Član 37

. menja se i glasi: „Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 50.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u slučajevima predviđenim posebnim zakonom. Smatraće se da postoji sporazum stranaka da imovinskopravni spor, bez obzira na vrednost spora, sudi sudija pojedinac, ako jedna stranka to predloži do pripremnog ročišta, a druga stranka se o predlogu ne izjasni. Ako jedan od suparničara podnese predlog da u imovinskopravnom sporu sudi sudija pojedinac ili to učini većina suparničara na jednoj strani, smatraće se da su se ostali saglasili sa predlogom. Ako i na drugoj strani postoje suparničari, smatraće se da je predlog da u sporu sudi sudija pojedinac prihvaćen i da sporazum postoji, ako se niko ili većina suparničara ne izjasni o predlogu, odnosno ako jedan od dvoje suparničara prihvati predlog. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja državine. Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoći.”