Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju

Status propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

Donosilac	Narodna skupština Republike Srbije

CtrlK

Član3.

Značenje pojmova

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

bezbednosna preporuka je predlog Centra za istraživanje nesreća na osnovu informacija dobijenih u istrazi, u svrhu sprečavanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;

brod je brod unutrašnje plovidbe i pomorski brod;

vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;

velika šteta u železničkom saobraćaju je šteta koju Centar za istraživanje nesreća, po pristupu mestu nesreće, proceni u iznosu od najmanje dva miliona evra i iskazuje se i u dinarskoj protivvrednosti;

vrlo ozbiljna pomorska nesreća je pomorska nesreća koja za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili ozbiljno zagađenje morske sredine nastalo u vezi sa radom broda;

glavni istražitelj je lice kome je, na osnovu njegove stručnosti poverena organizacija, sprovođenje, kontrola i rukovođenje bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;

država registracije je država u čiji registar je upisan vazduhoplov ili železničko vozilo ili brod;

7a)

znatna šteta u železničkom saobraćaju je šteta na železničkim vozilima, infrastrukturi ili životnoj sredini u iznosu od najmanje 150.000 evra i iskazuje se i u dinarskoj protivvrednosti;

istraga označava postupak koji obuhvata prikupljanje i analizu podataka, izvođenje zaključaka, uključujući i utvrđivanje uzroka i u zavisnosti od slučaja, davanje bezbednosnih preporuka u cilju prevencije udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju;

međunarodni standardi i preporučena praksa (International Standard and Recommended Practices) su međunarodni standardi i preporučena praksa u vezi s istraživanjem udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, koji su usvojeni u skladu sa članom 37. Čikaške konvencije;

10)

nezgoda u železničkom saobraćaju je događaj koji je povezan sa saobraćajem vozova ili manevarskog sastava i negativno utiče na bezbednost saobraćaja;

11)

nesreća u železničkom saobraćaju je neželjen ili neplaniran iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice (sudari, iskliznuća, nesreće na putnom prelazu u istom nivou, nesreće sa učešćem lica izazvane železničkim vozilima u pokretu, požari i sl.);

12)

ovlašćeni predstavnik u vazdušnom i vodnom saobraćaju je lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija za učešće u bezbednosnom istraživanju koje vrši druga država. Ovlašćeni predstavnik koga odredi druga država treba da bude iz nadležnog organa za istraživanje nesreća;

13)

ozbiljna nezgoda u vazdušnom saobraćaju je događaj koji obuhvata okolnosti koje ukazuju da je postojala velika verovatnoća da dođe do udesa, a povezan je sa korišćenjem vazduhoplova, koji se, u slučaju vazduhoplova sa posadom, dogodio od trenutka kada se neko lice ukrca u vazduhoplov sa namerom da obavi let do trenutka kada se sva lica iskrcaju iz vazduhoplova ili, u slučaju vazduhoplova bez posade, koji se dogodio od trenutka kada je vazduhoplov spreman za pokret u cilju leta do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa;

14)

ozbiljna nesreća u železničkom saobraćaju je sudar ili iskliznuće voza koji ima za posledicu smrt najmanje jednog lica ili teške povrede pet ili više lica ili nanošenje velike štete železničkim vozilima, železničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini, kao i druga slična nesreća koja ima očigledan uticaj na bezbednost na železnici ili na upravljanje bezbednošću;

15)

ozbiljna pomorska nesreća je pomorska nesreća koja uključuje požar, eksploziju, sudar, nasukavanje, udar, oštećenje od nevremena, oštećenje ledom, napuknuće trupa ili pretpostavljeni nedostatak na trupu i dr. što ima za posledicu nemogućnost rada glavnih pogonskih uređaja, veće oštećenje nadvođa, ozbiljno oštećenje strukture (kao što je probijanje podvodnog dela trupa) što čini brod nesposobnim za plovidbu, zagađenje morske sredine u kojoj je došlo do izlivanja više od 50 t nafte i naftinih derivata i drugih opasnih materija ili kvar, odnosno oštećenje koje zahteva tegljenje ili pomoć sa obale;

16)

ozbiljna plovidbena nezgoda na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: ozbiljna plovidbena nezgoda) je vanredni događaj na unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju broda, vodnog puta ili objekata na njemu koji za posledicu ima potpuni gubitak broda, smrt ili teške telesne povrede ili ozbiljnu štetu nanetu životnoj sredini u kojoj je došlo do izlivanja više od 50 t nafte i naftnih derivata i drugih opasnih materija;

17)

ostale nesreće u železničkom saobraćaju su nesreće koje po posledicama nisu ozbiljne nesreće;

18)

plovidbena nezgoda na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: plovidbena nezgoda) je vanredni događaj na unutrašnjim vodama nastao u plovidbi ili iskorišćavanju broda unutrašnje plovidbe, vodnog puta ili objekata na njemu pri kojem je došlo do ljudskih žrtava ili telesnih povreda, materijalne štete ili zagađenja životne sredine;

19)

pomorska nesreća je događaj ili niz događaja koji su nastali kao neposredna posledica upravljanja brodom ili rada broda pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:

–

smrt ili teža telesna povreda lica,

–

nestanak lica sa broda,

–

gubitak, pretpostavljeni gubitak ili napuštanje broda,

–

veća šteta na brodu,

–

nasukanje ili onesposobljavanje broda ili učešće broda u sudaru,

–

veća šteta nastala na objektima pomorske infrastrukture koja može ozbiljno da ugrozi bezbednost broda, drugog broda ili pojedinca,

–

veća šteta morskoj sredini izazvana oštećenjem broda ili brodova;

20)

pomorska nezgoda je događaj ili niz događaja koji se razlikuju od pomorske nesreće koji su nastali kao neposredna posledica rada broda koji je u opasnosti ili koji mogu da ugroze bezbednost broda, lica na brodu ili morsku sredinu;

21)

smrtna povreda je povreda koja je naneta nekom licu u udesu u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnoj nesreći u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnoj pomorskoj nesreći, pomorskoj nesreći, ozbiljnoj plovidbenoj nezgodi i plovidbenoj nezgodi u vodnom saobraćaju, koja ima za posledicu smrt tog lica u roku od 30 dana od povreda nanetih tokom udesa u vazdušnom saobraćaju, ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, vrlo ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju;

22)

srodnici su članovi uže porodice i/ili dalji srodnici i/ili druga lica bliska žrtvi udesa u vazdušnom saobraćaju, ozbiljne nesreće u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljne pomorske nesreće, pomorske nesreće, ozbiljne plovidbene nezgode i plovidbene nezgode u vodnom saobraćaju, u skladu sa propisima države čiji je žrtva državljanin;

22a)

teško povređeno lice u železničkom saobraćaju je svako povređeno lice koje je hospitalizovano duže od 24 sata zbog posledica nesreće, isključujući svaki pokušaj samoubistva;

23)

udes u vazdušnom saobraćaju je događaj u vezi sa korišćenjem vazduhoplova, kada je u pitanju vazduhoplov sa posadom, koji se dogodio od trenutka kada se neko lice ukrca u vazduhoplov sa namerom da obavi let do trenutka kada se sva lica iskrcaju iz vazduhoplova ili, u slučaju vazduhoplova bez posade, koji se dogodio od trenutka kada je vazduhoplov spreman za pokret u cilju leta do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:

–

smrt ili teška telesna povreda lica usled boravka u vazduhoplovu, direktnog kontakta sa bilo kojim delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova, ili usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt i teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja, ili su ih prouzrokovala druga lica ili kada su smrt i teška telesna povreda zadesile slepe putnike koji su se skrivali izvan delova koji su dostupni putnicima i posadi,

–

oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću popravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora, kada je oštećenje ograničeno na jedan motor (uključujući njegove kapotaže ili agregate) ili, izuzev oštećenja elisa, krajeva krila, antena, sondi, lopatica, guma, kočnica, točkova, aerodinamične oplate, panela, vrata stajnog trapa, vetrobrana, oplate vazduhoplova (kao što su mala udubljenja ili mali otvori) ili manjih oštećenja na lopaticama glavnog rotora ili na lopaticama repnog rotora, stajnog trapa i onih oštećenja koja su nastala dejstvom grada ili udarom ptica (uključujući i rupe na radarskoj kupoli),

–

vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići;

24)

uzroci podrazumevaju radnje, propuste, situacije, uslove ili kombinaciju svih tih elemenata koji su doveli do udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom saobraćaju, ozbiljnih nesreća u železničkom saobraćaju, vrlo ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nesreća, ozbiljnih pomorskih nesreća, pomorskih nezgoda, ozbiljnih plovidbenih nezgoda i plovidbenih nezgoda u vodnom saobraćaju, pri čemu prepoznavanje uzroka ne podrazumeva utvrđivanje krivice ili upravnopravne, građanskopravne ili krivičnopravne odgovornosti.

Pored pojmova iz

stava 1. ovog člana

, za istražni postupak u vazdušnom saobraćaju upotrebljavaju se i pojmovi koji imaju sledeće značenje:

država korisnika je država u kojoj se nalazi sedište korisnika vazduhoplova ili, ako je korisnik vazduhoplova fizičko lice - država u kojoj se nalazi mesto stalnog prebivališta korisnika vazduhoplova;

država proizvodnje je država koja ima zakonska ovlašćenja nad organizacijom koja je odgovorna za završno sklapanje vazduhoplova;

država projekta je država koja ima zakonska ovlašćenja nad organizacijom koja je odgovorna za projekat tipa vazduhoplova;

3a)

izveštaj podrazumeva privremeni ili konačni izveštaj;

korisnik vazduhoplova je svako fizičko ili pravno lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;

4a)

nezgoda vazduhoplova je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;

povezana lica su: vlasnik vazduhoplova; član posade; korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi; lice koje je učestvovalo u održavanju, projektovanju i proizvodnji tog vazduhoplova ili je učestvovalo u obuci posade tog vazduhoplova; lice koje je uključeno u pružanje usluga kontrole letenja; lice koje pruža informacije vazduhoplovu u letu ili lice koje pruža usluge aerodromske kontrole letenja; kao i osoblje nacionalnih civilnih vazduhoplovnih vlasti;

privremeni izveštaj je izveštaj kojim se daju informacije o podacima prikupljenim tokom rane faze istrage;

6a)

savetnik je lice koje država odredi na osnovu njegovih kvalifikacija u cilju pomoći njenog ovlašćenog predstavnika tokom bezbednosne istrage;

teška telesna povreda je povreda koju je u udesu i ozbiljnoj nezgodi pretrpelo neko lice, a koja ima za posledicu:

–

hospitalizaciju dužu od 48 h, koja započne u roku od sedam dana od dana kada je naneta povreda vezana za udes ili ozbiljnu nezgodu,

–

prelom bilo koje kosti (izuzev jednostavnih preloma prstiju ruku, nožnih prstiju ili preloma nosa),

–

razderotine koje izazivaju ozbiljna krvarenja, oštećenje nerava, mišića ili tetiva,

–

povrede bilo kog unutrašnjeg organa,

–

opekotine drugog ili trećeg stepena ili opekotine koja zahvataju više od 5% površine tela,

–

potvrđeno izlaganje zaraznim supstancama ili štetnim zračenjima;

bezbednosna preporuka od globalnog značaja u vazdušnom saobraćaju je bezbednosna preporuka koja se odnosi na sistemski nedostatak koji može da dovede do ponavljanja nezgode sa značajnim posledicama na globalnom nivou i koja zahteva blagovremeno reagovanje u cilju unapređenja bezbednosti.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

3 verzije

Sl. glasnik RS, br. 66/2015, 83/2018 i 35/2026

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Nastavi čitanje

II. – CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE NESREĆA U SAOBRAĆAJU

Sledeći član→

Član 4.

Član 3. Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju – Značenje pojmova

Značenje pojmova