Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija), je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom.
Republička komisija ima status pravnog lica.
Sedište Republičke komisije je u Beogradu.
Republička komisija ima pečat, u skladu sa zakonom.
Sredstva za rad Republičke komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u okviru posebnog budžetskog razdela.
odlučuje o predlogu naručioca da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje postupanje u postupku javne nabavke;
4)
odlučuje o predlogu podnosioca zahteva za zaštitu prava da se zabrani nastavak postupka javne nabavke, zaključenje ili izvršenje ugovora o javnoj nabavci;
5)
odlučuje o troškovima postupka zaštite prava i troškovima pripreme ponude;
6)
prati i kontroliše sprovođenje odluka koje donosi;
7)
izriče novčane kazne u skladu sa ovim zakonom;
8)
poništava ugovor u skladu sa ovim zakonom;
9)
podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrdi da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti;
10)
sarađuje sa domaćim i stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih nabavki, u cilju unapređenja sistema javnih nabavki, a naročito zaštite prava i drugih postupaka iz nadležnosti Republičke komisije;
Republička komisija ima predsednika i osam članova.
Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Republičke komisije na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije (u daljem tekstu: nadležni odbor), nakon sprovedenog javnog konkursa.
Predsednik i članovi Republičke komisije biraju se na period od pet godina.
Nadležni odbor pokreće postupak za utvrđivanje predloga za izbor predsednika i članova Republičke komisije najkasnije šest meseci pre isteka njihovog mandata, a postupak izbora se okončava najkasnije mesec dana pre isteka mandata.
Predsednik Republičke komisije predstavlja Republičku komisiju, rukovodi njenim radom i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Predsednik Republičke komisije stara se o dinamici održavanja sednica veća, sastavu veća i koordinira rad veća.
U odsustvu predsednika Republičke komisije, Republičku komisiju predstavlja zamenik, odnosno zamenici predsednika Republičke komisije, koje iz reda članova imenuje predsednik Republičke komisije.
Za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje sedam godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita i koje ima radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti javnih nabavki.
Za člana Republičke komisije može da bude birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita i radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti javnih nabavki.
Za člana Republičke komisije može da bude birano i lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima javnih nabavki i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u državnim organima.
Najmanje pet članova Republičke komisije bira se među licima koja ispunjavaju uslov iz
Predsednik Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u prvu grupu položaja sa najvišim platnim razredom, uvećanu za 40%.
Član Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u prvu grupu položaja sa najvišim platnim razredom, uvećanu za 20%.
Predsednik i članovi Republičke komisije ne mogu da budu pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluke iz nadležnosti Republičke komisije, niti za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluke mogu da odgovaraju za štetu, osim ako je reč o izvršenju krivičnog dela.
Republička komisija ima službu koja vrši stručne, opšte - pravne, finansijsko-materijalne i administrativno-tehničke poslove koji su potrebni za rad Republičke komisije.
Službom rukovodi sekretar, koga imenuje i razrešava predsednik Republičke komisije.
Za sekretara Republičke komisije može da bude imenovano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena, odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci.
Na sekretara i zaposlene u službi primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima.
Na sekretara i zaposlene u službi shodno se primenjuju odredbe
Predsednik, odnosno član Republičke komisije ne može da obavlja drugu javnu funkciju, vrši funkciju u političkoj stranci, niti obavlja bilo koju drugu funkciju, službu, posao, dužnost ili aktivnost koja bi mogla da utiče na njegovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njegov ugled ili ugled funkcije predsednika, odnosno člana Republičke komisije.
Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako je sa učesnikom u tom postupku, pravnim ili ovlašćenim predstavnikom učesnika, ili sa pravnim zastupnicima, članovima upravnih organa ili nadzornih organa učesnika, u odnosu koji dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost, uključujući: poslovni odnos, srodnički odnos po krvi u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, brak (bez obzira da li je brak prestao ili nije), vanbračnu zajednicu, tazbinsko srodstvo do drugog stepena, starateljstvo, kao i odnos usvojitelja i usvojenika.
Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako poseduje više od 3% udela, odnosno akcija učesnika u postupku zaštite prava.
Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako je prethodno bio zaposlen kod učesnika u postupku zaštite prava, osim u slučaju kada je od prestanka radnog odnosa proteklo više od dve godine.
Stranka u postupku ima pravo da zahteva izuzeće predsednika ili člana Republičke komisije iz razloga određenih .
O zahtevu za izuzeće člana odlučuje predsednik Republičke komisije.
O zahtevu za izuzeće predsednika Republičke komisije odlučuje se na sednici svih članova Republičke komisije, koju saziva i vodi zamenik predsednika Republičke komisije.
Predsedniku i članovima Republičke komisije mandat prestaje razrešenjem.
Razlozi za razrešenje predsednika ili članova Republičke komisije su:
1)
ako je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i ako ga delo za koje je osuđen čini nedostojnim za vršenje funkcije;
2)
ako je osuđen za krivično delo u vezi sa kršenjem ovog zakona;
3)
ako nesavesnim postupanjem naruši ugled, nepristrasnost i nezavisnost u odlučivanju Republičke komisije;
4)
ako je utvrđen gubitak radne sposobnosti;
5)
ako se utvrdi da ne ispunjava uslove za izbor;
6)
ako podnese ostavku i
7)
istek perioda na koji je izabran.
Nadležni odbor podnosi Narodnoj skupštini obrazloženi predlog za razrešenje predsednika ili člana Republičke komisije sa dokazima za njegovo razrešenje, ukoliko utvrdi da su ispunjeni uslovi iz
Predsedniku, odnosno članu Republičke komisije mora da se omogući da se u Narodnoj skupštini izjasni o razlozima za njegovo razrešenje.
Predsednik, odnosno član Republičke komisije u odnosu na kojeg postoji razlog za razrešenje iz ovog člana prestaje da obavlja funkciju sa danom nastanka razloga za razrešenje.
, funkciju predsednika vrši zamenik predsednika do izbora novog predsednika.
Ako postoje razlozi za razrešenje predsednika, odnosno člana Republičke komisije iz ovog člana, novi predsednik, odnosno član Republičke komisije bira se u roku od 90 dana od dana nastanka razloga za razrešenje.
Predsednik, odnosno član Republičke komisije u odnosu na kojeg postoji razlog razrešenja iz
Predsednik Republičke komisije može na sopstvenu inicijativu ili na zahtev člana Republičke komisije, a ukoliko to zahteva složenost odlučivanja u konkretnom slučaju, da donese odluku da se odlučuje u većima s većim brojem članova, tako da je broj članova veća uvek neparan.
Za punovažno odlučivanje na sednici veća potrebno je prisustvo svih članova veća.
Odluke na sednici veća donose se većinom glasova članova veća, a članovi ne mogu da budu uzdržani od glasanja.
Predsednik Republičke komisije na sopstvenu inicijativu ili na zahtev najmanje četiri člana, saziva opštu sednicu, koju čine predsednik i najmanje šest članova.
Odluke na opštoj sednici donose se dvotrećinskom većinom glasova predsednika i svih članova Republičke komisije.
Predsednik i članovi Republičke komisije prilikom odlučivanja postupaju uzimajući u obzir postojeću praksu Republičke komisije, kako bi se obezbedilo ujednačeno postupanje veća Republičke komisije i pravna sigurnost.
Kada predsednik Republičke komisije sazna za nejednako postupanje veća prilikom odlučivanja ili odstupanje od postojeće prakse Republičke komisije, sazvaće opštu sednicu.
Kada član Republičke komisije sazna za postupanje koje nije u skladu sa
podatke o naručiocima koji nisu postupili u skladu sa nalozima sadržanim u odluci Republičke komisije;
4)
podatke o ugovorima koje je poništila;
5)
podatke o izrečenim novčanim kaznama;
6)
podatke o podnetim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka;
7)
podatke o donetim odlukama Upravnog suda u vezi sa odlukama Republičke komisije;
8)
najčešće uočene nepravilnosti u postupcima javnih nabavki i preporuke, u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti u primeni propisa o javnim nabavkama i usaglašavanja prakse u vezi sa primenom propisa o javnim nabavkama;
9)
druga pitanja koja su od značaja za rad Republičke komisije.
Na zahtev nadležnog odbora Narodne skupštine, Republička komisija je dužna da dostavi izveštaj i za period kraći od jedne godine.
Za štetu koju svojim nezakonitim radom prouzrokuje Republička komisija fizičkim i pravnim licima odgovara Republika Srbija.
Republika Srbija može da zahteva nadoknadu isplaćene štete samo kada je u postupku u skladu sa zakonom utvrđeno da je šteta iz