U članu 2. tačka 4) menja se i glasi:

„4) novčana obaveza je iznos ugovorene naknade za isporuku dobara, odnosno pružanje usluga naveden u ugovoru, fakturi ili drugom odgovarajućem zahtevu za isplatu, odnosno u elektronskoj fakturi ili drugom odgovarajućem zahtevu za isplatu u elektronskom obliku, uključujući direktne troškove nabavke;”.

Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:

„6a) elektronska faktura, u smislu ovog zakona, je faktura, privremena i okončana situacija, ili drugi odgovarajući zahtev za isplatu, sastavljena kao elektronski zapis, koja treba da sadrži potpis ili drugu identifikacionu oznaku odgovornog lica, odnosno lica ovlašćenog za izdavanje te fakture, odnosno elektronski potpis u skladu sa zakonom;”.

U tački 9) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaju se tač. 10) i 11), koje glase:

„10) sistem elektronskih faktura je sistem (baza podataka) koji uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija, u kojem se registruju elektronske fakture i preko kojeg se od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, dostavljaju dužnicima elektronske fakture;

11) u centralnom registru faktura koji uspostavlja i vodi Ministarstvo finansija

– Uprava za trezor, evidentiraju se elektronske fakture izdate od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između javnog sektora i privrednih subjekata, odnosno između subjekata javnog sektora, u kojima su subjekti javnog sektora dužnici, po uspostavljanju tehničko-tehnoloških uslova, a obavezno od 1. jula 2021. godine, na osnovu podataka dobijenih iz sistema elektronskih faktura.”.