Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija), je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeđuje zaštitu prava u skladu sa ovim zakonom.
Republička komisija ima status pravnog lica.
Sedište Republičke komisije je u Beogradu.
Republička komisija ima pečat, u skladu sa zakonom.
Sredstva za rad Republičke komisije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, u okviru posebnog budžetskog razdela.
odlučuje o predlogu naručioca da podneti zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje postupanje u postupku javne nabavke;
4)
odlučuje o predlogu podnosioca zahteva za zaštitu prava da se zabrani nastavak postupka javne nabavke, zaključenje ili izvršenje ugovora o javnoj nabavci;
5)
odlučuje o troškovima postupka zaštite prava i troškovima pripreme ponude;
6)
prati i kontroliše sprovođenje odluka koje donosi;
7)
izriče novčane kazne u skladu sa ovim zakonom;
8)
poništava ugovor u skladu sa ovim zakonom;
9)
podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrdi da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti;
10)
sarađuje sa domaćim i stranim institucijama i stručnjacima u oblasti javnih nabavki, u cilju unapređenja sistema javnih nabavki, a naročito zaštite prava i drugih postupaka iz nadležnosti Republičke komisije;
Republička komisija ima predsednika i osam članova.
Narodna skupština bira i razrešava predsednika i članove Republičke komisije na predlog odbora Narodne skupštine nadležnog za finansije (u daljem tekstu: nadležni odbor), nakon sprovedenog javnog konkursa.
Predsednik i članovi Republičke komisije biraju se na period od pet godina.
Nadležni odbor pokreće postupak za utvrđivanje predloga za izbor predsednika i članova Republičke komisije najkasnije šest meseci pre isteka njihovog mandata, a postupak izbora se okončava najkasnije mesec dana pre isteka mandata.
Predsednik Republičke komisije predstavlja Republičku komisiju, rukovodi njenim radom i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom.
Predsednik Republičke komisije stara se o dinamici održavanja sednica veća, sastavu veća i koordinira rad veća.
U odsustvu predsednika Republičke komisije, Republičku komisiju predstavlja zamenik, odnosno zamenici predsednika Republičke komisije, koje iz reda članova imenuje predsednik Republičke komisije.
Za predsednika Republičke komisije može biti birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje sedam godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita i koje ima radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti javnih nabavki.
Za člana Republičke komisije može da bude birano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita i radno iskustvo od najmanje pet godina u oblasti javnih nabavki.
Za člana Republičke komisije može da bude birano i lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima javnih nabavki i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u državnim organima.
Najmanje pet članova Republičke komisije bira se među licima koja ispunjavaju uslov iz
Predsednik Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u prvu grupu položaja sa najvišim platnim razredom, uvećanu za 40%.
Član Republičke komisije ima pravo na osnovnu platu koja se određuje u visini osnovne plate državnog službenika na položaju koji je svrstan u prvu grupu položaja sa najvišim platnim razredom, uvećanu za 20%.
Predsednik i članovi Republičke komisije ne mogu da budu pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluke iz nadležnosti Republičke komisije, niti za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluke mogu da odgovaraju za štetu, osim ako je reč o izvršenju krivičnog dela.
Republička komisija ima službu koja vrši stručne, opšte - pravne, finansijsko-materijalne i administrativno-tehničke poslove koji su potrebni za rad Republičke komisije.
Službom rukovodi sekretar, koga imenuje i razrešava predsednik Republičke komisije.
Za sekretara Republičke komisije može da bude imenovano lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke, na studijama drugog stepena, odnosno visoko obrazovanje koje je zakonom izjednačeno sa akademskim nazivom master na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i koje ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci.
Na sekretara i zaposlene u službi primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose u državnim organima.
Na sekretara i zaposlene u službi shodno se primenjuju odredbe
Predsednik, odnosno član Republičke komisije ne može da obavlja drugu javnu funkciju, vrši funkciju u političkoj stranci, niti obavlja bilo koju drugu funkciju, službu, posao, dužnost ili aktivnost koja bi mogla da utiče na njegovu samostalnost u radu i postupanju ili koja bi umanjivala njegov ugled ili ugled funkcije predsednika, odnosno člana Republičke komisije.
Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako je sa učesnikom u tom postupku, pravnim ili ovlašćenim predstavnikom učesnika, ili sa pravnim zastupnicima, članovima upravnih organa ili nadzornih organa učesnika, u odnosu koji dovodi u sumnju njegovu nepristrasnost, uključujući: poslovni odnos, srodnički odnos po krvi u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, brak (bez obzira da li je brak prestao ili nije), vanbračnu zajednicu, tazbinsko srodstvo do drugog stepena, starateljstvo, kao i odnos usvojitelja i usvojenika.
Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako poseduje više od 3% udela, odnosno akcija učesnika u postupku zaštite prava.
Predsednik ili član Republičke komisije ne može da odlučuje u postupku zaštite prava ili u drugom postupku u skladu sa ovim zakonom ako je prethodno bio zaposlen kod učesnika u postupku zaštite prava, osim u slučaju kada je od prestanka radnog odnosa proteklo više od dve godine.
Stranka u postupku ima pravo da zahteva izuzeće predsednika ili člana Republičke komisije iz razloga određenih .
O zahtevu za izuzeće člana odlučuje predsednik Republičke komisije.
O zahtevu za izuzeće predsednika Republičke komisije odlučuje se na sednici svih članova Republičke komisije, koju saziva i vodi zamenik predsednika Republičke komisije.
Predsedniku i članovima Republičke komisije mandat prestaje razrešenjem.
Razlozi za razrešenje predsednika ili članova Republičke komisije su:
1)
ako je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i ako ga delo za koje je osuđen čini nedostojnim za vršenje funkcije;
2)
ako je osuđen za krivično delo u vezi sa kršenjem ovog zakona;
3)
ako nesavesnim postupanjem naruši ugled, nepristrasnost i nezavisnost u odlučivanju Republičke komisije;
4)
ako je utvrđen gubitak radne sposobnosti;
5)
ako se utvrdi da ne ispunjava uslove za izbor;
6)
ako podnese ostavku i
7)
istek perioda na koji je izabran.
Nadležni odbor podnosi Narodnoj skupštini obrazloženi predlog za razrešenje predsednika ili člana Republičke komisije sa dokazima za njegovo razrešenje, ukoliko utvrdi da su ispunjeni uslovi iz
Predsedniku, odnosno članu Republičke komisije mora da se omogući da se u Narodnoj skupštini izjasni o razlozima za njegovo razrešenje.
Predsednik, odnosno član Republičke komisije u odnosu na kojeg postoji razlog za razrešenje iz ovog člana prestaje da obavlja funkciju sa danom nastanka razloga za razrešenje.
, funkciju predsednika vrši zamenik predsednika do izbora novog predsednika.
Ako postoje razlozi za razrešenje predsednika, odnosno člana Republičke komisije iz ovog člana, novi predsednik, odnosno član Republičke komisije bira se u roku od 90 dana od dana nastanka razloga za razrešenje.
Predsednik, odnosno član Republičke komisije u odnosu na kojeg postoji razlog razrešenja iz
Predsednik Republičke komisije može na sopstvenu inicijativu ili na zahtev člana Republičke komisije, a ukoliko to zahteva složenost odlučivanja u konkretnom slučaju, da donese odluku da se odlučuje u većima s većim brojem članova, tako da je broj članova veća uvek neparan.
Za punovažno odlučivanje na sednici veća potrebno je prisustvo svih članova veća.
Odluke na sednici veća donose se većinom glasova članova veća, a članovi ne mogu da budu uzdržani od glasanja.
Predsednik Republičke komisije na sopstvenu inicijativu ili na zahtev najmanje četiri člana, saziva opštu sednicu, koju čine predsednik i najmanje šest članova.
Odluke na opštoj sednici donose se dvotrećinskom većinom glasova predsednika i svih članova Republičke komisije.
Predsednik i članovi Republičke komisije prilikom odlučivanja postupaju uzimajući u obzir postojeću praksu Republičke komisije, kako bi se obezbedilo ujednačeno postupanje veća Republičke komisije i pravna sigurnost.
Kada predsednik Republičke komisije sazna za nejednako postupanje veća prilikom odlučivanja ili odstupanje od postojeće prakse Republičke komisije, sazvaće opštu sednicu.
Kada član Republičke komisije sazna za postupanje koje nije u skladu sa
podatke o naručiocima koji nisu postupili u skladu sa nalozima sadržanim u odluci Republičke komisije;
4)
podatke o ugovorima koje je poništila;
5)
podatke o izrečenim novčanim kaznama;
6)
podatke o podnetim zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka;
7)
podatke o donetim odlukama Upravnog suda u vezi sa odlukama Republičke komisije;
8)
najčešće uočene nepravilnosti u postupcima javnih nabavki i preporuke, u cilju sprečavanja, otkrivanja i otklanjanja nepravilnosti u primeni propisa o javnim nabavkama i usaglašavanja prakse u vezi sa primenom propisa o javnim nabavkama;
9)
druga pitanja koja su od značaja za rad Republičke komisije.
Na zahtev nadležnog odbora Narodne skupštine, Republička komisija je dužna da dostavi izveštaj i za period kraći od jedne godine.
Za štetu koju svojim nezakonitim radom prouzrokuje Republička komisija fizičkim i pravnim licima odgovara Republika Srbija.
Republika Srbija može da zahteva nadoknadu isplaćene štete samo kada je u postupku u skladu sa zakonom utvrđeno da je šteta iz
Postupak zaštite prava predstavlja postupak pravne zaštite povodom postupka javne nabavke u skladu sa ovim zakonom, postupka za dodelu ugovora u skladu sa zakonom kojim se uređuju javno-privatna partnerstva i koncesije, kao i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom, koji čine:
1)
prethodni postupak, koji sprovodi naručilac i
2)
postupak pred Republičkom komisijom.
Postupak zaštite prava se pokreće podnošenjem zahteva za zaštitu prava.
Zahtev za zaštitu prava predstavlja podnesak kojim se ukazuje na povrede propisa iz
Zabranjeno je podnošenje zahteva za zaštitu prava radi ostvarenja nekog drugog cilja a ne onog zbog kog je to pravo priznato.
Zahtevom za zaštitu prava ne može da se osporava određivanje vrste postupka, sadržina javnog poziva i konkursna dokumentacija, ako su predmet osporavanja eventualni nedostaci i nepravilnosti na koje nije prethodno ukazano naručiocu na način predviđen
U postupku zaštite prava, učesnici su dužni da postupaju u skladu sa propisima na osnovu kojih je pokrenut postupak na koji se odnosi postupak zaštite prava.
Postupak zaštite prava se sprovodi tako da se započeti postupak okonča u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za postupak zaštite prava, obezbeđujući da se pravilno utvrdi činjenično stanje i donese odluka u skladu sa propisima i da se utvrđeni slučajevi povrede propisa otklone u najkraćem mogućem roku.
Odluke donete u postupku zaštite prava treba da budu efikasno sprovedene.
Svako lice koje je zainteresovano za dodelu ugovora ima pravo da učestvuje u postupku zaštite prava pod istim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i pravo na pravičnu pravnu zaštitu.
Zahtev za zaštitu prava može da podnese privredni subjekt, kandidat, odnosno ponuđač koji je imao ili ima interes za dodelu određenog ugovora, odnosno okvirnog sporazuma i koji ukazuje da je zbog postupanja naručioca protivno odredbama ovog zakona oštećen ili bi mogla da nastane šteta usled dodele ugovora, odnosno okvirnog sporazuma protivno odredbama ovog zakona (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Zahtev za zaštitu prava u javnom interesu podnosi Kancelarija za javne nabavke, Državna revizorska institucija i nadležno pravobranilaštvo, kada u vršenju svojih ovlašćenja saznaju za nepravilnosti u postupcima javnih nabavki.
nisu dužni da podnesu zahtev za zaštitu prava na osnovu obaveštenja privrednog subjekta koji je u predmetnom postupku javne nabavke pokrenuo postupak zaštite prava ili je to propustio da učini u propisanom roku.
Na sledeća pitanja u postupcima iz nadležnosti Republičke komisije, ako drugačije nije propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak, uvažavajući načela ovog zakona i specifičnosti postupaka javnih nabavki i zaštite prava:
1)
zastupanje preko punomoćnika;
2)
pravila o dostavljanju i obaveštavanju;
3)
računanje rokova;
4)
povraćaj u pređašnje stanje;
5)
pravila o javnim ispravama;
6)
rešenje i ispravljanje grešaka u rešenju;
7)
troškovi postupka;
8)
prekid postupka;
9)
prethodno pitanje;
10)
jezik postupka;
11)
ponavljanje postupka;
12)
razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka;
Zahtev za zaštitu prava podnosi se elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno naručiocu i Republičkoj komisiji, pri čemu se dan podnošenja preko Portala javnih nabavki, smatra danom prijema.
Zahtev za zaštitu prava može da se podnese u toku celog postupka javne nabavke, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, a najkasnije u roku od deset dana od dana objavljivanja na Portalu javnih nabavki odluke naručioca kojom se okončava postupak javne nabavke u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom javnog poziva i konkursnom dokumentacijom smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije tri dana pre isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, bez obzira na način dostavljanja.
Zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje naručioca preduzete nakon isteka roka za podnošenje ponuda ili prijava podnosi se u roku od deset dana od dana objavljivanja odluke naručioca na Portalu javnih nabavki, odnosno od dana prijema odluke u slučajevima kada objavljivanje na Portalu javnih nabavki nije predviđeno ovim zakonom.
U slučaju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, zahtev za zaštitu prava kojim se osporavaju radnje naručioca u vezi sa određivanjem vrste postupka, sadržinom obaveštenja o sprovođenju pregovaračkog postupka, poziva za podnošenje ponuda i konkursnom dokumentacijom smatraće se blagovremenim ako je primljen od strane naručioca najkasnije deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o sprovođenju pregovaračkog postupka, odnosno prijema konkursne dokumentacije, izmena i dopuna konkursne dokumentacije.
Nakon isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva ne može da dopuni zahtev iznošenjem razloga u vezi sa radnjama koje su predmet osporavanja u podnetom zahtevu ili osporavanjem drugih radnji naručioca sa kojima je bio ili mogao da bude upoznat pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz , a koje nije istakao u podnetom zahtevu.
Zahtevom za zaštitu prava ne mogu da se osporavaju radnje naručioca preduzete u postupku javne nabavke ako su podnosiocu zahteva bili ili mogli biti poznati razlozi za njegovo podnošenje pre isteka roka za podnošenje zahteva iz , a podnosilac zahteva ga nije podneo pre isteka tog roka.
Ako je u istom postupku javne nabavke ponovo podnet zahtev za zaštitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu ne mogu da se osporavaju radnje naručioca za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao da zna prilikom podnošenja prethodnog zahteva.
Naručilac objavljuje obaveštenje o podnetom zahtevu za zaštitu prava na Portalu javnih nabavki najkasnije narednog dana od dana prijema zahteva za zaštitu prava.
Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava zakonitost dodele ugovora primenom odredaba , smatraće se blagovremenim ako je podnet u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja za dobrovoljnu prethodnu transparentnost iz
, nema pravo da podnese zahtev za zaštitu prava nakon objavljivanja obaveštenja o dodeli ugovora, ukoliko naručilac navedeno obaveštenje objavi.
Ukoliko je naručilac objavio samo obaveštenje o dodeli ugovora, za ugovore zaključene primenom odredaba , zahtev za zaštitu prava kojim se osporava zakonitost zaključenja takvog ugovora smatraće se blagovremenim ako je podnet najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja obaveštenja o dodeli ugovora.
Zahtev za zaštitu prava kojim se osporava zakonitost ugovora koji je zaključen bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke smatraće se blagovremenim ako je podnet u roku od 60 dana od dana saznanja za takav ugovor, a najkasnije u roku od šest meseci od dana zaključenja ugovora.
Podnošenje zahteva za zaštitu prava zadržava nastavak postupka javne nabavke od strane naručioca do okončanja postupka zaštite prava, osim u slučaju pregovaračkog postupka iz .
Republička komisija, na obrazloženi predlog naručioca, može da dozvoli naručiocu da nastavi sprovođenje postupka javne nabavke pre okončanja postupka zaštite prava ukoliko dokaže ili učini verovatnim postojanje razloga koji se odnose na mogućnost nastanka štete koja je nesrazmerno veća od vrednosti predmeta javne nabavke, zaštitu javnog interesa, moguće ugrožavanje života, zdravlja ljudi, životne sredine ili druge ozbiljne opasnosti.
Republička komisija odlučuje o predlogu naručioca iz
naručilac može da podnese do donošenja odluke Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava.
Ako je zahtev za zaštitu prava podnet nakon zaključenja ugovora u skladu sa , naručilac ne može da nastavi izvršenje ugovora o javnoj nabavci do donošenja odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava, osim ako su ispunjeni uslovi iz
i ako Republička komisija na predlog naručioca ne odluči drugačije.
Ako je zahtev za zaštitu prava podnet u slučaju sprovođenja pregovaračkog postupka iz , podnosilac zahteva može da predloži da Republička komisija donese rešenje kojim se zabranjuje naručiocu da nastavi postupak javne nabavke, odnosno zaključi ili izvrši ugovor o javnoj nabavci. Podnosilac zahteva obrazloženi predlog istovremeno dostavlja i naručiocu, koji svoje izjašnjenje može da dostavi Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana prijema predloga.
Republička komisija će u roku od pet dana od prijema obrazloženog predloga podnosioca zahteva i izjašnjenja naručioca rešenjem da usvoji predlog podnosioca zahteva iz
, ukoliko utvrdi da bi zaključenje, odnosno izvršenje ugovora o javnoj nabavci bez prethodne provere pravilnosti postupka moglo da prouzrokuje znatnu štetu po javna sredstva.
Ukoliko podnosilac zahteva radnje u postupku preduzima preko punomoćnika, uz zahtev za zaštitu prava dostavlja ovlašćenje za zastupanje u postupku zaštite prava.
Podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu dužan je da u zahtevu za zaštitu prava imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, uz navođenje svih podataka potrebnih za komunikaciju sa označenim licem.
Prilikom podnošenja zahteva za zaštitu prava naručiocu podnosilac zahteva je dužan da dostavi dokaz o uplati takse iz
Naručilac kopiju zahteva za zaštitu prava bez odlaganja dostavlja izabranom ponuđaču, koji može da dostavi svoje mišljenje u vezi sa podnetim zahtevom, a koje mora da bude primljeno kod naručioca najkasnije u roku od dva radna dana od dana kada je izabrani ponuđač primio kopiju zahteva.
tako da je usled toga onemogućeno dalje postupanje, naručilac će bez odlaganja da pozove podnosioca zahteva da zahtev za zaštitu prava dopuni u roku od tri radna dana, kojom prilikom će podnosiocu zahteva da ukaže na koji način je dužan da postupi da bi otklonio utvrđene nedostatke i koje su posledice propuštanja.
Ako uz podneti zahtev za zaštitu prava nije dostavljen dokaz da je uplaćena taksa iz
, naručilac će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.
Ukoliko podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu u zahtevu za zaštitu prava ne imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji uz navođenje svih podataka potrebnih za komunikaciju sa označenim licem, naručilac će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.
Naručilac će zahtev za zaštitu prava da odbaci rešenjem ako je podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju ili je podnet neblagovremeno, kao i ako podnosilac zahteva ne postupi u roku iz
, odnosno ako ne dopuni zahtev za zaštitu prava u skladu sa pozivom za dopunu.
Ako u sadržini podnetog zahteva za zaštitu prava koji je u ime podnosioca zahteva podneo punomoćnik iz reda advokata postoje nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje, naručilac će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.
Rešenje iz naručilac dostavlja podnosiocu zahteva i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja.
Protiv rešenja iz podnosilac zahteva može u roku od tri dana od dana prijema rešenja da podnese žalbu Republičkoj komisiji.
Žalba se podnosi elektronskim putem preko Portala javnih nabavki istovremeno Republičkoj komisiji i naručiocu, pri čemu se dan podnošenja preko Portala javnih nabavki, smatra danom prijema.
Nakon prijema kopije žalbe naručilac će u roku od tri dana da dostavi Republičkoj komisiji potrebnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke radi odlučivanja o žalbi.
Naručilac će u roku od pet radnih dana od dana prijema procesno urednog zahteva za zaštitu prava:
1)
ako smatra da su navodi osnovani, da donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava i delimično poništava postupak javne nabavke, u kojem će da se izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava, a koje dostavlja podnosiocu zahteva, ponuđačima i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja ili
2)
ako smatra da osnovanost navoda može da ima za posledicu poništenje postupka javne nabavke u celini ili ako smatra da navodi nisu osnovani, da dostavi Republičkoj komisiji odgovor u kojem će da se izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava, a primerak odgovora da dostavi podnosiocu zahteva.
Podnosilac zahteva može da dostavi Republičkoj komisiji i naručiocu svoje mišljenje u vezi sa odgovorom naručioca iz
ovog člana naručilac nije ocenio kao osnovane sve navode zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva u roku od dva radna dana od dana prijema rešenja može da podnese Republičkoj komisiji i naručiocu pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom koja će da odlučuje u skladu sa
, podnosilac zahteva može u roku od 20 radnih dana od dana podnošenja zahteva za zaštitu prava da podnese Republičkoj komisiji i naručiocu pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom, pri čemu se dan podnošenja preko Portala javnih nabavki, smatra danom prijema.
Nakon prijema kopije izjašnjenja iz , naručilac u roku od tri dana dostavlja Republičkoj komisiji kompletnu dokumentaciju potrebnu za odlučivanje o zahtevu za zaštitu prava o kojem će se odlučivati u skladu sa
Nakon prijema odgovora naručioca iz ili pisanog izjašnjenja podnosioca zahteva o nastavku postupka pred Republičkom komisijom iz Republička komisija utvrđuje da li:
1)
je uz zahtev za zaštitu prava dostavljen dokaz da je uplaćena taksa u skladu sa
Republička komisija će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.
Ukoliko podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu, u zahtevu za zaštitu prava ne imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji uz navođenje svih podataka koji su potrebni za komunikaciju sa označenim licem, Republička komisija će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.
tako da je usled toga onemogućeno dalje postupanje, Republička komisija će bez odlaganja da pozove podnosioca zahteva da zahtev za zaštitu prava dopuni u roku od tri radna dana, kojom prilikom će podnosiocu zahteva da ukaže na koji način je dužan da postupi da bi otklonio utvrđene nedostatke i koje su posledice propuštanja.
Republička komisija će zahtev za zaštitu prava da odbaci rešenjem ako je podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju ili je podnet neblagovremeno, kao i ako podnosilac zahteva ne postupi u roku iz
, odnosno ako ne dopuni zahtev za zaštitu prava u skladu sa pozivom za dopunu.
Ako u sadržini podnetog zahteva za zaštitu prava koji je u ime podnosioca zahteva podneo punomoćnik iz reda advokata postoje nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje, Republička komisija će takav zahtev da odbaci rešenjem bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da dopuni zahtev.
Republička komisija će rešenjem da odbaci izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom koje je nedopušteno ili je podneto po isteku roka iz .
Rešenje iz Republička komisija dostavlja podnosiocu zahteva i naručiocu.
Republička komisija može pre donošenja odluka iz svoje nadležnosti da traži dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja i mišljenja od naručioca, podnosioca zahteva ili drugih učesnika u postupku, nadležnih organa i drugih lica i da ostvari uvid u ostale dokumente kod stranaka u postupku javne nabavke, kao i da prikupi druge podatke za donošenje odluke.
Republička komisija će doneti odluku prema stanju raspoloživih dokaza u predmetu, a sumnja koja je posledica izostanka navedenih dokaza biće uzeta na štetu stranke koja nije postupila po nalogu.
Naručilac, podnosilac zahteva i izabrani ponuđač će imati mogućnost da iznesu svoje mišljenje o dokazima i činjenicama do kojih je Republička komisija došla u skladu sa ovim članom, ukoliko je to potrebno za donošenje odluke.
Ukoliko se komunikacija iz ovog člana obavlja putem Portala javnih nabavki, dan slanja preko Portala javnih nabavki, smatra se danom prijema.
Republička komisija može na inicijativu naručioca, podnosioca zahteva ili na sopstvenu inicijativu da zatraži stručno mišljenje.
Republička komisija stručno mišljenje može da zatraži od bilo kog pravnog ili fizičkog lica koje ima relevantnu stručnost i znanje potrebno za utvrđivanje činjeničnog stanja.
Stručno mišljenje ne može da da lice ukoliko postoje razlozi za izuzeće propisani
Fizičko lice koje je neposredno angažovano na izradi stručnog mišljenja, obavezno je da potpiše pisanu izjavu kojom pod krivičnom i materijalnom odgovornošću potvrđuje da ne postoje razlozi za njegovo izuzeće propisani
Podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od 120.000 dinara, ako se zahtev za zaštitu prava podnosi u skladu sa i
, podnosilac zahteva za zaštitu prava je dužan da na određeni račun budžeta Republike Srbije uplati taksu u iznosu od:
1)
120.000 dinara ukoliko procenjena vrednost javne nabavke nije veća od 120.000.000 dinara,
2)
120.000 dinara ako zbir procenjenih vrednosti svih osporenih partija nije veći od 120.000.000 dinara, ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama,
3)
0,1% procenjene vrednosti javne nabavke, ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara, a najviše 1.200.000 dinara,
4)
0,1% zbira procenjenih vrednosti svih osporenih partija ukoliko je javna nabavka oblikovana po partijama, ako je ta vrednost veća od 120.000.000 dinara, a najviše 1.200.000 dinara.
Troškovi postupka zaštite prava su izdaci nastali u toku postupka zaštite prava.
Svaka stranka u postupku snosi troškove koje prouzrokuje svojim radnjama.
Ako je zahtev za zaštitu prava osnovan, podnosilac zahteva može da ostvari pravo da mu naručilac nadoknadi nužne i opravdane troškove postupka zaštite prava.
Ako zahtev za zaštitu prava nije osnovan, naručilac može da ostvari pravo da mu podnosilac zahteva nadoknadi nužne i opravdane troškove postupka zaštite prava.
Republička komisija može da odluči da svaka strana snosi svoje troškove ili da utvrdi troškove srazmerno usvojenom zahtevu za zaštitu prava.
Naknadu troškova moguće je tražiti do donošenja odluke naručioca, odnosno Republičke komisije o podnetom zahtevu za zaštitu prava. Stranke moraju precizno da navedu troškove za koje traže naknadu.
O troškovima odlučuje Republička komisija. Odluka Republičke komisije je izvršni naslov.
Republička komisija odlučuje u granicama procesno urednog zahteva za zaštitu prava i dužna je da se izjasni i o povredama odredaba ovog zakona za koje podnosilac zahteva nije mogao da zna, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke.
Republička komisija može u celini da poništi postupak javne nabavke i ukoliko su u postupku zaštite prava, a u vezi sa navodima iz zahteva za zaštitu prava, utvrđene povrede odredaba ovog zakona usled kojih postupak ne može da se okonča na zakonit način.
Republička komisija će da izvede dokaze za koje oceni da su od uticaja za donošenje pravilne i zakonite odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.
Republička komisija rešenjem:
1)
usvaja zahtev za zaštitu prava kao osnovan i u celini ili delimično poništava postupak javne nabavke;
2)
odbija zahtev za zaštitu prava kao neosnovan;
3)
odbacuje zahtev za zaštitu prava, u skladu sa odredbama ovog zakona;
4)
obustavlja postupak na osnovu prijema pisanog obaveštenja o odustanku od zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke;
5)
odbacuje žalbu protiv odluke naručioca, u skladu sa odredbama ovog zakona;
6)
usvaja ili odbija predlog iz ;
7)
izriče novčane kazne;
8)
poništava ugovor;
9)
usvaja žalbu kao osnovanu i poništava rešenje naručioca;
10)
odbija žalbu kao neosnovanu i potvrđuje rešenje naručioca;
11)
obustavlja postupak na osnovu prijema pisanog obaveštenja o odustanku od žalbe, a pre donošenja odluke;
12)
odbacuje pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom, u skladu sa odredbama ovog zakona;
13)
odlučuje o troškovima postupka zaštite prava.
Republička komisija je dužna da obrazloži svoju odluku i može naručiocu da naloži preduzimanje određenih radnji u roku koji ne može biti duži od 25 dana u cilju pravilnog i zakonitog okončanja postupka javne nabavke.
Republička komisija je dužna da o zahtevu za zaštitu prava odluči rešenjem u roku od 30 dana od dana prijema kompletne dokumentacije koja je potrebna za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje.
O žalbi protiv rešenja naručioca Republička komisija je dužna da odluči u roku od osam dana od dana prijema kompletne dokumentacije koja je potrebna za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje.
izuzetno može da se produži za 15 dana, o čemu se uz obrazloženje produženja roka, obaveštavaju podnosilac zahteva i naručilac.
Republička komisija će odluku iz da dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču u roku od deset dana od dana donošenja elektronskim putem preko Portala javnih nabavki, pri čemu se dan kada je odluka dostavljena preko Portala javnih nabavki navedenim licima smatra danom prijema odluke u skladu sa ovim zakonom.
Odluka Republičke komisije se nakon dostavljanja strankama u postupku, objavljuje na internet stranici Republičke komisije i na Portalu javnih nabavki.
Naručilac je dužan da obavesti sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije.
Republička komisija će rešenjem da izrekne novčanu kaznu naručiocu u iznosu od 80.000 do 1.000.000 dinara i odgovornom licu naručioca u iznosu od 20.000 do 80.000 dinara, ako naručilac:
1)
po podnetom zahtevu za zaštitu prava ne postupi na način i u roku određenom
ne dostavi dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja ili mišljenja, u skladu sa zahtevom Republičke komisije;
3)
ako ne omogući ponuđaču ili kandidatu uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku javne nabavke.
Republička komisija će rešenjem da izrekne novčanu kaznu podnosiocu zahteva, u iznosu od 80.000 do 1.000.000 dinara i odgovornom licu podnosioca zahteva, u iznosu od 20.000 do 80.000 dinara, ako podnosilac zahteva ne dostavi dodatnu dokumentaciju, podatke, objašnjenja ili mišljenja, u skladu sa zahtevom Republičke komisije.
Republička komisija će da izrekne novčanu kaznu naručiocu i odgovornom licu naručioca, odnosno podnosiocu zahteva i odgovornom licu podnosioca zahteva, kada u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti sazna da su u postupku javne nabavke učinjene povrede iz
može da se pokrene upravni spor u roku od 15 dana od dana prijema. Pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje rešenja.
Republička komisija određuje visinu novčane kazne uzimajući u obzir težinu utvrđenih nepravilnosti, visinu procenjene vrednosti javne nabavke, uticaj učinjene nepravilnosti na ishod postupka javne nabavke i prava drugih lica u postupku, trajanje i učestalost učinjenih nepravilnosti, kao i spremnost da se otklone posledice nepravilnosti.
Novčana kazna može da se izrekne najkasnije u roku od tri godine od dana izvršenja povrede.
zaključio ugovor o javnoj nabavci primenom pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, a za primenu tog postupka nisu postojali uslovi predviđeni ovim zakonom ili nije objavio obaveštenje o sprovođenju pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva i odluku o dodeli ugovora;
2)
zaključio ugovor o javnoj nabavci pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava;
3)
zaključio ugovor o javnoj nabavci nakon podnošenja zahteva za zaštitu prava, a pre odluke Republičke komisije;
4)
zaključio ugovor o javnoj nabavci suprotno odluci Republičke komisije iz
zaključio ugovor o javnoj nabavci kršeći odredbe i uslove okvirnog sporazuma ili zaključio ugovor o javnoj nabavci koristeći sistem dinamične nabavke, suprotno odredbama ovog zakona;
6)
zaključio ugovor bez prethodno sprovedenog postupka javne nabavke, a koji je naručilac bio dužan da sprovede prema odredbama ovog zakona.
zahtev za poništenje ugovora dostavljaju uz zahtev za zaštitu prava ili u roku od 60 dana od dana saznanja za razlog poništenja, a najkasnije u roku od šest meseci od dana zaključenja ugovora.
Republička komisija odlučuje o poništenju ugovora rešenjem kojim odlučuje o zahtevu za zaštitu prava ili posebnim rešenjem.
ovog zakona Republička komisija utvrđuje kakve posledice poništenje ugovora ima za ugovorne strane, kao i u odnosu na postupak javne nabavke.
Kada Republička komisija poništi ugovor o javnoj nabavci, od dana donošenja rešenja ugovor prestaje da važi a naručiocu se izriče novčana kazna u iznosu do 30% vrednosti zaključenog ugovora a ne manje od iznosa koji je propisan
, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice, težinu učinjenih povreda zakona, radnje naručioca, kao i preostalo vreme važenja ugovora.
U slučaju iz ovog člana, ukoliko povrede propisa o javnim nabavkama koje su utvrđene u postupku zaštite prava nisu bitno uticale na mogućnost da podnosiocu zahteva za zaštitu prava bude dodeljen određeni ugovor o javnoj nabavci, Republička komisija će umesto poništenja ugovora da izrekne naručiocu novčanu kaznu u iznosu iz
Republička komisija neće da poništi ugovor o javnoj nabavci ako uzimajući u obzir sve relevantne činjenice, težinu učinjenih povreda zakona, radnje naručioca, kao i preostalo vreme važenja ugovora, utvrdi da bi poništenje ugovora o javnoj nabavci imalo nesrazmerne posledice po rad ili poslovanje naručioca ili interese Republike Srbije, ali će naručiocu da izrekne novčanu kaznu u iznosu do 30% vrednosti zaključenog ugovora a ne manje od iznosa koji je propisan
Republička komisija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada u postupku zaštite prava utvrdi da je učinjena povreda odredaba ovog zakona koja može biti osnov prekršajne odgovornosti.
Organizacija nadležna za zaštitu konkurencije, može privrednom subjektu da izrekne meru zabrane učešća u postupku javne nabavke ako utvrdi da je privredni subjekt povredio konkurenciju u postupku javne nabavke u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije.