Zakon o izboru narodnih poslanika

Status Propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o izboru narodnih poslanika

IČl. 1–6

OSNOVNE ODREDBE

Član1

Predmet zakona

Ovim zakonom uređuju se izbor i prestanak mandata narodnih poslanika Narodne skupštine (u daljem tekstu: narodni poslanici).
Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika, koji se biraju na četiri godine.
Član2

Osnovna načela izbora za narodne poslanike

Građani biraju narodne poslanike na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava.
Izbori za narodne poslanike su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično.
Član3

Izborno pravo

Pravo da bira narodne poslanike i da bude biran za narodnog poslanika ima punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti.
Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira narodne poslanike i da bude birano za narodnog poslanika ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo.
Član4

Sloboda glasanja

Birač je slobodan da odluči hoće li glasati i kako će glasati.
Niko nema pravo da sprečava ili primorava birača da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što je glasao ili što nije glasao i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.
Član5

Jednako izborno pravo i proporcionalni izborni sistem

Birač ima samo jedan glas.
Glasa se za izbornu listu kandidata za narodne poslanike (u daljem tekstu: izborna lista).
Narodni poslanici biraju se u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici.
Poslanički mandati raspodeljuju se izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova, a broj mandata koji pripada izbornim listama utvrđuje se primenom sistema najvećeg količnika.
Poslanički mandati koje je osvojila izborna lista dodeljuju se kandidatima za narodne poslanike prema njihovom redosledu na izbornoj listi.
Član6

Obaveštavanje o izborima

Građani imaju pravo da preko javnih medijskih servisa budu obavešteni o izbornim programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, kao i o kandidatima za narodne poslanike u skladu sa propisima koji uređuju javne medijske servise i elektronske medije.
Pružalac medijske usluge dužan je da u toku izborne kampanje podnosiocima proglašenih izbornih lista i kandidatima za narodne poslanike obezbedi zastupljenost bez diskriminacije, u skladu sa propisima koji uređuju javne medijske servise i elektronske medije.
Zabranjeno je 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta da se u medijima i na javnim skupovima objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati na izborima za narodne poslanike i njihovi izborni programi i pozivaju birači da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene izborne liste.
Pod medijem se u smislu ovog zakona podrazumevaju dnevne i periodične novine, servis novinske agencije, radio-program i televizijski program i elektronska izdanja tih medija, kao i samostalna elektronska izdanja (uređivački oblikovane internet stranice ili internet portali), a koji su registrovani u Registru medija, u skladu sa zakonom.
IIČl. 7–41

ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA ZA NARODNE POSLANIKE

1Čl. 7–15
Zajednička pravila za organe za sprovođenje izbora
Član7

Nadležnost za sprovođenje izbora za narodne poslanike

Izbore za narodne poslanike (u daljem tekstu: izbori) sprovode Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori.
Član8

Opšta pravila o položaju organa za sprovođenje izbora

Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona.
Za svoj rad organi za sprovođenje izbora odgovaraju organu koji ih je obrazovao.
Rad organa za sprovođenje izbora je javan.
Radu organa za sprovođenje izbora ne može da prisustvuje kandidat za narodnog poslanika.
Uslove za rad organa za sprovođenje izbora obezbeđuju Narodna skupština i opštinske, odnosno gradske uprave.
Svi državni i drugi organi i organizacije dužni su da pružaju pomoć organima za sprovođenje izbora i da im dostavljaju podatke koji su im potrebni za rad.
Član9

Član i zamenik člana u organu za sprovođenje izbora

Organ za sprovođenje izbora čine predsednik i drugi članovi organa za sprovođenje izbora i njihovi zamenici.
Isto lice može više puta da bude imenovano u organ za sprovođenje izbora.
Zamenik člana organa za sprovođenje izbora ima ista prava i dužnosti kao i član kojeg zamenjuje.
Zamenik člana organa za sprovođenje izbora ima pravo glasa samo kada je odsutan član kojeg zamenjuje.
Organ za sprovođenje izbora može da ovlasti svog člana, odnosno zamenika člana da u ime tog organa za sprovođenje izbora obavlja pojedine radnje koje su u vezi sa organizacijom, pripremom i sprovođenjem izbora, odnosno glasanja.
Član10

Organ za sprovođenje izbora u stalnom i proširenom sastavu

Organ za sprovođenje izbora radi u stalnom i proširenom sastavu.
Podnosilac proglašene izborne liste ima pravo da predloži člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu.
Ako podnosilac proglašene izborne liste ne predloži člana, odnosno zamenika člana organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu u roku koji je propisan zakonom, organ nastavlja da radi i punovažno odlučuje bez predstavnika tog podnosioca izborne liste.
Član, odnosno zamenik člana organa za sprovođenje izbora u proširenom sastavu ima ista prava i dužnosti kao i član, odnosno zamenik člana u stalnom sastavu.
Član11

Opšta pravila o predlaganju članova i zamenika članova u organe za sprovođenje izbora

Kada ovlašćeni predlagači predlažu članove i zamenike članova u organe za sprovođenje izbora, treba da vode računa o uravnoteženoj zastupljenosti polova i potrebi da uključe osobe sa invaliditetom u sprovođenje izbornog postupka.
Predlog za imenovanje člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora sadrži ime i prezime, jedinstveni matični broj građana (u daljem tekstu: JMBG), mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte predloženog člana, odnosno zamenika člana i označenje poslaničke grupe u Narodnoj skupštini (u daljem tekstu: poslanička grupa) ili drugog ovlašćenog predlagača.
Član12

Odlučivanje organa za sprovođenje izbora

Organ za sprovođenje izbora odlučuje većinom od ukupnog broja glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu.
Član13

Uslov za članstvo u organu za sprovođenje izbora

Za člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora može biti imenovano samo ono lice koje ima izborno pravo i nije narodni poslanik, niti kandidat za narodnog poslanika.
Član14

Prestanak funkcije u organu za sprovođenje izbora

Članu i zameniku člana organa za sprovođenje izbora funkcija prestaje po sili zakona, a organ nadležan za njegovo imenovanje po službenoj dužnosti utvrđuje prestanak njegove funkcije:
1)
ako umre;
2)
ako izgubi izborno pravo;
3)
kada se proglasi izborna lista na kojoj je kandidat za narodnog poslanika;
4)
ako podnosilac izborne liste koji ga je predložio povuče izbornu listu;
5)
ako se poništi rešenje o proglašenju izborne liste čiji podnosilac ga je predložio;
6)
ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
7)
ako izgubi radnu sposobnost;
8)
u drugim slučajevima predviđenim zakonom.
Člana, odnosno zamenika člana organa za sprovođenje izbora razrešava organ nadležan za njegovo imenovanje:
1)
ako podnese ostavku u pismenoj formi;
2)
ako se naknadno utvrdi da ne ispunjava poseban uslov za imenovanje;
3)
u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom.
Kada odluka o raspisivanju izbora stupi na snagu, tada je Republička izborna komisija nadležna da razreši člana i zamenika člana Republičke izborne komisije i lokalne izborne komisije u stalnom sastavu, da utvrdi da mu je funkcija prestala po sili zakona, kao i da na predlog ovlašćenog predlagača imenuje novog člana umesto onog koji je razrešen, odnosno kojem je funkcija prestala po sili zakona.
Odluka organa za sprovođenje izbora ne može se osporavati na osnovu toga što organ nije odlučivao u propisanom sastavu ako nije bilo blagovremeno podneto propisano pravno sredstvo kojim je osporen njegov sastav.
Član15

Poseban slučaj prestanka funkcije

Isto lice ne može biti član dvaju organa za sprovođenje izbora.
Ako je jedno lice imenovano u više organa za sprovođenje izbora, po sili zakona mu prestaje funkcija u onom organu u kojem je kasnije imenovano.
2Čl. 16–26
Republička izborna komisija
Član16

Poseban uslov za imenovanje člana i zamenika člana Republičke izborne komisije

Za člana i zamenika člana Republičke izborne komisije može da bude imenovano samo ono lice koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.
Član17

Republička izborna komisija u stalnom sastavu

Republičku izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik, 16 članova, zamenik predsednika i 16 zamenika članova, koje imenuje Narodna skupština.
Odluka o imenovanju stalnog sastava Republičke izborne komisije objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Mandat stalnog sastava Republičke izborne komisije prestaje kada nov saziv Narodne skupštine imenuje nov stalni sastav Republičke izborne komisije.
Nov saziv Narodne skupštine dužan je da imenuje nov stalni sastav Republičke izborne komisije u roku od šest meseci od dana konstituisanja Narodne skupštine.
Član18

Ovlašćeni predlagač za imenovanje člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u stalnom sastavu

Članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije u stalnom sastavu imenuju se na predlog poslaničkih grupa srazmerno njihovoj zastupljenosti u ukupnom broju narodnih poslanika koji pripadaju poslaničkim grupama.
Nijedna poslanička grupa ne može da predloži više od polovine članova Republičke izborne komisije u stalnom sastavu.
Poslanička grupa koja ima više od polovine od ukupnog broja narodnih poslanika predlaže predsednika, zamenika predsednika, sedam članova i sedam zamenika članova Republičke izborne komisije u stalnom sastavu, dok preostale članove i zamenike članova u Republičkoj izbornoj komisiji u stalnom sastavu predlažu ostale poslaničke grupe srazmerno njihovoj zastupljenosti u ukupnom broju narodnih poslanika koji pripadaju poslaničkim grupama.
Poslaničkom grupom u smislu predlaganja članova i zamenika članova Republičke izborne komisije u stalnom sastavu smatra se i narodni poslanik pojedinac ili grupa narodnih poslanika koja broji manje od onog broja narodnih poslanika koji je potreban za obrazovanje poslaničke grupe:
1)
ako su svi ti narodni poslanici izabrani sa iste izborne liste;
2)
ako izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje poslaničke grupe;
3)
ako niko od njih nije pristupio nekoj poslaničkoj grupi;
4)
ako su svi ti narodni poslanici potpisali predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana Republičke izborne komisije u stalnom sastavu.
Član19

Zastupljenost polova u Republičkoj izbornoj komisiji u stalnom sastavu

Poslanička grupa kojoj pripada pravo da predloži dva lica u stalni sastav Republičke izborne komisije dužna je da predloži po jednog pripadnika oba pola.
Poslanička grupa kojoj pripada pravo da predloži tri lica u stalni sastav Republičke izborne komisije dužna je da predloži dva pripadnika jednog pola i jednog pripadnika drugog pola.
Poslanička grupa kojoj pripada pravo da predloži četiri lica u stalni sastav Republičke izborne komisije dužna je da predloži po dva pripadnika oba pola.
Poslanička grupa kojoj pripada pravo da predloži pet lica u stalni sastav Republičke izborne komisije dužna je da predloži tri pripadnika jednog pola i dva pripadnika drugog pola.
Predlog poslaničke grupe kojoj pripada pravo da predloži više od pet lica u stalni sastav Republičke izborne komisije mora da sadrži najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola među predloženim licima.
Član20

Žalba protiv odluke o imenovanju člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u stalnom sastavu

Protiv odluke o imenovanju člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u stalnom sastavu svaki podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate u postojećem sazivu Narodne skupštine i svaki birač mogu podneti žalbu Upravnom sudu preko Narodne skupštine u roku od sedam dana od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Narodna skupština dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Upravnom sudu žalbu i sve spise tog predmeta.
Upravni sud donosi odluku po žalbi u roku od sedam dana od prijema žalbe sa spisima.
Odluka doneta u postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena zakonom kojim se uređuje upravni spor.
Član21

Učesnici u radu Republičke izborne komisije bez prava odlučivanja

Učesnici u radu Republičke izborne komisije bez prava odlučivanja su sekretar Republičke izborne komisije, zamenik sekretara Republičke izborne komisije i dva učesnika zadužena za poslove statistike.
Sekretara i zamenika sekretara Republičke izborne komisije imenuje Narodna skupština na predlog predsednika Narodne skupštine iz reda zaposlenih u Službi Narodne skupštine.
Učesnike zadužene za poslove statistike imenuje Narodna skupština na predlog republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Za učesnika u radu Republičke izborne komisije bez prava odlučivanja može da bude imenovano samo ono lice koje ima izborno pravo i nije narodni poslanik, niti kandidat za narodnog poslanika.
Za sekretara i zamenika sekretara Republičke izborne komisije može da bude imenovano samo ono lice koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje prestanak funkcije u organu za sprovođenje izbora primenjuju se i na učesnike u radu Republičke izborne komisije bez prava odlučivanja.
Član22

Republička izborna komisija u proširenom sastavu

Člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu imenuje Republička izborna komisija na predlog podnosioca proglašene izborne liste koji mora biti dostavljen najkasnije sedam dana pre dana glasanja.
Republička izborna komisija dužna je da donese rešenje o predlogu za imenovanje člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu u roku od 24 časa od prijema predloga.
Rešenje o imenovanju člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu primenjuje se od narednog dana od dana kada je doneto.
Član, odnosno zamenik člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu koji je razrešen, odnosno kojem je funkcija prestala po sili zakona može se promeniti na zahtev podnosioca proglašene izborne liste na čiji predlog je imenovan samo dok Republička izborna komisija radi u proširenom sastavu.
Republička izborna komisija radi u proširenom sastavu dok ukupan izveštaj o rezultatima izbora ne postane konačan.
Član23

Prigovor protiv rešenja o predlogu za imenovanje člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu

Protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen predlog za imenovanje člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu podnosilac predloga može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji Republičke izborne komisije (u daljem tekstu: veb-prezentacija).
Protiv rešenja o imenovanju člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu podnosilac proglašene izborne liste, registrovana politička stranka i birač mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Član24

Nadležnost Republičke izborne komisije

Republička izborna komisija:
1)
stara se o zakonitom sprovođenju izbora;
2)
propisuje uputstva za sprovođenje izbornih radnji;
3)
objavljuje rokovnik za vršenje izbornih radnji;
4)
propisuje obrasce za sprovođenje izbornih radnji;
5)
prati primenu i daje mišljenja u vezi s primenom ovog zakona;
6)
imenuje, razrešava i konstatuje prestanak funkcije člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora, u skladu sa ovim zakonom;
7)
propisuje jedinstvene standarde za izborni materijal;
8)
obezbeđuje izborni materijal za sprovođenje izbora;
9)
propisuje način primopredaje izbornog materijala pre i posle glasanja;
10)
određuje biračka mesta, u skladu sa ovim zakonom;
11)
odlučuje o podnetoj izbornoj listi;
12)
sastavlja i objavljuje priručnik za praktičnu primenu pravila koja uređuju kako birački odbori sprovode glasanje i utvrđuju rezultate glasanja na biračkom mestu;
13)
propisuje način praćenja izlaznosti birača na glasanje;
14)
propisuje programe obuka i organizuje i sprovodi obuke za rad u lokalnoj izbornoj komisiji i biračkom odboru, u saradnji sa lokalnim izbornim komisijama;
15)
informiše i edukuje birače o načinu ostvarivanja izbornog prava, kao i druge učesnike u izbornom postupku;
16)
odlučuje o prigovorima, u skladu sa ovim zakonom;
17)
bliže propisuje način podnošenja prigovora i postupanje po prigovorima u Republičkoj izbornoj komisiji;
18)
utvrđuje rezultate izbora, donosi i objavljuje ukupan izveštaj o rezultatima izbora;
19)
usklađuje i nadzire rad organa za sprovođenje izbora;
20)
propisuje kodeks ponašanja članova i zamenika članova organa za sprovođenje izbora;
21)
podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovedenim izborima;
22)
obavlja i druge poslove predviđene zakonom.
U vršenju nadzora nad radom lokalnih izbornih komisija Republička izborna komisija je ovlašćena da po službenoj dužnosti poništi odluku lokalne izborne komisije donetu suprotno odredbama ovog zakona.
Obrasce koji su potrebni za podnošenje izborne liste Republička izborna komisija propisuje u roku od tri dana od dana kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu.
Republička izborna komisija donosi svoj poslovnik.
Uputstvo za sprovođenje izbornih radnji i Poslovnik Republičke izborne komisije objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član24a

Obuke za rad u lokalnoj izbornoj komisiji i biračkom odboru

Republička izborna komisija organizuje i sprovodi obuke za rad u lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima na sprovođenju izbora za narodne poslanike, izbora za predsednika Republike i izbora za odbornike skupština jedinica lokalne samouprave.
Pravo pohađanja obuka iz
stava 1. ovog člana
 ima svako lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za članstvo u organu za sprovođenje izbora, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući tu i političku pripadnost i politička uverenja.
O završenoj obuci Republička izborna komisija izdaje odgovarajuću potvrdu, koja važi tri godine.
Izuzetno od
stava 3. ovog člana
, potvrda o završenoj obuci prestaje da važi:
1)
danom pravnosnažnosti presude kojom je lice kome je potvrda izdata bezuslovno osuđeno na kaznu zatvora za krivično delo protiv izbornih prava i to lice ne može da pohađa obuku za rad u izbornoj komisiji i biračkom odboru u naredne tri godine po isteku kazne na koju je osuđen;
2)
svim članovima i zamenicima članova biračkog odbora na biračkom mestu na kojem je glasanje poništeno po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom, danom pravnosnažnosti rešenja kojim je glasanje poništeno.
Republička izborna komisija vodi evidenciju izdatih potvrda iz
stava 3. ovog člana
 koja sadrži: redni broj potvrde, datum izdavanja potvrde, ime i prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica kojem je potvrda izdata, kao i datum prestanka važenja potvrde u skladu sa odredbama ovog člana.
Pravo korišćenja podataka iz evidencije iz
stava 5. ovog člana
 imaju skupštine jedinica lokalne samouprave i gradskih opština, kao i lokalne izborne komisije, u postupku imenovanja članova lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora.
Propisivanje programa obuka i način organizovanja i sprovođenja obuka za rad u lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima, kao i način vođenja evidencije iz
stava 5. ovog člana
, uređuje se uputstvom Republičke izborne komisije.
Član25

Objavljivanje odluka Republičke izborne komisije

Odluke Republičke izborne komisije objavljuju se na veb-prezentaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od završetka sednice na kojoj su odluke donete.
Na veb-prezentaciji mora biti naznačen datum i vreme objavljivanja odluke.
Odluke Republičke izborne komisije objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" kada je to predviđeno zakonom.
Kada donese i objavi odluku po zahtevu, Republička izborna komisija je dužna da podnosioca zahteva telefonom ili elektronskom poštom obavesti o tome da je odluka po njegovom zahtevu doneta i objavljena na veb-prezentaciji.
Ako je doneta odluka Republičke izborne komisije po zahtevu, podnosilac zahteva može tražiti da mu se pismeni otpravak te odluke uruči u sedištu Republičke izborne komisije ili pošalje poštom.
Vreme kada je podnosilac zahteva obavešten telefonom ili elektronskom poštom da je doneta i objavljena odluka po njegovom zahtevu, odnosno vreme kada mu je uručen pismeni otpravak odluke u sedištu Republičke izborne komisije ili poslat poštom ne utiče na računanje roka u kojem može da podnese pravna sredstva protiv te odluke.
Član26

Javnost rada Republičke izborne komisije

Rad Republičke izborne komisije je javan.
Javnost rada Republičke izborne komisije obezbeđuje se tako što Republička izborna komisija na veb-prezentaciji prenosi svoje sednice i konferencije za medije i objavljuje zapisnike sa svojih sednica, obezbeđuje za sredstva javnog obaveštavanja audio i video signal koji im omogućava da prenose njene sednice, omogućava zainteresovanim domaćim, stranim i međunarodnim organizacijama i udruženjima (posmatrači) da prate njen rad i na drugi način u skladu sa zakonom i Poslovnikom Republičke izborne komisije.
3Čl. 27–33
Lokalna izborna komisija
Član27

Lokalna izborna komisija u stalnom sastavu

Lokalne izborne komisije su opštinske izborne komisije, gradske izborne komisije i izborne komisije gradskih opština Grada Beograda.
Lokalna izborna komisija u stalnom sastavu imenuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju lokalni izbori.
Ako se nakon raspisivanja izbora promene odborničke grupe, skupština grada, opštine, odnosno gradske opštine ne može imenovati novu lokalnu izbornu komisiju pre okončanja izbora.
Član28

Poseban slučaj obrazovanja lokalne izborne komisije u stalnom sastavu

Ako na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu u skupštini grada, odnosno opštine ne postoji lokalna izborna komisija, Republička izborna komisija u roku od sedam dana od dana kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu rešenjem obrazuje lokalnu izbornu komisiju u stalnom sastavu kao organ za sprovođenje izbora za teritoriju tog grada, odnosno opštine.
Lokalna izborna komisija u stalnom sastavu koju obrazuje Republička izborna komisija ima predsednika, šest članova i njihove zamenike, koji se imenuju na predlog poslaničkih grupa srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu.
Poslanička grupa koja ima više od polovine od ukupnog broja narodnih poslanika predlaže predsednika, zamenika predsednika, dva člana i dva zamenika člana lokalne izborne komisije u stalnom sastavu koju obrazuje Republička izborna komisija, dok preostale članove i zamenike članova u lokalnoj izbornoj komisiji u stalnom sastavu predlažu ostale poslaničke grupe srazmerno njihovoj zastupljenosti u ukupnom broju narodnih poslanika koji pripadaju poslaničkim grupama.
Republička izborna komisija može lokalnoj izbornoj komisiji u stalnom sastavu koju obrazuje svojim rešenjem poveriti nadležnost za više jedinica lokalne samouprave u kojima ne postoje lokalne izborne komisije.
Za predsednika i zamenika predsednika izborne komisije može da bude imenovano samo ono lice koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.
Kada obrazuje lokalnu izbornu komisiju u stalnom sastavu, Republička izborna komisija na predlog načelnika upravnog okruga imenuje sekretara i zamenika sekretara lokalne izborne komisije u stalnom sastavu, koji učestvuju u njenom radu bez prava odlučivanja.
Za sekretara i zamenika sekretara lokalne izborne komisije može da bude imenovano samo ono lice koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.
Član29

Predlaganje člana i zamenika člana lokalne izborne komisije u stalnom sastavu

Poslaničkom grupom u smislu predlaganja člana i zamenika člana lokalne izborne komisije u stalnom sastavu koju obrazuje Republička izborna komisija smatra se i narodni poslanik pojedinac ili grupa narodnih poslanika koja broji manje od onog broja narodnih poslanika koji je potreban za obrazovanje poslaničke grupe:
1)
ako su svi ti narodni poslanici izabrani sa iste izborne liste;
2)
ako izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje poslaničke grupe;
3)
ako niko od njih nije pristupio nekoj poslaničkoj grupi;
4)
ako su svi ti narodni poslanici potpisali predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana lokalne izborne komisije u stalnom sastavu.
U svrhu obrazovanja lokalne izborne komisije u stalnom sastavu Republička izborna komisija blagovremeno propisuje i objavljuje na veb-prezentaciji raspored mesta po kojem poslaničke grupe predlažu članove i zamenike članova te lokalne izborne komisije.
Ako poslanička grupa ne dostavi blagovremeno predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana lokalne izborne komisije u stalnom sastavu, Republička izborna komisija u lokalnu izbornu komisiju u stalnom sastavu imenuje lice koje predloži načelnik upravnog okruga.
Kada predlaže člana i zamenika člana lokalne izborne komisije, kao i sekretara i zamenika sekretara lokalne izborne komisije, ovlašćeni predlagač dužan je da predloži lice koje ima važeću potvrdu o uspešno završenoj obuci za rad u lokalnoj izbornoj komisiji.
Član30

Lokalna izborna komisija u proširenom sastavu

Člana i zamenika člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu imenuje lokalna izborna komisija na predlog podnosioca proglašene izborne liste, koji mora biti dostavljen najkasnije sedam dana pre dana glasanja.
Kada predlaže člana i zamenika člana lokalne izborne komisije, podnosilac proglašene izborne liste dužan je da predloži lice koje ima važeću potvrdu o uspešno završenoj obuci za rad u lokalnoj izbornoj komisiji.
Lokalna izborna komisija dužna je da donese rešenje o predlogu za imenovanje člana i zamenika člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu u roku od 24 časa od prijema predloga.
Rešenje o imenovanju člana i zamenika člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu primenjuje se od narednog dana od dana kada je doneto.
Član odnosno zamenik člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu koji je razrešen, odnosno kojem je funkcija prestala po sili zakona može se promeniti na zahtev podnosioca proglašene izborne liste na čiji predlog je imenovan samo dok lokalna izborna komisija radi u proširenom sastavu.
Lokalna izborna komisija radi u proširenom sastavu dok zbirni izveštaj o rezultatima glasanja ne postane konačan.
Član31

Prigovor protiv rešenja o predlogu za imenovanje člana i zamenika člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu

Protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen predlog za imenovanje člana i zamenika člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu podnosilac predloga može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Protiv rešenja o imenovanju člana, odnosno zamenika člana lokalne izborne komisije u proširenom sastavu podnosilac proglašene izborne liste i birač mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Član32

Nadležnost lokalne izborne komisije

Lokalna izborna komisija:
1)
organizuje tehničku pripremu za izbore;
2)
imenuje, razrešava i konstatuje prestanak funkcije članova i zamenika članova organa za sprovođenje izbora, u skladu sa ovim zakonom;
3)
određuje biračka mesta, u skladu sa ovim zakonom;
4)
odlučuje o zahtevima za poništavanje glasanja na biračkom mestu zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja;
5)
prima izborni materijal od Republičke izborne komisije i predaje ga biračkim odborima;
6)
preuzima izborni materijal od biračkih odbora po završetku glasanja;
7)
pruža podršku biračkim odborima prilikom sprovođenja glasanja;
8)
obaveštava Republičku izbornu komisiju o toku glasanja;
8a)
sarađuje sa Republičkom izbornom komisijom u organizovanju i sprovođenju obuka za rad u biračkim odborima;
9)
donosi zbirni izveštaj o rezultatima glasanja sa biračkih mesta koja se nalaze na njenoj teritoriji;
10)
obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i aktima Republičke izborne komisije.
Član33

Objavljivanje i dostavljanje odluka lokalne izborne komisije

Odluke lokalne izborne komisije objavljuju se na veb-prezentaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 časa od završetka sednice na kojoj su odluke donete, na način koji propisuje Republička izborna komisija.
Svaku odluku koju donosi u vezi sa sprovođenjem izbora lokalna izborna komisija dužna je da bez odlaganja dostavi Republičkoj izbornoj komisiji u pismenom obliku i elektronskim putem na način koji propisuje Republička izborna komisija.
Kada donese i objavi odluku po zahtevu, lokalna izborna komisija je dužna da podnosioca zahteva telefonom ili elektronskom poštom obavesti da je odluka po njegovom zahtevu doneta i objavljena na veb-prezentaciji.
Ako je odluka lokalne izborne komisije doneta po zahtevu, podnosilac zahteva može tražiti da mu se pismeni otpravak te odluke uruči u sedištu lokalne izborne komisije ili pošalje poštom.
Vreme kada je podnosilac zahteva obavešten telefonom ili elektronskom poštom da je doneta i objavljena odluka po njegovom zahtevu, odnosno vreme kada mu je uručen pismeni otpravak odluke u sedištu lokalne izborne komisije ili poslat poštom ne utiče na računanje roka u kojem može da podnese pravna sredstva protiv te odluke.
4Čl. 34–41
Birački odbor
Član34

Imenovanje i trajanje funkcije člana i zamenika člana biračkog odbora

Članovi i zamenici članova biračkog odbora moraju biti imenovani najkasnije deset dana pre dana glasanja.
Predlog za imenovanje člana i zamenika člana biračkih odbora može se podneti najkasnije 15 dana pre dana glasanja.
Funkcija člana i zamenika člana biračkog odbora počinje od dana objavljivanja rešenja o njihovom imenovanju, a prestaje kada se preda izborni materijal posle glasanja i izvrši kontrola zapisnika o radu biračkog odbora, kao i u drugim slučajevima koji su predviđeni zakonom.
Član35

Birački odbor u stalnom sastavu

Birački odbor u stalnom sastavu čine predsednik, dva člana, zamenik predsednika i dva zamenika člana koje imenuje lokalna izborna komisija na predlog poslaničkih grupa.
Postupak predlaganja člana i zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu bliže uređuje Republička izborna komisija.
Kada predlaže člana i zamenika člana biračkog odbora, poslanička grupa je dužna da predloži lice koje ima važeću potvrdu o uspešno završenoj obuci za rad u biračkom odboru.
Član36

Merila za imenovanje biračkog odbora u stalnom sastavu

Broj predsednika, zamenika predsednika, članova i zamenika članova svih biračkih odbora u stalnom sastavu na teritoriji određene lokalne izborne komisije koji pripada poslaničkoj grupi mora da bude srazmeran njenoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu.
Poslanička grupa koja na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu ima više od polovine od ukupnog broja narodnih poslanika predlaže u jednoj polovini biračkih odbora predsednika i dva zamenika člana, a u drugoj polovini biračkih odbora predlaže zamenika predsednika, jednog člana i zamenika drugog člana, dok se preostala mesta u biračkim odborima raspodeljuju ostalim poslaničkim grupama srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu.
Nijedna poslanička grupa ne može na jednom biračkom mestu da predloži i predsednika i zamenika predsednika biračkog odbora.
Na osnovu zakonom propisanih merila, Republička izborna komisija za teritoriju svake lokalne izborne komisije blagovremeno propisuje i objavljuje na veb-prezentaciji raspored mesta po kojem poslaničke grupe predlažu članove i zamenike članova biračkih odbora u stalnom sastavu.
Poslaničkom grupom u smislu predlaganja člana biračkih odbora u stalnom sastavu smatra se narodni poslanik pojedinac ili grupa narodnih poslanika koja broji manje od onog broja narodnih poslanika koji je potreban za obrazovanje poslaničke grupe:
1)
ako su svi ti narodni poslanici izabrani sa iste izborne liste;
2)
ako izborna lista na kojoj su izabrani nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje poslaničke grupe;
3)
ako niko od njih nije pristupio nekoj poslaničkoj grupi;
4)
ako su svi ti narodni poslanici potpisali predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu.
Član37

Predlog za imenovanje člana i zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu

Predlog za imenovanje člana i zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu poslanička grupa dostavlja lokalnim izbornim komisijama na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija.
Ako poslanička grupa ne dostavi blagovremeno predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu, lokalna izborna komisija u birački odbor u stalnom sastavu imenuje lice koje predloži načelnik opštinske, odnosno gradske uprave.
Kada predlaže člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, dužan je da predloži lice koje ima važeću potvrdu o uspešno završenoj obuci za rad u biračkom odboru.
Član38

Birački odbori u stalnom sastavu u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija

Člana i zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu u inostranstvu imenuje Republička izborna komisija na predlog ministarstva nadležnog za spoljne poslove, po mogućnosti, iz reda birača koji imaju boravište u inostranstvu, a predsednik biračkog odbora imenuje se iz reda zaposlenih u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije u inostranstvu (u daljem tekstu: diplomatsko-konzularno predstavništvo).
Člana i zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija imenuje Republička izborna komisija na predlog ministarstva koje je nadležno za pravosuđe, a nijedan među njima ne može da bude lice koje radi u tom ministarstvu ili koje glasa u zavodu.
Kada predlažu člana i zamenika člana biračkog odbora, ministarstvo nadležno za spoljne poslove, odnosno ministarstvo nadležno za pravosuđe dužni su da predlože lice koje ima važeću potvrdu o uspešno završenoj obuci za rad u biračkom odboru.
Član39

Birački odbor u proširenom sastavu

Člana i zamenika člana biračkog odbora u proširenom sastavu imenuje lokalna izborna komisija na predlog podnosioca proglašene izborne liste.
Člana i zamenika člana biračkog odbora u proširenom sastavu u inostranstvu i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija imenuje Republička izborna komisija na predlog podnosioca proglašene izborne liste.
Kada predlaže člana i zamenika člana biračkog odbora, podnosilac proglašene izborne liste dužan je da predloži lice koje ima važeću potvrdu o uspešno završenoj obuci za rad u biračkom odboru.
Predlog za imenovanje člana i zamenika člana biračkog odbora u proširenom sastavu podnosilac proglašene izborne liste dostavlja na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija.
Postupak predlaganja člana i zamenika člana biračkog odbora u proširenom sastavu bliže uređuje Republička izborna komisija.
Član40

Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana i zamenika člana biračkog odbora

Protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen predlog za imenovanje člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora podnosilac predloga može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Protiv rešenja o imenovanju člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u stalnom sastavu podnosilac proglašene izborne liste, poslanička grupa i birač mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Protiv rešenja o imenovanju člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u proširenom sastavu podnosilac proglašene izborne liste i birač mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Član41

Promena člana biračkog odbora

Član, odnosno zamenik člana biračkog odbora u stalnom sastavu može se promeniti na zahtev ovlašćenog predlagača najkasnije tri dana pre dana glasanja.
Izuzetno, predsednik i zamenik predsednika biračkog odbora mogu se promeniti najkasnije do otvaranja biračkog mesta radi glasanja ako umru, razbole se ili izgube izborno pravo.
Rešenje o promeni člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora donosi komisija koja ga je imenovala u birački odbor, odnosno član komisije koga ona za to ovlasti.
Radi promene predsednika, zamenika predsednika, člana odnosno zamenika člana biračkog odbora, ovlašćeni predlagač dužan je da predloži lice koje ima važeću potvrdu o uspešno završenoj obuci za rad u biračkom odboru.
IIIČl. 42–55

IZBORNI MATERIJAL

Član42

Opšta pravila

Za sprovođenje izbora koristi se izborni materijal izrađen u skladu sa ovim zakonom i uputstvom Republičke izborne komisije.
Republička izborna komisija obezbeđuje glasački listić, kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije (u daljem tekstu: kontrolni list), izvod iz biračkog spiska, zbirnu izbornu listu kandidata za narodne poslanike (u daljem tekstu: zbirna izborna lista), obrazac zapisnika o radu biračkog odbora, glasačku kutiju, paravan za obezbeđivanje tajnosti glasanja (u daljem tekstu: paravan), sprej za obeležavanje prsta birača, UV-lampu i ostali materijal potreban za sprovođenje glasanja.
Odluku kojom utvrđuje boju glasačkog listića i boju kontrolnog lista Republička izborna komisija objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Glasački listić i kontrolni list ne mogu biti iste boje.
Glasački listići i ostali izborni materijal štampaju se u štampariji Javnog preduzeća "Službeni glasnik" (u daljem tekstu: štamparija).
Član43

Glasački listić

Glasački listić sadrži:
1)
naziv izbora i datum glasanja;
2)
redni broj koji se stavlja ispred naziva izborne liste;
3)
nazive izbornih lista prema redosledu utvrđenom na zbirnoj izbornoj listi sa imenom i prezimenom prvog kandidata sa izborne liste;
4)
napomenu da se glasa samo za jednu izbornu listu i to tako što se zaokruži redni broj ispred naziva te liste;
5)
napomenu da je glasanje tajno, da se obavlja iza paravana za glasanje i da nakon što popuni glasački listić, birač treba da ga presavije tako da se ne vidi kako je popunjen i da ga tako presavijenog ubaci u glasačku kutiju;
6)
otisak pečata Republičke izborne komisije.
Član44

Upotreba jezika i pisama

Tekst glasačkog listića štampa se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.
Za opštine, odnosno gradove u kojima je na dan raspisivanja izbora u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, tekst glasačkog listića štampa se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom, a ispod tog teksta štampa se tekst na jeziku i pismu nacionalne manjine istim oblikom i veličinom slova.
Ako je u opštini, odnosno gradu na dan raspisivanja izbora u službenoj upotrebi više jezika nacionalnih manjina, tekst na jezicima nacionalnih manjina ispisuje se posle teksta na srpskom jeziku po azbučnom redu naziva jezika nacionalne manjine.
Član45

Broj glasačkih listića

Broj glasačkih listića koji se štampaju mora da bude jednak ukupnom broju birača koji su upisani u birački spisak.
Republička izborna komisija odlukom koja se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" utvrđuje broj glasačkih listića koji se štampa.
Član46

Štampanje glasačkih listića

Glasački listići se štampaju na papiru zaštićenom vodenim žigom.
Republička izborna komisija odlukom utvrđuje oblik i izgled glasačkog listića, a sastavni deo te odluke je i uzorak glasačkog listića.
Na osnovu overenog uzorka glasačkog listića štamparija vrši pripremu za štampanje glasačkih listića.
Prvi primerci glasačkih listića se na licu mesta uništavaju sve dok se ne odštampa glasački listić koji ispunjava potrebne grafičke standarde.
Prvi odštampani glasački listić koji ispunjava potrebne grafičke standarde upoređuje sa overenim uzorkom glasačkog listića predsednik Republičke izborne komisije ili lice koje on za to ovlasti.
Pošto utvrdi da je odštampani primerak glasačkog listića podudaran sa overenim uzorkom, predsednik Republičke izborne komisije ili lice koje on za to ovlasti svojim potpisom odobrava da se štampa glasački listić u utvrđenom broju primeraka.
Član47

Uništavanje glasačkih listića koji su tehnički višak i materijala za pripremanje štampanja glasačkih listića

Odmah pošto se završi štampanje, u prisustvu najmanje tri ovlašćena člana, odnosno zamenika člana Republičke izborne komisije koji su imenovani na predlog različitih ovlašćenih predlagača uništavaju se svi glasački listići koji su tehnički višak, kao i sav materijal koji je služio za pripremu štampanja glasačkih listića, o čemu se sačinjava zapisnik.
Kada se određuju članovi, odnosno zamenici članova Republičke izborne komisije koji prisustvuju uništavanju glasačkih listića koji su tehnički višak i materijala koji je služio za pripremu štampanja glasačkih listića, najmanje jedan član, odnosno zamenik člana Republičke izborne komisije mora biti predstavnik opozicione izborne liste (izborna lista čiji podnosilac nije parlamentarna stranka, odnosno izborna lista čiji podnosilac nije deo parlamentarne većine na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu).
Član48

Nadzor nad štampanjem i primopredajom glasačkih listića

Republička izborna komisija kontroliše štampanje glasačkih listića.
Predstavnici podnosilaca izbornih lista i predstavnici domaćih i stranih posmatrača imaju pravo da prisustvuju štampanju, brojanju i pakovanju glasačkih listića i njihovom dostavljanju Republičkoj izbornoj komisiji, lokalnim izbornim komisijama i biračkim odborima pre i posle glasanja.
Republička izborna komisija dužna je da blagovremeno obavesti podnosioce izbornih lista i domaće i strane posmatrače o tome gde i kada počinje štampanje glasačkih listića, gde i kada se glasački listići predaju lokalnim izbornim komisijama, kao i o tome gde i kada se glasački listići predaju biračkim odborima.
Član49

Uskraćivanje prava na nadzor nad štampanjem i primopredajom glasačkih listića

Predstavnik Republičke izborne komisije koji je ovlašćen da kontroliše štampanje glasačkih listića može predstavniku proglašene izborne liste i predstavniku domaćeg ili stranog posmatrača uskratiti pravo da nadzire štampanje glasačkih listića ako ometa štampanje i pakovanje glasačkih listića ili ako se ne pridržava propisanih mera zaštite u štampariji, o čemu se sačinjava službena beleška koja se odmah dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji.
Predstavnik Republičke izborne komisije, lokalne izborne komisije i biračkog odbora koji su ovlašćeni za vršenje poslova primopredaje glasačkih listića pre i posle glasanja mogu predstavniku proglašene izborne liste i predstavniku domaćeg ili stranog posmatrača uskratiti pravo da posmatra primopredaju glasačkih listića ako ometa primopredaju glasačkih listića, o čemu se sačinjava službena beleška koja se odmah dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji.
Protiv odluke da se predstavniku proglašene izborne liste i predstavniku posmatrača uskrati pravo na nadzor nad štampanjem glasačkih listića, odnosno pravo na posmatranje primopredaje glasačkih listića, posmatrač, odnosno podnosilac proglašene izborne liste čijem predstavniku je uskraćeno pravo na nadzor ili na posmatranje može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od kada je predstavniku uskraćeno pravo na nadzor, odnosno na posmatranje.
Član50

Glasačka kutija

Za glasanje na izborima koristi se providna glasačka kutija sa pokretnim poklopcem koji ima otvor za ubacivanje glasačkih listića.
Republička izborna komisija bliže propisuje oblik i dimenzije glasačke kutije.
Član51

Sprej za obeležavanje prsta birača

Kao znak da je birač glasao obeležava se prst birača sprejom od specijalnog nerastvorljivog UV-mastila, vidljivog pod svetlošću UV-lampe.
Član52

Paravan

Republička izborna komisija propisuje oblik i dimenzije paravana i način na koji se oni postavljaju na biračkom mestu.
Član53

Čuvanje izbornog materijala nakon završetka izbora

Glasački listići, kontrolni listovi i izvodi iz biračkog spiska čuvaju se godinu dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.
Ostali izborni materijal i dokumentacija u vezi sa sprovođenjem izbora čuva se u skladu sa propisima kojima se uređuje čuvanje arhivske građe i dokumentarnog materijala.
Član54

Pravo na uvid u izborni materijal nakon završetka glasanja

Predstavnik podnosioca proglašene izborne liste i kandidat za narodnog poslanika imaju pravo da u roku od pet dana od dana glasanja izvrše uvid u izborni materijal u službenim prostorijama lokalne izborne komisije, uključujući izvode iz biračkog spiska, zapisnike o radu biračkih odbora i glasačke listiće.
Uvid u izborni materijal sa biračkih mesta u inostranstvu vrši se u službenim prostorijama Republičke izborne komisije.
Kada se vrši uvid u izborni materijal, zabranjeno je da se snimaju, fotografišu i beleže podaci o biračima iz izvoda iz biračkog spiska, kao i da se kopiraju izvodi iz biračkog spiska.
Republička izborna komisija bliže propisuje način ostvarivanja prava na uvid u izborni materijal.
Pravila koja se odnose na ostvarivanje prava na uvid predstavnika podnosioca proglašene izborne liste i kandidata za narodnog poslanika primenjuju se i na zahteve za uvid u izborni materijal po osnovu drugih zakona, kao i na zahteve za uvid u izborni materijal u skladu sa odredbama ovog zakona koje uređuju kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora koju vrše članovi Republičke izborne komisije i lokalne izborne komisije i kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku.
Član55

Informacija o evidentiranju u izvodu iz biračkog spiska

Birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao na izborima.
Republička izborna komisija nadležna je za davanje informacije o tome da li je evidentirano u izvodu iz biračkog spiska da je birač glasao na biračkom mestu u inostranstvu.
Republička izborna komisija propisuje način ostvarivanja prava na informaciju o tome da li je evidentirano da je neki birač glasao.
IVČl. 56–58

BIRAČKA MESTA

Član56

Nadležnost za određivanje biračkih mesta

Lokalna izborna komisija određuje biračka mesta na osnovu predloga opštinskih, odnosno gradskih uprava najkasnije deset dana od dana kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu.
Republička izborna komisija određuje biračka mesta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija na predlog ministarstva nadležnog za pravosuđe i biračka mesta u inostranstvu na predlog ministarstva nadležnog za spoljne poslove najkasnije 20 dana pre dana glasanja.
Biračka mesta na kojima glasaju lica koja se na dan glasanja nalaze na odsluženju vojnog roka, na vojnoj vežbi ili na školovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije utvrđuje Republička izborna komisija na predlog ministarstva nadležnog za vođenje biračkog spiska, koji ono sačinjava u saradnji sa opštinskim, odnosno gradskim upravama na osnovu podataka koje im dostavlja ministarstvo nadležno za odbranu.
Član57

Način određivanja biračkih mesta

Biračko mesto određuje se tako da bude pristupačno biračima i da im omogući da bez teškoća glasaju.
Biračko mesto se, po mogućnosti, određuje za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača.
U izuzetnim slučajevima, biračko mesto se uz saglasnost Republičke izborne komisije može odrediti i za više od 2.500 birača ako ne postoje uslovi da se otvori više biračkih mesta, odnosno za manje od 100 birača ako bi zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja stanovnicima određenog mesta bilo znatno otežano glasanje na drugom biračkom mestu.
Za svako biračko mesto određuje se broj biračkog mesta, naziv biračkog mesta, adresa biračkog mesta i područje s kojeg glasaju birači na tom biračkom mestu (ulica, selo, zaselak, naselje i sl.).
Način određivanja biračkih mesta bliže propisuje Republička izborna komisija.
Član58

Prostorije za glasanje

Za biračka mesta se određuju prostorije u objektima u javnoj svojini, a samo izuzetno i prostorije u objektima u privatnoj svojini.
Za biračko mesto ne može biti određena prostorija u verskom objektu, objektu u vlasništvu političke stranke ili objektu koji koristi politička stranka, kao ni u objektu u vlasništvu kandidata za narodnog poslanika ili člana njegove porodice.
Svi objekti u kojima se nalaze prostorije određene kao biračka mesta, bez obzira da li su u javnoj ili privatnoj svojini smatraju se dok traje glasanje objektima u javnoj upotrebi u smislu zakona koji uređuje kretanje uz pomoć psa vodiča.
VČl. 59–127

TOK IZBORNOG POSTUPKA

1Čl. 59–61
Raspisivanje izbora
Član59

Nadležnost za raspisivanje izbora

Izbore raspisuje predsednik Republike.
Odluka o raspisivanju izbora stupa na snagu onog dana kada je objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član60

Rokovi za raspisivanje izbora i glasanje

Odluka o raspisivanju izbora donosi se 90 dana pre nego što isteknu četiri godine od dana kada je konstituisana Narodna skupština.
Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proći manje od 45 ni više od 60 dana.
Član61

Sadržina odluke o raspisivanju izbora

Odlukom o raspisivanju izbora određuje se dan glasanja.
Kao dan glasanja određuje se neradni dan.
2Čl. 62–84
Podnošenje izborne liste
Član62

Podnosilac izborne liste

Izbornu listu može podneti politička stranka upisana u Registar političkih stranaka (u daljem tekstu: politička stranka), koalicija političkih stranaka i grupa građana.
Izbornu listu ne može podneti koalicija koju čini politička stranka i grupa građana.
Član63

Politička stranka kao podnosilac izborne liste

Izbornu listu u ime političke stranke podnosi zastupnik upisan u Registar političkih stranaka ili lice koje on za to ovlasti.
Ovlašćenje za podnošenje izborne liste daje se u pismenom obliku, a potpis na ovlašćenju ne mora da bude overen.
Član64

Koalicija političkih stranaka kao podnosilac izborne liste

Koaliciju političkih stranaka (u daljem tekstu: koalicija) obrazuju najmanje dve političke stranke sporazumom (u daljem tekstu: koalicioni sporazum) koji se zaključuje u formi javno overene (legalizovane) isprave.
Koalicioni sporazum obavezno sadrži:
1)
naziv koalicije;
2)
navod da se koalicija obrazuje radi podnošenja izborne liste za učešće na izborima za narodne poslanike;
3)
naziv izborne liste;
4)
podatke o najviše dva lica koja se ovlašćuju za podnošenje izborne liste (ime i prezime, JMBG, mesto i adresa prebivališta, broj telefona i adresa za prijem elektronske pošte);
5)
naznačenje političke stranke i podatke o licu koje je odgovorno za finansijsko poslovanje, podnošenje izveštaja, poštovanje obaveza, zabrana i ograničenja propisanih zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti, za vođenje knjiga i kontakt sa Agencijom za sprečavanje korupcije (ime i prezime, JMBG, mesto i adresa prebivališta, broj telefona i adresa za prijem elektronske pošte);
6)
datum zaključenja koalicionog sporazuma.
Koalicioni sporazum mora da bude zaključen i overen nakon stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, a pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi.
Član65

Grupa građana kao podnosilac izborne liste

Grupu građana obrazuje najmanje deset birača sporazumom koji se zaključuje u formi javno overene (legalizovane) isprave.
Sporazum o obrazovanju grupe građana obavezno sadrži:
1)
naziv grupe građana;
2)
navod da se grupa građana obrazuje radi podnošenja izborne liste za učešće na izborima za narodne poslanike;
3)
ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta birača koji obrazuju grupu građana;
4)
naziv izborne liste;
5)
podatke o najviše dva lica koja se ovlašćuju za podnošenje izborne liste (ime i prezime, JMBG, mesto i adresa prebivališta, broj telefona i adresa za prijem elektronske pošte);
6)
podatke o licu koje je odgovorno za finansijsko poslovanje, podnošenje izveštaja, poštovanje obaveza, zabrana i ograničenja propisanih zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti, za vođenje knjiga i kontakt sa Agencijom za sprečavanje korupcije (ime i prezime, JMBG, mesto i adresa prebivališta, broj telefona i adresa za prijem elektronske pošte);
7)
datum zaključenja sporazuma o obrazovanju grupe građana.
Sporazum o obrazovanju grupe građana mora da bude zaključen i overen nakon stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, a pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi.
Član66

Položaj lica koje je ovlašćeno za podnošenje izborne liste

Podnosilac izborne liste može ovlastiti najviše dva lica za podnošenje izborne liste.
Ako nije drugačije određeno aktom kojim su za podnošenje izborne liste ovlašćena dva lica, svako od njih može samostalno preduzimati radnje na koje je ovlašćen.
Lice koje je ovlašćeno za podnošenje izborne liste može u ime podnosioca izborne liste da vrši i druge radnje u izbornom postupku ukoliko podnosilac izborne liste nije drugačije odredio aktom kojim mu daje to ovlašćenje.
Opozivanje i sužavanje ovlašćenja za podnošenje izborne liste i za preduzimanje drugih radnji u izbornom postupku počinje da proizvodi pravno dejstvo kada Republička izborna komisija primi pismeno obaveštenje o tome.
Lice ovlašćeno za podnošenje izborne liste može svoje ovlašćenje preneti na drugo lice ukoliko podnosilac izborne liste nije drugačije odredio aktom kojim se daje ovlašćenje.
Član67

Naziv podnosioca izborne liste

Politička stranka u izbornoj listi kao naziv podnosioca liste navodi svoj puni i/ili skraćeni naziv pod kojim je upisana u Registar političkih stranaka.
Koalicija u izbornoj listi kao naziv podnosioca izborne liste navodi naziv utvrđen koalicionim sporazumom koji mora da počinje rečju: Koalicija.
Grupa građana u izbornoj listi kao naziv podnosioca izborne liste navodi naziv utvrđen sporazumom o obrazovanju grupe građana koji mora da počinje rečima: Grupa građana.
Naziv grupe građana ne može da sadrži reč "stranka" ili "partija" ni u jednom padežu.
Naziv koalicije ili grupe građana može da sadrži ime i prezime fizičkog lica ili naziv pravnog lica ako se ono s tim saglasi u pismenoj formi, pri čemu se uzima da se fizičko lice time što je potpisalo izbornu listu, koalicioni sporazum, sporazum o obrazovanju grupe građana ili ovlašćenje za zaključenje tih sporazuma saglasilo i s time da se njegovo ime upotrebi u nazivu podnosioca izborne liste.
Član68

Naziv izborne liste

Politička stranka u izbornoj listi navodi naziv svoje liste, dok koalicija i grupa građana u izbornoj listi navode naziv liste koji je utvrđen koalicionim sporazumom, odnosno sporazumom o obrazovanju grupe građana.
Naziv izborne liste može da sadrži i naziv pravnog lica ako se pravno lice s tim saglasi u pismenoj formi.
Naziv izborne liste koju podnosi grupa građana ne može da sadrži reč "stranka" ili "partija" ni u jednom padežu.
Član69

Nosilac liste

Naziv izborne liste može da sadrži ime i prezime jednog ili više fizičkih lica (nosilac liste) ako se oni s time saglase u pismenoj formi, pri čemu se uzima da se lice time što je potpisalo izbornu listu, ovlašćenje za podnošenje izborne liste, koalicioni sporazum, sporazum o obrazovanju grupe građana ili ovlašćenje za zaključenje tih sporazuma saglasilo i s time da se njegovo ime upotrebi u nazivu izborne liste.
Naziv izborne liste može uz ime nosioca liste da sadrži njegov nadimak ili opštepoznati pseudonim.
Naziv izborne liste ne može da sadrži imena istorijskih ili izmišljenih ličnosti.
Nosilac liste može, ali ne mora biti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi.
Nosilac liste može biti i lice koje je kandidat za drugi državni organ, odnosno kandidat ili nosilac liste za izbor organa autonomne pokrajine ili jedinica lokalne samouprave za koji se istovremeno sprovode izbori.
Isto lice ne može biti nosilac dveju izbornih lista, niti može biti nosilac jedne izborne liste, a kandidat za narodnog poslanika na drugoj izbornoj listi.
Član70

Rok za podnošenje izborne liste i njena sadržina

Izborna lista podnosi se neposredno Republičkoj izbornoj komisiji u pismenom i elektronskom obliku na propisanom obrascu, a najkasnije 20 dana pre dana glasanja.
Izborna lista sadrži naziv podnosioca izborne liste, naziv izborne liste, redni broj kandidata za narodnog poslanika, kao i ime, prezime, JMBG, zanimanje, mesto i adresu prebivališta za svakog kandidata za narodnog poslanika, ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona, adresu za prijem elektronske pošte i potpis lica koje podnosi izbornu listu.
Ako izbornu listu podnosi koalicija, u izbornoj listi se za svakog kandidata za narodnog poslanika navodi pun ili skraćeni naziv političke stranke koja ga je kandidovala.
Nakon proglašenja izborne liste, podnosilac izborne liste ne može da menja raspored kandidata na izbornoj listi.
Član71

Dokumentacija koja se dostavlja uz izbornu listu

Prilikom podnošenja izborne liste Republičkoj izbornoj komisiji obavezno se dostavlja i sledeća dokumentacija:
1)
pismena saglasnost svakog kandidata da prihvata kandidaturu za narodnog poslanika na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija, a koja sadrži njegovo ime, prezime, JMBG, zanimanje, mesto i adresu prebivališta;
2)
isprava o očitanoj ličnoj karti sa mikrokontrolerom (čipom), odnosno fotokopija lične karte bez mikrokontrolera za svakog kandidata za narodnog poslanika;
3)
najmanje 10.000 pismenih izjava birača da podržavaju izbornu listu na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija koje su overene pre isteka roka za podnošenje izborne liste i koje sadrže ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta za svakog birača;
4)
spisak birača koji su potpisali podnete izjave da podržavaju izbornu listu u elektronskom obliku na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija, a koji sadrži prezime i ime birača, njegov JMBG i podatke o overitelju koji je overio potpis na izjavi;
5)
pismena saglasnost nosioca liste da se u nazivu izborne liste upotrebi njegovo lično ime, koja sadrži njegovo ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta ako izborna lista u svom nazivu sadrži njegovo lično ime i ako on nije potpisao drugi dokument koji se predaje uz izbornu listu, a čije se potpisivanje smatra davanjem saglasnosti da se njegovo lično ime upotrebi u nazivu izborne liste;
6)
pismena saglasnost pravnog lica da se u nazivu izborne liste upotrebi njegov naziv, koja sadrži naziv i sedište pravnog lica koje tu saglasnost daje;
7)
ovlašćenje da se u ime političke stranke podnese izborna lista ako je ne podnosi zastupnik upisan u Registar političkih stranaka, koje se daje u pismenom obliku, a koje sadrži ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta ovlašćenog lica;
8)
koalicioni sporazum ako izbornu listu podnosi koalicija;
9)
ovlašćenje da se u ime političke stranke zaključi koalicioni sporazum ako ga nije zaključio zastupnik upisan u Registar političkih stranaka, koje se daje u pismenom obliku, a koje sadrži ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta ovlašćenog lica;
10)
sporazum o obrazovanju grupe građana ako izbornu listu podnosi grupa građana;
11)
pismena saglasnost da se u nazivu koalicije, odnosno grupe građana upotrebi lično ime fizičkog lica ili naziv pravnog lica, koja sadrži ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta fizičkog lica, odnosno naziv i sedište pravnog lica koje tu saglasnost daje ako koalicija, odnosno grupa građana u svom nazivu sadrži lično ime tog fizičkog lica, odnosno naziv tog pravnog lica i ako to fizičko lice nije potpisalo neki dokument koji se predaje uz izbornu listu, a čije se potpisivanje smatra davanjem saglasnosti da se njegovo lično ime upotrebi u nazivu koalicije, odnosno grupe građana.
Član72

Prikupljanje potpisa birača koji podržavaju izbornu listu

Birač može potpisom podržati više izbornih lista.
Izjava birača da podržava izbornu listu overava se kod javnog beležnika ili u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, a u opštinama, odnosno gradovima gde nisu imenovani javni beležnici izjavu birača da podržava izbornu listu može overiti i osnovni sud, sudska jedinica ili prijemna kancelarija osnovnog suda.
Iznos naknade za overu potpisa birača koji podržava izbornu listu utvrđuje ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Overena izjava birača da podržava izbornu listu punovažna je i kada su učinjene omaške prilikom popunjavanja obrasca izjave ako se sa sigurnošću može utvrditi kojoj izbornoj listi je data podrška i da je izjavu overio nadležni organ.
Zabranjeno je da se potpisi podrške prikupljaju od birača na njihovom radnom mestu ili da se birač na bilo koji način izloži pritisku da potpisom podrži izbornu listu.
Republička izborna komisija najkasnije sedam dana pre dana glasanja na veb-prezentaciji objavljuje za svaku proglašenu izbornu listu broj overenih izjava birača koji su svojim potpisom podržali tu izbornu listu po jedinicama lokalne samouprave, sa podacima o tome koliko je izjava u okviru svake jedinice lokalne samouprave pojedinačno overio svaki od ovlašćenih overitelja (javni beležnik, opštinska odnosno gradska uprava ili osnovni sud, sudska jedinica ili prijemna kancelarija osnovnog suda).
Ako postoji osnovana sumnja da je u postupku prikupljanja potpisa birača došlo do zloupotrebe podataka o ličnosti birača, Republička izborna komisija je dužna da podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu.
Član73

Zastupljenost polova na izbornoj listi

Na izbornoj listi mora biti najmanje 40% pripadnika manje zastupljenog pola, tako da među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja) moraju biti tri pripadnika jednog i dva pripadnika drugog pola.
Član74

Rok za odlučivanje o izbornoj listi

Republička izborna komisija dužna je donese odluku o izbornoj listi u roku od 48 časova od njenog podnošenja.
Član75

Proglašenje izborne liste

Republička izborna komisija rešenjem proglašava blagovremeno podnetu i urednu izbornu listu, uz koju je priložena sva zakonom propisana dokumentacija i koja ispunjava sve zakonom propisane uslove za proglašenje.
Izborne liste se proglašavaju po redosledu ispunjavanja uslova za proglašenje.
Član76

Odbacivanje izborne liste

Neblagovremeno podnetu izbornu listu, neurednu izbornu listu i izbornu listu koju je podnelo lice koje po zakonu nije ovlašćeno da predlaže kandidate za narodne poslanike Republička izborna komisija odbacuje rešenjem.
Neurednom izbornom listom smatra se spisak kandidata za narodne poslanike koji nije podnet na propisanom obrascu ili koji ne sadrži naziv izborne liste ili naziv podnosioca izborne liste ili propisane podatke o kandidatima za narodne poslanike.
Član77
Obrisana odredba
Član78

Otklanjanje nedostataka

Ako podnosilac izborne liste nije priložio svu dokumentaciju koja se dostavlja uz izbornu listu i ako postoje drugi nedostaci za proglašenje izborne liste koji ne predstavljaju osnov za odbacivanje izborne liste, Republička izborna komisija donosi zaključak kojim nalaže podnosiocu da te nedostatke otkloni u roku od 48 časova od objavljivanja tog zaključka na veb-prezentaciji i ukazuje mu koju dokumentaciju treba da dostavi, odnosno šta treba da uradi da bi otklonio te nedostatke i upozorava ga na pravne posledice ako ne otkloni nedostatke u roku.
Ako podnosilac izborne liste ne dostavi dokumentaciju, odnosno ne otkloni nedostatke na koje mu je ukazala zaključkom, Republička izborna komisija u roku od 24 časa od isteka roka za postupanje po zaključku donosi rešenje kojim odbija da proglasi tu izbornu listu.
Ako podnosilac izborne liste otkloni sve nedostatke na koje mu je ukazala zaključkom, Republička izborna komisija mora u roku od 24 časa od otklanjanja nedostataka da donese rešenje kojim proglašava tu izbornu listu.
Član79

Prigovori protiv odluka o izbornoj listi

Protiv rešenja o odbijanju da se proglasi izborna lista i rešenja o odbacivanju izborne liste podnosilac izborne liste može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Protiv rešenja o proglašenju izborne liste kandidat za narodnog poslanika na toj izbornoj listi, lice čije je ime sadržano u nazivu te izborne liste, odnosno u nazivu podnosioca te izborne liste, politička stranka, podnosilac proglašene izborne liste i birač mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Protiv zaključka kojim se nalaže podnosiocu da otkloni nedostatke izborne liste nije dozvoljen prigovor, već se taj zaključak može pobijati prigovorom protiv rešenja kojim je odlučeno o izbornoj listi.
Član80

Pravo na uvid

Podnosilac proglašene izborne liste ima pravo da u roku od 48 časova od dana objavljivanja zbirne izborne liste izvrši, preko lica koje ovlasti, uvid u sve podnete izborne liste i dokumentaciju podnetu uz njih.
Kada se vrši uvid u proglašene izborne liste i dokumentaciju koja je podneta uz njih, zabranjeno je snimanje, fotografisanje i beleženje podataka o ličnosti.
Pravila koja se odnose na ostvarivanje prava na uvid predstavnika podnosioca proglašene izborne liste primenjuju se i na zahteve za uvid u proglašene izborne liste i dokumentaciju koja je podneta uz njih po osnovu drugih zakona.
Član81

Povlačenje proglašene izborne liste

Podnosilac može povući proglašenu izbornu listu najkasnije do dana kada se utvrđuje zbirna izborna lista.
Proglašena izborna lista koju je podnela koalicija može se povući ako se s tim saglase sve stranke koje su zaključile koalicioni sporazum, osim ako koalicionim sporazumom nije drugačije određeno.
Proglašena izborna lista koju je podnela grupa građana može se povući ako se s tim saglase svi birači koji su obrazovali grupu građana, osim ako sporazumom o obrazovanju grupe građana nije drugačije određeno.
Republička izborna komisija najkasnije do dana kada se utvrđuje zbirna izborna lista rešenjem konstatuje da je proglašena izborna lista povučena.
Član82

Izostavljanje kandidata sa proglašene izborne liste

Kandidat za narodnog poslanika ne može da odustane od kandidature nakon što je doneto rešenje o proglašenju izborne liste.
Ako kandidat za narodnog poslanika umre ili izgubi izborno pravo nakon što je doneto rešenje o proglašenju izborne liste, podnosilac izborne liste ne može predložiti novog kandidata, a Republička izborna komisija najkasnije do dana kada se utvrđuje zbirna izborna lista rešenjem konstatuje da mesto tog kandidata na izbornoj listi ostaje prazno.
Proglašena izborna lista ne može se osporavati ako je usled smrti ili gubitka izbornog prava narušeno zakonom propisano pravilo o zastupljenosti polova na izbornoj listi.
Član83

Zbirna izborna lista

Republička izborna komisija donosi odluku kojom utvrđuje zbirnu izbornu listu i objavljuje je u "Službenom glasniku Republike Srbije" najkasnije 15 dana pre dana glasanja.
Zbirna izborna lista sadrži sve izborne liste sa ličnim imenima svih kandidata za narodne poslanike i podacima o godini njihovog rođenja, zanimanju i mestu prebivališta.
Redosled izbornih lista na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene.
U opštini i gradu u kojima je na dan raspisivanja izbora u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, pored zbirne izborne liste koja se štampa na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, izrađuje se i zbirna izborna lista na jeziku i pismu nacionalne manjine istim oblikom i veličinom slova.
Zbirna izborna lista mora biti vidno istaknuta na biračkom mestu za vreme glasanja.
Član84

Prigovor na zbirnu izbornu listu

Protiv odluke o utvrđivanju zbirne izborne liste podnosilac proglašene izborne liste može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja te odluke na veb-prezentaciji.
Prigovorom protiv odluke o utvrđivanju zbirne izborne liste ne može se osporavati punovažnost proglašene izborne liste.
3Čl. 85–100
Glasanje na biračkom mestu
Član85

Biračko mesto na kojem birač glasa

Birač glasa na biračkom mestu na kojem je upisan u izvod iz biračkog spiska.
Izuzetno, birač može da glasa i van biračkog mesta na kojem je upisan u izvod iz biračkog spiska u skladu sa zakonom.
Član86

Poziv za glasanje

Opštinska, odnosno gradska uprava najkasnije pet dana pre dana glasanja dostavlja biraču poziv za glasanje koji sadrži: dan i vreme glasanja, broj i adresu biračkog mesta i broj pod kojim je birač upisan u izvod iz biračkog spiska.
Biraču koji glasa u inostranstvu poziv za glasanje dostavlja diplomatsko-konzularno predstavništvo.
Biraču koji glasa u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija poziv za glasanje dostavlja ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Biraču koji se na dan glasanja nalazi na odsluženju vojnog roka, na vojnoj vežbi ili na školovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije poziv za glasanje dostavlja ministarstvo nadležno za odbranu.
Član87

Opšta pravila o radu biračkog odbora

Birački odbor mora da bude na biračkom mestu jedan čas pre otvaranja biračkog mesta i dok traje glasanje i utvrđivanje rezultata glasanja.
Član biračkog odbora i njegov zamenik mogu da budu prisutni na biračkom mestu istovremeno ili da se smenjuju.
Član88

Potpunost i ispravnost izbornog materijala

Biračkom odboru se najkasnije 24 časa pre dana glasanja dostavlja potreban broj glasačkih listića, kontrolni list, glasačka kutija, zbirna izborna lista, obrazac zapisnika o radu biračkog odbora, obrazac zapisnika o posmatračima rada biračkog odbora, sprej za obeležavanje prsta birača, UV-lampa i drugi materijal potreban za sprovođenje glasanja na biračkom mestu.
Pre početka glasanja birački odbor utvrđuje da li je primljeni izborni materijal potpun i ispravan.
Član89

Postupanje kada je izborni materijal nepotpun ili neispravan

Ako je primljeni izborni materijal nepotpun ili neispravan, birački odbor o tome odmah obaveštava lokalnu izbornu komisiju.
Ako nedostaje izvod iz biračkog spiska, glasačka kutija, kontrolni list i drugi materijal bez kojeg se glasanje ne može sprovesti, birački odbor ne otvara biračko mesto.
Ako primi manje glasačkih listića od broja birača koji su upisani u izvod iz biračkog spiska, birački odbor je dužan da otvori biračko mesto.
Birački odbor ne sme dopisivati birače u izvod iz biračkog spiska, čak ni onda kada smatra da je neko lice izostavljeno očiglednom omaškom organa nadležnog za sačinjavanje izvoda iz biračkog spiska.
Član90

Uređenje biračkog mesta

Prostorija za glasanje mora biti uređena tako da od ulaza u prostoriju mesta za obavljanje izbornih radnji budu postavljena sledećim redosledom: mesto na kome član biračkog odbora rukuje UV-lampom, mesto na kome se utvrđuje identitet birača, mesto na kome se nalazi izvod iz biračkog spiska, mesto na kome član biračkog odbora rukuje sprejom za obeležavanje prsta birača, mesto na kome se uručuju glasački listići, mesto na kojem su postavljeni paravani i mesto na kojem je postavljena glasačka kutija.
O uređenju biračkih mesta staraju se lokalna izborna komisija, birački odbor i opštinska, odnosno gradska uprava.
O uređenju biračkih mesta u inostranstvu staraju se birački odbor i ministarstvo nadležno za spoljne poslove.
O uređenju biračkih mesta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija staraju se birački odbor i ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Bliža pravila o uređenju prostorije za glasanje propisuje Republička izborna komisija.
Član91

Trajanje glasanja na biračkom mestu

Glasanje traje neprekidno od 7.00 do 20.00 časova.
Ako je otvaranje biračkog mesta odloženo ili ako je glasanje prekinuto duže od jednog časa, glasanje se produžava za onoliko vremena za koliko je otvaranje biračkog mesta bilo odloženo, odnosno za onoliko vremena za koliko je prekid glasanja trajao.
Biračko mesto se zatvara pre 20.00 časova kada glasaju svi birači upisani u izvod iz biračkog spiska, a rezultati glasanja na tom biračkom mestu ne smeju se javno saopštavati niti isticati na biračkom mestu pre 20.00 časova.
Republička izborna komisija vodeći računa o razlici u vremenskim zonama određuje vreme početka i završetka glasanja na biračkim mestima u inostranstvu, tako da ono traje 13 časova i da se završi najkasnije u 20.00 časova po vremenu u Republici Srbiji.
Rezultati glasanja na biračkim mestima u inostranstvu ne smeju se javno saopštavati niti isticati na biračkom mestu pre nego što se završi glasanje u Republici Srbiji.
Član92

Ispravnost glasačke kutije

Birački odbor u prisustvu birača koji prvi dođe na biračko mesto utvrđuje da je glasačka kutija ispravna i prazna i to upisuje u kontrolni list.
Kontrolni list potpisuju birač koji prvi dođe na biračko mesto i najmanje jedan član biračkog odbora.
Birački odbor u prisustvu birača koji prvi dođe na biračko mesto ubacuje popunjen i potpisan kontrolni list u glasačku kutiju, koju nakon toga pečati.
Ispravnost glasačke kutije ne može se proveriti u prisustvu birača za koga je nakon provere UV-lampom utvrđeno da je izašao na izbore na drugom biračkom mestu, koji nema važeću javnu ispravu za utvrđivanje identiteta, koji nije upisan u izvod iz biračkog spiska i koji je član biračkog odbora na tom biračkom mestu.
Član93

Glasanje na biračkom mestu

Birački odbor uručuje glasački listić biraču za kojeg je UV-lampom utvrdio da nije glasao na drugom biračkom mestu, kojem je utvrdio identitet uvidom u njegovu ličnu kartu ili drugu odgovarajuću javnu ispravu s fotografijom i JMBG (npr. putna isprava, vojna legitimacija i druga isprava u skladu sa uputstvom Republičke izborne komisije) i koji je upisan u izvod iz biračkog spiska.
Birač za koga je nakon provere UV-lampom utvrđeno da ima tragove UV-mastila na prstima, može da glasa ako podnese na uvid rešenje da je član biračkog odbora.
Kada nadležni član biračkog odbora zaokruži redni broj pod kojim je birač upisan u izvod iz biračkog spiska i kada se birač potpiše u izvod iz biračkog spiska, birački odbor mu obeležava kažiprst desne ruke, odnosno drugi odgovarajući ručni prst sprejom koji ostaje kao oznaka najmanje 24 časa i uručuje mu jedan glasački listić.
Birač popunjava glasački listić iza paravana koji je postavljen tako da obezbedi potpunu tajnost glasanja.
Pošto popuni glasački listić, birač ga presavija tako da se ne vidi kako ga je popunio i tako presavijenog ga ubacuje u glasačku kutiju.
Član94

Poučavanje birača

Kada biraču uruči glasački listić, birački odbor je dužan da ga pouči da može glasati za jednu izbornu listu tako što će zaokružiti redni broj ispred naziva te izborne liste, da je glasanje tajno i da se obavlja iza paravana i da nakon što popuni glasački listić, birač treba da ga presavije tako da se ne vidi kako je glasački listić popunjen i da ga tako presavijenog ubaci u glasačku kutiju.
Birački odbor je dužan da posebno upozori birača da je glasanje slobodno i da niko nema pravo da ga sprečava i primorava da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog toga što jeste ili nije glasao ili da od njega traži da se izjasni zašto je i za koga je glasao.
Član95

Posebna jemstva slobodnog i tajnog glasanja

Na biračkom mestu može biti prisutno onoliko birača koliko ima paravana.
Birački odbor je dužan da između paravana ostavi odgovarajući razmak i da ih postavi na odgovarajućoj udaljenosti od članova biračkog odbora i posmatrača tako da drugi birači, članovi biračkog odbora i posmatrači ne mogu videti kako birač popunjava glasački listić.
Birački odbor je dužan da posebno vodi računa o tome da niko ne prilazi paravanu dok birač popunjava glasački listić.
Nije dozvoljeno da na biračkom mestu članovi biračkog odbora, drugi birači, posmatrači ili bilo koja druga lica sugerišu biraču za koga da glasa.
Nije dozvoljeno da jedno lice glasa umesto drugog lica.
Član96

Glasanje van biračkog mesta

Birač koji nije u mogućnosti da glasa na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta može da glasa van biračkog mesta, a na području koje obuhvata biračko mesto, ako o tome obavesti lokalnu izbornu komisiju najranije 72 časa pre dana glasanja a najkasnije do 11.00 časova na dan glasanja, odnosno birački odbor na dan glasanja, najkasnije do 11.00 časova.
Lokalna izborna komisija do otvaranja biračkih mesta na veb-prezentaciji objavljuje ukupan broj birača sa njenog područja koji su je do dana glasanja obavestili da žele da glasaju van biračkog mesta.
Birački odbor određuje svoja tri člana (poverenici biračkog odbora) koji su imenovani na predlog različitih ovlašćenih predlagača da odu kod birača koji glasa van biračkog mesta, utvrde njegov identitet, izvrše proveru UV-lampom i predaju mu potvrdu o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta.
Kada birač koji glasa van biračkog mesta potpiše potvrdu o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta, predaje je poverenicima biračkog odbora, koji mu nakon toga sprejom obeležavaju kažiprst desne ruke, odnosno drugi odgovarajući ručni prst i uručuju glasački listić, zbirnu izbornu listu i poseban koverat u koji će on staviti popunjen glasački listić.
Potom poverenici biračkog odbora upoznaju birača koji glasa van biračkog mesta sa načinom glasanja i napuštaju prostoriju u kojoj se on nalazi.
Pošto birač koji glasa van biračkog mesta popuni glasački listić, on ga presavija i stavlja u poseban koverat koji poverenici biračkog odbora pred njim pečate i zajedno sa potvrdom o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta stavljaju u službeni koverat.
Odmah po povratku na biračko mesto poverenici biračkog odbora predaju službeni koverat biračkom odboru koji ga otvara i proverava da li postoji potpisana potvrda o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta i ako ta potvrda postoji, zaokružuje redni broj pod kojim je birač upisan u izvod iz biračkog spiska i na mestu za potpis birača u izvodu iz biračkog spiska stavlja napomenu da je birač glasao van biračkog mesta, otvara zapečaćen koverat, vadi iz njega presavijeni glasački listić i tako presavijenog ga ubacuje u glasačku kutiju.
Ako u službenom kovertu nema potvrde o izbornom pravu za glasanje van biračkog mesta ili ako ta potvrda nije potpisana, smatra se da birač nije glasao, a poseban koverat sa glasačkim listićem se ne otvara, već se odlaže u vreću za izborni materijal zajedno sa neupotrebljenim glasačkim listićima.
Član97

Glasanje sa pomagačem

Birač koji usled nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili nekog drugog razloga nije u stanju da sam popuni glasački listić ima pravo da glasa na biračkom mestu uz pomoć pomagača kojeg sam odredi da umesto njega onako kako mu naloži popuni glasački listić.
Pravo da glasa uz pomoć pomagača kojeg sam odredi ima i birač koji glasa van biračkog mesta, a koji usled nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili nekog drugog razloga nije u stanju da sam popuni glasački listić.
Član98

Održavanje reda na biračkom mestu

Birački odbor je dužan da održava red na biračkom mestu.
Ako se naruši red na biračkom mestu, birački odbor može da prekine glasanje dok se red ne uspostavi.
Red na biračkom mestu smatra se narušenim naročito onda kada se na biračkom mestu ili neposredno ispred biračkog mesta:
1)
zadržavaju lica koja nemaju prava i dužnosti u vezi sa sprovođenjem izbora;
2)
neovlašćeno snimaju i fotografišu dešavanja na biračkom mestu;
3)
upotrebom mobilnog telefona i drugih sredstava za vezu neovlašćeno daju obaveštenja o dešavanjima na biračkom mestu, a naročito o tome koja lica su izašla, odnosno nisu izašla na izbore;
4)
prave spiskovi birača koji su izašli ili nisu izašli na izbore van službene evidencije u izvodu iz biračkog spiska;
5)
ističu simboli političke stranke i podnosioca proglašene izborne liste, kao i drugi izborni propagandni materijal.
Članovi biračkog odbora koji su zaduženi za izvod iz biračkog spiska mogu na posebnom listu papira da upisuju crticu za svakog birača koji je izašao na izbore i na taj način vode evidenciju o izlaznosti.
Ako se vodi evidencija o izlaznosti na određenom biračkom mestu, podaci o broju birača koji su izašli na izbore moraju biti dostupni svim članovima biračkog odbora.
Biračkim mestom, u smislu odredaba ovog zakona kojim se uređuje održavanje reda na biračkom mestu, smatra se prostorija u kojoj se obavlja glasanje, a ako se u jednom objektu nalazi više prostorija za glasanje, biračkim mestom smatra se ceo taj objekat.
Član99

Završetak glasanja na biračkom mestu

Birački odbor obaveštava sve birače koji se u vreme zatvaranja biračkog mesta zateknu na njemu ili neposredno ispred njega da mogu da glasaju.
Birački odbor određuje jednog svog člana da utvrdi broj birača koji su se zatekli u vreme kada se biračko mesto zatvara i redosled po kojem oni glasaju, da stane iza poslednjeg zatečenog birača kako bi označio kraj reda i da sačeka da svi birači koji su u redu glasaju.
Član100

Glasanje u posebnim situacijama

Kada se usled elementarne nepogode, epidemije ili drugih razloga glasanje na pojedinim biračkim mestima ne može sprovesti po pravilima ovog zakona a da se time ne ugroze bezbednost i zdravlje birača, Republička izborna komisija, pošto pribavi mišljenje od nadležnih državnih organa, propisuje posebna pravila po kojima se obrazuju birački odbori, vrši primopredaja izbornog materijala ili sprovodi glasanje na tim biračkim mestima.
Republička izborna komisija ni u kom slučaju ne može obrazovati birački odbor koji ima manje od tri člana, niti može odstupiti od pravila ovog zakona koja se tiču: utvrđivanja ispravnosti i potpunosti izbornog materijala, postupanja kada je izborni materijal nepotpun ili neispravan, uređenja biračkog mesta, provere ispravnosti glasačke kutije, glasanja na biračkom mestu, poučavanja birača, posebnih jemstava tajnosti glasanja i održavanja reda na biračkom mestu.
4Čl. 101–107
Utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu
Član101

Mesto utvrđivanja rezultata glasanja

Birački odbor utvrđuje rezultate glasanja na samom biračkom mestu.
Ako se rezultat glasanja ne može utvrditi na samom biračkom mestu a da se time ne dovede u opasnost bezbednost i zdravlje članova biračkog odbora i bezbednost izbornog materijala, Republička izborna komisija može propisati da se izborni materijal premesti na drugo mesto i tamo utvrdi rezultat glasanja.
Ako se izborni materijal premešta, birački odbor je dužan da na glasačkoj kutiji zapečati otvor za ubacivanje glasačkih listića, kao i da neupotrebljene glasačke listiće i izvod iz biračkog spiska stavi u posebne koverte koje pečati.
Član102

Postupak utvrđivanja rezultata glasanja

Birački odbor utvrđuje broj birača koji su izašli na izbore prebrojavanjem birača koji su se potpisali u izvod iz biračkog spiska i napomena u izvodu iz biračkog spiska o biračima koji su glasali van biračkog mesta.
Pošto utvrdi broj birača koji su upisani u izvod iz biračkog spiska i broj birača koji su izašli na izbore, birački odbor prebrojava neupotrebljene glasačke listiće, a potom utvrđuje da li je glasačka kutija sve vreme glasanja bila zapečaćena i ispravna, otvara glasačku kutiju i proverava da li se u njoj nalazi popunjen i potpisan kontrolni list.
Birački odbor razvrstava sve glasačke listiće koji se nalaze u glasačkoj kutiji na važeće i nevažeće, a zatim utvrđuje broj nevažećih glasačkih listića.
Važeće glasačke listiće birački odbor razvrstava prema izbornim listama i utvrđuje broj glasova koji je dobila svaka izborna lista.
Član103

Nevažeći i važeći glasački listić

Nevažeći glasački listić je onaj koji nije popunjen, na kojem su zaokruženi redni brojevi ispred dveju ili više izbornih lista, kao i svaki drugi glasački listić koji je popunjen tako da se ne može pouzdano utvrditi za koju je izbornu listu birač glasao.
Važeći glasački listić je onaj na kojem je zaokružen redni broj ispred naziva jedne izborne liste, kao i glasački listić koji je popunjen tako da se sa sigurnošću može zaključiti za koga je birač glasao.
Član104

Zapisnik o radu biračkog odbora

Zapisnik o radu biračkog odbora izrađuje se na propisanom obrascu koji se popunjava u šest primeraka.
U opštinama i gradovima u kojima je na dan raspisivanja izbora u službenoj upotrebi jezik nacionalne manjine, pored obrasca zapisnika o radu biračkog odbora koji se štampa na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, izrađuje se i obrazac zapisnika na jeziku i pismu nacionalne manjine, istim oblikom i veličinom slova.
Prvi primerak zapisnika o radu biračkog odbora dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji, drugi lokalnoj izbornoj komisiji, treći se ističe na biračkom mestu na javni uvid, dok se preostala tri primerka zapisnika o radu biračkog odbora uručuju predstavnicima izbornih lista koje su osvojile najveći broj glasova na biračkom mestu.
Član105

Sadržina zapisnika o radu biračkog odbora

Birački odbor u zapisnik o radu biračkog odbora unosi: broj birača koji su upisani u izvod iz biračkog spiska, broj birača koji su izašli na izbore, broj glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i broj glasova koji je dobila svaka izborna lista.
Zapisnik o radu biračkog odbora sadrži i druge činjenice značajne za tok i utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu, uključujući podatke o vremenu kada je otvoreno i zatvoreno biračko mesto, o proveri ispravnosti glasačke kutije i popunjavanju i potpisivanju kontrolnog lista, o proveri da li je glasačka kutija sve vreme bila ispravna i zapečaćena i da li je pronađen kontrolni list, o eventualnom prekidu glasanja i narušavanju reda na biračkom mestu, kao i primedbe članova biračkog odbora.
Zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju članovi biračkog odbora, odnosno njihovi zamenici.
Član106

Primopredaja izbornog materijala nakon zatvaranja biračkog mesta

Pošto utvrdi rezultate glasanja, birački odbor bez odlaganja, a najkasnije u roku od 12 časova od zatvaranja biračkog mesta dostavlja lokalnoj izbornoj komisiji prvi i drugi primerak zapisnika o radu biračkog odbora, obrazac zapisnika o posmatračima rada biračkog odbora, izvod iz biračkog spiska, zapečaćene koverte u kojima se nalaze kontrolni list, neupotrebljeni glasački listići, nevažeći glasački listići i važeći glasački listići, kao i drugi izborni materijal.
Izborni materijal predaje predsednik biračkog odbora ili njegov zamenik.
Izborni materijal primaju najmanje dva člana lokalne izborne komisije koji su imenovani na predlog različitih predlagača.
Primopredaji izbornog materijala mogu da prisustvuju svi članovi biračkog odbora.
Izborni materijal sa biračkog mesta u inostranstvu bez odlaganja se prenosi u Republičku izbornu komisiju na način na koji se dostavlja diplomatska pošiljka.
Član107

Posebna jemstva za predstavnike opozicione izborne liste u biračkom odboru

Član, odnosno zamenik člana biračkog odbora koji je imenovan na predlog opozicione izborne liste ima pravo da bude uključen u sve aktivnosti biračkog odbora, a naročito da učestvuje u primopredaji izbornog materijala, razvrstavanju i prebrojavanju glasačkih listića, popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora i kontroli zapisnika o radu biračkog odbora prilikom primopredaje izbornog materijala.
Predsednik biračkog odbora dužan je da podstiče članove i zamenike članova biračkog odbora koji su imenovani na predlog opozicione izborne liste da posebno provere određene izborne radnje, kao što su: kontrola ispravnosti glasačke kutije, razvrstavanje glasačkih listića na važeće i nevažeće i prebrojavanje glasova koje su dobile izborne liste.
Kada se određuju poverenici biračkog odbora za sprovođenje glasanja van biračkog mesta, najmanje jedan poverenik mora biti predstavnik opozicione izborne liste.
Ako za sprovođenje glasanja u posebnim situacijama Republička izborna komisija propisuje posebna pravila za obrazovanje biračkih odbora, tim posebnim pravilima mora biti predviđeno da se najmanje trećina članova biračkih odbora imenuje na predlog opozicionih izbornih lista.
5Čl. 108–123
Utvrđivanje rezultata izbora
Član108

Kontrola zapisnika o radu biračkog odbora

Prilikom primopredaje izbornog materijala nakon završetka glasanja predstavnici biračkog odbora i lokalne izborne komisije dužni su da izvrše kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora i konstatuju eventualne greške u popunjavanju zapisnika, i o tome sačine izveštaj.
Ako je prilikom kontrole zapisnika o radu biračkog odbora vršen uvid u izborni materijal, u izveštaj o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora unosi se činjenično stanje utvrđeno uvidom u izborni materijal.
U izveštaju o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora konstatuje se da li postoje primedbe članova biračkog odbora i posmatrača rada biračkog odbora.
Zapisnike o radu biračkih odbora koji su sprovodili glasanje u inostranstvu kontroliše i ispravlja Republička izborna komisija.
Republička izborna komisija sve zapisnike o radu biračkog odbora objavljuje na veb-prezentaciji, a ako je ispravljena greška u popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora, objavljuje se i rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora.
Član109

Postupanje sa lakim greškama

Ako u zapisniku o radu biračkog odbora postoje očigledne omaške u popunjavanju tog zapisnika (lake greške), lokalna izborna komisija na osnovu izveštaja o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora donosi rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora.
Lake greške su:
1)
ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen ili je pogrešno zabeležen broj birača koji su upisani u izvod iz biračkog spiska;
2)
ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen broj birača koji je izašao na izbore, a ostali rezultati su logičko-računski ispravni;
3)
ako je u zapisniku o radu biračkog odbora zabeležen broj birača koji je izašao na izbore veći od broja upisanih birača u izvod iz biračkog spiska, a ostali rezultati su logičko-računski ispravni;
4)
ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen ukupan broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji, a ostali rezultati su logičko-računski ispravni;
5)
ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen broj važećih glasačkih listića, a zbir broja nevažećih glasačkih listića i broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista jednak je broju glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.
Član110

Postupanje sa teškim greškama

Ako u zapisniku o radu biračkog odbora postoje grube logičko-računske greške (teške greške), predstavnici biračkog odbora i lokalne izborne komisije dužni su da prilikom kontrole zapisnika o radu biračkog odbora izvrše i uvid u izborni materijal.
Lokalna izborna komisija na osnovu izveštaja o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora donosi rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora, rešenje kojim konstatuje da se na određenom biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja ili rešenje kojim poništava glasanje na biračkom mestu po službenoj dužnosti.
Teške greške su naročito:
1)
ako je u zapisniku o radu biračkog odbora broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore;
2)
ako u zapisniku o radu biračkog odbora zbir broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista nije jednak broju važećih glasačkih listića, a zbir broja nevažećih glasačkih listića i broja važećih glasačkih listića jednak je broju glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji;
3)
ako je u zapisniku o radu biračkog odbora zbir broja nevažećih glasačkih listića i brojeva glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista veći od broja birača koji su upisani u izvod iz biračkog spiska;
4)
ako broj važećih glasačkih listića koji je zabeležen u zapisniku o radu biračkog odbora nije jednak zbiru broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista, a zbir broja nevažećih glasačkih listića i broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista jednak je broju glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji;
5)
ako u zapisniku o radu biračkog odbora nije zabeležen broj nevažećih glasačkih listića, a zbir broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista jednak je ili manji od broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji;
6)
ako broj nevažećih glasačkih listića koji je zabeležen u zapisniku o radu biračkog odbora nije jednak razlici broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji i broja važećih glasačkih listića, a zbir broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista jednak je ili manji od broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.
Član111

Kontrola zapisnika o radu biračkog odbora koju vrše članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije i lokalnih izbornih komisija

Član i zamenik člana Republičke izborne komisije i lokalne izborne komisije ima pravo da u roku od 48 časova od završetka glasanja izvrši uvid u izborni materijal sa svakog biračkog mesta i da proveri da li je glasao birač koji mu dostavi svoju adresu, JMBG i pismenu saglasnost za tu proveru.
Član112

Zahtev za kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku

Na zahtev koji se podnosi u roku od 48 časova od zatvaranja biračkih mesta, Republička izborna komisija određuje da lokalna izborna komisija uvidom u izborni materijal izvrši kontrolu zapisnika o radu biračkih odbora sa najviše 5% biračkih mesta na teritoriji lokalne izborne komisije.
Zahtev za kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku mogu podneti proglašena opoziciona izborna lista koja je prema preliminarnim rezultatima izbora osvojila više od 2% glasova i proglašena opoziciona manjinska izborna lista koja je prema preliminarnim rezultatima izbora osvojila više od 1% glasova.
Ako je zahtevana kontrola zapisnika o radu biračkih odbora po uzorku za više od 5% biračkih mesta, kontrola zapisnika o radu biračkih odbora vrši se na onim biračkim mestima na kojima je upisano najviše birača.
Protiv rešenja kojim je odbijen ili odbačen zahtev za kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku podnosilac zahteva može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Protiv rešenja kojim je usvojen zahtev za kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku podnosilac proglašene izborne liste može podneti prigovor Republičkoj izbornej komisiji u roku od 48 časova od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Član113

Kontrola zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku

O izvršenoj kontroli zapisnika o radu biračkih odbora lokalna izborna komisija sačinjava izveštaj i objavljuje ga na veb-prezentaciji.
Ako se na osnovu kontrole zapisnika o radu biračkih odbora u pogledu broja glasova koji je dobila određena izborna lista utvrdi da postoji ukupno odstupanje između sadržine izbornog materijala i zapisnika o radu biračkog odbora veće od 10% na svim kontrolisanim biračkim mestima sa teritorije lokalne izborne komisije, Republička izborna komisija određuje da se izvrši kontrola zapisnika o radu biračkih odbora sa još 5% biračkih mesta.
Ako se nakon dodatne kontrole zapisnika o radu biračkih odbora u pogledu broja glasova koji je dobila određena izborna lista utvrdi da postoji ukupno odstupanje između sadržine izbornog materijala i zapisnika o radu biračkog odbora veće od 10% na svim kontrolisanim biračkim mestima sa teritorije lokalne izborne komisije, Republička izborna komisija određuje da se izvrši kontrola zapisnika o radu biračkih odbora sa svih biračkih mesta na teritoriji lokalne izborne komisije.
Kontrola zapisnika o radu biračkih odbora po uzorku završava se kada Republička izborna komisija usvoji izveštaj lokalne izborne komisije kojim se konstatuje da na kontrolisanom uzorku ne postoji odstupanje između sadržine izbornog materijala i zapisnika o radu biračkih odbora veće od 10%, odnosno izveštaj o rezultatima kontrole svih biračkih mesta sa teritorije lokalne izborne komisije.
Član114

Pravne posledice kontrole zapisnika o radu biračkog odbora

Ako je prilikom kontrole zapisnika o radu biračkog odbora koju vrše članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije i lokalnih izbornih komisija, kao i prilikom kontrole zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku konstatovano da se ne slažu sadržina izbornog materijala i zapisnik o radu biračkog odbora, lokalna izborna komisija donosi rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora.
Ako je prilikom kontrole zapisnika o radu biračkog odbora koju vrše članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije i lokalnih izbornih komisija, kao i prilikom kontrole zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku konstatovano da postoji nepravilnost koja je razlog da se glasanje na biračkom mestu poništi po službenoj dužnosti, lokalna izborna komisija donosi rešenje kojim poništava glasanje na biračkom mestu.
Ako postoji osnovana sumnja da je veliko neslaganje između sadržine izbornog materijala i zapisnika o radu biračkog odbora posledica svesne i namerne aktivnosti koja je usmerena na to da se utvrdi neistinit rezultat izbora, Republička izborna komisija je dužna da protiv članova biračkog odbora podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu.
Član115

Nemogućnost da se utvrde rezultati glasanja na biračkom mestu

Lokalna izborna komisija po službenoj dužnosti donosi rešenje kojim konstatuje da se na određenom biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja:
1)
ako glasanje na tom biračkom mestu nije održano ili ako je prekinuto, a nije nastavljeno;
2)
ako ne dobije zapisnik o radu biračkog odbora;
3)
ako dostavljeni zapisnik o radu biračkog odbora nisu potpisala najmanje tri člana biračkog odbora;
4)
ako postoje grube logičko-računske greške u popunjavanju zapisnika o radu biračkog odbora koje se nisu mogle otkloniti ni nakon uvida u celokupni izborni materijal sa biračkog mesta.
Rešenje kojim se konstatuje da se na biračkom mestu u inostranstvu ne mogu utvrditi rezultati glasanja donosi Republička izborna komisija.
Rešenje kojim se konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja objavljuje se na veb-prezentaciji.
Protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja podnosilac proglašene izborne liste i birač koji je upisan u izvod iz biračkog spiska na tom biračkom mestu mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Član116

Poništavanje glasanja na biračkom mestu po službenoj dužnosti

Lokalna izborna komisija po službenoj dužnosti donosi rešenje kojim poništava glasanje na biračkom mestu ako utvrdi:
1)
da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore;
2)
da je birački odbor omogućio da glasa lice koje nije upisano u izvod iz biračkog spiska;
3)
da u glasačkoj kutiji nema kontrolnog lista, odnosno da kontrolni list nije popunjen ili da ga nije potpisao prvi birač i bar jedan član biračkog odbora;
4)
da je zbir broja neupotrebljenih glasačkih listića i broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja glasačkih listića koje je primio birački odbor.
Rešenje kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu u inostranstvu donosi Republička izborna komisija.
Rešenje kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu objavljuje se na veb-prezentaciji.
Protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu podnosilac proglašene izborne liste i birač koji je upisan u izvod iz biračkog spiska na tom biračkom mestu mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Član117

Ponavljanje glasanja

Glasanje na biračkom mestu se ponavlja ako je konstatovano da se na tom biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja ili ako je glasanje na tom biračkom mestu poništeno.
Rešenje o sprovođenju ponovnog glasanja na biračkom mestu Republička izborna komisija donosi u roku od tri dana od dana kada je na veb-prezentaciji objavljeno rešenje kojim je konstatovano da se na tom biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja, odnosno rešenje kojim je glasanje na tom biračkom mestu poništeno.
Ako je protiv rešenja kojim je konstatovano da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja, odnosno rešenja kojim je glasanje na biračkom mestu poništeno podneto pravno sredstvo, rok za donošenje rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja na tom biračkom mestu računa se od dana kada je Republičkoj izbornoj komisiji dostavljena odluka po pravnom sredstvu.
Ponovno glasanje sprovodi se u roku od deset dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju ponovnog glasanja.
Član118

Birački odbor za sprovođenje ponovnog glasanja

Lokalna izborna komisija imenuje novi birački odbor za sprovođenje ponovnog glasanja.
Ako na biračkom mestu na kojem se ponavlja glasanje podnosilac proglašene izborne liste nije predložio člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora u proširenom sastavu, ima pravo da ih predloži za sprovođenje ponovnog glasanja.
Član119

Zbirni izveštaj o rezultatima glasanja

Lokalna izborna komisija u roku od 96 časova od zatvaranja biračkih mesta donosi za sva biračka mesta koja se nalaze na njenoj teritoriji i bez odlaganja dostavlja Republičkoj izbornoj komisiji zbirni izveštaj o rezultatima glasanja koji sadrži broj birača upisanih u birački spisak, broj birača koji je izašao na izbore, broj glasačkih listića koji se nalaze u glasačkim kutijama, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i broj glasova koje je dobila svaka izborna lista.
Zbirni izveštaj o rezultatima glasanja u inostranstvu donosi Republička izborna komisija.
Ako je podneto pravno sredstvo zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja na biračkom mestu i ako je podneto pravno sredstvo protiv rešenja kojim se konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja, odnosno rešenja kojim se poništava glasanje na biračkom mestu, rok za donošenje i dostavljanje zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja računa se od dana kada su lokalnoj izbornoj komisiji dostavljene odluke o svim podnetim pravnim sredstvima.
Ako se na pojedinim biračkim mestima sprovodi ponovno glasanje, rok za donošenje i dostavljanje zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja računa se od zatvaranja biračkog mesta na kojem je najkasnije ponovljeno glasanje, odnosno od dana kada su lokalnoj izbornoj komisiji dostavljene odluke o svim eventualno podnetim pravnim sredstvima u vezi sa ponovnim glasanjem.
Ako je podnet zahtev da se izvrši kontrola zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku, rok za donošenje i dostavljanje zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja računa se od završetka kontrole zapisnika o radu biračkog odbora.
Protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja podnosilac proglašene izborne liste i birač koji je upisan u birački spisak na biračkom mestu koje se nalazi na teritoriji lokalne izborne komisije mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja zbirnog izveštaja na veb-prezentaciji.
Protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja u inostranstvu podnosilac proglašene izborne liste i birač koji je upisan u birački spisak na biračkom mestu u inostranstvu mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja zbirnog izveštaja na veb-prezentaciji.
Član120

Poništenje zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja po službenoj dužnosti

Ako nađe da lokalna izborna komisija nije utvrdila rezultate glasanja u skladu sa odredbama ovog zakona, Republička izborna komisija po službenoj dužnosti donosi rešenje kojim poništava zbirni izveštaj o rezultatima glasanja.
Ako lokalna izborna komisija ne donese blagovremeno zbirni izveštaj o rezultatima glasanja ili ako se poništi zbirni izveštaj o rezultatima glasanja, Republička izborna komisija može preuzeti celokupni izborni materijal i doneti zbirni izveštaj o rezultatima glasanja ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to.
Član121

Ukupan izveštaj o rezultatima izbora

Republička izborna komisija u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja donosi i objavljuje za sva biračka mesta ukupan izveštaj o rezultatima izbora koji sadrži broj birača upisanih u birački spisak, broj birača koji je izašao na izbore, broj birača koji su glasali, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića, broj glasova koje je dobila svaka izborna lista i broj mandata koji je dobila svaka izborna lista.
Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkim kutijama.
Ako je podneto pravno sredstvo protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja, rok za donošenje i objavljivanje ukupnog izveštaja o rezultatima izbora računa se od dana kada je Republičkoj izbornoj komisiji dostavljena odluka po pravnom sredstvu.
Protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora podnosilac proglašene izborne liste i birač mogu podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja ukupnog izveštaja na veb-prezentaciji.
Član122

Objavljivanje izveštaja o rezultatima izbora

Republička izborna komisija na veb-prezentaciji objavljuje rezultate glasanja za svako biračko mesto i sve zbirne izveštaje o rezultatima glasanja.
Ukupan izveštaj o rezultatima izbora objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član123

Statistička obrada podataka

Statistička obrada podataka obuhvata unos rezultata glasanja iz zapisnika o radu biračkih odbora u bazu rezultata izbora sa svih biračkih mesta, logičko-računsku kontrolu rezultata unetih u zapisnike o radu biračkih odbora i izradu izveštaja za potrebe Republičke izborne komisije i lokalnih izbornih komisija.
Republički organ nadležan za poslove statistike određuje lica koja u sedištu Republičke izborne komisije i lokalnih izbornih komisija vrše poslove statističke obrade podataka.
Podnosilac proglašene izborne liste može Republičkoj izbornoj komisiji prijaviti lice koje ima pravo da prisustvuje statističkoj obradi podataka u Republičkoj izbornoj komisiji i lokalnim izbornim komisijama.
Odmah pošto se statistički obrade, podaci o rezultatima glasanja na biračkim mestima se objavljuju na veb-prezentaciji, počev od podataka sa prvog obrađenog biračkog mesta, zaključno sa objavljivanjem ukupnih rezultata izbora.
Republička izborna komisija na sednici utvrđuje preliminarne rezultate izbora za sva biračka mesta koja su obrađena u roku od 24 časa od zatvaranja biračkih mesta.
Republička izborna komisija propisuje pravila o statističkoj obradi podataka.
6Čl. 124–127
Prekid izbornih radnji
Član124

Razlog za prekid izbornih radnji

Republička izborna komisija po službenoj dužnosti donosi rešenje o prekidu izbornih radnji kada usled ratnog stanja i vanrednog stanja ili proglašene vanredne situacije za teritoriju Republike Srbije nije moguće sprovesti izbore ili je to znatno otežano.
Rešenje o prekidu izbornih radnji proizvodi pravno dejstvo danom njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član125

Posledice prekida izbornih radnji

Prekidom izbornih radnji prestaju da teku svi rokovi za vršenje izbornih radnji.
Dok traje prekid izbornih radnji organi za sprovođenje izbora ne mogu da preduzimaju nikakve radnje u izbornom postupku.
Pravno dejstvo izborne radnje koja se preduzima dok traje prekid izbornih radnji može nastupiti tek kada se nastavi izborni postupak.
Izuzetno, dok traje prekid izbornih radnji birači mogu potpisivati izjave da podržavaju izbornu listu.
Član126

Nastavljanje izbornih radnji

Kada prestanu razlozi za prekid izbornih radnji, Republička izborna komisija po službenoj dužnosti donosi rešenje o nastavljanju izbornih radnji i objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Rokovi koji su usled prekida izbornih radnji prestali da teku nastavljaju da teku od dana kada je rešenje o nastavljanju izbornih radnji objavljeno u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Član127

Predlog za prekid, odnosno nastavljanje izbornih radnji

Predlog za prekid, odnosno nastavljanje izbornih radnji može podneti politička stranka i podnosilac proglašene izborne liste.
O predlogu za prekid, odnosno nastavljanje izbornih radnji Republička izborna komisija je dužna da donese i objavi odluku u roku od 24 časa od njegovog prijema.
VIČl. 128–136

RASPODELA, DODELJIVANJE I PRESTANAK MANDATA

Član128

Izborni cenzus

U raspodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su dobile najmanje 3% glasova od broja birača koji su glasali.
Ako nijedna izborna lista nije dobila 3% glasova od broja birača koji su glasali, onda sve izborne liste koje su dobile glasove mogu učestvovati u raspodeli mandata.
Član129

Sistem najvećeg količnika

Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila izborna lista koja učestvuje u raspodeli mandata podeli svakim brojem od jedan do 250.
Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini tako da izbornoj listi pripada onoliko mandata koliko ima svojih količnika među 250 najvećih količnika svih izbornih lista koje učestvuju u raspodeli.
Ako dve ili više izbornih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se raspodeljuje mandat, prednost ima izborna lista koja je dobila veći broj glasova.
Ako određenoj izbornoj listi pripada više mandata nego što ima kandidata za narodne poslanike, mandat koji se ne dodeli toj izbornoj listi dodeljuje se izbornoj listi kojoj pripada sledeći najveći količnik za koji nije dodeljen mandat.
Član130

Dodeljivanje mandata

Republička izborna komisija u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za narodnog poslanika.
Član131

Prestanak mandata

Narodnom poslaniku prestaje mandat kada se potvrde mandati za dve trećine narodnih poslanika iz narednog saziva Narodne skupštine.
Pre nego što se potvrde mandati za dve trećine narodnih poslanika iz narednog saziva Narodne skupštine, narodnom poslaniku mandat prestaje:
1)
ako umre;
2)
ako je pravnosnažnom sudskom odlukom potpuno lišen poslovne sposobnosti, odnosno ako je pravnosnažnom sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti utvrđeno da je nesposoban da vrši izborno pravo;
3)
ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4)
ako je preuzeo funkciju koja je po Ustavu i zakonu nespojiva s funkcijom narodnog poslanika;
5)
ako je izgubio državljanstvo Republike Srbije;
6)
ako podnese ostavku.
Narodnom poslaniku mandat prestaje kada nastupi slučaj koji predstavlja razlog za prestanak mandata.
Član132

Ostavka narodnog poslanika

Ostavka narodnog poslanika podnosi se u pismenoj formi, a potpis podnosioca mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa.
Ostavka se lično podnosi Narodnoj skupštini u roku od tri dana od dana overe potpisa podnosioca.
Ostavka je punovažna samo ako je potpis narodnog poslanika overen nakon što mu je potvrđen mandat.
Ostavka se ne može opozvati.
Narodnom poslaniku mandat prestaje onog dana kada podnese ostavku.
Član133

Konstatovanje da je prestao mandat

Narodna skupština konstatuje da je narodnom poslaniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici.
Član134

Popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta

Mandat koji prestane narodnom poslaniku pre nego što se potvrde mandati za dve trećine narodnih poslanika iz narednog saziva Narodne skupštine dodeljuje se rešenjem prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat narodnog poslanika u roku od sedam dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat.
Ako na izbornoj listi nema kandidata kojima nije dodeljen mandat, upražnjeno poslaničko mesto se popunjava tako što se mandat dodeljuje prvom kandidatu sa druge izborne liste koja ima sledeći najveći količnik za koji nije bio dodeljen mandat narodnog poslanika.
Član135

Popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta sa koalicione izborne liste

Mandat koji narodnom poslaniku sa koalicione izborne liste prestane pre nego što se potvrde mandati za dve trećine narodnih poslanika iz narednog saziva Narodne skupštine, dodeljuje se prvom sledećem kandidatu iste političke stranke na toj izbornoj listi kojem nije bio dodeljen mandat narodnog poslanika.
Ako na izbornoj listi nema kandidata iste političke stranke kojem nije dodeljen mandat, upražnjeno poslaničko mesto se popunjava tako što se mandat dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat ukoliko koalicionim sporazumom nije predviđeno da se u takvom slučaju mandat dodeljuje prvom sledećem kandidatu određene političke stranke kojem nije bio dodeljen mandat narodnog poslanika.
Član136

Ponovno dodeljivanje mandata narodnom poslaniku

Narodni poslanik koji je podneo ostavku da bi preuzeo funkciju člana Vlade može po prestanku funkcije člana Vlade podneti zahtev da mu se ponovo dodeli mandat u istom sazivu Narodne skupštine ako postoji upražnjeno poslaničko mesto koje pripada izbornoj listi sa koje je izabran.
VIIČl. 137–140

POSEBNA PRAVILA ZA IZBORNE LISTE NACIONALNIH MANJINA

Član137

Izborna lista nacionalne manjine

Izbornom listom nacionalne manjine u smislu ovog zakona smatra se ona izborna lista za koju je Republička izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.
Republička izborna komisija posebnim rešenjem utvrđuje da izborna lista ima položaj izborne liste nacionalne manjine u smislu ovog zakona istovremeno kada je proglašava, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti podnet zajedno sa izbornom listom.
Republička izborna komisija može da zatraži mišljenje nadležnog nacionalnog saveta nacionalne manjine o tome da li određena izborna lista može imati položaj izborne liste nacionalne manjine.
Podnosilac izborne liste nacionalne manjine može biti: politička stranka koja je u Registar političkih stranaka upisana kao politička stranka nacionalne manjine, koalicija koju čine isključivo političke stranke upisane u Registar političkih stranaka kao političke stranke nacionalne manjine, kao i grupa građana koja se obrazuje u skladu sa odredbama ovog zakona.
Izbornoj listi se može utvrditi položaj izborne liste nacionalne manjine samo ako naziv izborne liste sadrži pun i/ili skraćeni naziv pod kojim je politička stranka nacionalne manjine koja podnosi izbornu listu upisana u Registar političkih stranaka, ili naziv nacionalne manjine čije interese zastupa politička stranka koja podnosi izbornu listu.
Ako izbornu listu za koju se predlaže da dobije položaj izborne liste nacionalne manjine podnosi koalicija, naziv izborne liste mora da sadrži pune i/ili skraćene nazive svih političkih stranaka koje su obrazovale koaliciju, ili nazive svih nacionalnih manjina koje zastupaju političke stranke koje su obrazovale koaliciju.
Ako izbornu listu za koju se predlaže da dobije položaj izborne liste nacionalne manjine podnosi grupa građana, sporazum o obrazovanju te grupe građana mora obavezno da sadrži navod da se grupa građana obrazuje sa ciljem zastupanja interesa određene nacionalne manjine, a naziv izborne liste mora da sadrži naziv nacionalne manjine čije interese zastupa ta grupa građana.
Član138

Zabrana da se izigra zakon

Republička izborna komisija rešenjem odbija predlog da se određenoj izbornoj listi utvrdi da ima položaj izborne liste nacionalne manjine ako ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom, kao i ako je nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika na toj izbornoj listi lice koje je u javnosti prepoznatljivo po tome što je aktivni član političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine.
Član139

Položaj izborne liste nacionalne manjine prilikom kandidovanja

Republička izborna komisija može proglasiti izbornu listu nacionalne manjine ako podnosilac izborne liste dostavi 5.000 overenih izjava birača da podržavaju izbornu listu.
Član140

Položaj izborne liste nacionalne manjine prilikom raspodele mandata

Izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli mandata i onda kada dobije manje od 3% glasova od broja birača koji su glasali.
Kada se raspodeljuju mandati primenom sistema najvećeg količnika, količnici izbornih lista nacionalnih manjina koje su osvojile manje od 3% glasova uvećavaju se za 35%.
VIIIČl. 141–146

PREDSTAVLJANJE PODNOSILACA PROGLAŠENIH IZBORNIH LISTA I KANDIDATA SA PROGLAŠENIH IZBORNIH LISTA

Član141

Pravo podnosioca proglašene izborne liste na predstavljanje

Podnosioci proglašenih izbornih lista i kandidati sa proglašenih izbornih lista imaju pravo da budu besplatno i jednako predstavljeni u programima javnih medijskih servisa na način propisan ovim zakonom.
Član142

Obezbeđivanje predstavljanja podnosioca izborne liste

Javni medijski servisi su dužni da u svom programu svim podnosiocima proglašenih izbornih lista i kandidatima sa proglašenih izbornih lista obezbede da predstave svoje izborne programe besplatno i bez diskriminacije.
Član143

Nepristrasnost u predstavljanju podnosilaca proglašenih izbornih lista

Javni medijski servisi su dužni da u programskim sadržajima namenjenim predstavljanju obezbede podnosiocima proglašenih izbornih lista i kandidatima sa proglašenih izbornih lista uslove za nepristrasno, pravično i uravnoteženo predstavljanje.
Član144

Sporazum o broju i trajanju emisija za predstavljanje podnosilaca proglašenih izbornih lista

Po dva predstavnika republičkog javnog medijskog servisa, Vlade i političkih stranaka koje imaju narodne poslanike sporazumom utvrđuju broj i trajanje emisija za predstavljanje podnosilaca proglašenih izbornih lista.
Sporazum o broju i trajanju emisija za predstavljanje podnosilaca proglašenih izbornih lista zaključuje se najkasnije pet dana od dana kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu i bez odlaganja se objavljuje na veb-prezentaciji.
Republički javni medijski servis uz učešće predstavnika Vlade, političkih stranaka koje imaju narodne poslanike i podnosilaca proglašenih izbornih lista utvrđuje pravila za predstavljanje podnosilaca proglašenih izbornih lista, izbornih programa i kandidata za narodne poslanike.
Član145

Nadzorni odbor za izbornu kampanju

U sprovođenju izbora opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, podnosilaca proglašenih izbornih lista, kandidata za narodne poslanike i javnih medijskih servisa u toku izbornih aktivnosti sprovodi Nadzorni odbor za izbornu kampanju (u daljem tekstu: Nadzorni odbor).
Nadzorni odbor ima deset članova, koje imenuje Narodna skupština, od kojih polovinu na predlog Vlade, a polovinu na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini iz reda istaknutih javnih radnika.
Članovi Nadzornog odbora ne mogu biti članovi organa političkih stranaka.
Predsednika Nadzornog odbora biraju između sebe članovi Nadzornog odbora tajnim glasanjem.
Član146

Nadležnost Nadzornog odbora

Nadzorni odbor:
1)
prati predizborne aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom postupku;
2)
kontroliše postupanje javnih medijskih servisa u primeni odredaba ovog zakona koje se odnose na obezbeđivanje uslova za nepristrasno, pravično i uravnoteženo predstavljanje podnosilaca proglašenih izbornih lista i kandidata sa proglašenih izbornih lista;
3)
predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa;
4)
obraća se javnosti radi zaštite moralnog integriteta ličnosti kandidata;
5)
upozorava na postupke političkih stranaka, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata;
6)
donosi svoj poslovnik.
Ako bilo koji učesnik u izbornoj kampanji svojim ponašanjem poziva na nasilje, širi nacionalnu, versku ili rasnu mržnju ili podstiče na neravnopravnost polova, Nadzorni odbor bez odlaganja daje inicijativu za pokretanje postupka pred nadležnim državnim organima.
Ako se sporazum o broju i trajanju emisija za predstavljanje podnosilaca proglašene izborne liste ne zaključi u predviđenom roku, Nadzorni odbor utvrđuje broj i trajanje emisija za predstavljanje podnosilaca proglašenih izbornih lista.
Sredstva za rad Nadzornog odbora obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Uslove za rad Nadzornog odbora obezbeđuje Narodna skupština.
IXČl. 147–160

ZAŠTITA IZBORNOG PRAVA

Član147

Pravna sredstva u sprovođenju izbora

Pravna sredstva u sprovođenju izbora su zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu, prigovor i žalba.
Član148

Zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu

Podnosilac proglašene izborne liste ima pravo da u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta podnese zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja.
Birač može u roku od 72 časa od zatvaranja biračkog mesta podneti zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu na kojem je upisan u izvod iz biračkog spiska ako ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili ako mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.
O zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu odlučuje lokalna izborna komisija, a o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu u inostranstvu odlučuje Republička izborna komisija.
Organ nadležan za odlučivanje o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu dužan je da u roku od 72 časa od prijema tog zahteva donese rešenje po tom zahtevu i objavi ga na veb-prezentaciji.
Član149

Sadržina zahteva za poništavanje glasanja na biračkom mestu

Zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu mora da bude razumljiv i da sadrži sve ono što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupi, a naročito:
1)
označenje organa koji je nadležan da odluči po zahtevu;
2)
ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte birača ako je podnosilac zahteva birač;
3)
naziv proglašene izborne liste, naziv podnosioca proglašene izborne liste i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca proglašene izborne liste ako zahtev podnosi podnosilac proglašene izborne liste;
4)
potpis podnosioca zahteva;
5)
predmet zahteva, a naročito tačno označenje biračkog mesta (naziv opštine, odnosno grada u kojem se nalazi biračko mesto i broj biračkog mesta) i tačan opis radnje uz naznačenje ko je i kada tu radnju preduzeo;
6)
činjenice na kojima se zasniva zahtev;
7)
dokaze.
Ako je zahtev za poništavanje glasanja nerazumljiv ili nepotpun, organ nadležan da o tom zahtevu odluči donosi rešenje kojim ga odbacuje.
Član150

Opšta pravila o pravu na prigovor

Podnosilac proglašene izborne liste ima pravo da podnese prigovor protiv donete odluke, protiv preduzete radnje i zbog propuštanja da se donese odluka, odnosno preduzme radnja u sprovođenju izbora, ako ovim zakonom nije predviđeno drugačije.
Prigovor se ne može podneti protiv odluke, radnje ili propuštanja da se donese odluka, odnosno preduzme radnja za koje je predviđeno drugo pravno sredstvo.
Podnosilac izborne liste, politička stranka, poslanička grupa, kandidat za narodnog poslanika, birač i lice čije je ime u nazivu izborne liste ili podnosioca izborne liste mogu podneti prigovor kada je to propisano ovim zakonom.
Član151

Sadržina prigovora

Prigovor mora da bude razumljiv i da sadrži sve ono što je potrebno da bi po njemu moglo da se postupi, a naročito:
1)
označenje da se prigovor podnosi Republičkoj izbornoj komisiji;
2)
ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora fizičko lice;
3)
naziv i sedište podnosioca prigovora i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca prigovora ako je podnosilac prigovora pravno lice;
4)
naziv proglašene izborne liste, naziv podnosioca proglašene izborne liste i ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, broj telefona i adresu za prijem elektronske pošte lica koje je ovlašćeno da zastupa podnosioca proglašene izborne liste ako prigovor podnosi podnosilac proglašene izborne liste;
5)
potpis podnosioca prigovora;
6)
predmet prigovora, a naročito tačan naziv odluke uz označenje donosioca, datum donošenja i broj pod kojim je zavedena odluka ako se prigovorom osporava odluka, odnosno tačan opis radnje uz naznačenje ko je i kada tu radnju preduzeo ako se prigovorom osporava radnja u izbornom postupku;
7)
činjenice na kojima se zasniva prigovor;
8)
dokaze.
Ako je prigovor nerazumljiv ili nepotpun, Republička izborna komisija donosi rešenje kojim ga odbacuje.
Član152

Rok za podnošenje prigovora

Prigovor se može podneti u roku od 72 časa od objavljivanja odluke, odnosno preduzimanja radnje koju podnosilac smatra nepravilnom, ako drugačije nije određeno ovim zakonom.
Prigovor zbog toga što u roku koji je propisan zakonom ili podzakonskim aktom Republičke izborne komisije nije doneta odluka, odnosno preduzeta radnja može se podneti u roku od 72 časa od isteka roka u kojem je odluka trebalo da bude doneta, odnosno u kojem je radnja trebalo da bude preduzeta, ako drugačije nije određeno ovim zakonom.
Član153

Nadležnost za odlučivanje po prigovoru

O prigovoru odlučuje Republička izborna komisija.
Republička izborna komisija je dužna da u roku od 72 časa od prijema prigovora donese i objavi rešenje o prigovoru.
Prigovor i rešenje o prigovoru Republička izborna komisija objavljuje na veb-prezentaciji.
Član154

Prigovor protiv rešenja kojim je odlučeno o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu

Protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu podnosilac zahteva može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Prigovor zbog toga što u propisanom roku nije doneta odluka o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu može se podneti u roku od 72 časa od isteka roka u kojem je trebalo da bude doneta odluka o tom zahtevu.
Protiv rešenja kojim je usvojen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu podnosilac proglašene izborne liste može podneti prigovor Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Protiv rešenja o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu prigovor se podnosi preko lokalne izborne komisije, koja je dužna da u roku od 72 časa od prijema prigovora dostavi Republičkoj izbornoj komisiji prigovor i sve spise tog predmeta.
Republička izborna komisija donosi rešenje po prigovoru u roku od 72 časa od prijema prigovora sa spisima i objavljuje ga na veb-prezentaciji.
Član155

Odluke Republičke izborne komisije po prigovoru

Ako Republička izborna komisija usvoji prigovor, ona poništava odluku donetu u sprovođenju izbora, odnosno radnju preduzetu u sprovođenju izbora.
Kada nađe da odluku protiv koje je podnet prigovor treba poništiti, Republička izborna komisija može doneti drugu odluku umesto poništene.
Kada nađe da rešenje kojim je odlučeno o zahtevu za poništenje glasanja na biračkom mestu treba poništiti, Republička izborna komisija može meritorno odlučiti po zahtevu za poništenje glasanja na biračkom mestu ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to.
Član156

Žalba protiv rešenja Republičke izborne komisije kojim je odlučeno po prigovoru

Protiv rešenja Republičke izborne komisije kojim je odbačen ili odbijen prigovor podnosilac prigovora može podneti žalbu Upravnom sudu u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji.
Žalba zbog toga što u propisanom roku nije doneta odluka o prigovoru može se podneti u roku od 72 časa od isteka roka u kojem je trebalo da bude doneta odluka o prigovoru.
Protiv rešenja Republičke izborne komisije kojim je usvojen prigovor podnosilac proglašene izborne liste, podnosilac izborne liste, politička stranka, poslanička grupa, kandidat za narodnog poslanika, birač i lice čije je ime u nazivu izborne liste ili podnosioca izborne liste mogu podneti žalbu Upravnom sudu u roku od 72 časa od objavljivanja tog rešenja na veb-prezentaciji ako im je time što je usvojen prigovor neposredno povređen pravni interes.
Član157

Postupanje po žalbi

Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Upravnom sudu žalbu i sve spise tog predmeta.
Upravni sud donosi odluku po žalbi u roku od 72 časa od prijema žalbe sa spisima.
Odluku donetu u postupku po žalbi Upravni sud dostavlja podnosiocu žalbe preko Republičke izborne komisije.
Član158

Odluke Upravnog suda po žalbi

Ako Upravni sud usvoji žalbu, on poništava odluku donetu u sprovođenju izbora, odnosno radnju preduzetu u sprovođenju izbora.
Kada nađe da odluku protiv koje je podneta žalba treba poništiti, Upravni sud može meritorno odlučiti po prigovoru ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža pouzdan osnov za to.
Odluka Upravnog suda kojom je meritorno odlučeno po prigovoru u svemu zamenjuje poništenu odluku.
Odluka doneta u postupku po žalbi je pravnosnažna i protiv nje se ne mogu podneti vanredna pravna sredstva predviđena zakonom kojim se uređuje upravni spor.
Ako Upravni sud usvoji žalbu i poništi odluku donetu u sprovođenju izbora, odnosno radnju preduzetu u sprovođenju izbora, odgovarajuća odluka se donosi, odnosno odgovarajuća radnja se preduzima najkasnije za deset dana od dana kada je Republička izborna komisija primila odluku Upravnog suda.
Član159

Primena propisa o opštem upravnom postupku i upravnom sporu

Odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak shodno se primenjuju na odlučivanje o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu i na odlučivanje o prigovoru.
Odredbe zakona kojim se uređuje upravni spor shodno se primenjuju na odlučivanje o žalbi na rešenje Republičke izborne komisije kojim je odlučeno o prigovoru.
Član160

Objavljivanje pravnih sredstava i odluka po pravnim sredstvima

Republička izborna komisija na veb-prezentaciji objavljuje sva podneta pravna sredstva i odluke koje su donete po njima.
XČl. 161–168

POSMATRANJE RADA ORGANA ZA SPROVOĐENJE IZBORA

Član161

Prijavljivanje za domaćeg posmatrača

Udruženje registrovano u Republici Srbiji čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora i koje je zainteresovano da posmatra rad organa za sprovođenje izbora može podneti Republičkoj izbornoj komisiji prijavu za domaćeg posmatrača najkasnije sedam dana pre dana glasanja.
Uz prijavu za domaćeg posmatrača prilaže se spisak predstavnika domaćeg posmatrača, koji sadrži ime, prezime, JMBG i područje posmatranja za svakog predstavnika domaćeg posmatrača koji se prijavljuje za akreditaciju.
Predstavnik domaćeg posmatrača može biti akreditovan za domaćeg posmatrača samo ako je punoletan državljanin Republike Srbije, ako nije kandidat za narodnog poslanika niti član organa za sprovođenje izbora.
Član162

Prijavljivanje za stranog posmatrača

Međunarodna i strana organizacija i udruženje koji su zainteresovani da prate rad organa za sprovođenje izbora mogu podneti Republičkoj izbornoj komisiji prijavu za stranog posmatrača najkasnije deset dana pre dana glasanja.
Uz prijavu za stranog posmatrača prilaže se spisak predstavnika stranog posmatrača, koji sadrži ime, prezime, broj putne isprave, naziv države koja je izdala putnu ispravu i područje praćenja za svakog predstavnika stranog posmatrača koji se prijavljuje za akreditaciju.
Uz prijavu za stranog posmatrača prilaže se i spisak prevodilaca ako su oni u pratnji prijavljenih predstavnika stranog posmatrača, koji sadrži ime, prezime i JMBG za svakog prijavljenog prevodioca koji je državljanin Republike Srbije, odnosno ime, prezime, broj putne isprave i naziv države koja je izdala putnu ispravu za svakog prijavljenog prevodioca koji je državljanin strane države koji se prijavljuje za akreditaciju.
Prijavu za stranog posmatrača i spisak predstavnika stranog posmatrača i prevodilaca koji su u njihovoj pratnji Republička izborna komisija bez odlaganja dostavlja ministarstvu nadležnom za spoljne poslove, koje je dužno da svoje mišljenje o toj prijavi dostavi Republičkoj izbornoj komisiji u roku od tri dana od dana kada je prijavu primilo.
Član163

Prijavljivanje strane države za posmatrača

Predstavnik strane države koja je zainteresovana da prati rad organa za sprovođenje izbora može podneti prijavu strane države za posmatrača ministarstvu nadležnom za spoljne poslove najkasnije deset dana pre dana glasanja.
Uz prijavu strane države za posmatrača prilaže se spisak njenih predstavnika, koji sadrži ime, prezime, broj putne isprave, naziv države koja je izdala putnu ispravu i područje praćenja za svakog njenog predstavnika koji se prijavljuje za akreditaciju.
Uz prijavu strane države za posmatrača prilaže se i spisak prevodilaca ako su oni u pratnji njenih prijavljenih predstavnika, koji sadrži ime, prezime i JMBG za svakog prevodioca koji je državljanin Republike Srbije, odnosno ime, prezime, broj putne isprave i naziv države koja je izdala putnu ispravu za svakog prijavljenog prevodioca koji je državljanin strane države koji se prijavljuje za akreditaciju.
Ministarstvo nadležno za spoljne poslove prosleđuje prijavu strane države za posmatrača i spisak njenih predstavnika i prevodilaca koji su u njihovoj pratnji sa mišljenjem Republičkoj izbornoj komisiji u roku od tri dana od dana kada je prijavu primilo.
Član164

Ovlašćenje posmatrača

Posmatraču koji se prijavio da posmatra rad biračkih odbora može se dozvoliti da posmatra rad svih biračkih odbora na teritoriji određene lokalne izborne komisije.
Posmatraču koji se prijavio da posmatra rad biračkog odbora u inostranstvu ili rad biračkog odbora u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija može se dozvoliti da posmatra rad samo onog biračkog odbora za koji se prijavio.
Posmatraču koji se prijavio da posmatra rad lokalnih izbornih komisija može se dozvoliti da posmatra rad svih lokalnih izbornih komisija na teritoriji određenog upravnog okruga, odnosno Grada Beograda.
Sednici Republičke izborne komisije, lokalne izborne komisije ili na biračkom mestu ne mogu istovremeno prisustvovati dva predstavnika istog udruženja koje je prijavljeno kao domaći posmatrač.
Član165

Ovlašćenje i legitimacija

Podnosiocu prijave kojem je dozvoljeno da posmatra rad organa za sprovođenje izbora Republička izborna komisija izdaje odgovarajuće ovlašćenje, a njegovim predstavnicima i prevodiocima koji su u njihovoj pratnji odgovarajuće legitimacije u koje se upisuju neophodni podaci iz spiska priloženog uz prijavu za posmatrača.
Ovlašćenja i legitimacije izdaju se u roku od tri dana od dana podnošenja prijave za posmatrača, odnosno od prijema mišljenja ministarstva nadležnog za spoljne poslove ako prijava ispunjava uslove propisane zakonom.
Troškove posmatranja rada organa za sprovođenje izbora snosi podnosilac prijave za posmatrača.
Član166

Položaj posmatrača

Organ za sprovođenje izbora dužan je da predstavniku posmatrača i prevodiocu u njegovoj pratnji omogući da nesmetano posmatraju svaku izbornu radnju.
Predstavnik posmatrača i prevodilac u njegovoj pratnji dužni su da legitimacije nose na vidnom mestu.
Prevodilac nema pravo da na sednici izborne komisije i na biračkom mestu boravi bez predstavnika posmatrača u čijoj je pratnji.
Član167

Posmatrač rada izborne komisije

Predstavnik posmatrača rada izborne komisije dužan je da se kreće u okviru ovlašćenja koja je dobio.
Republička izborna komisija može predstavniku posmatrača rada izborne komisije da oduzme akreditaciju ako se on ne ponaša u okviru svojih ovlašćenja.
Član168

Posmatrač rada biračkog odbora

Predstavnik posmatrača rada biračkog odbora može da prati rad biračkog odbora od primopredaje izbornog materijala pre glasanja do okončanja primopredaje izbornog materijala posle glasanja, uključujući i otvaranje glasačke kutije, prebrojavanje glasova, utvrđivanje rezultata glasanja, glasanje van biračkog mesta, kao i ponovno glasanje na tom biračkom mestu.
Ako se ponovi glasanje na nekom biračkom mestu, podnosilac prijave za posmatrača ima pravo da promeni svoje predstavnike koji posmatraju rad biračkog odbora, a ako na tom biračkom mestu nije imao svoje predstavnike, može da ih prijavi radi praćenja rada biračkog odbora na sprovođenju ponovnog glasanja.
Predstavnik posmatrača rada biračkog odbora dužan je da postupa po pravilima o održavanju reda na biračkom mestu.
Birački odbor može da udalji predstavnika posmatrača s biračkog mesta ako se on ne pridržava pravila o održavanju reda na biračkom mestu, ako na biračkom mestu koristi mobilni telefon ili druga sredstva za vezu i komunikaciju, a posebno ako ometa rad biračkog odbora.
Birački odbor je dužan da o udaljenju predstavnika posmatrača i razlozima za njegovo udaljenje odmah obavesti lokalnu izbornu komisiju, a birački odbor u inostranstvu o tome obaveštava Republičku izbornu komisiju.
O prisustvu predstavnika posmatrača rada biračkog odbora sačinjava se zapisnik na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija, a koji sadrži podatke o predstavnicima posmatrača koji su pratili rad biračkog odbora i njihove eventualne primedbe.
XIČl. 169

TROŠKOVI SPROVOĐENJA IZBORA

Član169
Sredstva za rad organa za sprovođenje izbora, izborni materijal i druge troškove sprovođenja izbora obezbeđuju se u budžetu Republike.
Republička izborna komisija utvrđuje naknade za rad u organima za sprovođenje izbora i drugih troškova sprovođenja izbora.
XIIČl. 170–175

KAZNENE ODREDBE

Član170

Kršenje pravila o izbornoj tišini

Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u mediju koji 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.
Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.
Novčanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.
Član171

Nedostavljanje poziva za glasanje

Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj rukovodilac organa koji je nadležan da obavesti birača o vremenu i mestu glasanja ako biraču ne dostavi blagovremeno poziv za glasanje.
Član172

Isticanje izbornog propagandnog materijala na biračkom mestu

Novčanom kaznom od 100.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj politička stranka, koalicija ili drugo pravno lice koje na biračkom mestu ili neposredno ispred biračkog mesta ističe simbole političke stranke, podnosioca proglašene izborne liste, kao i drugi izborni propagandni materijal.
Novčanom kaznom od 10.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u političkoj organizaciji ili drugom pravnom licu koje na biračkom mestu ili neposredno ispred biračkog mesta ističe simbole političke stranke i podnosioca proglašene izborne liste, kao i drugi izborni propagandni materijal.
Novčanom kaznom od 10.000 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje na biračkom mestu ili neposredno ispred biračkog mesta ističe simbole političke stranke i podnosioca proglašene izborne liste, kao i drugi izborni propagandni materijal.
Član173

Sprečavanje učestvovanja u radu i praćenja rada organa za sprovođenje izbora

Novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj član organa za sprovođenje izbora koji sprečava drugog člana da prati i učestvuje u radu organa za sprovođenje izbora, odnosno koji sprečava predstavnika posmatrača da prati rad organa za sprovođenje izbora.
Član174

Narušavanje reda na biračkom mestu

Novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj lice koje naruši red na biračkom mestu.
Član175

Povreda prava podnosilaca proglašenih izbornih lista i kandidata na predstavljanje

Novčanom kaznom od 50.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj javni medijski servis ako u svom programu ne obezbedi svim podnosiocima proglašenih izbornih lista i kandidatima sa proglašenih izbornih lista da predstave svoje izborne programe besplatno i bez diskriminacije.
Novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara kazniće se odgovorno lice u javnom medijskom servisu koji u svom programu ne obezbedi svim podnosiocima proglašenih izbornih lista i kandidatima sa proglašenih izbornih lista da predstave svoje izborne programe besplatno i bez diskriminacije.
XIIIČl. 176–181.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član176

Rok za donošenje jedinstvenih standarda za izborni materijal

Republička izborna komisija propisaće jedinstvene standarde za izborni materijal u roku od deset dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član177

Rok za obrazovanje Republičke izborne komisije

Narodna skupština obrazuje Republičku izbornu komisiju u skladu sa ovim zakonom u roku od sedam dana od njegovog stupanja na snagu.
Član178

Rok za obrazovanje Nadzornog odbora

Narodna skupština obrazuje Nadzorni odbor u skladu sa ovim zakonom u roku od sedam dana od njegovog stupanja na snagu.
Član179

Privremeno uvećanje broja članova u stalnom sastavu organa za sprovođenje izbora

Prve izbore za narodne poslanike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona sprovodi Republička izborna komisija u čiji stalni sastav, osim predsednika, 16 članova i njihovih zamenika koji se imenuju na predlog poslaničkih grupa, ulazi još šest članova i njihovih zamenika koje imenuje Narodna skupština na predlog predsednika Narodne skupštine u roku od sedam dana od stupanja na snagu ovog zakona, a mandat im traje dok ukupan izveštaj o rezultatima izbora ne postane konačan.
U sprovođenju prvih izbora za narodne poslanike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona učestvuju lokalne izborne komisije u čiji stalni sastav, osim članova i zamenika članova koji se imenuju u skladu sa zakonom kojim se uređuju lokalni izbori ulazi još po jedan član i zamenik člana koje imenuje Republička izborna komisija na predlog predsednika Narodne skupštine, a mandat im traje dok zbirni izveštaj o rezultatima glasanja ne postane konačan.
U sprovođenju prvih izbora za narodne poslanike koji budu raspisani nakon stupanja na snagu ovog zakona učestvuju birački odbori u čiji stalni sastav, osim članova i zamenika članova koji se imenuju po opštim pravilima ovog zakona, ulazi još po jedan član i zamenik člana koje imenuje Republička izborna komisija na predlog predsednika Narodne skupštine.
Član180.

Propisi koji prestaju da važe

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o izboru narodnih poslanika ("Službeni glasnik RS", br. 35/00, 57/03 - US, 72/03 - dr. zakon, 18/04, 85/05 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon, 104/09 - dr. zakon, 28/11 - US, 36/11, 12/20 i 68/20) i Uputstvo o obliku i dimenzijama glasačke kutije ("Službeni glasnik RS", broj 42/00).
Član181.

Stupanje na snagu

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
izmene i dopuneČl. 16.–17.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA ("Sl. glasnik RS", br. 47/2026)

Član16.
Republička izborna komisija je dužna da uputstvo iz člana 2. ovog zakona donese u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član17.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim čl. 3. i 4. i čl. 6-10. koji se primenjuju od 1. januara 2028. godine.