Zakon o izvršenju krivičnih sankcija

Status Propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o izvršenju krivičnih sankcija

2.Čl. 252–269

Posebni uslovi

Član252
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa zaposlenih u Upravi, upravnika i zamenika upravnika odlučuje direktor Uprave, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa unutar zavoda odlučuje upravnik zavoda.
Član253

Uslovi i način zasnivanja radnog odnosa

Izvršilačko radno mesto u Upravi popunjava se na način predviđen propisima koji uređuju popunjavanje radnih mesta u državnim organima, ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.
Ako se radno mesto ne popuni premeštajem, preuzimanjem ili sprovođenjem internog konkursa, Uprava oglašava i sprovodi javni konkurs za popunjavanje radnih mesta.
Radno mesto se može popuniti, ako je predviđeno propisom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Upravi i ako se njegovo popunjavanje uklapa u finansijski plan.
U radni odnos ne može se primiti lice koje je osuđeno zbog krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, lice protiv koga se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, lice koje je osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju dužem od tri meseca i lice za koje, u skladu sa propisima kojima je uređeno vršenje bezbednosnih provera, postoje bezbednosne smetnje.
Radni odnos u službi za obezbeđenje može preuzimanjem zasnovati lice koje je steklo radno iskustvo na istim ili sličnim poslovima u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, Vojsci Srbije ili Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Pod istim ili sličnim poslovima, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se poslovi obezbeđenja lica i imovine, sprovođenja lica lišenih slobode i održavanja javnog reda i mira, koje obavljaju naoružana i uniformisana lica.
Lice iz
stava 5. ovog člana
, posle probnog rada, obavezno je da položi stručni ispit za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje.
Ako lice iz
stava 5. ovog člana
 ne položi stručni ispit za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje prestaje mu radni odnos, osim ako je do toga došlo zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga.
Propis kojim se uređuje način sprovođenja javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u Upravi donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Član254

Posebni slučajevi prestanka radnog odnosa

Radni odnos prestaje:
1)
kad se utvrdi da su netačni podaci koji su bili uslov za zasnivanje radnog odnosa;
2)
kad sud dostavi pravnosnažnu presudu kojom je zaposleni osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti ili pravnosnažnu presudu kojom je izrečena bezuslovna kazna zatvora od najmanje šest meseci.
Član255

Pripravnički staž u službi za obezbeđenje

Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti lice koje, pored zakonom utvrđenih ispunjava i sledeće uslove: da ima srednje obrazovanje, da je mlađe od 30 godina, i da je psihički i fizički sposobno za vršenje službe.
Utvrđivanje psihofizičkih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.
Za pripravnika u službi za obezbeđenje može se primiti i lice do 35 godina života, ako ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine i stečeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije, osnovne strukovne studije), odnosno na studijama u trajanju do tri godine.
Kandidatu koji nije ispunio uslov vezan za psihofizičke sposobnosti, zdravstvene sposobnosti ili za koga postoje bezbednosne smetnje dostavlja se rešenje o odbijanju, u kome se navode razlozi zbog čega se kandidatu ne dozvoljava da dalje učestvuje u postupku prijema.
Protiv rešenja iz
stava 4. ovog člana
 dozvoljena je žalba Žalbenoj komisiji Vlade, u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.
Član256

Program pripravničke obuke u službi za obezbeđenje

Pripravnički staž u službi za obezbeđenje se obavlja u okviru obuke za pripravnike, na osnovu programa pripravničkog staža.
Program pripravničke obuke u službi za obezbeđenje donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Član257

Stručni ispit u službi za obezbeđenje

Pripravnik stiče odgovarajuće zvanje, ako po završenom pripravničkom stažu položi stručni ispit u službi za obezbeđenje.
Pripravniku u službi za obezbeđenje prestaje radni odnos, ako u propisanom roku ne položi stručni ispit u službi za obezbeđenje, izuzev ako je do toga došlo zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga.
Pripravniku koji samovoljno napusti obuku pre polaganja stručnog ispita u službi za obezbeđenje ili svojom krivicom bude isključen iz obuke, prestaje radni odnos i dužan je da nadoknadi troškove obuke.
Član258

Zvanja zaposlenih u Upravi

Radna mesta državnih službenika u Upravi dele se na položaje, krivično izvršna radna mesta, radna mesta za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje i izvršilačka radna mesta.
Krivično izvršna radna mesta i radna mesta za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje su radna mesta na kojima se obavljaju poslovi koji podrazumevaju primenu propisa koji se odnose na obavljanje poslova izvršenja krivičnih sankcija i koja se razvrstavaju u posebna zvanja u izvršenju krivičnih sankcija (u daljem tekstu: posebna zvanja).
Krivično izvršna radna mesta razvrstavaju se u sledeća posebna zvanja:
1)
sa srednjom školom - mlađi krivično izvršni referent i krivično izvršni referent;
2)
sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine - mlađi krivično izvršni saradnik i krivično izvršni saradnik;
3)
sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu - mlađi krivično izvršni savetnik, krivično izvršni savetnik, samostalni krivično izvršni savetnik, viši krivično izvršni savetnik trećeg ranga, viši krivično izvršni savetnik drugog ranga i viši krivično izvršni savetnik prvog ranga.
Za potrebe premeštaja i raspoređivanja državnih službenika, sva radna mesta koja su razvrstana u zvanje višeg krivično izvršnog savetnika smatraju se odgovarajućim radnim mestima, bez obzira na način njihovog rangiranja.
Radna mesta za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje razvrstavaju se u sledeća posebna zvanja:
1)
sa srednjom školom - komandir, stariji komandir i mlađi nadzornik;
2)
sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine - nadzornik;
3)
sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu - mlađi zapovednik, zapovednik i stariji zapovednik.
Da bi radno mesto bilo razvrstano u posebno zvanje, neophodno je da je posebnim propisom utvrđeno kao radno mesto na kojem se staž osiguranja računa u uvećanom trajanju, ili da ispunjava najmanje jedan od sledećih uslova:
1)
da poslove radnog mesta obavlja državni službenik koji u smislu ovog zakona ima status ovlašćenog službenog lica;
2)
da se radno mesto sastoji od poslova koji po svojoj prirodi, sadržini, opisu i značaju pretežno podrazumevaju rad sa licima lišenim slobode u neposrednom kontaktu;
3)
da se radno mesto sastoji od poslova kojima se objedinjuju, koordiniraju, usmeravaju ili nadziru pojedini radni procesi u Upravi kao celini i svim zavodima u sastavu Uprave.
Vlada bliže uređuje razvrstavanje radnih mesta u posebna zvanja, poslove koji se rade u svakom od posebnih zvanja, kao i merila za opis poslova radnih mesta u aktu kojim se uređuje unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija koja su razvrstana u posebna zvanja.
Na razvrstavanje položaja i izvršilačkih radnih mesta primenjuju se propisi kojima se uređuje razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta državnih službenika.
Član258a

Poseban stručni ispit za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje

Za obavljanje poslova u službi za obezbeđenje na radnim mestima razvrstanim u zvanja komandira, nadzornika i mlađeg zapovednika, obavezna je obuka i polaganje posebnog stručnog ispita (u daljem tekstu: ispit).
Zaposleni u službi za obezbeđenje koji imaju završenu srednju školu propisanu zakonom i položen ispit za obavljanje poslova na radnim mestima razvrstanim u zvanje komandira, mogu obavljati i poslove na radnim mestima razvrstanim u zvanje starijeg komandira i mlađeg nadzornika.
Zaposleni u službi za obezbeđenje koji imaju stečeno visoko obrazovanje koje je po zakonu neophodno za polaganje stručnog ispita za rad na radnim mestima u zvanju mlađeg zapovednika, mogu sa tim položenim ispitom obavljati i poslove na radnim mestima razvrstanim u zvanje zapovednika i starijeg zapovednika.
Zaposleni iz mogu obavljati navedene poslove, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni propisima kojima se uređuje napredovanje, raspoređivanje i premeštaj državnih službenika, kao i uslovi propisani aktom kojim se uređuje unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u Upravi.
Ispit se polaže pred ispitnom komisijom koju obrazuje direktor Uprave.
Osnovnu, kontinuiranu, specijalističku, dopunsku i drugu obuku, stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih sprovode predavači, koje određuje direktor Uprave.
Članovi ispitne komisije i predavači moraju imati stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije), osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.
Članovima ispitne komisije i predavačima pripada naknada za rad čiju visinu utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Kandidat prvi put polaže ispit o trošku zavoda, a ponovljeni ispit o svom trošku.
Propis kojim se bliže uređuje obuka i stručno osposobljavanje i usavršavanje, kao i uslovi, način prijavljivanja za obuku i polaganje ispita, program ispita, sadržaj i vođenje evidencija o položenim stručnim ispitima i obavljenoj obuci, stručnom osposobljavanju i usavršavanju i izdatim uverenjima i potvrdama donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
O položenom ispitu izdaje se uverenje. O završenoj osnovnoj, kontinuiranoj, specijalističkoj, dopunskoj ili drugoj obuci, stručnom osposobljavanju i usavršavanju, izdaje se potvrda.
Izgled i sadržinu obrasca uverenja i potvrde propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Zaposleni u službi za obezbeđenje izuzeti su od obaveze polaganja državnog stručnog ispita.
Član259

Obuka, stručno osposobljavanje i usavršavanje

Centar za obuku sprovodi programe obuke, stručnog osposobljavanja i usavršavanja za: pripravnike, zaposlene u službi za obezbeđenje, ostale zaposlene u Upravi i zaposlene u drugim državnim organima.
Programe obuke (osnovne, stručne, kontinuirane, specijalističke, dopunske i druge), stručnog osposobljavanja i usavršavanja i način polaganja ispita zaposlenih u Upravi izrađuje nastavno veće Centra za obuku.
Nastavno veće Centra za obuku čine upravnik Centra za obuku, predsednik i zamenik predsednika ispitne komisije, predstavnik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, sekretar ispitne komisije, dva predavača i tri člana ispitne komisije.
Plan sprovođenja programa osnovne, kontinuirane, specijalističke, dopunske i ostalih obuka, kao i stručnog osposobljavanja i usavršavanja donosi direktor Uprave na predlog upravnika Centra za obuku.
Član260

Prava i dužnosti zaposlenih u Upravi

Zaposlena lica moraju svojim vladanjem i izgledom u svakoj prilici pružati dobar primer licima prema kojima se izvršava sankcija.
Pored poslova i delatnosti koje ne može da obavlja državni službenik, zaposleni u Upravi ne može da obavlja poslove privatnog obezbeđenja.
Član261

Osiguranje života zaposlenih u Upravi

Uprava osigurava živote zaposlenih i snosi troškove sahrane zaposlenog koji izgubi život u vršenju ili povodom vršenja službe.
Porodici lica iz
stava 1. ovog člana
 Uprava dodeljuje jednokratnu novčanu pomoć u visini 12 mesečnih plata, obračunatih prema mesecu u kome je zaposleno lice izgubilo život.
Član262

Plate i staž osiguranja zaposlenih u Upravi

Visinu koeficijenata za obračun i isplatu plata u Upravi utvrđuje Vlada.
Direktoru Uprave i zaposlenima u Upravi staž osiguranja može se računati u uvećanom trajanju, tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova računa najviše do 16 meseci staža osiguranja.
Radna mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem sporazumno utvrđuju ministar nadležan za poslove pravosuđa i ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.
Član263

Zdravstvena kontrola i testiranje zaposlenih

Zaposleni kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem tako da se svakih 12 meseci efektivno provedenih u obavljanju poslova računa najviše do 16 meseci staža osiguranja, upućuju se na zdravstvenu kontrolu jednom u tri godine, a direktor Uprave može, na sopstvenu inicijativu ili na predlog upravnika, odlučiti da se zdravstvena kontrola obavlja i ranije.
Upravnik zavoda može u slučaju sumnje narediti testiranje zaposlenih na psihoaktivne supstance i alkohol.
Direktor uprave može odlučiti da se izvrši provera psihofizičkih sposobnosti zaposlenih u službi za obezbeđenje.
Proveru psihofizičkih sposobnosti obavlja komisija koju imenuje direktor Uprave.
Član264

Prestanak radnog odnosa po potrebi službe

Po potrebi službe, licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, može rešenjem ministra nadležnog za poslove pravosuđa prestati radni odnos s pravom na starosnu penziju i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje prava na starosnu penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Licu iz
stava 1. ovog člana
 pripada, po ostvarenom pravu na penziju, otpremnina u petostrukom iznosu plate primljene za poslednji mesec pre odlaska u penziju.
Član265

Ograničenje prava iz radnog odnosa u Upravi

Kad potrebe službe to zahtevaju, zaposleno lice obavezno je da radi duže od punog radnog vremena.
Direktor Uprave i upravnik zavoda mogu, po potrebi službe, zaposlenom licu odložiti ili prekinuti godišnji odmor.
Zaposleno lice može, zbog povećanog obima posla ili drugih potreba službe, bez svoje saglasnosti biti privremeno upućeno na odgovarajuće radno mesto u drugu organizacionu jedinicu Uprave, najduže jednu godinu.
Za zaposlenog koji se upućuje na rad u Posebnu pritvorsku jedinicu, sprovodi se interni konkurs. Propis kojim se uređuju posebni uslovi koje treba da ispunjava zaposleni koji se upućuje u Posebnu pritvorsku jedinicu i način njegovog izbora pre upućivanja na rad, donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Rešenje o privremenom upućivanju zaposlenog lica donosi direktor Uprave. Protiv rešenja o privremenom upućivanju može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove pravosuđa, u roku od osam dana od prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Zaposleno lice koje je upućeno na radno mesto u drugu organizacionu jedinicu ima pravo na troškove prevoza, smeštaja i ishrane, u skladu sa propisima koji uređuju naknade i druga primanja zaposlenih.
Član266

Povrede radnih obaveza i dužnosti

Za lakše i teže povrede radnih obaveza i dužnosti zaposleni u Upravi odgovaraju disciplinski.
Pored lakših povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika i Kodeksom ponašanja državnih službenika, lakšom povredom radnih obaveza i dužnosti smatra se svako ponašanje protivno propisima o načinu obavljanja poslova u Upravi.
Pored težih povreda radnih obaveza i dužnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika, težom povredom radnih obaveza i dužnosti zaposlenih u Upravi smatra se i:
1)
prijem poklona od lica lišenih slobode, njihovih rođaka i drugih lica povezanih sa licima lišenim slobode;
2)
trgovina i razmena robe sa licima lišenim slobode;
3)
unošenje ili iznošenje iz zavoda stvari za račun lica lišenih slobode;
4)
dogovaranje sa licem lišenim slobode upravljeno na pomaganje njegovog bekstva ili otežavanje istrage;
5)
neprijavljivanje dogovora lica lišenih slobode za organizovanje pobune, bekstva ili drugih oblika povrede propisa o kućnom redu zavoda;
6)
nepreduzimanje radnji prema licu lišenom slobode koje pokušava da pobegne;
7)
kršenje propisa koji uređuju čuvanje i zaštitu tajnih podataka;
8)
bavljenje poslovima koji su nespojivi sa službenom dužnošću;
9)
izdavanje ili izvršenje naređenja kojim se očigledno ugrožava sigurnost lica lišenih slobode i imovine;
10)
prekoračenje ovlašćenja u primeni sredstava prinude;
11)
nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema rukovodiocu, saradnicima ili strankama, kao i prema licima lišenim slobode;
12)
neovlašćeno udaljenje sa radnog mesta ili napuštanje lica prilikom sprovoda;
13)
neovlašćeno davanje podataka ili obaveštenja u vezi sa vršenjem službe ili rada zavoda;
14)
dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci u toku rada;
15)
nepostupanje po naredbi rukovodioca;
16)
ponašanje koje šteti ugledu Uprave.
Za sve teže povrede radnih obaveza i dužnosti može se izreći mera prestanka radnog odnosa.
Član267

Disciplinski postupak

Disciplinski postupak protiv zaposlenih unutar zavoda vodi upravnik zavoda ili lice koje on ovlasti. Lice koje ovlasti upravnik zavoda mora da bude diplomirani pravnik - master, odnosno diplomirani pravnik. O disciplinskoj odgovornosti odlučuje upravnik.
Disciplinski postupak protiv upravnika, zamenika upravnika i zaposlenih u sedištu Uprave vodi disciplinska komisija koju imenuje direktor Uprave. O disciplinskoj odgovornosti odlučuje direktor Uprave, na predlog disciplinske komisije.
Protiv prvostepene odluke donete u disciplinskom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove pravosuđa, u roku od osam dana od dana prijema odluke.
Član268

Nagrađivanje zaposlenih

Direktor Uprave donosi odluku o nagrađivanju zaposlenih, na predlog upravnika ili po službenoj dužnosti, za izuzetno zalaganje na radu u visini do 30% od osnovne plate primljene za mesec pre nagrađivanja.
Član269

Ostale odredbe

Pored akata predviđenih ovim zakonom ministar nadležan za poslove pravosuđa donosi propise kojima se uređuju:
1)
unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u Upravi;
2)
uniforma, oznake, svečano odelo, naoružanje, specijalna vozila i druga oprema u službi za obezbeđenje;
3)
stručno usavršavanje, obuka i ispiti u Upravi, program i način polaganja stručnog ispita i stručnog usavršavanja, sadržaj i vođenje evidencija o stručnim ispitima i stručnom usavršavanju, položenim stručnim ispitima i obavljenom stručnom usavršavanju i izdatim uverenjima o položenim stručnim ispitima;
4)
način obavljanja poslova u službi za obezbeđenje.