Obrazloženje predloga propisa treba, po pravilu, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, da sadrži:
1)
ustavni, odnosno pravni osnov za donošenje propisa;
2)
razloge za donošenje propisa, a u okviru njih posebno: analizu sadašnjeg stanja, probleme koje propis treba da reši, ciljeve koji se propisom postižu, razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja propisa i odgovor na pitanje zašto je donošenje propisa najbolji način za rešavanje problema;
3)
objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja;
4)
analizu efekata propisa, koja sadrži sledeća objašnjenja: na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u propisu, kakve troškove će primena propisa stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima), da li su pozitivne posledice donošenja propisa takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti, da li se propisom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija, da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o propisu i koje će se mere tokom primene propisa preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem propisa namerava;
5)
procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje propisa;
6)
opšti interes zbog kojeg se predlaže povratno dejstvo, ako predlog zakona sadrži odredbe sa povratnim dejstvom;
7)
razloge za donošenje zakona po hitnom postupku, ako je za donošenje zakona predložen hitan postupak;
8)
razloge zbog kojih se predlaže da propis stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije";
9)
pregled odredaba važećeg propisa koje se menjaju, odnosno dopunjuju (priprema se tako što se precrtava deo teksta koji se menja, a novi tekst upisuje velikim slovima).
Ako predlagač propisa oceni da obrazloženje ne treba da sadrži analizu efekata iz
Kao prilog uz predlog zakona predlagač dostavlja izjavu da je predlog zakona usklađen s propisima Evropske unije ili da ne postoji obaveza usklađivanja ili da zakon nije moguće uskladiti sa propisima Evropske unije.