Zahtev za pristup fizičkoj infrastrukturi iz

člana 4. stav 1. ovog zakona

može se odbiti iz sledećih razloga:

smeštanje bilo kojih elemenata elektronske komunikacione mreže vrlo

visokog kapaciteta;

komunikacione mreže vrlo visokog kapaciteta ili pripadajućih sredstava,

uključujući i buduće potrebe za prostorom koje su na odgovarajući način

dokazane, kao što je upućivanje na javno dostupne investicione planove ili na

dosledno primenjivani procenat rezervisanog kapaciteta za buduće potrebe, u

odnosu na ukupni kapacitet fizičke infrastrukture;

bezbednosti, životne sredine i javnog zdravlja;

posebno kritične infrastrukture i mreža bitnih za odbranu i bezbednost zemlje;

komunikacione usluge mogu izazvati drugim uslugama koje se već pružaju

upotrebom iste fizičke infrastrukture;

versko dobro u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast zaštite ovih

dobara;

elementima elektronskih komunikacionih mreža, koje su pogodne za pružanje

elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, koje pod

pravičnim i razumnim uslovima nudi:

sektora, koji tom mrežom upravlja isključivo na veleprodajnom nivou, u

ruralnim ili udaljenim područjima.

Zahtev za pristup fizičkoj infrastrukturi iz

člana 5. stav 1. ovog zakona

, može se odbiti iz razloga propisanih

u stavu 1. ovog člana

, osim razloga iz stava 1. tačke 7) ovog člana.

Fizička infrastruktura koja je već podložna obavezama pristupa koje je propisao Regulator u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast elektronskih komunikacija ili zakonom kojim se uređuju pravila državne pomoći nije predmet obaveza iz

člana 4. ovog zakona

, sve dok su takve obaveze pristupa na snazi.

Razlog odbijanja zahteva iz člana 4. stav 1. i

člana 5. stav 1. ovog zakona

operator mreže ili organ javnog sektora mora detaljno obrazložiti i pisanim putem dostaviti podnosiocu zahteva najkasnije u roku od mesec dana od dana prijema urednog zahteva.

Ako operator mreže ili organ javnog sektora u roku iz

stava 4. ovog člana

odbije zahtev operatora ili ne odgovori na taj zahtev ili se ne zaključi ugovor u roku iz

člana 4. stav 10. ovog zakona

, svaka strana može u roku od mesec dana od dana odbijanja ili neodgovaranja na zahtev, odnosno od dana isteka roka za zaključenje ugovora podneti Regulatoru zahtev za odlučivanje.

Regulator, odlučuje rešenjem o zahtevu iz

stava 5. ovog člana

, uključujući i određivanje pravičnih i razumnih uslova, a prema potrebi i cenu za pristup, u skladu sa članom 4. st. 7. i 8. ovog zakona.

Regulator donosi rešenje iz

stava 6. ovog člana

u najkraćem roku, a najkasnije u roku od četiri meseca od dana prijema urednog zahteva, osim u izuzetnim slučajevima koji se odnose na obimnost i kompleksnost predmeta odlučivanja, kada se ovaj rok može produžiti do mesec dana.