Nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.

Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nužni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privređivanje a nemaju nužnih sredstava za život.

Nužni naslednik može biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleđivanja pozvan na nasleđe.

Nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom.

Nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja.

Ako nužni naslednik ne može ili neće da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta ostalim nužnim naslednicima.

Nužni naslednik se namiruje posle ostaviočevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara).

Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, do visine vrednosti nužnog dela.

Nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.

Nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo).

Na zahtev nužnog naslednika, sud može odlučiti da ovom pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo).

Odredbe prethodnih stavova važe samo ako ostavilac u zaveštanju ne odredi prirodu nužnog dela.

Nužnom nasledniku novčanu protivvrednost solidarno duguju svi zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Kad je to nedovoljno, nužni naslednik može zahtevati dopunu novčane protivvrednosti, shodno pravilima za vraćanje poklona.

Kad je zaveštalac odredio više isporukoprimaca i naredio da se neki od njih namiri pre ostalih, on postaje dužnik nužnog naslednika samo ako ostali ne mogu namiriti nužni deo.

Zaveštajni naslednik koji je nužnom nasledniku isplatio nužni deo može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

Ako ostavilac nečim optereti nužni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatraće se da je naslednikov nužni deo bez tereta.

Kad ostavilac nužnom nasledniku zavešta više od nužnog dela i nečim ga optereti, nužni naslednik može izabrati uvećani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nužni deo, bez tereta.

Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativim.

Od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane.

Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo.

Konačno, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici.

U vrednost zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je ostavilac utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrđivanja vrednosti zaostavštine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena.

Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume.

Ako je zbir uplaćenih premija veći od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.

Kad je nužni deo povređen, smanjuju se zaveštajna raspolaganja, a vraćaju se i pokloni ako je to potrebno da se nužni deo namiri.

Srazmerno smanjenje zaveštajnih raspolaganja

Zaveštajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Ako je zaveštalac ostavio više isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne doseže da se namiri nužni deo.

Zaveštajni naslednik čiji je nasledni deo smanjen zbog dopune nužnog dela može zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zaveštanja ne sledi što drugo.

Isto važi i za isporukoprimca kome je zaveštalac naložio da iz svoje isporuke nešto ispuni.

Pokloni se vraćaju obrnuto redu kojim su činjeni.

Pokloni učinjeni istovremeno vraćaju se srazmerno.

Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem sve dokle ne sazna za zahtev za vraćanje poklona.

Ako je nužni deo povređen zaveštanjem, isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Ako je nužni deo povređen i poklonima, dopuna novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

Smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.

Vraćanje poklona može se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostaviočeve.

Isplatu novčane protivvrednosti, odnosno smanjenje zaveštajnih raspolaganja i vraćanje poklona mogu zahtevati nužni naslednici.

Ako ostaviočev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nužni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od šest meseci od njegove smrti.