Nosilac javnotužilačke funkcije samostalan je u vršenju javnotužilačke funkcije od izvršne i zakonodavne vlasti.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da očuva poverenje u svoju samostalnost u radu.

Javnotužilačka funkcija vrši se u javnom interesu radi obezbeđivanja primene Ustava i zakona, pri čemu se mora obezbediti poštovanje i zaštita ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje u nepristrasnost u svom radu.

Nosilac javnotužilačke funkcije postupa u skladu sa Etičkim kodeksom, koji donosi Visoki savet tužilaštva, u cilju unapređenja dostojanstva javnotužilačke funkcije i ugleda nosilaca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva.

Etički odbor stara se o poštovanju Etičkog kodeksa.

Etički kodeks bliže uređuje principe zakonitosti, samostalnosti, nepristrasnosti, srazmernosti, odgovornosti, posvećenosti i dostojanstvenosti. Svi organi javne vlasti i javni funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u samostalnost i nepristrasnost nosioca javnotužilačke funkcije i javnog tužilaštva.

Rad javnog tužilaštva i nosioca javnotužilačke funkcije je javan, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti član političke stranke.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da se uzdrži od javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera, osim ako se radi o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Nosilac javnotužilačke funkcije dužan je da se uzdrži od učestvovanja u političkim aktivnostima političkih subjekata.

Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo na platu i penziju u skladu sa dostojanstvom javnotužilačke funkcije i odgovornošću nosioca javnotužilačke funkcije.

Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo na platu i penziju dovoljnu da obezbedi njegovu samostalnost i materijalnu sigurnost.

Plata nosioca javnotužilačke funkcije uređuje se ovim zakonom.

Nosilac javnotužilačke funkcije ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranog lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje dato ili odluku donetu u vezi sa vršenjem javnotužilačke funkcije, izuzev ako učini krivično delo kršenja zakona od strane sudije ili javnog tužioca.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem javnotužilačke funkcije, bez odobrenja Visokog saveta tužilaštva.

Za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Ako je konačnom odlukom Ustavnog suda, pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno Republika Srbija može tražiti od nosioca javnotužilačke funkcije naknadu isplaćenog iznosa.

Nosilac javnotužilačke funkcije, javnotužilački pomoćnik i javnotužilački pripravnik imaju pravo da se udružuju u strukovna udruženja radi zaštite svojih interesa i očuvanja samostalnosti u radu javnih tužilaštava.

Pravo strukovnog udruživanja podrazumeva i učešće u aktivnostima strukovnih udruženja u toku radnog vremena, ako se time ne remeti rad u javnom tužilaštvu.

Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje o trošku Republike Srbije, na način uređen zakonom.

Javnotužilačka funkcija javnog tužioca je stalna i prestaje iz razloga propisanih Ustavom i ovim zakonom.

Glavni javni tužilac se bira iz reda glavnih javnih tužilaca ili javnih tužilaca, odnosno među licima koja ispunjavaju propisane uslove za izbor na šest godina i ne može biti ponovo biran za glavnog javnog tužioca u istom javnom tužilaštvu.

Glavni javni tužilac kome javnotužilačka funkcija glavnog javnog tužioca prestane na lični zahtev ili ako ne bude izabran za glavnog javnog tužioca u drugom javnom tužilaštvu, nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca koju je obavljao pre izbora za glavnog javnog tužioca.

Ako je za glavnog javnog tužioca višeg stepena biran glavni javni tužilac ili javni tužilac javnog tužilaštva nižeg stepena, posle prestanka javnotužilačke funkcije glavnog javnog tužioca nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu višeg stepena kojim je rukovodio.

Ako glavni javni tužilac nije obavljao javnotužilačku funkciju pre izbora, posle prestanka te javnotužilačke funkcije, nastavlja da obavlja javnotužilačku funkciju javnog tužioca u javnom tužilaštvu u kojem je obavljao javnotužilačku funkciju glavnog javnog tužioca.

Odluku o nastavku obavljanja javnotužilačke funkcije iz st. 2-4. ovog člana donosi Visoki savet tužilaštva.

Pre isteka vremena na koji je biran ili pre navršenja radnog veka javnotužilačka funkcija glavnom javnom tužiocu može prestati samo pod uslovima i iz razloga propisanim ovim zakonom.

Ako javno tužilaštvo bude ukinuto, glavni javni tužilac, odnosno javni tužilac nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju kao javni tužilac u javnom tužilaštvu koje je preuzelo nadležnost ukinutog javnog tužilaštva.

Ako je nadležnost ukinutog javnog tužilaštva preuzelo više javnih tužilaštava, nosilac javnotužilačke funkcije nastavlja da vrši javnotužilačku funkciju u javnim tužilaštvima koja su preuzela nadležnost ukinutog javnog tužilaštva na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva iz

stava 2. ovog člana

može se izjaviti žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.

Nosilac javnotužilačke funkcije udaljuje se sa javnotužilačke funkcije ako mu je određen pritvor.

Nosilac javnotužilačke funkcije može biti udaljen sa javnotužilačke funkcije ako je pokrenut postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje ili krivični postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen.

Odluku o udaljenju sa javnotužilačke funkcije donosi Visoki savet tužilaštva.

Vrhovni javni tužilac izuzima se iz odlučivanja ako se odlučuje o njegovom udaljenju.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva o udaljenju sa javnotužilačke funkcije može se izjaviti žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, ne zadržava izvršenje odluke.

Udaljenje sa javnotužilačke funkcije traje do ukidanja pritvora, pravnosnažnog okončanja postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije ili pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Visoki savet tužilaštva može ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje nosioca javnotužilačke funkcije.

Javni tužilac može biti trajno premešten u drugo javno tužilaštvo istog stepena, uz svoju pismenu saglasnost, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Javni tužilac može biti trajno premešten u drugo javno tužilaštvo istog stepena bez svoje saglasnosti ako u javnom tužilaštvu bude smanjen broj javnih tužilaca, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Protiv odluke Visokog saveta tužilaštva iz

stava 2. ovog člana

može se izjaviti žalba Ustavnom sudu koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe.

Javni tužilac nastavlja trajno da obavlja javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu u kojem je trajno premešten.

Javni tužilac može, uz svoju pismenu saglasnost, biti privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo istog ili neposredno nižeg stepena najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo. Visoki savet tužilaštva jednom godišnje posebno preispituje postojanje razloga za privremeno upućivanje i donosi obrazloženu odluku o nastavku ili prestanku privremenog upućivanja.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

javni tužilac višeg ili apelacionog javnog tužilaštva može, uz svoju pismenu saglasnost, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor u javno tužilaštvo u koje se privremeno upućuje, biti privremeno upućen u javno tužilaštvo posebne nadležnosti najduže na tri godine, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isto javno tužilaštvo.

Privremeno upućivanje vrši se izuzetno zbog potrebe efikasnog postupanja javnog tužilaštva, ako se to ne može obezbediti drugim organizacionim merama.

Visoki savet tužilaštva raspisuje javni poziv za privremeno upućivanje na osnovu obrazloženog predloga glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u kome se pojavila potreba za upućivanjem.

Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, uz prethodno pribavljeno mišljenje glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši i glavnog javnog tužioca javnog tužilaštva iz kojeg se upućivanje vrši. Rešenje o upućivanju mora biti obrazloženo.

Rešenje iz

stava 5. ovog člana

Visoki savet tužilaštva donosi većinom glasova propisanom Zakonom o Visokom savetu tužilaštva.

Ako Visoki savet tužilaštva na sednici na kojoj se odlučuje o donošenju rešenja iz

stava 5. ovog člana

ne donese odluku većinom glasova propisanom

u stavu 6. ovog člana

, glasanje se još jednom ponavlja na istoj sednici. U ponovljenom glasanju odluka o upućivanju je doneta ako je za nju glasalo najmanje šest članova Visokog saveta tužilaštva, od kojih je najmanje tri člana iz reda javnih tužilaca i tri člana iz reda istaknutih pravnika, pri čemu u glasanju ne učestvuju članovi po položaju.

Javni tužilac može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.

Upućivanje iz

stava 1. ovog člana

vrši se na predlog rukovodioca organa, odnosno ustanove ili međunarodne organizacije u koju se javni tužilac upućuje, po pribavljenom mišljenju glavnog javnog tužioca u kome javni tužilac vrši javnotužilačku funkciju, uz pismenu saglasnost javnog tužioca.

Upućivanje može trajati najduže tri godine, odnosno najduže šest godina u međunarodnu organizaciju, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isti organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju iz

stava 1. ovog člana

.

Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može biti na funkciji u drugom organu Republike Srbije, organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine ili javnoj službi, javnom preduzeću i drugom pravnom licu čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, ako zakonom nije drukčije određeno, baviti se javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz naknadu.

Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druga funkcija, posao ili privatni interes koji je suprotan ugledu i samostalnosti javnog tužilaštva.

Etički odbor odlučuje koja je funkcija, posao ili privatni interes u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnosti nosioca javnotužilačke funkcije i šteti ugledu javnotužilačke funkcije, na osnovu Etičkog kodeksa.

Nosilac javnotužilačke funkcije može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi umetničkom, nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu.

U slučaju određenom zakonom, nosilac javnotužilačke funkcije može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u Pravosudnoj akademiji.

Javni tužilac može u toku radnog vremena, po odobrenju Vrhovnog javnog tužioca ili glavnog javnog tužioca, da učestvuje u radu stručnog tela obrazovanog u skladu sa posebnim propisom i radne grupe za izradu zakona ili drugog akta.

Nosilac javnotužilačke funkcije je dužan da pismeno obavesti Visoki savet tužilaštva o drugoj funkciji, poslu ili privatnom interesu za koje postoji mogućnost da su nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom.

Obaveštenje iz

stava 1. ovog člana

Visokom savetu tužilaštva može da podnese i svako drugo lice.

Visoki savet tužilaštva pokreće i vodi postupak odlučivanja o nespojivosti javnotužilačke funkcije sa drugom funkcijom, poslom ili privatnim interesom, u skladu sa aktom Visokog saveta tužilaštva.

Visoki savet tužilaštva obaveštava nosioca javnotužilačke funkcije, glavnog javnog tužioca i neposredno višeg glavnog javnog tužioca, o postojanju nespojivosti funkcije, posla ili privatnog interesa sa javnotužilačkom funkcijom.

Nosilac javnotužilačke funkcije je javni funkcioner u smislu zakona koji uređuje sprečavanje korupcije i podleže obavezama za javnog funkcionera koje su utvrđene tim zakonom.

Plata glavnog javnog tužioca i javnog tužioca određuje se na osnovu osnovne plate.

Osnovna plata određuje se množenjem koeficijenta za obračun i isplatu plata sa osnovicom za obračun i isplatu plata.

Osnovica za obračun i isplatu plate glavnog javnog tužioca i javnog tužioca jednaka je osnovici za obračun i isplatu plate sudije.

Koeficijent za obračun i isplatu plate određuje se tako što se svaki javni tužilac razvrstava u jednu od pet platnih grupa.

Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada.

Nosilac javnotužilačke funkcije ne može da uz platu prima i penziju ostvarenu u skladu sa posebnim propisom.

Javni tužilac i Vrhovni javni tužilac su razvrstani u platne grupe, koje su izražene u koeficijentima.

U prvoj platnoj grupi je javni tužilac osnovnog javnog tužilaštva.

U drugoj platnoj grupi su javni tužilac višeg javnog tužilaštva i javni tužilac javnog tužilaštva posebne nadležnosti.

U trećoj platnoj grupi je javni tužilac apelacionog javnog tužilaštva.

U četvrtoj platnoj grupi je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva.

U petoj platnoj grupi je Vrhovni javni tužilac.

Prva platna grupa ima koeficijent 3,00.

Druga platna grupa ima koeficijent 3,50.

Treća platna grupa ima koeficijent 4,00.

Četvrta platna grupa ima koeficijent 5,00.

Peta platna grupa ima koeficijent 6,00.

Osnovna plata glavnog javnog tužioca jednaka je osnovnoj plati predsednika suda opšte nadležnosti pred kojim glavni javni tužilac postupa.

Osnovna plata glavnog javnog tužioca posebne nadležnosti jednaka je plati predsednika višeg suda pred kojim taj glavni tužilac postupa.

Javni tužilac koji je trajno premešten, odnosno privremeno upućen u drugo javno tužilaštvo, odnosno upućen u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa ima pravo na osnovnu platu javnog tužioca tog javnog tužilaštva, odnosno osnovnu platu u Visokom savet tužilaštva, ministarstvu nadležnom za pravosuđe, Pravosudnoj akademiji ili međunarodnoj organizaciji u koju je upućen, ako je za njega povoljnija.

Osnovna plata javnog tužioca koji obavlja javnotužilačku funkciju u javnom tužilaštvu u kome je nepopunjeno više od 10% javnotužilačkih mesta uvećava se od 10% do 50%, srazmerno broju nepopunjenih mesta, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Kao nepopunjeno javnotužilačko mesto smatra se i mesto javnog tužioca koji je privremeno oslobođen vršenja javnotužilačke funkcije, odnosno kome miruje javnotužilačka funkcija, zbog izbora, imenovanja, privremenog upućivanja u drugo javno tužilaštvo, odnosno upućivanja u Visoki savet tužilaštva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju, u zakonom propisanim slučajevima.

Osnovna plata glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati do 100%, na osnovu odluke Visokog saveta tužilaštva.

Nosilac javnotužilačke funkcije ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada i na naknadu troškova u slučajevima propisanim zakonom, kao i pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, najmanje pod istim uslovima i u istom obimu prava kao i ostali zaposleni u javnom tužilaštvu.