Ministarstvo nadležno za poslove odbrane je nadležno za poslove informacione bezbednosti koji se odnose na odobravanje kriptografskih proizvoda koji se koriste za zaštitu prenosa i čuvanja podataka koji su određeni kao tajni, distribuciju kriptomaterijala i zaštitu od kompromitujućeg elektromagnetnog zračenja i poslove i zadatke u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.
U skladu sa ovim zakonom, ministarstvo nadležno za poslove odbrane:
1)
organizuje i realizuje naučnoistraživački rad u oblasti kriptografske bezbednosti i zaštite od KEMZ;
2)
razvija, implementira, verifikuje i klasifikuje kriptografske algoritme;
3)
istražuje, razvija, verifikuje i klasifikuje sopstvene kriptografske proizvode i rešenja zaštite od KEMZ;
4)
verifikuje i klasifikuje domaće i strane kriptografske proizvode i rešenja zaštite od KEMZ;
5)
definiše procedure i kriterijume za evaluaciju kriptografskih bezbednosnih rešenja;
6)
vrši funkciju nacionalnog organa za odobrenja kriptografskih proizvoda i obezbeđuje da ti proizvodi budu odobreni u skladu sa odgovarajućim propisima;
7)
vrši funkciju nacionalnog organa za zaštitu od KEMZ;
8)
vrši proveru IKT sistema sa aspekta kriptobezbednosti i zaštite od KEMZ;
9)
vrši funkciju nacionalnog organa za distribuciju kriptomaterijala i definiše upravljanje, rukovanje, čuvanje, distribuciju i evidenciju kriptomaterijala u skladu sa propisima;
10)
planira i koordinira izradu kriptoparametara (parametara kriptografskog algoritma), distribuciju kriptomaterijala i zaštite od kompromitujućeg elektromagnetnog zračenja u saradnji sa samostalnim operatorima IKT sistema;
11)
formira i vodi centralni registar verifikovanog i distribuiranog kriptomaterijala;
12)
formira i vodi registar izdatih odobrenja za kriptografske proizvode;
13)
izrađuje elektronske sertifikate za kriptografske sisteme zasnovane na infrastrukturi javnih ključeva (Public Key Infrastructure – PKI);
14)
predlaže donošenje propisa iz oblasti kriptobezbednosti i zaštite od KEMZ na osnovu ovog zakona;
15)
vrši poslove stručnog nadzora u vezi kriptobezbednosti i zaštite od KEMZ;
16)
pruža stručnu pomoć nosiocu inspekcijskog nadzora informacione bezbednosti u oblasti kriptobezbednosti i zaštite od KEMZ;
17)
pruža usluge uz naknadu pravnim i fizičkim licima, izvan sistema javne vlasti, u oblasti kriptobezbednosti i zaštite od KEMZ prema propisu Vlade na predlog ministra odbrane;
18)
sarađuje sa domaćim i međunarodnim organima i organizacijama u okviru nadležnosti uređenih ovim zakonom.
Sredstva ostvarena od naknade za pružanje usluga iz
Mere zaštite od KEMZ u IKT sistemima za rukovanje sa tajnim podacima primenjuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita tajnih podataka.
Mere zaštite od KEMZ mogu primenjivati na sopstvenu inicijativu i operatori IKT sistema kojima to nije zakonska obaveza.
Za sve tehničke komponente sistema (uređaje, komunikacione kanale i prostore) kod kojih postoji rizik od KEMZ, a što bi moglo dovesti do narušavanja informacione bezbednosti iz
, vrši se provera zaštićenosti od KEMZ i procena rizika od neovlašćenog pristupa tajnim podacima putem KEMZ.
Proveru zaštićenosti od KEMZ vrši ministarstvo nadležno za poslove odbrane.
Samostalni operatori IKT sistema mogu vršiti proveru KEMZ za sopstvene potrebe.
Podzakonski akt kojim se bliže uređuju uslovi za proveru KEMZ i način procene rizika od oticanja podataka putem KEMZ donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Mere kriptozaštite za rukovanje sa tajnim podacima u IKT sistemima primenjuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita tajnih podataka.
Mere kriptozaštite se mogu primeniti i prilikom prenosa i čuvanja podataka koji nisu označeni kao tajni u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka, kada je na osnovu zakona ili drugog pravnog akta potrebno primeniti tehničke mere ograničenja pristupa podacima i radi zaštite integriteta, autentičnosti i neporecivosti podataka.
Podzakonski akt kojim se uređuju tehnički uslovi za kriptografske algoritme, parametre, protokole i informaciona dobra u oblasti kriptozaštite koji se u Republici Srbiji koriste u kriptografskim proizvodima radi zaštite tajnosti, integriteta, autentičnosti, odnosno neporecivosti podataka donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Kriptografski proizvodi koji se koriste za zaštitu prenosa i čuvanja podataka koji su određeni kao tajni, u skladu sa zakonom, moraju biti verifikovani i odobreni za korišćenje.
Podzakonski akt kojim se bliže uređuju uslovi koje moraju da ispunjavaju kriptografski proizvodi iz
Odobrenje za kriptografski proizvod izdaje ministarstvo nadležno za poslove odbrane, na zahtev operatora IKT sistema, proizvođača kriptografskog proizvoda ili drugog zainteresovanog lica.
Odobrenje za kriptografski proizvod se može odnositi na pojedinačni primerak kriptografskog proizvoda ili na određeni model kriptografskog proizvoda koji se serijski proizvodi.
Odobrenje za kriptografski proizvod može imati rok važenja.
Ministarstvo nadležno za poslove odbrane rešava po zahtevu za izdavanje odobrenja za kriptografski proizvod u roku od 45 dana od dana podnošenja urednog zahteva, koji se može produžiti u slučaju posebne složenosti provere najviše za još 60 dana.
od podataka o ličnosti sadrži podatke o odgovornim licima, i to: ime, prezime, funkcija i kontakt podatke kao što su adresa, broj telefona i adresa elektronske pošte. Ministarstvo nadležno za poslove odbrane objavljuje javnu listu odobrenih modela kriptografskih proizvoda za sve modele kriptografskih proizvoda za koje je u zahtevu za izdavanje odobrenja naglašeno da model kriptografskog proizvoda treba da bude na javnoj listi i ako je zahtev podneo proizvođač ili lice ovlašćeno od strane proizvođača predmetnog kriptografskog proizvoda.
Ministarstvo nadležno za poslove odbrane prethodno izdato odobrenje za kriptografski proizvod može povući ili promeniti uslove iz iz razloga novih saznanja vezanih za tehnička rešenja primenjena u proizvodu, a koja utiču na ocenu stepena zaštite koji pruža proizvod.
Podzakonski akt kojim se bliže uređuje sadržaj zahteva za izdavanje odobrenja za kriptografski proizvod, uslove za izdavanje odobrenja za kriptografski proizvod, način izdavanja odobrenja i vođenja registra izdatih odobrenja za kriptografski proizvod donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove odbrane.
Samostalni operatori IKT sistema koji imaju opšte odobrenje za korišćenje kriptografskih proizvoda ustrojavaju i vode registre kriptografskih proizvoda, kriptomaterijala, pravila i propisa i lica koja obavljaju poslove kriptozaštite.
Registar lica koja obavljaju poslove kriptozaštite od podataka o ličnosti sadrži sledeće podatke o licima koja obavljaju poslove kriptozaštite: prezime, ime oca i ime, datum i mesto rođenja, matični broj, telefon, adresu elektronske pošte, školsku spremu, podatke o završenom stručnom osposobljavanju za poslove kriptozaštite, naziv radnog mesta, datum početka i završetka rada na poslovima kriptozaštite.
Registar kriptomaterijala za rukovanje sa stranim tajnim podacima vodi Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim sporazumima.
Podzakonski akt kojim se bliže uređuje vođenje registara iz