Posle člana 4b dodaju se čl. 4v i 4g, koji glase:

„Član 4v

Poverioci su dužni da elektronske fakture, u komercijalnim transakcijama u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, registruju u sistemu elektronskih faktura.

Danom registrovanja elektronskih faktura smatra se da su te fakture dostavljene dužniku.

Na osnovu podataka iz sistema elektronskih faktura, centralni registar faktura evidentira elektronske fakture izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, i dodeljuje toj fakturi jedinstveni identifikacioni broj.

Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način i postupak registrovanja i evidentiranja, kao i dostavljanje, prosleđivanje i format elektronskih faktura.

Član 4g

Dužnici vrše proveru dostavljenih elektronskih faktura pristupom sistemu elektronskih faktura, i u roku od osam dana potvrđuju prihvatanje, odnosno odbijaju elektronsku fakturu.

Ukoliko dužnik ne prihvati niti odbije elektronsku fakturu, ta elektronska faktura se po isteku roka iz stava 1. ovog člana smatra prihvaćenom.

Dužnici izmiruju novčane obaveze po elektronskim fakturama iz člana 4v ovog zakona samo ako su one registrovane i dostavljene preko sistema elektronskih faktura.

Ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način, postupak i druga pitanja u vezi sa prihvatanjem i odbijanjem elektronskih faktura iz ovog člana.”.