Procesi upravljanja kadrovima u državnim organima zasnivaju se na kompetencijama potrebnim za delotvorno obavljanje poslova u državnom organu.

Kompetencije, u smislu ovog zakona, predstavljaju skup znanja, veština, osobina, stavova i sposobnosti koje državni službenik poseduje, a koji oblikuju njegovo ponašanje i vode postizanju očekivane radne uspešnosti na radnom mestu.