Inspekcija za informacionu bezbednost vrši inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i radom operatora IKT sistema od posebnog značaja, osim samostalnih operatora IKT sistema i IKT sistema za rad sa tajnim podacima, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Poslove inspekcije za informacionu bezbednost obavlja Ministarstvo preko inspektora za informacionu bezbednost.
U okviru inspekcijskog nadzora rada operatora IKT sistema, inspektor za informacionu bezbednost utvrđuje da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Inspektor za informacionu bezbednost je ovlašćen da u postupku sprovođenja nadzora, pored nalaganja mera za koje je ovlašćen inspektor u postupku vršenja inspekcijskog nadzora utvrđenih zakonom:
1)
naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i za to utvrdi razuman rok;
2)
zabrani korišćenje postupaka i tehničkih sredstava kojima se ugrožava ili narušava informaciona bezbednost i za to ostavi rok;
3)
zahteva od operatora IKT sistema od posebnog značaja da izvrši skeniranje, konfiguraciju i penetraciono testiranje IKT sistema u cilju utvrđivanja eventualnih bezbednosnih ranjivosti, a u skladu sa procenom rizika;
4)
naloži da nadzirani subjekt učini dostupnim javnosti informacije koje se tiču nepoštovanja odredbi ovog zakona, a za koje postoji opravdan interes javnosti na utvrđeni način;
5)
naloži da nadzirani subjekt odredi lice sa tačno utvrđenim ovlašćenjima koje će u utvrđenom vremenskom periodu nadzirati i pratiti usaglašenost sa odredbama ovog zakona i naloženim merama;
6)
predloži nadležnom organu, telu za ocenjivanje usaglašenosti ili drugom nadležnom telu da privremeno suspenduje ili povuče izdat sertifikat, dozvolu ili drugi akt kojim se potvrđuje ispunjenost uslova, ukoliko nadzirani subjekt ne otkloni nepravilnosti u ostavljenom roku;
7)
pokrene postupak pred nadležnim sudom ili drugim nadležnim organom radi utvrđivanja privremene mere zabrane obavljanja upravljačkih funkcija licu koje u ime nadziranog subjekta vrši rukovodeće poslove, ako je njegovim postupanjem onemogućeno usaglašavanje sa ovim zakonom i naloženim merama.
Podzakonski akt kojim se bliže uređuje postupak skeniranja, konfiguracija i penetraciono testiranje IKT sistema u cilju utvrđivanja eventualnih bezbednosnih ranjivosti iz
, kao i procedura kojom se utvrđuju uslovi u cilju zaštite bezbednosti sistema, mreža i podataka kojima se pristupa i način izveštavanja nadležnog organa, donosi Vlada na predlog Ministarstva.
Stručni nadzor nad primenom ovog zakona i radom operatora IKT sistema od posebnog značaja, osim samostalnih operatora IKT sistema i IKT sistema za rad sa tajnim podacima, vrši Kancelarija, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Poslove stručnog nadzora obavlja ovlašćeno lice zaposleno u Kancelariji (u daljem tekstu: ovlašćeno lice).
U postupku stručnog nadzora ovlašćeno lice ima pravo i obavezu da kontroliše:
1)
adekvatnost procenjenih rizika s obzirom na stepen izloženosti riziku, veličinu operatora i izvesnost pojave incidenta i njegove ozbiljnosti, kao i njegov potencijalni društveni i ekonomski uticaj;
2)
nivo bezbednosti tehnoloških postupaka i tehničkih sredstava koje operator IKT sistema od posebnog značaja upotrebljava radi primena mera zaštite;
3)
odgovarajuće sprovođenje procesa provere usklađenosti primenjenih mera IKT sistema sa aktom o bezbednosti;
4)
primenu preporuka i mera u slučaju incidenata koji značajno ugrožavaju informacionu bezbednost.
Ako u vršenju stručnog nadzora Kancelarija utvrdi nepravilnosti, nedostatke ili propuste u primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, o tome obaveštava nadziranog subjekta i određuje mu rok u kome je dužan da ih otkloni.
ne može biti kraći od osam dana od dana prijema obaveštenja, osim u slučajevima koji zahtevaju hitno postupanje.
Ako Kancelarija utvrdi da nadzirani subjekat nije, u ostavljenom roku, otklonio utvrđene nepravilnosti, nedostatke ili propuste u primeni ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, podnosi prijavu inspekciji.
Kancelarija je dužna da po zahtevu inspektora za informacionu bezbednost obavi stručni nadzor i dostavi informaciju o utvrđenom činjeničnom stanju.
Obrazac legitimacije i način izdavanja legitimacije ovlašćenog lica utvrđuje Kancelarija.
Legitimacija ovlašćenog lica obavezno sadrži: grb Republike Srbije i naziv Kancelarije, ime i prezime ovlašćenog lica, fotografiju ovlašćenog lica, službeni broj legitimacije, datum izdavanja legitimacije, pečat Kancelarije, potpis direktora Kancelarije, kao i odštampani tekst sledeće sadržine: „Imalac ove legitimacije ima ovlašćenja u skladu sa odredbama Zakona o informacionoj bezbednosti.”