti, odbiti ili usvojiti i izmeniti ocenu.

Odluka Programskog saveta je konačna.

Na kraju prethodne obuke korisnik prethodne obuke dobija završnu ocenu koja predstavlja zbir ocena dobijenih za pojedine delove obuke i ocene sa završnog ispita.

Akademija izdaje korisniku uverenje o završenoj prethodnoj obuci koje sadrži ocenu za svaki deo obuke i završnu ocenu.

Uverenje iz

stava 1. ovog člana

izdaje se na obrascu koji se utvrđuje aktom Upravnog odbora.

Korisnik prethodne obuke, čija se obuka finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije, a koji obuku pohađa u trajanju od 24 meseca, zasniva radni odnos na određeno vreme u Akademiji u trajanju od 30 meseci.

Korisnik prethodne obuke, čija se obuka finansira iz sredstava budžeta Republike Srbije, a koji obuku pohađa u trajanju od 12, šest ili tri meseca, zasniva radni odnos u Akademiji za vreme trajanja obuke.

Korisniku prethodne obuke iz

stava 2. ovog člana

koji je zaposlen kod drugog poslodavca miruje radni odnos.

Korisnik prethodne obuke ima platu u visini 70% od osnovne plate sudije osnovnog suda, za vreme trajanja radnog odnosa na određeno vreme u Akademiji.

Korisnik prethodne obuke iz

stava 2. ovog člana

kome miruje radni odnos u organu javne vlasti ima pravo na platu u visini plate koju je ostvarivao u organu javne vlasti ako je za njega povoljnija.

Pohađanje prethodne obuke smatra se radnim iskustvom u pravnoj struci.

Direktor Akademije može doneti odluku o odlaganju pohađanja prethodne obuke najduže na 12 meseci na osnovu molbe korisnika prethodne obuke.

Korisnik prethodne obuke ima pravo žalbe Upravnom odboru, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke iz

stava 1. ovog člana

. Odluka Upravnog odbora je konačna.

Izuzetno, direktor Akademije donosi rešenje o odlaganju pohađanja prethodne obuke korisniku koji se nalazi na trudničkom bolovanju ili porodiljskom odsustvu. Rešenje o odlaganju se donosi za period određen zakonom koji uređuje ovo pravo.

Pravo na zasnivanje radnog odnosa posle završetka prethodne

Lice koje je steklo uverenje o završenoj prethodnoj obuci u trajanju od 24 meseca, a čija je obuka finansirana sredstvima iz budžeta Republike Srbije, može zasnovati radni odnos na određeno vreme u trajanju od najduže dve godine, na poslovima sudijskog, odnosno javnotužilačkog pomoćnika, u sudu, odnosno javnom tužilaštvu ili na stručnim poslovima u Visokom savetu sudstva ili Visokom saveta tužilaštva.

Lice koje je steklo uverenje o završenoj prethodnoj obuci u trajanju od 12, šest ili tri meseca, a čija je obuka finansirana sredstvima iz budžeta Republike Srbije, može zasnovati radni odnos na određeno vreme u trajanju od najduže dve godine, na poslovima sudijskog, odnosno javnotužilačkog pomoćnika, u sudu, odnosno javnom tužilaštvu ili na stručnim poslovima u Visokom savetu sudstva ili Visokom saveta tužilaštva.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, radni odnos na određeno vreme se zasniva sa Visokim savetom sudstva, odnosno Visokim savetom tužilaštva prema broju korisnika koji su odredili.

Korisnik prethodne obuke obavezan je da redovno pohađa prethodnu obuku i poštuje pravila utvrđena opštim aktima Akademije.

Za kršenje obaveze iz

stava 1. ovog člana

korisniku prethodne obuke može se otkazati ugovor o radu ili izreći druge mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza u skladu sa odredbama Zakona o radu.