Operater podnosi nadležnom organu zahtev za izdavanje dozvole na propisanom obrascu u papirnom obliku ili putem e-platforme u elektronskom obliku.
Ukoliko se zahtev za izdavanje dozvole podnosi u papirnom obliku, dostavlja se i primerak zahteva u elektronskom obliku na prenosivom elektronskom nosaču informacija, zajedno sa svom dokumentacijom u elektronskom obliku koja se prilaže uz zahtev.
prirodi i količini predviđenih emisija koje iz postrojenja dospevaju u vodu, vazduh i zemljište, kao i identifikovanim značajnim uticajima emisija na životnu sredinu i mogućnosti uticaja na veću udaljenost;
7)
predloženoj tehnologiji i drugim tehnikama kojima se sprečavaju ili, ako to nije moguće, smanjuju emisije iz postrojenja;
8)
najboljim dostupnim tehnikama koje operater postrojenja primenjuje ili planira da primeni radi sprečavanja ili smanjenja zagađivanja;
9)
načinu upravljanja otpadom i merama za smanjenje nastajanja, pripremu za ponovnu upotrebu, reciklažu i ponovno iskorišćenje otpada koji nastaje u postrojenju;
10)
merama planiranim za monitoring emisija u životnu sredinu;
11)
prikazu glavnih alternativa predloženoj tehnologiji i tehnikama i merama koje je operater razmatrao;
12)
postupcima koji se odnose na obaveze operatera u skladu sa posebnim propisom o izdavanju dozvola za emisije gasova sa efektom staklene bašte i
netehničkom prikazu podataka iz na kojima se zahtev zasniva.
Ako je operater u pribavljanju dokaza u skladu sa drugim propisima, naročito onih koji se odnose na procenu uticaja na životnu sredinu i/ili na oblast zaštite od velikog udesa, obezbedio neke od podataka iz
Ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: ministar) bliže propisuje sadržaj, izgled i način popunjavanja zahteva, kao i druga pitanja od značaja za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole.
Uz zahtev za izdavanje dozvole operater prilaže sledeću dokumentaciju:
1)
upotrebnu dozvolu ili rešenje o legalizaciji ili rešenje o ozakonjenju ili drugi odgovarajući dokument u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji kojim se dokazuje podobnost objekta za upotrebu;
2)
vodnu dozvolu izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode;
3)
dozvolu za upravljanje otpadom izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
4)
plan vršenja monitoringa;
5)
plan upravljanja otpadom ili radni plan upravljanja otpadom u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom;
6)
plan mera za efikasno korišćenje energije;
7)
interni plan mera operatera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica;
8)
plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja;
9)
akt o pravu korišćenja prirodnih resursa, gde je primenljivo;
10)
izveštaj o početnom stanju, gde je primenjivo;
11)
izjavu kojom potvrđuje da su informacije sadržane u zahtevu istinite, tačne, potpune i dostupne javnosti;
podnosilac zahteva, zavisno od postrojenja, prilaže:
1)
za nova postrojenja ili u slučaju značajne promene:
(1)
saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i studiju o proceni uticaja na životnu sredinu na koju je data saglasnost u skladu sa propisima koji uređuju procenu uticaja na životnu sredinu,
(2)
za Seveso komplekse i postrojenja saglasnost na dokumenta u skladu sa propisima kojima se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance,
(3)
za postrojenja koja se identifikuju u skladu sa propisima kojima se uređuje smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, saglasnost na plan zaštite od udesa,
(4)
rezultate merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada;
2)
za postojeća postrojenja:
(1)
saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili saglasnost na studiju zatečenog stanja i studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i/ili studiju zatečenog stanja, na koju je data saglasnost u skladu sa propisima koji uređuju procenu uticaja na životnu sredinu,
(2)
za Seveso komplekse i postrojenja saglasnost na dokumenta u skladu sa propisima kojima se uređuje kontrola opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance,
(3)
za postrojenja koja se identifikuju u skladu sa propisima kojima se uređuje smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama, saglasnost na plan zaštite od udesa,
(4)
rezultate merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u poslednjih godinu dana, i
(5)
program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti uslovima propisanim ovim zakonom.
Zahtev za izdavanje dozvole smatra se urednim kada sadrži sve podatke i dokumentaciju propisanu ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog zakona.
moraju biti izrađeni na osnovu najnovijih, verodostojnih i dostupnih podataka za čiju je tačnost odgovoran operater.
Zahtev operatera za izdavanje dozvole postaje dostupan za javnost nakon što nadležni organ utvrdi da je uredan i da se obaveštenje o njegovom podnošenju može objaviti.
Ministar propisuje bližu sadržinu programa mera iz
operater može od nadležnog organa zatražiti zaštitu tajnosti podataka koji se odnose na pojedine delove zahteva za izdavanje dozvole, nacrta dozvole ili dozvole.
, takvi delovi u zahtevu moraju biti jasno označeni.
Zahtev za tajnošću podataka operater je dužan da obrazloži razlozima i dokazima prema posebnim propisima kojima se uređuje tajnost podataka i zaštita poslovne tajne.
Zahtev za zaštitu podataka ne može se odobriti u delu koji se tiče informacija o emisijama, rizicima od udesa, rezultatima monitoringa i inspekcijskog nadzora, indikatorima procesa, korišćenja sirovina i pomoćnih materijala i proizvedenih proizvoda koji su direktno povezani sa emisijama iz postrojenja, te standardnih procesa i tehnika opisanih u referentnim dokumentima o BAT ili drugim relevantnim dokumentima, a koji se koriste za određivanje BAT u skladu sa ovim zakonom.
Odredbe o tajnosti podataka primenjuju se na odgovarajući način i u postupku izdavanja dozvole primenom opštih obavezujućih pravila iz
, osim u delu koji se odnosi na obavezni sadržaj opštih obavezujućih pravila.
Odredba iz stava 4. ovoga člana ne primenjuje se ako otkrivanje podataka ugrožava nacionalnu bezbednost u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka.
Ako aktivnost koja se obavlja u postrojenju uključuje korišćenje, proizvodnju ili emisiju opasnih materija u smislu ovog zakona, koje mogu prouzrokovati zagađenje zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, operater je dužan da izradi i dostavi nadležnom organu izveštaj o početnom stanju pre puštanja u rad postrojenja, odnosno, pre izdavanja dozvole ili prve izmene i/ili dopune dozvole.
Izveštaj o početnom stanju sadrži podatke potrebne za utvrđivanje stanja zagađenosti zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, kako bi se moglo izvršiti poređenje sa stanjem u toku i nakon konačnog prestanka aktivnosti iz
Izveštaj o početnom stanju sadrži najmanje sledeće podatke:
1)
podatke o trenutnom korišćenju, i gde je dostupno o prethodnom korišćenju lokacije;
2)
postojeće podatke o merenjima zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, koji pokazuju stanje u vreme izrade izveštaja ili podatke o novim merenjima zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, uzimajući u obzir mogućnost zagađenja zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, opasnim materijama koje će postrojenje koristiti, proizvesti ili emitovati.
Ako podatak prikupljen na osnovu drugih propisa ispunjava zahteve iz
Postupak izdavanja dozvole sprovodi se u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima donetim na osnovu njega.
Za određene vrste aktivnosti i postrojenja postupak izdavanja dozvole može se sprovesti primenom opštih obavezujućih pravila, u skladu sa ovim zakonom.
Opštim obavezujućim pravilima određuju se za pojedinu aktivnost ili grupu aktivnosti uslovi dozvole, uključujući granične vrednosti emisija, posebni uslovi sa kojima se postrojenja moraju uskladiti u odnosu na pojedine činioce životne sredine ili opterećenja životne sredine, kao i njihov ukupni uticaj i međuuticaj.
Opšta obavezujuća pravila zasnivaju se na BAT, bez propisivanja korišćenja bilo koje određene tehnike ili posebne tehnologije kojima se obezbeđuje visok nivo zaštite životne sredine u celini.
Ministarstvo ažurira opšta obavezujuća pravila vodeći računa o razvoju BAT.
Nadležni organ razmatra podneti zahtev i ako zahtev ne sadrži propisane podatke i/ili dokumentaciju zatražiće od operatera da, u primerenom roku koji ne može biti kraći od osam ni duži od 60 dana, otkloni nedostatke u zahtevu, odnosno da dostavi podatke, dokumentaciju ili informacije koje nedostaju.
Ako operater ne otkloni nedostatke, odnosno ne dostavi podatke, dokumentaciju i informacije u određenom roku, nadležni organ će doneti rešenje o odbacivanju zahteva.
Na rešenje o odbacivanju zahteva operater ima pravo žalbe drugostepenom organu u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Nadležni organ obaveštava javnost i zainteresovane organe i organizacije u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole, na način propisan ovim zakonom.
Javnost i zainteresovani organi i organizacije dostavljaju svoja mišljenja nadležnom organu u roku od 20 dana od dana objavljivanja, odnosno prijema obaveštenja iz
Zainteresovani organi i organizacije daju mišljenje, a naročito u vezi sa predloženim merama i tehnikama iz zahteva, prenosa efekata zagađenja između pojedinih činilaca životne sredine ili opterećenja na životnu sredinu iz svoje nadležnosti.
Ako zainteresovani organi i organizacije ne dostave mišljenje u roku iz
Nadležni organ najkasnije u roku od deset dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole obrazuje tehničku komisiju.
Tehnička komisija je savetodavno telo koje pruža stručnu pomoć nadležnom organu u postupku izdavanja dozvole. U tom smislu tehnička komisija ocenjuje i analizira:
1)
zahtev za izdavanje dozvole i dokumentaciju koja je podneta uz zahtev;
2)
mišljenja javnosti, zainteresovanih organa i organizacija na zahtev za izdavanje dozvole i nacrt dozvole;
3)
uslove i mere zaštite iz studije o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno studije zatečenog stanja;
4)
očekivane lokalne i šire uticaje rada postrojenja na životnu sredinu;
5)
primenu najboljih dostupnih tehnika;
6)
druga stručna pitanja vezana za utvrđivanje uslova nacrta dozvole i izdavanje dozvole.
Aktom o obrazovanju tehničke komisije određuje se njen sastav i konkretni zadaci u postupku rešavanja zahteva za izdavanje dozvole i druga pitanja od značaja za rad tehničke komisije po podnetom zahtevu.
Za članove tehničke komisije mogu biti imenovana lica sa najmanje 7.1. nivoom kvalifikacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije, odgovarajuće struke, odnosno smera i odgovarajućim stručnim rezultatima, i to iz reda:
1)
nezavisnih stručnjaka;
2)
zaposlenih ili postavljenih lica u zainteresovanim organima i organizacijama;
3)
zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu.
Predsednik tehničke komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u nadležnom organu.
Članovi Tehničke komisije ne mogu biti lica koja su:
1)
operater po čijem zahtevu se vodi postupak izdavanja dozvole;
2)
osnivači operatera po čijem zahtevu se vodi postupak izdavanja dozvole, odnosno njegovi članovi ili zaposleni kod tih lica;
3)
lica angažovana od operatera koja su učestvovala u izradi zahteva za izdavanje dozvole i prateće dokumentacije;
4)
bračni drugovi, krvni srodnici do četvrtog stepena srodstva i srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva lica navedenih u .
tehnička komisija može predložiti nadležnom organu:
1)
da se zahtev dopuni dodatnim informacijama, podacima ili dokumentacijom uz za to ostavljanje primerenog roka, koji ne može biti kraći od osam dana ni duži od 60 dana;
2)
da se zahtev odbije jer nisu ispunjeni uslovi za izradu nacrta dozvole i izdavanje dozvole;
3)
da se pristupi izradi nacrta dozvole ako utvrdi da su za to ispunjeni svi propisani uslovi.
Tehnička komisija vodi zapisnik o svom radu, a po okončanju ocene i analize zahteva, odnosno nacrta dozvole, izrađuje izveštaj koji dostavlja nadležnom organu.
Administrativne i tehničke poslove za potrebe komisije obezbeđuje nadležni organ.
Ministar propisuje način rada tehničke komisije, kriterijume, merila i visinu naknade za rad nezavisnih stručnjaka iz
Ako u postupku izrade nacrta dozvole nadležni organ utvrdi da su potrebni dodatni podaci i informacije, može pozvati operatera da mu ih dostavi ostavljajući za to primereni rok koji ne može biti kraći od osam dana.
Prilikom izrade nacrta dozvole uzimaju se u obzir mišljenja javnosti i zainteresovanih organa i organizacija.
Kada se radi o postojećem postrojenju, odnosno rekonstrukciji postrojenja, uzimaju se u obzir rezultati inspekcijskog nadzora u kojem se proveravaju predložene mere iz zahteva za izdavanje dozvole.
Nadležni organ je dužan da o izrađenom nacrtu dozvole obavesti javnost i zainteresovane organe i organizacije u roku od deset dana od završetka izrade s pozivom za dostavljanje mišljenja.
Javnost i zainteresovani organi i organizacije dostavljaju nadležnom organu svoje mišljenje na nacrt dozvole, u roku od 15 dana od dana objavljivanja, odnosno prijema obaveštenja iz
Nadležni organ odlučuje o ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole po zahtevu za izdavanje dozvole na osnovu dostavljenih podataka, informacija i dokumentacije, mišljenja javnosti i zainteresovanih organa i organizacija, kao i izveštaja tehničke komisije, u roku ne dužem od 180 dana od dana prijema urednog zahteva.
O zahtevu za izdavanje dozvole odlučuje se rešenjem.
Rešenjem o izdavanju dozvole utvrđuju se uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti, kao i obaveze operatera, sa sadržinom propisanom ovim zakonom.
Nadležni organ će odbiti zahtev za izdavanje dozvole ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje dozvole, i to:
1)
postrojenje za obavljanje aktivnosti za koju se zahteva dozvola ne ispunjava propisane uslove;
2)
na osnovu podataka i dokumentacije sadržanih u zahtevu nisu ispunjeni uslovi za primenu propisanih standarda životne sredine, niti postoji usklađenost s odredbama zakona;
3)
zahtev sadrži netačne podatke koji su od uticaja na izdavanje dozvole.
Rešenje iz nadležni organ dostavlja operateru i o tome obaveštava javnost i zainteresovane organe i organizacije u roku od osam dana od dana donošenja rešenja.
Nadležni organ dužan je da trajno čuva izdato rešenje.
Rešenje nadležnog organa iz je konačno u upravnom postupku.
Protiv rešenja iz može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom, u skladu sa zakonom.
Dozvolom se utvrđuju uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti i obaveze operatera u zavisnosti od prirode aktivnosti i njihovog uticaja na životnu sredinu.
Dozvola sadrži:
1)
uslove koji se odnose na primenu najboljih dostupnih tehnika ili drugih tehničkih uslova i mera koje su potrebne radi ispunjavanja osnovnih obaveza operatera i standarda kvaliteta životne sredine u skladu sa ovim zakonom;
2)
uslove i mere iz studije o proceni uticaja na životnu sredinu ili studije zatečenog stanja;
3)
granične vrednosti emisija zagađujućih materija određenih propisom iz
i za ostale zagađujuće materije za koje je verovatno da će se emitovati iz postrojenja u značajnim količinama, imajući u vidu njihovu prirodu i potencijal da prenesu zagađenje iz jednog činioca životne sredine u drugi;
4)
uslove i mere neophodne za zaštitu vazduha, voda, zemljišta;
5)
odgovarajuće zahteve za redovno održavanje i vršenje nadzora nad merama koje se preduzimaju za sprečavanje emisija u zemljište i vode, posebno u podzemne vode, kao i mere za ispunjavanje odgovarajućih zahteva koji se tiču periodičnog monitoringa zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, u pogledu opasnih materija za koje postoji verovatnoća da će se pronaći na lokaciji imajući u vidu mogućnost kontaminacije zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, na lokaciji postrojenja;
6)
uslove i mere koje se odnose na monitoring i upravljanje otpadom koji nastaje pri radu postrojenja;
7)
uslove i mere za sprečavanje nastajanja, odnosno smanjenje buke i vibracija;
8)
uslove i mere koje se odnose na efikasno korišćenje energije;
9)
zahteve za monitoring emisija kojima se određuje:
(1)
metodologija, učestalost merenja i pravila za tumačenje rezultata merenja,
(2)
da su rezultati monitoringa emisije dostupni za iste vremenske periode i referentne uslove kao i za nivoe emisije povezane sa BAT, kada se primenjuje
uslove i mere za sprečavanje udesa i otklanjanje njihovih posledica;
11)
uslove i mere za smanjenje zagađenja na najmanju moguću meru, uključujući prekogranično zagađenje životne sredine i zagađenje životne sredine na velikim udaljenostima;
12)
način rada u uslovima koji nisu normalni uslovi rada (pokretanje, zaustavljanje, trenutno zaustavljanje, kvarovi, curenja i prekidi u funkcionisanju postrojenja);
13)
uslove i mere zaštite životne sredine posle konačnog prestanka rada postrojenja u cilju izbegavanja rizika od zagađenja i vraćanja lokacije u zadovoljavajuće stanje;
14)
obavezu da se nadležnom organu redovno, a najmanje jednom godišnje dostave:
mogu se dopuniti ili zameniti ekvivalentnim parametrima ili tehničkim merama, koje osiguravaju jednaki nivo zaštite životne sredine.
Uslovi u dozvoli utvrđuju se u skladu sa zahtevima zaključaka o BAT.
Ako standardi kvaliteta životne sredine zahtevaju strože uslove od onih koji se mogu postići primenom zaključaka o BAT, dozvolom se utvrđuju dodatne mere.
Ako nadležni organ utvrđuje uslove u dozvoli na osnovu BAT koji nije opisan ni u jednom od relevantnih zaključaka o BAT, mora osigurati:
1)
da je ta tehnika određena primenom kriterijuma za utvrđivanje BAT u skladu sa propisom iz
obezbedi nivo zaštite životne sredine koji je ekvivalentan BAT opisanom u zaključku o BAT.
Kada aktivnost ili vrsta proizvodnog procesa koji se obavlja u postrojenju nije obuhvaćen bilo kojim zaključcima o BAT ili kada se ti zaključci ne bave svim potencijalnim uticajima aktivnosti ili procesa na životnu sredinu, nadležni organ, nakon prethodnih konsultacija sa operaterom, utvrđuje uslove u dozvoli na osnovu BAT koje je odredio za dotične aktivnosti ili procese, u skladu sa propisanim kriterijumima za utvrđivanje BAT.
Ministar bliže propisuje sadržinu i izgled dozvole.
Granične vrednosti emisije zagađujućih materija primenjuju se na mestu na kojem emisije napuštaju postrojenje, a kod određivanja tih vrednosti zanemaruje se svako razblaživanje pre mesta ispuštanja.
u slučaju ispuštanja zagađujućih materija u vodu preko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, prilikom određivanja graničnih vrednosti emisije može se uzeti u obzir efekat postrojenja za prečišćavanje voda, pod uslovom da je zagarantovan jednak nivo zaštite životne sredine u celini i da to ne dovodi do većeg nivoa zagađenja životne sredine.
Granične vrednosti emisija, ekvivalentni parametri i tehničke mere iz zasnivaju se na BAT-u, bez nametanja operateru upotrebe bilo koje tehnike ili posebne tehnologije, s tim što zahtevani standardi kvaliteta životne sredine iz
Nadležni organ utvrđuje granične vrednosti emisija kojima se osigurava da u normalnim uslovima rada emisije ne prelaze nivoe emisija povezane sa BAT na način propisan u odlukama o zaključcima o BAT.
Granične vrednosti emisija u dozvoli u normalnim uslovima rada postrojenja određuju se:
1)
utvrđivanjem graničnih vrednosti emisije koje ne smeju prelaziti nivoe emisija utvrđene u skladu sa zaključcima o BAT; granične vrednosti emisije moraju biti izražene za iste ili kraće vremenske periode i pod istim uslovima kao nivoi emisije povezane sa BAT-om; ili
2)
utvrđivanjem različitih graničnih vrednosti emisije od onih iz
, u dozvoli se propisuje obaveza praćenja parametara emisije najmanje jednom godišnje i dostavljanje rezultata merenja nadležnom organu na ocenu koji proverava da li su prekoračeni nivoi emisija utvrđeni u skladu sa zaključcima o BAT.
nadležni organ može u posebnim slučajevima odrediti manje stroge granične vrednosti emisije samo ako procena pokaže da bi postizanje nivoa emisije koje su povezane s BAT iz zaključaka o BAT dovelo do nesrazmerno visokih troškova u poređenju s koristima za životnu sredinu.
može se primeniti ako operater primenom odgovarajuće analize dokaže nesrazmernost troškova koja bi se postigla primenom zaključaka o BAT s obzirom na postignute koristi za životnu sredinu.
za podzemne vode periodični monitoring sprovodi se najmanje jednom u pet godina, a za zemljište najmanje jednom u deset godina, osim ako se takav monitoring zasniva na sistematičnom procenjivanju rizika od zagađenja.
U slučaju kada standard kvaliteta životne sredine zahteva strože uslove od onih koji se mogu postići primenom najboljih dostupnih tehnika, nadležni organ propisuje i dodatne uslove i mere kojima se obezbeđuje ispunjenje zahteva kvaliteta životne sredine.
Ako su emisije gasova sa efektom staklene bašte iz postrojenja uređene posebnim propisom u vezi sa aktivnostima koje se obavljaju u tom postrojenju, dozvola ne uključuje graničnu vrednost emisije tih gasova.
za postrojenje na koje se primenjuju posebni propisi o sistemu trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte ne sadrži posebne mere ili tehnike koje se odnose na efikasno korišćenje energije u jedinicama za sagorevanje ili drugim jedinicama koje emituju ugljen-dioksid (CO ).
2
Nadležni organ po potrebi na odgovarajući način vrši izmenu i dopunu dozvole iz
ne primenjuje se za postrojenje koje je privremeno isključeno iz sistema trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa posebnim propisom.
Operater je dužan da nadležnom organu podnese obaveštenje u papirnom ili elektronskom obliku, radi identifikacije novih i postojećih postrojenja i aktivnosti, koje podležu izdavanju dozvole, koje sadrži sledeće podatke:
1)
naziv i sedište operatera;
2)
vrsta postrojenja i aktivnosti;
3)
kapaciteti postrojenja u kojima se obavlja aktivnost;
4)
planirani rok za podnošenje zahteva za izdavanje dozvole;
5)
i druge podatke na zahtev nadležnog organa.
U izvršavanju osnovnih obaveza upravljanja postrojenjem i obavljanja aktivnosti operater je dužan da:
1)
preduzme sve odgovarajuće neophodne mere radi sprečavanja zagađenja, i to:
(1)
primenjuje najbolje dostupne tehnike,
(2)
ne izaziva značajno zagađenje životne sredine;
2)
sprečava stvaranje otpada u skladu sa propisima o upravljanju otpadom;
3)
nastalim otpadom upravlja u skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom u smislu pripreme za ponovnu upotrebu, reciklažu, ponovno iskorišćenje ili ako je to tehnički i ekonomski nemoguće postići, da otpad odlaže na način kojim se izbegavaju ili smanjuju uticaji na životnu sredinu u skladu sa načelom blizine i propisima o upravljanju otpadom;
4)
efikasno koristi energiju;
5)
preduzima sve neophodne mere kako bi se sprečili udesi i ograničile njihove posledice;
6)
po prestanku rada postrojenja preduzima sve mere kako bi se izbegao rizik zagađenja životne sredine i kako bi se lokacija postrojenja vratila u zadovoljavajuće stanje u skladu sa
sprovodi plan monitoringa i rezultate dostavi nadležnom organu u skladu sa uslovima utvrđenim u dozvoli;
3)
bez odlaganja obavesti nadležni organ u slučaju bilo kakvog udesa ili nesreće koji značajno utiču na životnu sredinu ili zdravlje ljudi;
4)
obaveštava nadležni organ o planiranoj promeni operatera;
5)
izvrši sve mere koje nadležni organ utvrdi posle prestanka rada postrojenja;
6)
bez odlaganja obavesti nadležni organ u slučaju odstupanja od uslova u dozvoli.
Operater je dužan da, za sve vreme važenja integrisane dozvole, vodnu dozvolu i dozvolu za upravljanje otpadom obnavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, odnosno zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom i tu dozvolu blagovremeno dostavi nadležnom organu.
Operater je dužan da podatke o monitoringu emisija iz postrojenja u vazduh, vode i zemljište i podatke o vrstama i količinama otpada, kao i načinu postupanja sa otpadom dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine (u daljem tekstu: Agencija) i nadležnim organima za pojedine činioce životne sredine, u skladu sa posebnim propisima.
U slučaju odstupanja od uslova u dozvoli, operater je dužan da odmah preduzme sve potrebne mere uključujući i one koje dodatno odredi nadležni organ, kako bi se ograničile posledice po životnu sredinu i sprečili mogući udesi ili nesreće i ponovno postigla usklađenost sa uslovima dozvole, u najkraćem mogućem roku.
Ako odstupanja od uslova u dozvoli predstavljaju neposrednu opasnost za zdravlje ljudi ili dovodi do direktnog značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu, postrojenje ili njegov odgovarajući deo mora prestati sa radom do postizanja ponovne usklađenosti rada prema uslovima iz dozvole.
U slučaju udesa ili nesreće, koji značajno utiče na životnu sredinu, operater je dužan da:
1)
bez odlaganja preduzme mere za ograničavanje posledica po životnu sredinu, kao i mere za sprečavanje mogućih daljih udesa i nesreća;
2)
odmah preduzme sve odgovarajuće dopunske mere koje odredi nadležni organ kako bi se ograničile posledice po životnu sredinu i sprečili mogući dalji udesi ili nesreće.
Ako zagađenje potiče iz postrojenja koje ima dozvolu ili podleže izdavanju dozvole, operater je odgovoran za štetu nanetu životnoj sredini i snosi troškove sanacije posledica zagađenja.
Ako operater ne izvrši sanaciju u najkraćem mogućem roku, nadležni organ će sanirati zagađenje o trošku operatera, u skladu sa posebnim propisima.
Operater je dužan da za vreme važenja dozvole i najmanje pet godina posle prestanka važenja dozvole čuva svu dokumentaciju u vezi sa izdavanjem dozvole, monitoringom i inspekcijskim nadzorom nad obavljanjem aktivnosti.
Operater je dužan da najkasnije četiri meseca pre isteka roka važenja dozvole nadležnom organu podnese zahtev za izdavanje nove dozvole.
Operater je dužan da pisanim putem obavesti nadležni organ o planiranim promenama prirode ili funkcionisanja postrojenja ili proširenja kapaciteta, koje može imati posledice po životnu sredinu i da dostavi detaljni opis nameravanih promena.
Bilo koja promena u prirodi ili funkcionisanju ili proširenju kapaciteta postrojenja smatra se značajnom ako promena ili obim sami po sebi dostižu pragove kapaciteta utvrđene propisom iz
Ako se, na osnovu razmatranja i analize obaveštenja operatera iz stava 1. ovoga člana, utvrdi da je planirana promena u radu postrojenja značajna, nadležni organ posebnim rešenjem operateru nalaže da podnese zahtev za:
1)
izdavanje dozvole za postrojenje u celini ili za deo postrojenja u kojem namerava izvršiti značajnu promenu; ili
2)
izmenu i/ili dopunu rešenja o izdavanju dozvole.
U slučaju izmene i/ili dopune dozvole zbog značajnih izmena u radu postrojenja, rešenje koje donosi nadležni organ odnosi se na one delove postrojenja i one aktivnosti na koje se izmena odnosi.
Na zahtev i postupak za izmenu i/ili dopunu dozvole iz
primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na podnošenje zahteva i postupak izdavanja dozvole, uključujući pravila o obaveštavanju i učešću javnosti i zainteresovanih organa i organizacija.
, utvrdi da planirana promena u radu postrojenja nije značajna i ne zahteva ponovno razmatranje uslova dozvole, nadležni organ će o tome obavestiti operatera ili postupiti u skladu sa
nadležni organ obavezno po službenoj dužnosti razmatra uslove i po potrebi rešenjem menja i/ili dopunjuje dozvolu ako:
1)
je zagađenje koje je prouzrokovalo postrojenje takvog značaja da je potrebno izvršiti izmenu i/ili dopunu postojećih graničnih vrednosti emisija, ili je potrebno utvrditi nove vrednosti u dozvoli;
2)
promene u zahtevima za bezbednost u radu postrojenja ili sigurnost određene aktivnosti zahtevaju uvođenje novih tehnika;
3)
postrojenje nije obuhvaćeno nijednim od zaključaka o BAT, a razvoj BAT omogućava značajno smanjenje emisija;
4)
je to neophodno radi usklađivanja sa novim standardom kvaliteta životne sredine;
5)
izmene u propisima o zaštiti životne sredine ili izmene dozvola, odobrenja i saglasnosti koje se pribavljaju u postupku izdavanja odobrenja za izgradnju i puštanje u rad postrojenja značajno utiču na izmenu uslova u dozvoli;
U postupku ponovnog razmatranja dozvole nadležni organ koristi podatke nastale monitoringom i/ili podatke utvrđene inspekcijskim nadzorom.
Na zahtev nadležnog organa, operater je dužan da dostavi sve podatke potrebne za ponovno razmatranje dozvole uključujući rezultate monitoringa emisija i ostale podatke koji omogućavaju poređenje rada postrojenja sa BAT opisanim u primenjivim zaključcima o BAT i sa nivoima emisija koje su povezane sa BAT.
U roku od četiri godine od dana objavljivanja odluke o zaključcima o BAT, koja se odnosi na glavnu aktivnost postrojenja, nadležni organ po službenoj dužnosti razmatra uslove i po potrebi posebnim rešenjem menja i/ili dopunjava uslove dozvole za rad postrojenja.
primenjuje nove, odnosno izmenjene BAT zaključke koji se odnose na rad postrojenja, objavljene nakon izdavanja dozvole, odnosno poslednje izmene i/ili dopune dozvole.
Za postrojenja za koja se utvrdi da je potreban duži rok od roka iz
Na postupak ponovnog razmatranja dozvole primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na podnošenje zahteva i postupak izdavanja dozvole, uključujući rad i izveštaj tehničke komisije, pravila o obaveštavanju i učešću javnosti i zainteresovanih organa i organizacija.
Ako veliki broj izmena i/ili dopuna u dozvoli otežava efikasnu kontrolu aktivnosti, nadležni organ može zatražiti od operatera da dostavi novi zahtev za izdavanje dozvole.
, nadležni organ će, u roku od 15 dana od dana prijema tog obaveštenja, izvršiti izmenu i/ili dopunu u dozvoli bez sprovođenja postupka i o tome obavestiti operatera, kao i jedinicu lokalne samouprave na čijoj teritoriji operater ima postrojenje, odnosno obavlja aktivnost.
Po konačnom prestanku aktivnosti, operater je dužan da proceni stanje zagađenja zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, opasnim materijama koje je postrojenje koristilo, proizvelo ili ispuštalo.
Ako je postrojenje prouzrokovalo značajno zagađenje zemljišta ili voda, posebno podzemnih voda, opasnim materijama u poređenju sa stanjem koje je utvrđeno u izveštaju o početnom stanju iz
, operater će preduzeti neophodne mere za saniranje tog zagađenja kako bi se lokacija vratila u stanje utvrđeno tim izveštajem, s tim da pri tome vodi računa o tehničkoj izvodljivosti takvih mera.
Ne dovodeći u pitanje , po konačnom prestanku aktivnosti i ako zagađenje zemljišta i voda, posebno podzemnih voda, predstavlja značajan rizik za zdravlje ljudi ili za životnu sredinu kao rezultat aktivnosti koje je operater obavljao pre nego što je dozvola za postrojenje prvi put izmenjena i/ili dopunjena, odnosno izdata nova dozvola, operater je dužan da preduzme bez odlaganja, potrebne radnje s ciljem uklanjanja, kontrole, ograničavanja ili smanjenja identifikovanih opasnih materija, kako lokacija, vodeći računa o njenoj trenutnoj ili budućoj odobrenoj upotrebi, više ne bi predstavljala takav rizik.
Ako operater nema obavezu da izradi izveštaj o početnom stanju, dužan je da nakon konačnog prestanka aktivnosti u postrojenju preduzme bez odlaganja potrebne radnje u cilju uklanjanja, kontrole, ograničavanja ili smanjenja opasnih materija na lokaciji postrojenja, kako lokacija više ne bi predstavljala rizik za zdravlje ljudi ili životnu sredinu zbog zagađenja zemljišta i voda, posebno podzemnih voda. Pri tome će se uzeti u obzir stanje lokacije iz
U slučaju kada se radi o postojećem postrojenju, odnosno rekonstrukciji postrojenja, uzimaju se u obzir rezultati inspekcijskog nadzora u kojem se proveravaju predloženi uslovi iz zahteva za izdavanje dozvole primenom opštih obavezujućih pravila.
Na postupak izdavanja dozvole primenom opštih obavezujućih pravila primenjuju se odredbe koje se odnose na podnošenje zahteva i postupak izdavanja dozvole, uključujući pravila o obaveštavanju i učešću javnosti i zainteresovanih organa i organizacija.
Nadležni organ izdaje dozvolu najkasnije u roku od 180 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole.
Mere se utvrđuju u rešenju o izdavanju dozvole u skladu sa opštim obavezujućim pravilima, gde je to primenjivo.
Pri određivanju uslova u dozvoli uzimaju se u obzir i propisi koji se odnose na zaštitu životinja, ako je to primenjivo.
Rešenje o izdavanju dozvole primenom opšte obavezujućih pravila je konačno u upravnom postupku.
Nadležni organ dužan je da obaveštava javnost o podnetom urednom zahtevu za izdavanje dozvole, zahtevu za izmenu i/ili dopunu dozvole, izrađenom nacrtu dozvole i konačnoj odluci iz čl. 9, 17, 18, člana 20. stav 9, čl. 26, 27. i
, putem veb prezentacije nadležnog organa, kao i objavljivanjem u najmanje jednim štampanim dnevnim novinama i/ili lokalnim novinama, na svakom od službenih jezika, koje izlaze na području obuhvaćenom uticajem rada postrojenja.
Obaveštenje o podnetom zahtevu za izdavanje dozvole sadrži naročito:
1)
podatke o podnetom zahtevu za izdavanje dozvole, uključujući podatke o operateru, lokaciji postrojenja, podatke o aktivnostima za koje se izdaje dozvola;
2)
podatke o nadležnom organu za izdavanje dozvole i o postupku koji će se sprovesti;
3)
podatak o činjenici da odluka zavisi od nacionalne ili prekogranične procene uticaja ili konsultacija između država kada aktivnost ima ili može imati prekogranične uticaje;
4)
način informisanja i učešća javnosti u postupku uvida u zahtev i podnetu dokumentaciju, uključujući podatke o zainteresovanim organima i organizacijama koji će učestvovati u postupku davanja komentara i mišljenja, podatke o organu kome se dostavljaju mišljenja i načinu i rokovima za dostavljanje;
5)
način na koji će javnost biti informisana o ishodu postupka.
Obaveštenje o izrađenom nacrtu dozvole sadrži naročito:
1)
podatke o nazivu i sedištu, odnosno imenu i adresi operatera;
2)
podatke o lokaciji na kojoj se planira ili obavlja aktivnost;
3)
podatke o planiranoj aktivnosti i postrojenju;
4)
podatke o načinu i rokovima za uvid u nacrt dozvole i prateću dokumentaciju;
5)
podatke o organu nadležnom za izdavanje dozvole;
6)
podatke o načinu i rokovima za dostavljanje mišljenja javnosti na nacrt dozvole i organu kojem se dostavljaju mišljenja;
7)
način na koji će javnost biti obaveštena o donetoj konačnoj odluci.
Ako su nakon objavljivanja informacije o nacrtu dozvole iz
, uključujući i razmatranje uslova dozvole, dostupne nove informacije koje mogu bitno uticati na odluku, nadležni organ dužan je da ih objavi na svojoj veb prezentaciji. Uz informaciju o tome nadležni organ daje uputstvo o načinu učešća javnosti nakon što je ta informacija objavljena.
Obaveštenje o odluci o izdavanju dozvole, izmeni i/ili dopuni dozvole, odluci o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole ili izmenu i/ili dopunu dozvole sadrži odluku sa obrazloženjem koje obuhvata naročito:
1)
glavne razloge na kojima se odluka zasniva, uključujući razloge za izuzeće iz
informacije o učešću javnosti i rezultate konsultacija pre donošenja odluke, obrazloženje kako su komentari i mišljenje zainteresovane javnosti uzeti u obzir prilikom donošenja odluke, uključujući i rezultate konsultacija u prekograničnim uticajima, ako su bile obavezne;
3)
naslove referentnih BAT dokumenata koji su značajni za postrojenje ili aktivnost;
4)
kako su uslovi dozvole, uključujući granične vrednosti emisije utvrđeni u odnosu na BAT i nivoe emisije povezane sa BAT;
5)
uputstvo o pravnom sredstvu protiv donete odluke.
Nadležni organ omogućava uvid u podneti zahtev za izdavanje dozvole, nacrt dozvole i donetu odluku, kao i izradu kopije tih dokumenata ili njihovih delova o trošku tražioca kopije, u skladu sa troškovnikom Vlade.
Izlaganje na uvid vrši se u nadležnom organu i u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira ili obavlja aktivnost. Nadležni organ dostavlja jedinici lokalne samouprave dokumenta iz
rezultate monitoringa emisije koji se zahteva u uslovima iz dozvole nadležnog organa.
Rok za dostavljanje mišljenja javnosti na podneti zahtev i nacrt dozvole i rok za podnošenje tužbe zainteresovane javnosti na donetu odluku počinje da teče od dana objavljivanja obaveštenja iz
u štampanim dnevnim novinama i/ili lokalnim novinama.
Ako zahtev operatera za izdavanje dozvole, nacrt dozvole ili dozvola sadrže podatak koji je zaštićen zakonom kojim se uređuje tajnost podataka, ili poslovna tajna ili autorska prava ili podatak koji u skladu sa zakonom zahteva ograničen pristup javnosti za dobijanje informacija, nadležni organ će odlučiti da za određene delove zahteva, odnosno nacrta dozvole ili dozvole ograniči pristup javnosti.
O odluci o ograničavanju pristupa javnosti za dobijanje informacija u smislu
Protiv konačne odluke o izdavanju, odnosno izmeni i/ili dopuni dozvole i odluke o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole, odnosno izmeni i/ili dopuni dozvole i prestanku važenja dozvole, operater, zainteresovana javnost i zainteresovani organi i organizacije mogu pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom, u skladu sa zakonom.
Operater snosi troškove postupka za izdavanje dozvole, uključujući troškove obaveštavanja i učešća javnosti u postupku izdavanja dozvole i rada tehničke komisije, troškove prevoda dokumenata i izvođenja drugih radnji u postupku izdavanja dozvole, u skladu sa ovim zakonom.
Razmenu informacija o prekograničnom uticaju rada postrojenja i aktivnosti na životnu sredinu vrši Ministarstvo.
Ako rad nekog postrojenja može imati značajan negativan uticaj na životnu sredinu druge države ili ako država čija životna sredina može biti značajno ugrožena to zatraži, Ministarstvo, u postupku konsultacija, dostavlja drugoj državi na mišljenje informacije, i to o:
1)
zahtevu za izdavanje dozvole, uključujući i opis podataka iz
nadležnom organu koji donosi odluku o izdavanju dozvole;
3)
prirodi odluke koja može biti doneta;
4)
postupku učešća javnosti.
Ministarstvo obaveštava drugu državu o roku za dostavljanje mišljenja, primedbi i predloga vodeći računa o potrebi informisanja i učešća javnosti i zainteresovane javnosti u drugoj državi.
Kada nadležni organ primi informaciju o prekograničnom uticaju postrojenja i aktivnosti u drugoj državi, o tome obaveštava svoju javnost i preduzima mere da se osigura učešće javnosti u tom postupku.
O odluci o izdavanju dozvole ili odbijanju zahteva za njeno izdavanje, Ministarstvo obaveštava drugu državu koja je bila konsultovana u postupku odlučivanja, dostavljanjem informacija, i to o:
1)
sadržaju odluke o izdavanju dozvole, odnosno odbijanju zahteva za izdavanje dozvole;
2)
razlozima na kojima se odluka zasniva, uključujući informacije o postupku učešća javnosti.
Konsultacije o prekograničnom uticaju vrše se na način i u rokovima koji se utvrđuju zaključenim bilateralnim sporazumom između nadležnih organa država na principima reciprociteta i ravnopravnosti.
nadležni organ druge države osigurava dostupnost informacija o podnesenom zahtevu za izdavanje dozvole za postrojenje koje ima ili verovatno može imati prekogranični uticaj na teritoriji Republike Srbije, na način da Ministarstvo, zainteresovani organi i organizacije i javnost imaju pravo da dostave mišljenje pre nego što nadležni organ donese svoju odluku.
Rezultati konsultacija i pribavljenog mišljenja javnosti uzimaju se u obzir prilikom donošenja odluke o zahtevu.
O primljenim informacijama o prekograničnom uticaju postrojenja i aktivnosti u drugoj državi Ministarstvo obaveštava javnost na način utvrđen
Nadležni organ vodi evidenciju obaveštenja operatera na osnovu kojih je izvršena identifikcija postrojenja i aktivnosti koje podležu izdavanju dozvole.
Nadležni organ vodi registar izdatih dozvola kao javnu knjigu u elektronskom obliku.
Javna knjiga sastoji se iz glavne knjige i zbirke isprava.
U glavnu knjigu upisuju se podaci o:
1)
operateru;
2)
postrojenju i aktivnosti za koje je izdata dozvola;
3)
lokaciji na kojoj se postrojenje nalazi, odnosno na kojoj se obavlja aktivnost;
4)
zahtevima operatera;
5)
odlukama koje su donete;
6)
pravnom sredstvu koje je na odluku uloženo;
7)
odluci koja je u postupku po uloženom pravnom sredstvu doneta;
8)
naloženim merama u postupku inspekcijske kontrole.
Zbirka isprava na osnovu kojih se podaci upisuju u glavnu knjigu i unose u elektronsku bazu podataka čuva se u dosijeima formiranim za svaki predmet.
U posebnoj elektronskoj bazi formira se dosije za svakog operatera i čuva zbirka isprava (dokumenata) na osnovu kojih se vodi postupak.
Uvid u registar izdatih dozvola je javan.
Registar izdatih dozvola dostupan je javnosti preko veb prezentacije nadležnog organa.
Nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave dužan je da podatke iz registra izdatih dozvola dostavi Ministarstvu elektronskim putem.
Ministarstvo vodi centralni veb portal i centralnu bazu podataka za registar izdatih dozvola.
Nadležni organ je dužan da podatke iz registra izdatih dozvola unosi u centralnu bazu podataka.
Ministarstvo vodi centralni registar izdatih dozvola.
Centralni registar izdatih dozvola dostupan je javnosti preko veb prezentacije Ministarstva.
Ministar bliže propisuje sadržinu, izgled i način dostavljanja podataka u centralni registar izdatih dozvola i u centralnu bazu podataka za registar izdatih dozvola, kao i način vođenja registra izdatih dozvola i centralnog veb portala.
Na pitanja pokretanja, vođenja i okončanja postupka izdavanja dozvole koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Na postrojenja za sagorevanje, postrojenja za insineraciju i ko-insineraciju otpada, postrojenja i aktivnosti u kojima se koriste organski rastvarači, kao i postrojenja za proizvodnju titanijum dioksida u postupku izdavanja dozvole shodno se primenjuju odredbe posebnih propisa o zaštiti pojedinih činilaca životne sredine (vazduh, voda, zemljište i dr.) i posebnih propisa o upravljanju otpadom kojima se propisuju specifični zahtevi za ta postrojenja.