Na direktora Uprave i zaposlena lica u Upravi primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih u Upravi, upravnika i zamenika upravnika odlučuje direktor Uprave, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa unutar zavoda odlučuje upravnik zavoda.
Izvršilačko radno mesto u Upravi popunjava se na način predviđen propisima koji uređuju popunjavanje radnih mesta u državnim organima, ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno. Ako se radno mesto ne popuni premeštajem, preuzimanjem ili sprovođenjem internog konkursa, Uprava oglašava i sprovodi javni konkurs za popunjavanje radnih mesta. Radno mesto se može popuniti, ako je predviđeno propisom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi i ako se njegovo popunjavanje uklapa u finansijski plan. U radni odnos ne može se primiti lice koje je osuđeno zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca i lice za koje, u skladu sa propisima kojima je uređeno vršenje bezbednosnih provera, postoje bezbednosne smetnje. Radni odnos u službi za obezbeđenje može preuzimanjem zasnovati lice koje je steklo radno iskustvo na istim ili sličnim poslovima u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, Vojsci Srbije ili Bezbednosno-informativnoj agenciji. Pod istim ili sličnim poslovima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se poslovi obezbeđenja lica i imovine, sprovođenja lica lišenih slobode i održavanja javnog reda i mira, koje obavljaju naoružana i uniformisana lica. Lice iz
ne položi stručni ispit za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje prestaje mu radni odnos, osim ako je do toga došlo zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga. Propis kojim se uređuje način sprovođenja javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Upravi donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
kad se utvrdi da su netačni podaci koji su bili uslov za zasnivanje radnog odnosa;
2)
kad sud dostavi pravnosnažnu presudu kojom je zaposleni osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti ili pravnosnažnu presudu kojom je izrečena bezuslovna kazna zatvora od najmanje šest meseci.
Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti lice koje, pored zakonom utvrđenih ispunjava i sledeće uslove: da ima srednje obrazovanje, da je mlađe od 30 godina, i da je psihički i fizički sposobno za vršenje službe. Utvrđivanje psihofizičkih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave. Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti i lice do 35 godina života, ako ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine. Kandidatu koji nije ispunio uslov vezan za psihofizičke sposobnosti, zdravstvene sposobnosti ili za koga postoje bezbednosne smetnje dostavlja se rešenje o odbijanju, u kome se navode razlozi zbog čega se kandidatu ne dozvoljava da dalje učestvuje u postupku prijema. Protiv rešenja iz
Pripravnički staž u službi za obezbeđenje se obavlja u okviru obuke za pripravnike, na osnovu programa pripravničkog staža. Program pripravničke obuke u službi za obezbeđenje donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Pripravnik stiče odgovarajuće zvanje, ako po završenom pripravničkom stažu položi stručni ispit u službi za obezbeđenje. Pripravniku u službi za obezbeđenje prestaje radni odnos, ako u propisanom roku ne položi stručni ispit u službi za obezbeđenje, izuzev ako je do toga došlo zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga. Pripravniku koji samovoljno napusti obuku pre polaganja stručnog ispita u službi za obezbeđenje ili svojom krivicom bude isključen iz obuke, prestaje radni odnos i dužan je da nadoknadi troškove obuke.
Zaposleni u Upravi stiču zvanja u zavisnosti od stečenog obrazovanja, radnog iskustva, stručnih znanja, osposobljenosti za obavljanje poslova radnog mesta i ocene rada zaposlenih. Vlada propisuje zvanja zaposlenih u Upravi. Stručno usavršavanje, obuka i polaganje ispita za zvanja radi obavljanja poslova u službi sprovode se na osnovu propisa koji donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Ispit za zvanje i obavljanje poslova u službi za obezbeđenje polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. Članovi komisije iz
moraju imati stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine. Članovima komisije iz
pripada naknada za rad čiju visinu utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. O položenom ispitu za zvanje zaposlenih u službi za obezbeđenje izdaje se uverenje. Izgled i sadržinu obrasca uverenja propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. Ispit za zvanje kandidat prvi put polaže o trošku zavoda, a ponovni ispit o svom trošku. Zaposleni u službi za obezbeđenje izuzeti su od obaveze polaganja državnog stručnog ispita.
Održavanje i unapređenje stručnosti zaposlenih u Upravi obezbeđuje se stručnim usavršavanjem. Zaposleni u Upravi ima pravo i obavezu da se stručno usavršava. Stručno usavršavanje obavlja se o trošku zavoda.
Zaposlena lica moraju svojim vladanjem i izgledom u svakoj prilici pružati dobar primer licima prema kojima se izvršava sankcija. Pored poslova i delatnosti koje ne može da obavlja državni službenik, zaposleni u Upravi ne može da obavlja poslove privatnog obezbeđenja.
Visinu koeficijenata za obračun i isplatu plata u Upravi utvrđuje Vlada. Direktoru Uprave i zaposlenima u Upravi staž osiguranja može se računati u uvećanom trajanju, tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova računa najviše do 16 meseci staža osiguranja. Licima iz
koeficijent se srazmerno stepenu uvećanja staža osiguranja uvećava do 30%. Radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem sporazumno utvrđuju ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Zaposleni kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova računa najviše do 16 meseci staža osiguranja, upućuju se na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine, a direktor Uprave može, na sopstvenu inicijativu ili na predlog upravnika, odlučiti da se zdravstvena kontrola obavlja i ranije. Upravnik zavoda može u slučaju sumnje narediti testiranje zaposlenih na psihoaktivne supstance i alkohol. Direktor uprave može odlučiti da se izvrši provera psihofizičkih sposobnosti zaposlenih u službi za obezbeđenje. Proveru psihofizičkih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.
Po potrebi službe, licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, može rešenjem ministra nadležnog za poslove pravosuđa prestati radni odnos s pravom na starosnu penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Licu iz
Kad potrebe službe to zahtevaju, zaposleno lice obavezno je da radi duže od punog radnog vremena. Direktor Uprave i upravnik zavoda mogu, po potrebi službe, zaposlenom licu odložiti ili prekinuti godišnji odmor. Zaposleno lice može, zbog povećanog obima posla ili drugih potreba službe, bez svoje saglasnosti biti privremeno upućeno na odgovarajuće radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Uprave, najduže jednu godinu. Za zaposlenog koji se upućuje na rad u Posebnu pritvorsku jedinicu, sprovodi se interni konkurs. Propis kojim se uređuju posebni uslovi koje treba da ispunjava zaposleni koji se upućuje u Posebnu pritvorsku jedinicu i način njegovog izbora pre upućivanja na rad, donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa. Rešenje o privremenom upućivanju zaposlenog lica donosi direktor Uprave. Protiv rešenja o privremenom upućivanju može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove pravosuđa, u roku od osam dana od prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Zaposleno lice koje je upućeno na radno mesto u drugu organizacionu jedinicu ima pravo na troškove prevoza, smeštaja i ishrane, u skladu sa propisima koji uređuju naknade i druga primanja zaposlenih.
Za lakše i teže povrede radnih obaveza i dužnosti zaposleni u Upravi odgovaraju disciplinski. Pored lakših povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika i Kodeksom ponašanja državnih službenika, lakšom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se svako ponašanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi. Pored težih povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika, težom povredom radnih obaveza i dužnosti zaposlenih u Upravi smatra se i:
1)
prijem poklona od lica lišenih slobode, njihovih rođaka i drugih lica povezanih sa licima lišenim slobode;
2)
trgovina i razmena robe sa licima lišenim slobode;
3)
unošenje ili iznošenje iz zavoda stvari za račun lica lišenih slobode;
4)
dogovaranje sa licem lišenim slobode upravljeno na pomaganje njegovog bekstva ili otežavanje istrage;
5)
neprijavljivanje dogovora lica lišenih slobode za organizovanje pobune, bekstva ili drugih oblika povrede propisa o kućnom redu zavoda;
6)
nepreduzimanje radnji prema licu lišenom slobode koje pokušava da pobegne;
7)
kršenje propisa koji uređuju čuvanje i zaštitu tajnih podataka;
8)
bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću;
9)
izdavanje ili izvršenje naređenja kojim se očigledno ugrožava sigurnost lica lišenih slobode i imovine;
10)
prekoračenje ovlašćenja u primeni sredstava prinude;
11)
nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema rukovodiocu, saradnicima ili strankama, kao i prema licima lišenim slobode;
12)
neovlašćeno udaljenje sa radnog mesta ili napuštanje lica prilikom sprovoda;
13)
neovlašćeno davanje podataka ili obaveštenja u vezi sa vršenjem službe ili rada zavoda;
14)
dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci u toku rada;
15)
nepostupanje po naredbi rukovodioca;
16)
ponašanje koje šteti ugledu Uprave. Za sve teže povrede radnih obaveza i dužnosti može se izreći mera prestanka radnog odnosa.
Disciplinski postupak protiv zaposlenih unutar zavoda vodi upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti. Lice koje ovlasti upravnik zavoda mora da bude diplomirani pravnik – master, odnosno diplomirani pravnik. O disciplinskoj odgovornosti odlučuje upravnik. Disciplinski postupak protiv upravnika, zamenika upravnika i zaposlenih u sedištu Uprave vodi disciplinska komisija koju imenuje direktor Uprave. O disciplinskoj odgovornosti odlučuje direktor Uprave, na predlog disciplinske komisije. Protiv prvostepene odluke donete u disciplinskom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove pravosuđa, u roku od osam dana od dana prijema odluke.
Direktor Uprave donosi odluku o nagrađivanju zaposlenih, na predlog upravnika ili po službenoj dužnosti, za izuzetno zalaganje na radu u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre nagrađivanja.
Pored akata predviđenih ovim zakonom ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi propise kojima se uređuju:
1)
unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Upravi;
2)
uniforma, oznake, svečano odelo, naoružanje, specijalna vozila i druga oprema u službi za obezbeđenje;
3)
stručno usavršavanje, obuka i ispiti u Upravi, program i način polaganja stručnog ispita i stručnog usavršavanja, sadržaj i vođenje evidencija o stručnim ispitima i stručnom usavršavanju, položenim stručnim ispitima i obavljenom stručnom usavršavanju i izdatim uverenjima o položenim stručnim ispitima;