Osnovna načela integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja su:
1)
Načelo predostrožnosti i prevencije
Svaka aktivnost mora biti sprovedena na način da se: ne prouzrokuje bilo kakvo značajno zagađenje; spreče ili smanje emisije na samom izvoru zagađivanja koje dovode do zagađenja vazduha, vode i zemljišta; spreči ili smanji korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa i energije; spreči ili smanji stvaranje otpada; svede na minimum rizik po životnu sredinu, zdravlje ljudi, materijalna dobra i kulturno nasleđe.
Načelo predostrožnosti ostvaruje se procenom uticaja na životnu sredinu, procenom opasnosti od rizika i korišćenjem najboljih dostupnih tehnika.
Odsustvo naučne pouzdanosti ne može biti razlog za nepreduzimanje mera integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja životne sredine u slučaju mogućih značajnih uticaja na životnu sredinu i zdravlja ljudi.
2)
Načelo integrisanosti i koordinacije
Integrisana dozvola mora uzeti u obzir celokupni rad postrojenja, uključujući emisije u vazduh, vodu i zemljište, proizvodnju otpada, korišćenje prirodnih sirovina, energetsku efikasnost, buku, prevenciju udesa i obnavljanje lokacije nakon konačnog prestanka rada postrojenja.
Integrisani pristup izdavanja dozvola je usklađen postupak izdavanja integrisane dozvole u kom učestvuje više od jednog nadležnog organa koji preduzimaju mere za efikasan i integrisan pristup ovom postupku.
Potpuna uzajamna koordinacija nadležnih organa u postupku izdavanja integrisanih dozvola i određivanju uslova omogućava postizanje najvišeg praktično mogućeg nivoa zaštite životne sredine kao celine.
3)
Načelo održivog razvoja
Radi ostvarivanja veće održive ravnoteže između ljudskih aktivnosti i društveno-ekonomskog razvoja s jedne strane i resursa i sposobnosti obnavljanja prirode s druge strane, režim integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja obezbeđuje se izdavanjem dozvola, utvrđivanjem uslova za održivo korišćenje prirodnih resursa, sirovina i energije.
Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeđuju njihovo dugoročno i razumno korišćenje.
Održivo upravljanje otpadom znači efikasnije korišćenje resursa, smanjenje količine otpada i postupanje sa njim na način koji doprinosi ciljevima održivog razvoja.
4)
Načelo hijerarhije upravljanja otpadom
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom koji čine: sprečavanje stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korišćenja resursa i smanjenje količina i/ili opasnih karakteristika nastalog otpada; ponovna upotreba, odnosno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu; reciklaža, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda; iskorišćenje, odnosno korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, ponovno iskorišćenje u energetske svrhe i dr.) i na kraju odlaganje otpada na deponiju.
5)
Načelo „zagađivač plaćaˮ
Zagađivač je dužan da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti, odnosno troškove nastale zagađenjem životne sredine, koji uključuju troškove za ugrožavanje i rizik po životnu sredinu i troškove uklanjanja štete nanete životnoj sredini, odnosno vraćanja lokacije u zadovoljavajuće stanje životne sredine posle zatvaranja postrojenja ili prestanka obavljanja aktivnosti.
6)
Načelo javnosti
U cilju informisanja javnosti o radu postrojenja i o njihovom mogućem uticaju na životnu sredinu, kao i u cilju obezbeđenja pune otvorenosti postupka izdavanja integrisanih dozvola, javnost mora imati pristup informacijama u najranijoj fazi postupka ili najkasnije kada su te informacije dostupne, a odnose se na uredan zahtev koji je u postupku za izdavanje integrisane dozvole za nova i postojeća postrojenja ili za značajne izmene u radu postrojenja, izradu nacrta dozvole, izdavanje integrisane dozvole i o svakom njenom obnavljanju, kao i na relevantne podatke dobijene monitoringom.