posebno izgrađene pruge za velike brzine opremljene za brzine od 250 km/h ili veće;
2)
posebno unapređene pruge za velike brzine opremljene za brzine reda od oko 200 km/h;
3)
posebno unapređene železničke pruge za velike brzine sa posebnim tehničkim karakteristikama, na kojima brzina mora da bude prilagođena usled topografskih, reljefnih ili urbanističkih ograničenja. Ova kategorija, takođe, uključuje železničke pruge koje spajaju mreže železničkog sistema velikih brzina i konvencionalne mreže, železničke pruge na području železničkih službenih mesta (u daljem tekstu: službeno mesto), priključne železničke pruge za terminale, depoe, i sl. na kojima vozila za velike brzine saobraćaju konvencionalnim brzinama;
4)
konvencionalne pruge namenjene za prevoz putnika;
5)
konvencionalne pruge namenjene za mešoviti prevoz (prevoz putnika i prevoz robe);
6)
konvencionalne pruge namenjene za prevoz robe;
7)
čvorišta za prevoz putnika;
8)
čvorišta za prevoz robe, uključujući i intermodalne terminale;
9)
pruge koje spajaju elemente iz .
Železnička mreža uključuje sisteme upravljanja saobraćajem, sisteme za praćenje i navigaciju, tehnička postrojenja za obradu podataka i telekomunikacije predviđene za daljinski prevoz putnika i robe u cilju bezbednog i usklađenog odvijanja saobraćaja i efikasnog upravljanja saobraćajem.
Železničke sisteme čine strukturni i funkcionalni podsistemi.
Strukturni podsistemi su:
1)
infrastruktura – železnički koloseci, skretnice, objekti na pruzi (mostovi, tuneli i sl) i pripadajuća infrastruktura u službenim mestima (peroni, područja pristupa, uključujući i delove namenjene licima sa smanjenom pokretljivošću i sl), bezbednosna i zaštitna oprema;
2)
energija – uređaji namenjeni napajanju električnom energijom, uključujući kontaktnu mrežu i pružnu opremu za merenje potrošnje električne energije;
3)
kontrola, upravljanje i signalizacija – pružni deo – sva oprema postavljena duž železničke pruge koja je potrebna da se osigura bezbednost kao i za kontrolu i upravljanje kretanjem vozova odobrenim za saobraćaj na mreži;
4)
kontrola, upravljanje i signalizacija – deo u vozilu – oprema u vozilu koja je potrebna da se osigura bezbednost i za kontrolu i upravljanje kretanjem vozova odobrenim za saobraćaj na mreži;
5)
vozna sredstva – struktura, sistemi kontrole i upravljanja za svu voznu opremu, oduzimači struje, uređaji za vuču i konverziju energije, oprema za merenje potrošnje električne energije u vozilu, oprema za kočenje, kvačenje, trčanje (obrtno postolje, osovine i sl) i vešanje, vrata, interfejs čovek/mašina (vozno osoblje i putnici, uključujući i potrebe lica sa smanjenom pokretljivošću), pasivni i aktivni bezbednosni uređaji i sredstva potrebna za zdravlje putnika i voznog osoblja.
Funkcionalni podsistemi su:
1)
regulisanje i upravljanje saobraćajem – postupci i dodatna oprema koja omogućava usklađeni rad raznih strukturnih podsistema u toku redovnog ili otežanog rada, posebno uključujući sastavljanje vozova, vožnju vozova, planiranje i upravljanje saobraćajem, kao i stručna osposobljenost koja se može zahtevati za izvršavanje usluga u prekograničnom saobraćaju;
2)
održavanje – postupci, dodatna oprema, radionice za održavanje i zalihe rezervnih delova koje omogućavaju obavezne popravke i preventivno održavanje radi obezbeđenja interoperabilnosti železničkog sistema i garantovanja zahtevanih performansi;
3)
telematske aplikacije za prevoz putnika i robe:
(1)
aplikacije za prevoz putnika, uključujući sisteme koji putnicima pružaju informacije pre i u toku vožnje, sisteme za rezervaciju i plaćanje, sisteme za upravljanje prtljagom i upravljanje vezama između železnice i drugih vidova saobraćaja,
(2)
aplikacije za prevoz robe, uključujući informacione sisteme (praćenje robe i vozova u realnom vremenu), ranžirne sisteme i sisteme usmeravanja vozova, sisteme rezervacije, plaćanja i fakturisanja, upravljanje vezama sa drugim vidovima saobraćaja i izradu elektronskih pratećih dokumenata.
Osnovni zahtevi za obezbeđenje interoperabilnosti obuhvataju opšte i posebne zahteve.
Opšti zahtevi koje mora da ispuni železnički sistem su:
1)
bezbednost:
(1)
projektovanje, gradnja ili sklapanje, održavanje i praćenje komponenti bitnih za bezbednost, a posebno komponenti vezanih za kretanje voza, moraju da osiguraju bezbednost na nivou koji odgovara ciljevima postavljenim za mrežu, uključujući ciljeve za specifične pogoršane uslove,
(2)
parametri vezani za kontakt točak/šina moraju da ispunjavaju zahteve stabilnosti koji obezbeđuju bezbedno kretanje najvećom dozvoljenom brzinom, a parametri kočnica moraju da osiguraju zaustavljanje na određenom zaustavnom putu pri najvećoj dozvoljenoj brzini,
(3)
korišćene komponente moraju tokom veka upotrebe da izdrže sva predviđena normalna ili granična opterećenja; pogodnim sredstvima mora da se obezbedi da se posledice nepredviđenih otkaza održe u određenim granicama,
(4)
projektovanje stabilnih postrojenja i vozila i izbor korišćenih materijala moraju da budu takvi da u slučaju požara ograniče nastanak, širenje i dejstva vatre i dima,
(5)
svaki uređaj predviđen da se njime rukuje mora da bude tako projektovan da se u slučaju korišćenja na predvidiv način, čak i ako korišćenje nije u skladu sa datim uputstvima, ne naruši rad uređaja ili zdravlje i bezbednost lica koja njime rukuju;
2)
pouzdanost i dostupnost – praćenje i održavanje stabilnih ili pokretnih komponenti, koje su uključene u kretanje voza, moraju da budu organizovani, izvedeni i kvantifikovani tako da održe njihov rad u predviđenim uslovima;
3)
zdravlje – materijali koji zbog načina upotrebe mogu da predstavljaju zdravstveni rizik za lica koja su sa njima u dodiru, ne mogu da se koriste u vozovima i na železničkoj infrastrukturi (u daljem tekstu: infrastruktura) i moraju da se biraju, obrade i koriste tako da se ograniči emitovanje štetnog i opasnog dima ili gasova, posebno u slučaju požara;
4)
zaštita životne sredine:
(1)
uticaj koji uspostavljanje i eksploatacija železničkog sistema imaju na životnu sredinu mora se proceniti i uzeti u obzir u fazi projektovanja sistema, u skladu sa propisima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu,
(2)
materijali koji se koriste u vozovima i na infrastrukturi moraju da spreče emitovanje dima ili gasova koji su štetni i opasni za životnu sredinu, naročito u slučaju požara,
(3)
vozna sredstva i sistemi za napajanje energijom moraju da budu projektovani i građeni tako da se postigne elektromagnetna kompatibilnost sa postrojenjima i uređajima javnih i privatnih mreža koje bi mogli da ometaju,
(4)
projektovanje i eksploatacija železničkog sistema ne smeju dovesti do nedozvoljenog nivoa buke u područjima u blizini železničke infrastrukture kao ni u upravljačnici vučnog vozila,
(5)
eksploatacija železničkog sistema ne sme da prouzrokuje nedozvoljeni nivo vibracija tla za aktivnosti i područja u blizini infrastrukture koje se održava u skladu sa propisima;
5)
tehnička usklađenost – tehničke karakteristike infrastrukture i stabilnih postrojenja moraju da budu usklađene međusobno, kao i sa karakteristikama vozova koji se koriste u železničkom sistemu, što uključuje i bezbednu integraciju podsistema koji čine vozilo sa infrastrukturom. Ako se utvrdi da se tehnička usklađenost infrastrukture i stabilnih postrojenja sa karakteristikama vozova koji se koriste u železničkom sistemu na određenim delovima mreže postiže uz velike teškoće, mogu da se uvedu privremena rešenja kojima se obezbeđuje ta usklađenost u nekom budućem periodu;
6)
pristupačnost – podsistemi infrastrukture i voznih sredstava moraju da budu pristupačni osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću u cilju obezbeđenja njihovog pristupa pod istim uslovima kao i ostalim licima, sprečavanjem postavljanja ili uklanjanjem prepreka, kao i primenom odgovarajućih mera. Ovo uključuje projektovanje, izgradnju, obnovu, unapređenje, održavanje i eksploataciju predmetnih delova podsistema koji su pristupačni javnosti. Podsistem regulisanja i upravljanja saobraćajem i podsistem telematskih aplikacija za prevoz putnika moraju da predvide neophodnu funkcionalnost potrebnu za olakšavanje pristupa osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću pod istim uslovima kao i ostalim licima, sprečavanjem postavljanja i uklanjanjem, kao i primenom odgovarajućih mera.
Posebni zahtevi za pojedine podsisteme su:
1)
infrastruktura:
(1)
bezbednost:
–
moraju da se preduzmu odgovarajuće mere da se spreči neovlašćeni pristup ili neželjeni upadi u postrojenja,
–
potrebno je da se preduzmu mere kako bi se smanjila opasnost kojoj su izložena lica, posebno pri prolasku vozova kroz službena mesta,
–
infrastruktura koja je dostupna javnosti mora da bude projektovana i građena na takav način da se ograniči rizik po bezbednost ljudi (stabilnost, požar, pristup, evakuacija, peroni i sl),
–
moraju da se donesu odgovarajuće mere koje uzimaju u obzir posebne bezbednosne uslove u dugačkim tunelima i na vijaduktima;
(2)
pristupačnost – delovi podsistema infrastruktura koji su dostupni javnosti moraju da budu pristupačni osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću;
2)
energija:
(1)
bezbednost – eksploatacija sistema za snabdevanje energijom ne sme da ugrozi bezbednost vozova i ljudi (putnika, operativnog osoblja, stanovnika uz železničku prugu i trećih lica),
(2)
zaštita životne sredine – rad sistema za snabdevanje električnom ili toplotnom energijom ne može da utiče na životnu sredinu iznad utvrđenih granica,
(3)
tehnička usklađenost – sistemi za snabdevanje električnom/toplotnom energijom moraju da budu takvi da vozovima omoguće postizanje predviđenih performansi a sistemi za snabdevanje električnom energijom moraju da budu usklađeni sa uređajima za oduzimanje energije ugrađenim na vozove;
3)
kontrola, upravljanje i signalizacija:
(1)
bezbednost:
–
postrojenja i procedure za kontrolu, upravljanje i signalizaciju moraju da omoguće kretanje vozova na nivou bezbednosti predviđenom za tu mrežu,
–
sistemi kontrole, upravljanja i signalizacije moraju da omoguće nastavak bezbednog kretanja vozova i u otežanim uslovima;
(2)
tehnička usklađenost:
–
nova infrastruktura i nova vozila koja se izgrade ili razviju posle usvajanja usklađenih sistema kontrole, upravljanja i signalizacije, moraju da budu prilagođeni za korišćenje tih sistema,
–
uređaji za kontrolu, upravljanje i signalizaciju koji su ugrađeni u upravljačnice vučnih vozila moraju da omoguće redovan rad u okviru zadatih uslova u celom železničkom sistemu;
4)
vozna sredstva:
(1)
bezbednost:
–
struktura vozila i spojeva između vozila mora da bude projektovana na takav način da se u slučaju sudara ili iskliznuća zaštite prostori za putnike i upravljačnice,
–
električna oprema ne sme da ugrozi bezbednost i funkcionisanje postrojenja za kontrolu, upravljanje i signalizaciju,
–
tehnika kočenja i pri tom nastala opterećenja moraju da budu usklađeni sa konstrukcijom železničke pruge, objekata na pruzi i signalnih sistema,
–
potrebno je da se preduzmu mere koje onemogućavaju pristup uređajima pod naponom,
–
u slučaju opasnosti određeni uređaji moraju da omoguće putnicima da obaveste mašinovođu, a prateće osoblje da stupi u vezu sa njim,
–
mora se osigurati bezbednost putnika koji ulaze ili izlaze iz voza a sistemi zatvaranja i otvaranja vrata moraju da garantuju bezbednost putnika,
–
moraju da postoje posebno označeni izlazi za slučaj opasnosti,
–
moraju da se donesu odgovarajuće mere koje uzimaju u obzir posebne bezbednosne uslove u dugačkim tunelima,
–
obavezno se ugrađuje sistem osvetljenja u slučaju opasnosti dovoljne snage i kapaciteta,
–
vozovi moraju da budu opremljeni sistemom razglasa za komunikaciju voznog osoblja sa putnicima,
–
putnicima se daju lako razumljive i sveobuhvatne informacije o pravilima koja se na njih primenjuju, u stanicama, kao i u vozovima;
(2)
pouzdanost i dostupnost – vitalna oprema vozila, trčeći, vučni i kočioni uređaj, kao i kontrolno-upravljački sistem moraju da budu projektovani tako da u specifičnim otežanim situacijama omoguće vozu nastavak vožnje bez negativnih posledica za opremu koja će se i dalje koristiti;
(3)
tehnička usklađenost:
–
električna oprema mora da bude usklađena sa radom postrojenja za kontrolu, upravljanje i signalizaciju,
–
kod električne vuče, karakteristike uređaja za oduzimanje struje moraju da omogućavaju vozovima kretanje po železničkom sistemu sa odgovarajućim sistemom napajanja električnom energijom,
–
karakteristike voznih sredstava moraju da budu takve da omoguće kretanje na svim predviđenim železničkim prugama, uzimajući u obzir klimatske uslove;
(4)
nadzor – vozovi moraju da budu opremljeni uređajem za registrovanje informacija. Podaci prikupljeni pomoću tog uređaja i njihova obrada moraju da budu usklađeni;
(5)
pristupačnost – delovi podsistema voznih sredstava koji su dostupni javnosti moraju da budu pristupačni osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću;
5)
održavanje:
(1)
zdravlje i bezbednost – rad tehničkih postrojenja i postupci na mestima gde se obavlja održavanje moraju da omoguće bezbedan rad podsistema i ne smeju da predstavljaju opasnost za zdravlje i bezbednost lica,
(2)
zaštita životne sredine – rad tehničkih postrojenja i postupci na mestima gde se obavlja održavanje ne smeju da prelaze dopuštene nivoe štetnih dejstava na okruženje,
(3)
tehnička usklađenost – postrojenja za održavanje voznih sredstava moraju da omoguće izvođenje radova na bezbedan, neškodljiv i nesmetan način na svim voznim sredstvima za koja su projektovana;
6)
regulisanje i upravljanje saobraćajem:
(1)
bezbednost:
–
usklađenost operativnih propisa za mrežu i kvalifikacija mašinovođa, vozopratnog osoblja i osoblja koje upravlja saobraćajem mora da bude takva da omogućava bezbedan rad, imajući u vidu različitost zahteva prekograničnih usluga prevoza i usluga prevoza u Republici Srbiji,
–
radovi na održavanju, intervali održavanja, obuka i kvalifikacije osoblja u centrima za održavanje i u upravljačkim centrima, kao i sistem obezbeđivanja kvaliteta uspostavljen u centrima za održavanje i upravljačkim centrima moraju da budu takvi da obezbeđuju visok nivo bezbednosti,
(2)
pouzdanost i dostupnost – radovi na održavanju, intervali održavanja, obuka i kvalifikacije osoblja u centrima za održavanje i upravljačkim centrima, kao i sistem obezbeđivanja kvaliteta uspostavljen u centrima za održavanje i upravljačkim centrima moraju da budu takvi da omogućuju visok nivo pouzdanosti i dostupnosti sistema,
(3)
tehnička usklađenost – usklađenost operativnih propisa za mrežu i kvalifikacija mašinovođa, vozopratnog osoblja i osoblja koje upravlja saobraćajem moraju da omoguće efikasan rad u železničkom sistemu, imajući u vidu različitost zahteva prekograničnih usluga prevoza i usluga prevoza u Republici Srbiji,
(4)
pristupačnost – preduzimaju se odgovarajuće mere kako bi se propisima sa kojima se uređuje železnički saobraćaj predvidelo obezbeđivanje pristupa osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću;
7)
telematske aplikacije za usluge u prevozu robe i putnika:
(1)
tehnička usklađenost – osnovni zahtevi za telematske aplikacije osiguravaju minimum kvaliteta usluga putnicima i korisnicima prevoza robe, posebno u smislu tehničke usklađenosti. Kod tih aplikacija potrebno je da se obezbedi:
–
da baze podataka, programska oprema i protokoli za prenos podataka omogućavaju što je moguće veću razmenu podataka između različitih aplikacija i između različitih prevoznika sa izuzetkom poverljivih poslovnih informacija,
–
da je korisnicima prevoza omogućen jednostavan pristup informacijama,
(2)
pouzdanost i dostupnost – metode korišćenja, upravljanja, ažuriranja i održavanja baza podataka, programske opreme i protokola za prenos podataka moraju da obezbede njihovu efikasnost i kvalitet usluga,
(3)
zdravlje – interfejsi između korisnika i sistema moraju da budu u skladu sa minimalnim pravilima ergonomske i zdravstvene zaštite,
(4)
bezbednost – za memorisanje ili prenos odgovarajućih informacija u vezi sa bezbednošću moraju da se obezbede odgovarajući nivoi integriteta i pouzdanosti,
(5)
pristupačnost – preduzimaju se odgovarajuće mere da telematske aplikacije za usluge u prevozu putnika obezbeđuju potrebnu funkcionalnost tako da budu pristupačne osobama sa invaliditetom i osobama sa smanjenom pokretljivošću.
Tehničke specifikacije interoperabilnosti (u daljem tekstu: TSI) su tehničke specifikacije kojima je obuhvaćen svaki podsistem ili deo podsistema železničkog sistema u cilju ispunjavanja osnovnih zahteva i obezbeđivanja interoperabilnosti železničkog sistema.
Za svaki podsistem izrađuje se po jedna TSI. Prema potrebi, jedan podsistem može da bude obuhvaćen sa više TSI, a jedna TSI može da obuhvata nekoliko podsistema.
Podsistemi moraju da budu usaglašeni sa TSI i nacionalnim propisima na snazi u trenutku njihovog puštanja u rad, unapređenja ili obnove, u skladu sa ovim zakonom. Ova usaglašenost treba trajno da se održava dok se svaki podsistem koristi.
Direkcija za železnice (u daljem tekstu: Direkcija) objavljuje TSI u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
TSI se primenjuju na novoizgrađena, unapređena ili obnovljena vozila namenjena saobraćaju na javnoj železničkoj infrastrukturi Republike Srbije i u međunarodnom saobraćaju, kao i na novoizgrađene, unapređene ili obnovljene železničke pruge javne železničke infrastrukture Republike Srbije.
TSI se mogu primenjivati i na industrijske koloseke i industrijske železnice i na vozila koja se na njima koriste.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja u saradnji sa Direkcijom donosi plan implementacije TSI za Republiku Srbiju.
TSI ne moraju da se primenjuju ukoliko se projekat realizuje fazno, odnosno po deonicama, ali moraju biti primenjene po završetku svih radova na kompletnoj pruzi od početne stanice do krajnje stanice, u skladu sa propisom kojim se uređuje kategorizacija železničkih pruga koje pripadaju javnoj železničkoj infrastrukturi.
koji je u poodmakloj fazi razvoja projekta ili je predmet ugovora o izvođenju radova koji se sprovodi na dan početka primene odgovarajuće TSI;
2)
ako posle nesreće ili prirodne nepogode uslovi za brzu obnovu železničke mreže, ekonomski ili tehnički, ne dopuštaju delimičnu ili potpunu primenu odgovarajućih TSI; u tom slučaju odstupanje od primene TSI ograničeno je na period potreban za obnovu mreže;
3)
za svako predloženo unapređenje, obnovu ili proširenje postojećeg podsistema ili njegovog dela, ukoliko bi primena TSI dovela u pitanje ekonomsku opravdanost projekta i/ili usklađenost sa postojećim železničkim sistemom u Republici Srbiji (npr. tovarni profil, širina koloseka, međukolosečno rastojanje ili sistem napajanja električnom energijom).
, naručilac je u obavezi da u roku od deset meseci od donošenja svake TSI dostavi ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo) spisak projekata koji se nalaze u poodmakloj fazi razvoja, a Ministarstvo u roku od 12 meseci od donošenja svake TSI, dostavlja Evropskoj komisiji spisak projekata u Republici Srbiji, koji su po njegovom mišljenju, u poodmakloj fazi razvoja.
U slučajevima iz , Ministarstvo dostavlja Evropskoj komisiji odluku da neće primenjivati jednu ili više TSI ili njenih delova.
U slučajevima iz naručilac ili njegov ovlašćeni zastupnik podnosi Ministarstvu zahtev za odstupanje, uz koji se prilaže dokumentacija kojom se obrazlaže razlog za odstupanje i navode odredbe nacionalnog propisa koje će se primenjivati umesto TSI.
Ministarstvo propisuje podatke koje sadrži zahtev za odstupanje od primene TSI iz
ne sprečava stavljanje na tržište činilaca interoperabilnosti koji se koriste u druge svrhe.
Ne može se zabranjivati, ograničavati ili sprečavati stavljanje na tržište činilaca interoperabilnosti koji su proizvedeni u skladu sa ovim zakonom, a posebno se ne može zahtevati ponovno vršenje provera koje su već izvršene kao deo postupka za izdavanje deklaracije o usaglašenosti i deklaracije o pogodnosti za upotrebu.
Činilac interoperabilnosti ispunjava osnovne zahteve ako je u skladu sa uslovima navedenim u odgovarajućoj TSI ili pripadajućoj evropskoj specifikaciji razvijenoj u cilju usklađivanja sa tim uslovima.
Deklaracijom o usaglašenosti ili deklaracijom o pogodnosti za upotrebu potvrđuje se da je činilac interoperabilnosti podvrgnut postupku ocenjivanja usaglašenosti ili postupku ocene pogodnosti za upotrebu, propisanim u odgovarajućoj TSI.
Uz deklaraciju o usaglašenosti, kada to zahteva TSI, prilaže se sertifikat o usaglašenosti činioca interoperabilnosti, posmatranog izolovano, sa tehničkim specifikacijama, koji izdaje prijavljeno telo.
Uz deklaraciju o pogodnosti za upotrebu, kada to zahteva TSI, prilaže se sertifikat o pogodnosti za upotrebu činioca interoperabilnosti u svom železničkom okruženju, naročito kada su u pitanju funkcionalni zahtevi, a koji izdaje prijavljeno telo.
potpisuje i datira proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik.
Rezervni delovi za podsisteme koji su pušteni u rad pre stupanja na snagu odgovarajućih TSI mogu se ugraditi u ove podsisteme, a bez primene postupaka iz
U TSI se može predvideti prelazni period za železničke proizvode koji su u njima određeni kao činioci interoperabilnosti i koji su stavljeni na tržište pre stupanja na snagu TSI. Takvi činioci interoperabilnosti moraju ispunjavati zahteve propisane
Radi izdavanja deklaracije o usaglašenosti ili deklaracije o pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti, proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik u Republici Srbiji primenjuje odredbe ovog zakona, podzakonskih akata i odgovarajućih TSI.
Kada to zahteva TSI, ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti obavlja prijavljeno telo, kome je proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik podneo zahtev.
Zahtev za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu može se podneti posle izdavanja sertifikata o usaglašenosti i deklaracije o usaglašenosti.
Osnov za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti je eksploataciono ispitivanje.
Radi ocene pogodnosti za upotrebu činioca interoperabilnosti prijavljenom telu mora da se omogući praćenje podsistema u koji je činilac interoperabilnosti ugrađen.
Ocenjivanje pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti obavezno je ako je propisano odgovarajućim TSI.
Ako ocenjivanje pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti nije propisano odgovarajućim TSI, to ocenjivanje može da se obavi po zahtevu proizvođača.
Podnosilac zahteva plaća cenu usluga upravljaču infrastrukture, odnosno železničkom prevozniku za obavljanje eksploatacionog ispitivanja.
zavisi od vrste, obima i trajanja eksploatacionog ispitivanja, odgovara realnim troškovima upravljača infrastrukture, odnosno železničkog prevoznika i ne može se utvrđivati u cilju sticanja profita.
Prijavljeno telo potvrđuje usaglašenost i pogodnost za upotrebu činilaca interoperabilnosti izdavanjem sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu, nakon čega proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik izdaje deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu.
Kada se na činioce interoperabilnosti primenjuju propisi koji se odnose na usaglašenost i pogodnost za upotrebu, deklaracija o usaglašenosti i deklaracija o pogodnosti za upotrebu sadrži konstataciju da činioci interoperabilnosti ispunjavaju i zahteve tih propisa.
Isprave o usaglašenosti izdate u drugim državama u skladu sa međunarodnim sporazumom koji se primenjuje na Republiku Srbiju i koje su izdala tela prijavljena Generalnom sekretaru OTIF-a, važe u Republici Srbiji.
Isprave o usaglašenosti izdate u drugim državama u skladu sa međunarodnim sporazumom koji se primenjuje na Republiku Srbiju i koje su izdala tela prijavljena Evropskoj komisiji, važe u Republici Srbiji.
Ukoliko proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik ne postupi u skladu sa odredbama , onda je te obaveze dužno da ispuni lice koje činioce interoperabilnosti stavlja na tržište.
primenjuje se i na lice koje sklapa činioce interoperabilnosti ili njihove delove iz različitih izvora ili proizvodi činioce interoperabilnosti za sopstvene potrebe.
Ukoliko ustanovi da su deklaracije nepropisno sastavljene, Direkcija će preduzeti mere da se činilac interoperabilnosti ne stavi na tržište i zahtevaće od proizvođača ili njegovog ovlašćenog zastupnika u Republici Srbiji da dovede činilac interoperabilnosti u stanje usaglašenosti na način propisan ovim zakonom.
Direkcija propisuje način i module za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti koji podležu ocenjivanju usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu, tehničku dokumentaciju koja prati deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu, sadržinu i obrazac sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu, sadržinu i obrazac deklaracije o usaglašenosti i sadržinu i obrazac deklaracije o pogodnosti za upotrebu.
Ukoliko utvrdi da činilac interoperabilnosti obuhvaćen deklaracijom o usaglašenosti ili deklaracijom o pogodnosti za upotrebu i stavljen na tržište trenutno ne ispunjava osnovne zahteve za predviđenu upotrebu, Direkcija će rešenjem ograničiti njegovo područje primene, zabraniti njegovu upotrebu, naložiti njegovo povlačenje sa tržišta ili ga opozvati.
Direkcija bez odlaganja obaveštava Evropsku komisiju, Agenciju Evropske unije za železnice (u daljem tekstu: Agencija) i države članice Evropske unije o preduzetim merama i daje obrazloženje za svoju odluku, navodeći posebno da li je razlog neusaglašenosti:
1)
neispunjenje osnovnih zahteva;
2)
nepravilna primena evropskih specifikacija u slučaju gde se one primenjuju;
bez odlaganja obaveštava i države ugovornice OTIF-a.
Ako se pokaže da činilac interoperabilnosti za koji je izdata deklaracija o usaglašenosti nije usklađen sa osnovnim zahtevima, protiv prijavljenog tela koje je izdalo sertifikat o usaglašenosti i protiv lica koje je sastavilo deklaraciju primenjuju se odredbe ovog zakona o prekršajima i prekršajnoj odgovornosti.
Direkcija propisuje elemente strukturnih podsistema koji podležu ocenjivanju usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu, način i module za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu, tehničku dokumentaciju koja prati deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu, sadržinu i obrazac sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu, sadržinu i obrazac deklaracije o usaglašenosti i sadržinu i obrazac deklaracije o pogodnosti za upotrebu.
Zahtev za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu može se podneti posle izdavanja sertifikata o usaglašenosti i deklaracije o usaglašenosti.
Ocenjivanje pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema obavezno je ako je propisano odgovarajućim nacionalnim propisima.
Ako ocenjivanje pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema nije propisano odgovarajućim nacionalnim propisima, to ocenjivanje može da se obavi po zahtevu proizvođača.
Osnov za ocenjivanje pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema je eksploataciono ispitivanje.
Podnosilac zahteva plaća cenu usluga upravljaču infrastrukture, odnosno železničkom prevozniku za obavljanje eksploatacionog ispitivanja.
zavisi od vrste, obima i trajanja eksploatacionog ispitivanja, odgovara realnim troškovima upravljača infrastrukture, odnosno železničkog prevoznika i ne može se utvrđivati u cilju sticanja profita.
Ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu elemenata strukturnih podsistema obavlja imenovano telo, kome je proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik podneo zahtev.
Imenovano telo potvrđuje usaglašenost i pogodnost za upotrebu elementa strukturnog podsistema izdavanjem sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu. Nakon izdavanja tih sertifikata, proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik izdaje deklaraciju o usaglašenosti i deklaraciju o pogodnosti za upotrebu.
Kada se na elemente strukturnih podsistema primenjuju propisi koji se odnose na usaglašenost i pogodnost za upotrebu, onda deklaracija o usaglašenosti i deklaracija o pogodnosti za upotrebu sadrži konstataciju da elementi strukturnih podsistema ispunjavaju i zahteve tih propisa.
Imenovano telo vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o usaglašenosti i sertifikatima o pogodnosti za upotrebu koja sadrži:
1)
broj izdatog sertifikata;
2)
naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;
3)
naziv elementa strukturnog podsistema za koji se izdaje sertifikat;
4)
datum izdavanja sertifikata;
5)
rok važenja sertifikata.
Za izdavanje sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu plaća se taksa.
utvrđena je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.
Rešenje o izdavanju, odnosno o odbijanju izdavanja sertifikata o usaglašenosti i sertifikata o pogodnosti za upotrebu konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Ukoliko se utvrdi da element strukturnog podsistema obuhvaćen deklaracijom o usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu i stavljen na tržište ne ispunjava osnovne zahteve tokom predviđene upotrebe, Direkcija će ograničiti njegovo područje primene, zabraniti njegovu upotrebu, naložiti njegovo povlačenje sa tržišta ili ga opozvati.
Rešenje o preduzetim merama, dostavlja se licu koje je izdalo deklaraciju o usaglašenosti i imenovanom telu koje je izdalo sertifikat o usaglašenosti.
Ne može se zabranjivati, ograničavati ili ometati izgradnja, puštanje u rad i eksploatacija strukturnih podsistema koji čine deo železničkog sistema i ispunjavaju osnovne zahteve, a posebno se ne može zahtevati ponovno obavljanje provera koje su već izvršene:
1)
u okviru postupka za sticanje deklaracije o verifikaciji;
2)
u državama članicama Evropske unije ili državama ugovornicama OTIF, u cilju verifikacije usklađenosti sa identičnim zahtevima u identičnim radnim uslovima.
Dodatne provere se mogu zahtevati samo kada Direkcija, pregledom dokumentacije u postupku izdavanja dozvole za korišćenje, utvrdi da strukturni podsistem nije u celini usklađen sa odredbama ovog zakona ili zakona kojim se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja i ne ispunjava sve osnovne zahteve.
Verifikacija podsistema je postupak u kome prijavljeno telo proverava i potvrđuje izdavanjem sertifikata o verifikaciji da podsistem ispunjava osnovne zahteve i da je u skladu sa TSI.
Sertifikat o verifikaciji sadrži upućivanje na TSI u odnosu na koje je usaglašenost ocenjena.
ne dovodi u pitanje obavezu podnosioca zahteva da ispuni i uslove propisane drugim propisima i izvrši verifikacije koje zahtevaju drugi propisi.
Kada nije ocenjena usaglašenost podsistema sa svim odgovarajućim TSI (npr. u slučaju odstupanja, delimične primene TSI kod unapređenja ili obnove, prelaznog razdoblja u TSI ili u specifičnom slučaju), u sertifikatu o verifikaciji navodi se precizno upućivanje na TSI ili njihove delove čiju usaglašenost prijavljeno telo nije ispitalo u toku postupka verifikacije.
U cilju izdavanja deklaracije o verifikaciji podsistema koja je neophodna za puštanje podsistema u rad, podnosilac zahteva bira telo kome će podneti zahtev za verifikaciju podsistema. Podnosilac zahteva može da bude naručilac ili proizvođač ili njihov ovlašćeni zastupnik.
Prijavljeno telo proverava podsistem, ili određene delove podsistema, u svakoj od sledećih faza:
1)
projektovanje;
2)
izgradnja podsistema, uključujući posebno građevinske radove, proizvodnju, sklapanje sastavnih delova, podešavanje celog podsistema;
3)
konačno ispitivanje podsistema i njegovo prihvatanje pre puštanja u rad.
Prijavljeno telo, na osnovu raspoloživih informacija u odgovarajućim TSI i registrima iz , vrši i verifikaciju interfejsa, odnosno proveru i ocenjivanje postupaka projektovanja i proizvodnje tog podsistema, kao i usklađenost predmetnog podsistema sa sistemom u koji se ugrađuje.
Svako prijavljeno telo koje učestvuje u verifikaciji podsistema sastavlja dokumentaciju koja obuhvata obim njegovih aktivnosti.
Podnosilac zahteva sastavlja deklaraciju o verifikaciji podsistema pošto prijavljeno telo izda sertifikat o verifikaciji.
Podnosilac zahteva dužan je da objedini tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema.
sadrži podatke vezane za karakteristike podsistema, za uslove i ograničenja korišćenja i uputstva u vezi sa opsluživanjem, praćenjem, podešavanjem i održavanjem i, po potrebi, sva dokumenta kojima se potvrđuje usaglašenost činilaca interoperabilnosti.
U deklaraciji o verifikaciji podsistema podnosilac zahteva izjavljuje pod svojom isključivom odgovornošću da podsistem ispunjava zahteve ovog zakona, TSI i primenjivih nacionalnih propisa. Podnosilac zahteva potpisuje i datira deklaraciju o verifikaciji.
Podnosilac zahteva mora da čuva kopiju tehničke dokumentacije koja se prilaže deklaraciji o verifikaciji tokom celog radnog veka podsistema, koja na zahtev mora da se pošalje nadležnim telima država članica Evropske unije i Agenciji.
Podnosilac zahteva kopiju tehničke dokumentacije iz
mora da pošalje i nadležnim telima država ugovornica OTIF-a.
U slučaju modifikacije podsistema obuhvaćenog sertifikatom o verifikaciji, prijavljeno telo sprovodi samo ispitivanja i testiranja koja su relevantna i nužna, odnosno ocena se odnosi samo na delove podsistema koji su promenjeni i njihove interfejse prema nepromenjenim delovima podsistema.
U slučaju obnove ili unapređenja podsistema koje za posledicu ima izmenu tehničke dokumentacije i koje utiče na validnost već sprovedenih postupaka verifikacije, podnosilac zahteva procenjuje potrebu za novom deklaracijom o verifikaciji.
Ako odgovarajuća TSI to omogućava, prijavljeno telo može izdati sertifikate o verifikaciji za jedan ili više podsistema ili određenih delova tih podsistema.
Ako podnosilac zahteva to traži, verifikacije mogu da se sprovedu za delove podsistema ili mogu da budu ograničene na određene faze postupka verifikacije (projektovanje, uključujući tipska ispitivanja, odnosno izgradnju ili proizvodnju), celog podsistema kao i njegovih delova, pri čemu se rezultati verifikacije dokumentuju u prelaznoj izjavi o verifikaciji (u daljem tekstu: PIV).
PIV sadrži upućivanje na TSI u odnosu na koje je usaglašenost ocenjena.
Podnosilac zahteva može da podnese zahtev za PIV za bilo koji od delova na koje odluči da podeli podsistem. Svaki deo podsistema proverava se u svakoj fazi navedenoj u
U slučajevima iz , prijavljeno telo izdaje PIV, a podnosilac zahteva sastavlja PIV deklaraciju.
Kada je izdat PIV, prijavljeno telo odgovorno za verifikaciju podsistema uzima u obzir PIV i, pre izdavanja sertifikata o verifikaciji:
1)
proverava da li PIV ispravno pokriva odgovarajuće zahteve TSI;
2)
proverava sve aspekte koji nisu obuhvaćeni PIV-om;
3)
proverava konačno ispitivanje podsistema kao celine.
Isprave o usaglašenosti izdate u drugim državama u skladu sa međunarodnim sporazumom koji se primenjuje na Republiku Srbiju i koje su izdala tela prijavljena Generalnom sekretaru OTIF-a, važe u Republici Srbiji.
Isprave o usaglašenosti izdate u drugim državama u skladu sa međunarodnim sporazumom koji se primenjuje na Republiku Srbiju i koje su izdala tela prijavljena Evropskoj komisiji, važe u Republici Srbiji.
Prijavljeno telo odgovorno za proveru proizvodnje ima pravo pristupa svim gradilištima, skladištima, proizvodnim pogonima, postrojenjima za prefabrikaciju i ispitivanje i sličnim objektima. Prijavljenom telu se u tu svrhu mora dati na uvid sva potrebna dokumentacija koja se odnosi na podsistem.
Prijavljeno telo odgovorno za proveru implementacije je dužno da vrši periodične provere da bi potvrdilo usaglašenost sa tehničkom dokumentacijom iz
. Prijavljeno telo izdaje proizvođaču ili naručiocu izveštaj o izvršenoj proveri. Prisustvo prijavljenog tela se može zahtevati u pojedinim fazama izgradnje.
Prijavljeno telo može obaviti nenajavljene posete mestima izvođenja radova ili proizvodnim pogonima. U toku tih poseta prijavljeno telo može izvoditi potpune ili delimične provere. Odgovornima za implementaciju, prijavljeno telo dostavlja izveštaj o pregledu, ili, kad je potrebno, izveštaj o proveri.
Direkcija propisuje način i module za verifikaciju podsistema, tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema, način verifikacije u slučaju promene u podsistemu, način verifikacije u slučaju promene u podsistemu puštenom u rad bez deklaracije o verifikaciji, sadržinu i obrazac sertifikata o verifikaciji podsistema, sadržinu i obrazac deklaracije o verifikaciji podsistema, sadržinu i obrazac deklaracije o verifikaciji izmenjenog dela podsistema puštenog u rad bez deklaracije o verifikaciji i sadržinu i obrazac prelazne izjave o verifikaciji.
Prijavljeno telo mora periodično da objavljuje informacije o:
1)
primljenim zahtevima za verifikaciju podsistema i njihovih delova i zahtevima za izdavanje PIV;
2)
zahtevima za ocenu usaglašenosti ili pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti;
3)
odobrenim ili odbijenim zahtevima za izdavanje PIV;
4)
odobrenim ili odbijenim zahtevima za izdavanje sertifikata o usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu;
5)
odobrenim ili odbijenim zahtevima za izdavanje sertifikata o verifikaciji podsistema.
Ministarstvo imenuje telo za ocenjivanje usaglašenosti i pogodnosti za upotrebu činilaca interoperabilnosti i za postupak verifikacije podsistema iz reda privrednih društava, ustanova ili drugih pravnih lica koja ispunjavaju uslove propisane i
sadrži precizno upućivanje na nacionalne propise u odnosu na koje je usaglašenost ocenjena.
U slučaju primene nacionalnih propisa koji se odnose na podsisteme koji čine železničko vozilo, imenovano telo podeliće sertifikat na dva dela:
1)
deo koji sadrži upućivanje na nacionalne propise koji se isključivo odnose na tehničku usklađenost vozila i mreže;
2)
deo koji se odnosi na sve ostale nacionalne propise.
Podnosilac zahteva sastavlja deklaraciju o verifikaciji podsistema nakon izdavanja sertifikata o verifikaciji od strane prijavljenog tela.
Dokumentacija koju je sastavilo imenovano telo, a koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji u slučaju primene nacionalnih propisa, mora biti uključena u tehničku dokumentaciju koja se prilaže uz deklaraciju o verifikaciji podsistema i sadržati tehničke podatke relevantne za ocenu usaglašenosti podsistema sa nacionalnim propisima.
Imenovano telo vodi evidenciju o izdatim sertifikatima o verifikaciji koja sadrži:
1)
broj izdatog sertifikata;
2)
naziv pravnog lica kome je izdat sertifikat;
3)
naziv podsistema za koji se izdaje sertifikat;
4)
datum izdavanja sertifikata;
5)
rok važenja sertifikata.
Za izdavanje sertifikata o verifikaciji podsistema ili njegovog dela plaća se taksa.
utvrđena je zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.
Rešenje o odbijanju izdavanja sertifikata o verifikaciji podsistema ili njegovog dela konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.
Nacionalni propisi za ispunjavanje osnovnih zahteva i, prema potrebi, prihvatljivi nacionalni načini postizanja usklađenosti, primenjuju se u sledećim slučajevima:
1)
ako TSI ne obuhvataju ili ne obuhvataju u potpunosti određene aspekte koji odgovaraju osnovnim zahtevima, uključujući otvorena pitanja;
Novi nacionalni propisi donose se u sledećim slučajevima:
1)
kada TSI ne ispunjava u potpunosti osnovne zahteve;
2)
kao hitnu preventivnu meru, naročito posle nesreće.
Nacrt novog nacionalnog propisa podnosi se Agenciji i Evropskoj komisiji pravovremeno, a najmanje dva meseca pre očekivanog stupanja na snagu predloženog novog nacionalnog propisa, uz obrazloženje za njegovo donošenje.
Novi nacionalni propis se nakon donošenja prijavljuje Agenciji i Evropskoj komisiji.
daje se obrazloženje potrebe za tim propisom kako bi se ispunio osnovni zahtev koji još nije obuhvaćen odgovarajućim TSI.
Direkcija dostavlja nacionalne propise iz ministarstvu nadležnom za poslove tehničkih propisa, standardizaciju, akreditaciju i metrologiju radi prijavljivanja Evropskoj komisiji i Agenciji.
Propisi i ograničenja koji se primenjuju samo na lokalnom nivou ne prijavljuju se Agenciji i Evropskoj komisiji. Ti propisi i ograničenja navode se u izjavi o mreži.
Ukoliko smatra da strukturni podsistem za koji je izdata deklaracija o verifikaciji podsistema nije u celosti usklađen sa odredbama ovog zakona, a naročito ako podsistem ne ispunjava osnovne zahteve iz
Ukoliko dopunske kontrole i provere pokažu da je podsistem neusklađen sa odredbama ovog zakona, za podsistem ne može da bude izdata dozvola za korišćenje, a u slučaju već odobrenih podsistema, ona će biti suspendovana ili povučena.
Činioci interoperabilnosti, elementi podsistema i podsistemi koji su usaglašeni sa harmonizovanim standardima ili njihovim delovima smatraju se usaglašenim sa osnovnim zahtevima obuhvaćenim tim standardima ili njihovim delovima.