Advokat je dužan:

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi na celoj teritoriji Republike Srbije.

Advokat ima pravo da se advokaturom bavi i na teritoriji strane države, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima te države o pravu na rad stranih advokata.

Advokat je dužan da stalno stiče i usavršava znanja i veštine potrebne za stručno, nezavisno, samostalno, delotvorno i etično obavljanje advokatske službe, u skladu sa programom stručnog usavršavanja koji donosi Advokatska komora Srbije.

Advokat koji ima advokatskog pripravnika dužan je da mu obezbedi odgovarajuće uslove za rad i obuku u skladu sa svrhom pripravničke prakse, da sprovodi plan i program obuke i da nadzire njegov rad i stručno usavršavanje.

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći, osim u slučajevima predviđenim Zakonom o advokaturi, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.

Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca u skladu sa zakonom postavi sud, drugi državni organ ili advokatska komora, osim ako postoje razlozi predviđeni Zakonom o advokaturi, ovim statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.

Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:

Advokat je dužan da, u skladu sa Zakonom o advokaturi, Statutom Advokatske komore Srbije i Kodeksom profesionalne etike advokata, čuva kao profesionalnu tajnu i da se stara da to čine i lica zaposlena u njegovoj advokatskoj kancelariji, o svemu što mu je stranka ili njegov ovlašćeni predstavnik poverio ili što je u predmetu u kome pruža pravnu pomoć na drugi način saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i po prestanku zastupanja.

Obaveza čuvanja advokatske tajne nije vremenski ograničena.

Obaveza čuvanja advokatske tajne je garantovano ljudsko pravo stranke.

Način čuvanja advokatske tajne i postupanje u vezi sa advokatskom tajnom bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.

Advokata može zameniti advokatski pripravnik zaposlen u njegovoj kancelariji ili drugi advokat neposredno ili posredstvom svog advokatskog pripravnika, u skladu sa zakonom.

Za propuste advokatskog pripravnika odgovara advokat kod koga je advokatski pripravnik zaposlen.

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa Tarifom, koju donosi Upravni odbor Advokatske komore Srbije.

Obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja verodostojnu ispravu u izvršnom postupku.

Zabranjeno je reklamiranje advokata, zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva.

Zabrana reklamiranja i dopušteni način predstavljanja bliže se uređuju Kodeksom profesionalne etike advokata.

Advokat ima pravo da bira i da bude biran u organe Advokatske komore Srbije i organe advokatske komore u sastavu ove Komore čiji je član u skladu sa njihovim statutima.

Advokat ima pravo da, u skladu sa ovim statutom, učestvuje u radu organa Advokatske komore Srbije i advokatske komora u sastavu Advokatske komore Srbije čiji je član u skladu sa njihovim statutima i drugim aktima komore.

Advokat je dužan da uredno plaća članarinu i ispunjava druge materijalne obaveze propisane odlukama organa advokatske komore.

Advokat je dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu, podnesak i dopis koji je sastavio.

Advokat je dužan da na zgradi u kojoj se nalazi advokatska kancelarija ima istaknutu tablu koja sadrži naziv: "Advokat" i ime i prezime advokata.

Advokat - strani državljanin na tabli ističe naziv profesije i na jeziku matične države.

Advokat ima pečat koji sadrži naziv: "advokat", ime i prezime advokata i adresu sedišta advokatske kancelarije.

Advokat može da ima samo jedno sedište kancelariju.

Advokat može pružati pravnu pomoć samo u svojoj advokatskoj kancelariji, osim kada zastupa na raspravama, pretresima, uviđajima, rekonstrukcijama, pregovorima ili na zaključenju pravnih poslova ili na drugim mestima kada to priroda posla zahteva.

Izuzetno, zbog posebnih okolnosti slučaja i prirode pravne pomoći, advokat može pružiti pravnu pomoć i u stanu ili poslovnoj prostoriji stranke.

Advokat je dužan da prijavi promenu sedišta svoje advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore, nadležnoj advokatskoj komori, u roku od 15 dana od dana promene sedišta.

U advokatskoj kancelariji, ne može da se obavlja bilo kakva druga delatnost osim poslova sudskog tumača.

Advokatska kancelarija po svom izgledu i uređenju mora biti u skladu sa značajem i ugledom advokature i uslovima neophodnim za čuvanje advokatske tajne.

Razgovor sa strankom je poverljivog karaktera i njemu mogu prisustvovati advokat, stranka, advokatski pripravnik ili lice zaposleno u advokatskoj kancelariji i lice sa čijim se prisustvom saglasi stranka.

Advokat je dužan da spise vodi uredno i tačno, da ih čuva na način koji obezbeđuje poštovanje advokatske tajne.

Izgled advokatske table, advokatske kancelarije, kao i neophodni tehnički uslovi za obavljanje advokatske službe biće uređeni posebnim pravilnikom.

Po prestanku zastupanja advokat je dužan da, na zahtev stranke, istoj preda sve spise i isprave iz njenog predmeta.

Advokat je dužan da čuva spise i isprave stranke u skladu sa Pravilnikom o čuvanju arhivske građe u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima i Listom kategorija registraturskog materijala u advokatskim kancelarijama i advokatskim ortačkim društvima.