Član sadrži jednu ili više normi koje predstavljaju jednu logičku celinu.

Član se označava rečju "član" sa odgovarajućim arapskim brojem iza kojeg se stavlja tačka, počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednjeg člana u propisu (npr.:

Član 1.

).

Član, po pravilu, ima naziv koji se upisuje iznad brojčane oznake člana.

Naziv člana treba da je kratak i da odgovara njegovoj sadržini.

Izuzetno od

stava 3. ovog člana

, ako šira klasifikaciona jedinica koja ima naziv sadrži samo jedan član, član ne mora imati naziv.

Član se deli na stavove, stavovi na tačke, tačke na podtačke, a podtačke na alineje.

Član, stav, tačka, podtačka i alineja sastoje se od jedne rečenice, a izuzetno, ako je to potrebno radi razumljivosti, od dve ili više rečenica.

Odredbe člana i stava uvek se završavaju interpunkcijskim znakom "tačka", a odredbe tačke, podtačke i alineje interpunkcijskim znakom "tačka i zapeta" ili "zapeta", a na kraju teksta uvek se stavlja tačka.

Član se sastoji od jednog ili više stavova.

Svaki stav počinje novim redom.

Stav se može sastojati od dve ili više tačaka.

Tačka se označava arapskim brojem sa drugim delom zagrade, počevši od broja jedan, a zatim po redosledu brojevima do poslednje tačke u stavu (npr.: 1)).

Svaka tačka počinje novim redom.

Tačka se može sastojati od dve ili više podtačaka.

Podtačka se označava arapskim brojem u zagradi (npr.: (1)).

Svaka podtačka počinje novim redom.

Podtačka se može sastojati od dve ili više alineja.

Alineja se označava vodoravnom crtom.

Svaka alineja počinje novim redom.