1. Svaki spor između dve ili više država potpisnica, ili između Interpola i jedne ili više država potpisnica (pojedinačno: strana u sporu, ili zajedno: strane u sporu) koji proizilazi iz tumačenja ili primene ovog sporazuma rešava se pregovorima, konsultacijama ili na bilo koji drugi dogovoreni način rešavanja.

2. Osim ako strane u sporu ne odluče drugačije, svaki spor koji proizilazi iz tumačenja ili primene ovog sporazuma, a koji se ne može rešiti u skladu sa stavom (1) ovog člana, rešava se, na zahtev bilo koje strane u sporu, konačnom i obavezujućom arbitražom u skladu sa „Opcionim pravilima za arbitražu koja uključuje međunarodne organizacije i države“ Stalnog arbitražnog suda, koja su na snazi na dan kada je ovaj sporazum spreman za potpisivanje. Broj arbitara je jedan ili tri, u skladu sa dogovorom strana u sporu. Ako se imenuje jedan arbitar, on se imenuje međusobnim dogovorom strana u sporu ili, ukoliko to nije moguće, imenuje ga generalni sekretar Stalnog arbitražnog suda. Kada arbitražni sud čine tri člana, svaka strana u sporu imenuje jednog arbitra, a trećeg, predsedavajućeg, arbitra imenuju međusobnim dogovorom dva arbitra ili, ukoliko to nije moguće, imenuje ga generalni sekretar Stalnog arbitražnog suda. Pre imenovanja ili potvrde, potencijalni arbitar potpisuje izjavu o prihvatanju, dostupnosti, nepristrasnosti i nezavisnosti. Presude arbitražnog suda konačne su i obavezujuće za Interpol i drugu stranu ili strane u sporu.

3. Jezik arbitražnog postupka je jedan od radnih jezika Interpol, odnosno, arapski, engleski, francuski ili španski.

4. Arbitražni postupak i njegov sadržaj, uključujući, ali ne ograničavajući se na sve podneske, odluke i presude, strane u sporu i arbitražni sud čuvaju kao poverljive, osim kada se takve informacije moraju otkriti na osnovu zakonske ili druge pravne obaveze koja je nametnuta jednoj ili više strana u sporu. U takvom slučaju, strana u sporu koja je obavezna da otkrije informacije konsultuje se sa drugom stranom ili stranama u sporu pre otkrivanja.