Vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca predstavlja osnov za izbor i obaveznu obuku.

Vrednovanje se vrši na osnovu javno objavljenih, objektivnih, jedinstvenih i sveobuhvatnih kriterijuma koji se zasnivaju na kvalitativnim i kvantitativnim pokazateljima.

Vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca vrši se na osnovu sledećih osnovnih kriterijuma: stručno znanje i sposobnost njegove primene; sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnih pitanja; sposobnost za donošenje odluka u primerenim rokovima; veština raspravljanja i saslušavanja; sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja; sposobnost organizovanja i rukovođenja javnotužilačkog posla; preuzimanje dodatnih poslova i zaduženja.

Kriterijumi i pokazatelji za vrednovanje, način i postupak vrednovanja rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca, bliže se uređuju aktom Visokog saveta tužilaštva.

Rad Vrhovnog javnog tužioca i javnih tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva ne podleže vrednovanju.

Rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca redovno se vrednuje jednom u tri godine.

Izuzetno, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva, rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca može se vrednovati i vanredno.

Vrednovanje rada se izražava ocenom.

Ocene su: "izuzetno uspešno obavlja javnotužilačku funkciju", "uspešno obavlja javnotužilačku funkciju", "zadovoljavajuće obavlja javnotužilačku funkciju" i "nezadovoljavajuće obavlja javnotužilačku funkciju".

Ocena se upisuje u lični list glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca.

Glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac ima pravo prigovora protiv odluke o vrednovanju rada Visokom savetu tužilaštva u roku od 15 dana od dana prijema odluke, koja mora biti obrazložena.

Vrednovanje rada glavnog javnog tužioca i javnog tužioca vrši komisija koju imenuje Visoki savet tužilaštva.

Komisija je sastavljena od tri člana, u kojoj javni tužioci višeg stepena vrednuju rad glavnog javnog tužioca i javnog tužioca nižeg stepena.