Zakon o parničnom postupku

Status propisa

van snageOdredba o prestanku važenja

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o parničnom postupku

van snage•Starija verzija

Gledate verziju pravnog akta koja više nije važeća

Ovaj propis je izmenjen ili stavljen van snage.

Nema linka za novu verziju
Glava drugaČl. 15–64

NADLEŽNOST I SASTAV SUDA

1.Čl. 15–26

Zajedničke odredbe

Član15
Sud ocenjuje po službenoj dužnosti, odmah po prijemu tužbe, da li je nadležan i u kojem je sastavu nadležan na osnovu navoda u tužbi i na osnovu činjenica koje su sudu poznate.
Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda, ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podizanja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste.
Član16
Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud Republike Srbije (u daljem tekstu: domaći sud), po službenoj dužnosti oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciti tužbu, osim kad nadležnost domaćeg suda zavisi od pristanka tuženog, a tuženi je dao svoj pristanak.
Član17
Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu nadležnost.
Ako je već održano pripremno ročište, ili ako ono nije održano pošto se tuženi na prvom ročištu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, viši sud prvog stepena ne može se ni po službenoj dužnosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadležnim za predmete iz nadležnosti nižeg suda prvog stepena iste vrste.
Protiv rešenja višeg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadležnim, kao i protiv rešenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio nižem sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoljena žalba.
Član18
Kad sudsko veće u toku postupka ili predsednik veća na pripremnom ročištu, po službenoj dužnosti ili povodom prigovora stranaka, utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda, postupak će se po pravnosnažnosti ovog rešenja nastaviti pred sudijom pojedincem, i to po mogućnosti pred predsednikom ovog veća kao sudijom pojedincem. Sudija pojedinac vezan je za pravnosnažnu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadležnost.
U slučaju iz
stava 1. ovog člana
 veće može, prema stanju postupka, odlučiti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu, već da ono samo sprovede postupak. Protiv ove odluke veća nije dozvoljena žalba.
Odredbe primenjivaće se i kad se u toku postupka pred većem promene okolnosti ili tužilac smanji tužbeni zahtev, tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac.
Ako je veće donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac, ova odluka ne može se pobijati zbog toga što odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac.
Kad sudija pojedinac u toku postupka, po službenoj dužnosti ili povodom prigovora stranaka, nađe da je za suđenje nadležno veće istog suda, postupak će se nastaviti pred većem. Protiv ovog rešenja sudije pojedinca nije dozvoljena žalba.
Član19
Sud će rešenjem obustaviti parnični postupak ako do donošenja odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparničnog postupka.
Postupak će se po pravnosnažnosti rešenja nastaviti po pravilima vanparničnog postupka pred nadležnim sudom.
Član20
Sud se može povodom prigovora tuženog, oglasiti mesno nenadležnim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ročištu ili, ako ono nije održano, do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu.
Sud se može oglasiti, po službenoj dužnosti, mesno nenadležnim samo kad postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ročištu ili, ako ono nije održano, do upuštanja tuženog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom ročištu za glavnu raspravu.
Član21
Po pravnosnažnosti rešenja kojim se oglasio nenadležnim (
čl. 17.
 i
20
), sud će ustupiti predmet nadležnom sudu. Pre nego što ustupi predmet nadležnom sudu će, po potrebi, zatražiti obaveštenja od tužioca.
Sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom nastaviće postupak kao da je kod njega bio pokrenut.
Ako je odluka o nenadležnosti bila doneta na glavnoj raspravi, sud kome je predmet ustupljen zakazaće glavnu raspravu i postupiće kao da se rasprava drži pred izmenjenim većem (
član 317
). Ako je odluka o nenadležnosti bila doneta na pripremnom ročištu, neće se zakazati novo pripremno ročište ako predsednik veća smatra da ono nije potrebno s obzirom na radnje preduzete na ranijem pripremnom ročištu.
Član22
Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadležnom smatra da je nadležan sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, dostaviće predmet sudu koji treba da reši ovaj sukob nadležnosti osim ako nađe da mu je predmet ustupljen usled očigledne omaške, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom slučaju će ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.
Kad je povodom žalbe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadležnim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadležnosti i sud kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadležan za rešavanje sukoba nadležnosti između tih sudova.
Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadležnosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupljen, ako je drugostepeni sud nadležan za rešavanje sukoba nadležnosti između tih sudova.
Član23
Sukob nadležnosti između sudova iste vrste rešava zajednički neposredno viši sud.
Sukob nadležnosti između sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije, rešava Vrhovni kasacioni sud.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član24
O sukobu nadležnosti može se odlučiti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadležnosti.
Dok se ne reši sukob nadležnosti, sud kome je predmet ustupljen dužan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Protiv rešenja kojim se rešava sukob nadležnosti nije dozvoljena žalba.
Član25
Sud vrši radnje u postupku na svom području. Ako postoji opasnost zbog odlaganja sud će preduzeti pojedine radnje i na području susednog suda i o tome obavestiti sud na čijem području je preduzeta radnja.
Član26
U pogledu nadležnosti domaćih sudova za suđenje strancima koji uživaju imunitet u Republici Srbiji i za suđenje stranim državama i međunarodnim organizacijama važe pravila međunarodnog prava.
U slučaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, objašnjenje daje organ nadležan za poslove pravde.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

2.Čl. 27

Nadležnost sudova za sporove sa međunarodnim elementom

Član27
Domaći sud je nadležan za suđenje kad je njegova nadležnost za spor sa međunarodnim elementom izričito određena zakonom ili međunarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili međunarodnom ugovoru nema izričite odredbe o nadležnosti domaćeg suda za određenu vrstu sporova, domaći sud je nadležan za suđenje u toj vrsti sporova i kad njegova nadležnost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadležnosti domaćeg suda.
3.Čl. 28–34

Stvarna nadležnost

Član28
Sudovi u parničnom postupku sude u granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član29

Utvrđivanje vrednosti predmeta spora

Kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.
Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Član30
Ako se zahtev odnosi na buduća davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora računa se po njihovom zbiru, ali najviše do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od pet godina.
Član31
Ako jedna tužba protiv istog tuženog obuhvata više zahteva koji se zasnivaju na istom činjeničnom i pravnom osnovu, nadležnost se određuje prema zbiru vrednosti svih zahteva.
Ako zahtevi u tužbi proizlaze iz raznih osnova, ili su istaknuti protiv više tuženih, nadležnost se određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.
Član32
Ako se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrđenje ništavosti, poništaj ili raskid ugovora, koji ima za predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se određuje prema tržišnoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.
Kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se računa prema jednogodišnjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zaključenom na kraće vreme.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član33
Ako se tužbom zahteva samo davanje obezbeđenja za izvesno potraživanje ili ustanovljenje založnog prava, vrednost predmeta spora određuje se prema iznosu potraživanja koje treba obezbediti. Ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraživanja koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uzeće se vrednost predmeta zaloge.
Član34
Ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, ali tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos.
U drugim slučajevima, kad se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac naznačio u tužbi.
Ako je u slučaju iz
stava 2. ovog člana
 tužilac očigledno suviše visoko ili suviše nisko označio vrednost predmeta spora, sud će, najdocnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano onda na glavnoj raspravi, pre početka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan način proveriti tačnost označene vrednosti.
4.Čl. 35–38

Sastav suda

Član35
U parničnom postupku sudovi sude u veću ili u opštoj sednici.
Slučajevi u kojima sudi sudija pojedinac određuju se ovim zakonom.
Predsednik veća može preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one odluke za čije je preduzimanje, odnosno donošenje ovlašćen ovim zakonom.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, sudija pojedinac u rešavanju stvari iz svoje nadležnosti ima sva prava i dužnosti koja pripadaju predsedniku veća i veću.
Član36
U prvom stepenu sporove sudi veće ili sudija pojedinac.
Kad sudi u prvom stepenu, veće je sastavljeno od jednog sudije predsednika veća i dvoje sudija-porotnika.
Član37
Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 50.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u slučajevima predviđenim posebnim zakonom.
Smatraće se da postoji sporazum stranaka da imovinskopravni spor, bez obzira na vrednost spora, sudi sudija pojedinac, ako jedna stranka to predloži do pripremnog ročišta, a druga stranka se o predlogu ne izjasni.
Ako jedan od suparničara podnese predlog da u imovinskopravnom sporu sudi sudija pojedinac ili to učini većina suparničara na jednoj strani, smatraće se da su se ostali saglasili sa predlogom.
Ako i na drugoj strani postoje suparničari, smatraće se da je predlog da u sporu sudi sudija pojedinac prihvaćen i da sporazum postoji, ako se niko ili većina suparničara ne izjasni o predlogu, odnosno ako jedan od dvoje suparničara prihvati predlog.
Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja državine.
Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoći.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član38
Kad sudi u drugom stepenu u sednici veća ili na raspravi sud odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje u veću sastavljenom od troje sudija.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

5.Čl. 39–64

Mesna nadležnost

a)Čl. 39–42
Opšta mesna nadležnost
Član39
Ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda, za suđenje je nadležan sud koji je opšte mesno nadležan za tuženog.
U slučajevima predviđenim u ovom zakonu za suđenje je pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan i drugi određeni sud.
Član40
Za suđenje je opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište.
Ako tuženi nema prebivalište u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi ima boravište.
Ako tuženi pored prebivališta ima i boravište u nekom drugom mestu, a prema okolnostima može se pretpostaviti da će tu duže vreme boraviti, opšte mesno nadležan je i sud boravišta tuženog.
Član41
Za suđenje u sporovima protiv Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi sedište njene skupštine.
Za suđenje u sporovima protiv pravnih lica, opšte mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi njihovo sedište. U slučaju sumnje, kao sedište smatraće se mesto u kome se nalaze njihovi organi upravljanja.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član42
Za suđenje u sporovima protiv državljanina Republike Srbije koji stalno živi u inostranstvu, gde je upućen na službu ili na rad od strane državnog organa ili pravnog lica, opšte mesno nadležan je sud njegovog poslednjeg prebivališta.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

b)Čl. 43–60
Posebna mesna nadležnost
Član43

Nadležnost za suparničare

Ako je jednom tužbom tuženo više lica (, a za njih ne postoji mesna nadležnost istog suda, nadležan je sud koji je mesno nadležan za jednog od tuženih, a ako među njima ima glavnih i sporednih obveznika, sud koji je mesno nadležan za koga od glavnih obveznika.
Član44

Nadležnost za sporove o zakonskom izdržavanju

Za suđenje u sporovima za zakonsko izdržavanje, ako je tužilac lice koje traži izdržavanje, nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.
Ako je za sporove o zakonskom izdržavanju s međunarodnim elementom domaći sud nadležan zato što tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem području tužilac ima prebivalište.
Ako nadležnost domaćeg suda u sporovima o zakonskom izdržavanju postoji zato što tuženi ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se može naplatiti izdržavanje, mesno nadležan je sud na čijem se području nalazi ta imovina.
Član45

Nadležnost za sporove o naknadi štete

Za suđenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za štetu, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem je području štetna radnja izvršena ili sud na čijem je području štetna posledica nastupila.
Ako je šteta nastala usled smrti ili teške telesne povrede, nadležan je pored suda iz
stava 1. ovog člana
 i sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište.
Odredbe primenjivaće se i u postupku protiv organizacije za osiguranje radi naknade štete trećim licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osiguranje, a odredba
stava 1. ovog člana
 i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade štete protiv regresnih dužnika.
Član46

Nadležnost za sporove radi zaštite prava na osnovu garancije proizvođača

Za suđenje u sporovima za zaštitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvođača koji je dao garanciju nadležan je, osim suda opšte mesne nadležnosti za tuženog, i sud opšte mesne nadležnosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uručio kupcu pismenu garanciju proizvođača.
Član47

Nadležnost za bračne sporove

Za suđenje u sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništenja braka ili razvoda braka (bračni sporovi), nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem području su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.
Ako je za bračne sporove domaći sud nadležan zato što su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište u Republici Srbiji, odnosno zato što tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem su području supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište, odnosno sud na čijem području tužilac ima prebivalište.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član48
Ako je u sporovima o imovinskim odnosima supružnika domaći sud nadležan zato što se imovina supružnika nalazi u Republici Srbiji ili zato što tužilac u vreme podizanja tužbe ima prebivalište ili boravište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem području tužilac ima prebivalište ili boravište u vreme podizanja tužbe.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član49

Nadležnost za sporove o utvrđivanju ili osporavanju očinstva ili materinstva

U postupku radi utvrđivanja ili osporavanja očinstva ili materinstva dete može podići tužbu bilo pred sudom opšte mesne nadležnosti bilo pred sudom na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište.
Ako je u postupku radi utvrđivanja ili osporavanja očinstva ili materinstva domaći sud nadležan zato što tužilac ima prebivalište u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem području tužilac ima prebivalište.
Član50

Nadležnost za sporove o nepokretnostima i zbog smetanja državine

Za suđenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetanja državine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, isključivo je nadležan sud na čijem se području nalazi nepokretnost.
Ako nepokretnost leži na području više sudova, nadležan je svaki od tih sudova.
Za sporove zbog smetanja državine na pokretnim stvarima nadležan je pored suda opšte mesne nadležnosti i sud na čijem se području dogodilo smetanje.
Član51

Nadležnost za sporove o vazduhoplovu i brodu

Kad je za suđenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutrašnje plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadležan domaći sud, isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan.
Kad je za suđenje u sporovima zbog smetanja državine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz
stava 1. ovog člana
 nadležan domaći sud mesno je nadležan, pored suda na čijem se području vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na čijem se području dogodilo smetanje.
Član52

Nadležnost za lica koja nemaju opštu mesnu nadležnost u Republici Srbiji

Tužba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema opštu mesnu nadležnost u Republici Srbiji može se podneti svakom domaćem sudu na čijem se području nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tužbom traži.
Ako nadležnost domaćeg suda postoji zato što je obaveza nastala za vreme boravka tuženog u Republici Srbiji, mesno nadležan je sud na čijem je području obaveza nastala.
Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema opštu mesnu nadležnost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tužba se može podneti sudu na čijem području tu obavezu treba ispuniti.
Član53

Nadležnost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica

Za suđenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedišta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opšte mesne nadležnosti nadležan je i sud na čijem se području nalazi ta poslovna jedinica.
Član54

Nadležnost po mestu gde se nalazi zastupništvo stranog lica u Republici Srbiji

Za sporove protiv fizičkog ili pravnog lica koje ima sedište u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tužba se može podneti sudu na čijem se području nalazi njegovo stalno zastupništvo ili sedište organa kome je povereno da vrši njegove poslove.
Član55

Nadležnost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama

U sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama isključivo je nadležan sud na čijem se području nalazi sedište komande vojne jedinice, odnosno ustanove.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član56

Nadležnost za sporove iz naslednopravnih odnosa

Dok ostavinski postupak nije pravnosnažno završen, za suđenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraživanja poverioca prema ostaviocu, pored suda opšte mesne nadležnosti mesno je nadležan i sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak.
Član57

Nadležnost za sporove u izvršnom i stečajnom postupku

Za suđenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvršnog postupka, odnosno u toku i povodom stečajnog postupka, isključivo je mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sud koji sprovodi izvršni, odnosno stečajni postupak, odnosno sud na čijem se području sprovodi administrativno izvršenje.
Član58

Nadležnost po mestu plaćanja

Za suđenje u sporovima imaoca menice ili čeka protiv potpisnika nadležan je, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud mesta plaćanja.
Član59

Nadležnost za sporove iz radnih odnosa

Ako je u sporu iz radnog odnosa tužilac zaposleni, za suđenje je nadležan, pored suda koji je opšte mesno nadležan za tuženog, i sud na čijem se području rad obavlja ili se obavljao.
Član60

Uzajamna nadležnost za tužbe protiv stranih državljana

Ako u stranoj državi državljanin Republike Srbije može biti tužen pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadležan za suđenje u toj građanskopravnoj stvari, ista nadležnost će važiti i za suđenje državljaninu te strane države pred domaćim sudom.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

v)Čl. 61–63
Određivanje mesne nadležnosti od strane neposredno višeg suda
Član61
Ako nadležni sud usled isključenja ili izuzeća sudije ili iz drugih razloga ne može da postupa, izvestiće o tome neposredno viši sud, koji će odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja.
Član62
Najviši sud određene vrste u Republici Srbiji može, na predlog stranke ili nadležnog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadležan sud sa njegovog područja ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi važni razlozi.
Sud će odbaciti predlog za određivanje drugog stvarno nadležnog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog, ako je predlog neobrazložen, ne sadrži razloge iz
stava 1. ovog člana
 ili ako stranka traži određivanje drugog stvarno nadležnog suda iz razloga koji se odnose na isključenje, odnosno izuzeće.
Odluku iz
stava 2. ovoga člana
 donosi sudija pojedinac, odnosno predsednik veća prvostepenog suda ili veće drugostepenog suda i protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član63
Ako je za suđenje nadležan sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne može utvrditi koji je sud mesno nadležan, Vrhovni kasacioni sud će, na predlog stranke, odrediti koji će stvarno nadležan sud biti mesno nadležan.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 125/2004 i 111/2009

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

g)Čl. 64
Sporazum o mesnoj nadležnosti
Član64
Ako zakonom nije određena isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan.
Ako je zakonom određeno da su za suđenje mesno nadležna dva ili više domaćih sudova, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadležan sud.
Ovaj sporazum važi samo ako je pismeno sastavljen i ako se tiče određenog spora ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa.
Ispravu o sporazumu tužilac mora priložiti uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti ili odgovor na tužbu.