Obrazloženje predloga propisa treba, po pravilu, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, da sadrži:
1)
ustavni, odnosno pravni osnov za donošenje propisa;
2)
razloge za donošenje propisa, a u okviru njih posebno: analizu sadašnjeg stanja, probleme koje propis treba da reši, ciljeve koji se propisom postižu, razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja propisa i odgovor na pitanje zašto je donošenje propisa najbolji način za rešavanje problema;
3)
objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja;
4)
analizu efekata propisa, koja sadrži sledeća objašnjenja: na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u propisu, kakve troškove će primena propisa stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima), da li su pozitivne posledice donošenja propisa takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti, da li se propisom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija, da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o propisu i koje će se mere tokom primene propisa preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem propisa namerava;
5)
procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje propisa;
6)
opšti interes zbog kojeg se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe sa povratnim dejstvom;
7)
razloge za donošenje zakona po hitnom postupku, ako je za donošenje zakona predložen hitan postupak;
8)
razloge zbog kojih se predlaže da propis stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije";
9)
pregled odredaba važećeg propisa koje se menjaju, odnosno dopunjuju (priprema se tako što se precrtava deo teksta koji se menja, a novi tekst upisuje velikim slovima).
Ako predlagač propisa oceni da obrazloženje ne treba da sadrži analizu efekata iz