Stranka u postupku pred Komisijom je učesnik na tržištu koji je podneo prijavu koncentracije ili zahtev za pojedinačno izuzeće, odnosno učesnik na tržištu protiv koga je pokrenut ispitni postupak.

Svojstvo stranke u smislu ovog zakona nemaju podnosioci inicijative za ispitivanje povrede konkurencije, davaoci informacija i podataka, stručna lica i organizacije čije se analize koriste u postupku, kao ni drugi državni organi i organizacije koji sarađuju sa Komisijom u toku postupka.

U postupku pred Komisijom primenjuju se pravila opšteg upravnog postupka, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Komisija pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti, kada na osnovu dostavljenih inicijativa, informacija i drugih raspoloživih podataka, osnovano pretpostavi postojanje povrede konkurencije, kao i u slučaju ispitivanja koncentracije u smisl

u člana 62. ovog zakona

.

O pokretanju postupka predsednik Komisije donosi zaključak, koji naročito sadrži opis radnji ili akata koje mogu da predstavljaju povredu konkurencije, pravni osnov i razloge za pokretanje postupka, kao i poziv svim licima koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama, da ih dostave Komisiji.

Protiv zaključka o pokretanju postupka nije dozvoljena posebna žalba.

Komisija je dužna da svakog podnosioca inicijative za ispitivanje povrede konkurencije obavesti o ishodu inicijative u roku od 15 dana od dana prijema.

Postupak po prijavi koncentracije, kao i postupak za pojedinačno izuzeće, pokreće se i vodi po zahtevu stranke, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Komisija može doneti rešenje neposredno, bez sprovođenja ispitnog postupka, ako u postupku pokrenutom po prijavi koncentracije na osnovu podnetih dokaza i drugih činjenica poznatih Komisiji, može osnovano da se pretpostavi da ta koncentracija ispunjava uslove dozvoljenosti u skladu sa

članom 19. ovog zakona

, osim ako se utvrde ili steknu uslovi za vođenje postupka ispitivanja koncentracije po službenoj dužnosti.

Rešenje u skraćenom postupku donosi predsednik Komisije.

O povredi konkurencije, o pojedinačnom izuzeću i odobrenju ili zabrani koncentracije, Komisija donosi rešenje.

Pre donošenja rešenja u postupku zbog povrede konkurencije, Komisija će obavestiti stranku o bitnim činjenicama, dokazima i ostalim elementima na kojima će zasnovati rešenje i pozvati je da se izjasni u ostavljenom roku.

Sastavni deo rešenja kojim je utvrđena povreda konkurencije je odluka o meri zaštite konkurencije, odnosno druga upravna mera koju određuje Komisija u skladu sa ovim zakonom.

Rešenje Komisije je konačno, a protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

O pitanjima u vezi sa upravljanjem postupkom, privremenim merama i izvođenjem dokaza, donosi se zaključak.

Zaključak se pismeno sastavlja u slučaju kada je potrebno da se dostavi stranci ili trećem licu, odnosno radi objavljivanja.

Zaključak o izvođenju dokaza donosi službeno lice koje vodi postupak, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Protiv zaključka iz

stava 5. ovog člana

nije dopuštena posebna žalba, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Žalba protiv zaključka ne odlaže njegovo izvršenje.

Dostavljanje pismena (poziv, rešenje, zaključak i sl.) vrši se u skladu sa pravilima opšteg upravnog postupka.

Izuzetno, u slučaju ponovljene dostave, odnosno kod dostave putem javnog saopštenja, sadržaj pismena se objavljuje na internet strani Komisije i smatra se da je dostavljeno protekom 15 dana od dana objavljivanja, ako Komisija ne odredi duži rok.

Stranka se ne može pozivati na neurednu dostavu ako je izvršena dostava na adresu sedišta te stranke koje se vodi u Registru privrednih subjekata.

U postupku protiv učesnika na tržištu koji se smatraju povezanim učesnicima na tržištu u skladu sa

članom 5. ovog zakona

, dostava jednom učesniku na tržištu smatra se dostavom svim povezanim učesnicima na tržištu.

Rešenje kojim je utvrđena povreda konkurencije, kao i zaključak o pokretanju postupka po službenoj dužnosti, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet strani Komisije.

Zaključak o pokretanju postupka se ne objavljuje ako predsednik Komisije oceni da bi se objavljivanjem ugrozilo sprovođenje postupka.

U ispitnom postupku se preduzimaju potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, a naročito se uzimaju izjave stranaka, svedoka, obavlja se veštačenje, pribavljaju se podaci, isprave i stvari, vrši uviđaj i privremeno oduzimanje stvari.

Ispitni postupak sprovodi ovlašćeno službeno lice iz sastava Stručne službe, koje određuje predsednik Komisije za svaki pojedinačni slučaj.

Zaključak o sprovođenju uviđaja i veštačenja donosi predsednik Komisije.

Listu stručnih lica i ustanova koje se mogu odrediti za veštaka u postupku pred Komisijom, utvrđuje Savet.

Službena lica Komisije koja sprovode radnje u ispitnom postupku imaju službenu legitimaciju.

Službenu legitimaciju iz

stava 1. ovog člana

izdaje predsednik Komisije.

Vlada bliže propisuje oblik i sadržinu službene legitimacije iz

stava 1. ovog člana

.

Stranka ima pravo da razgleda spise predmeta i da o svom trošku kopira pojedine delove spisa.

Ne mogu se razgledati i kopirati zapisnik o većanju i glasanju, službeni referati i nacrti rešenja, spisi označeni kao poverljivi, kao ni zaštićeni podaci.

Lica koja su podnosioci inicijative za ispitivanje povrede konkurencije, davaoci informacija i ostala lica koja učine verovatnim svoj pravni interes za praćenje postupka, imaju pravo da budu obavešteni o toku postupka.

Savet donosi akt kojim se bliže uređuje sadržaj i način obaveštenja iz

stava 3. ovog člana

.

Zaključkom se nalaže strankama u postupku dostava, odnosno stavljanje na uvid relevantnih podataka koji se vode u pisanom, elektronskom ili drugom obliku, isprava, stvari koje sadrže podatke, kao i drugih stvari koje mogu biti predmet dokazivanja u postupku, a koje je stranka dužna da poseduje ili se osnovano pretpostavlja da ih poseduje.

U slučaju da stranka nije dostavila, odnosno stavila na uvid tražene isprave, podatke, odnosno stvari, do zaključenja postupka, Komisija će doneti odluku prema stanju raspoloživih dokaza u predmetu, odnosno sumnja koja je posledica izostanka navedenih dokaza, biće uzeta na štetu stranke koja nije postupila po nalogu.

Na zahtev stranke, lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije ili trećeg lica koje je dostavilo, odnosno stavilo na uvid tražene podatke u postupku, može se odrediti mera zaštite izvora podataka ili određenih podataka (zaštićeni podaci), ako se oceni da je interes podnosioca tog zahteva opravdan i da je po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledu predmeta tog zahteva.

Podnosilac zahteva iz

stava 1. ovog člana

, dužan je da u zahtevu učini verovatnim mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka, odnosno podataka na koje se zahtev odnosi.

O zahtevu iz

stava 1. ovog člana

odlučuje zaključkom predsednik Komisije, a protiv zaključka kojim se zahtev odbacuje ili odbija dopuštena je posebna žalba o kojoj odlučuje Savet.

Zaštićeni podaci nemaju svojstvo informacije od javnog značaja u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Postupak pred Komisijom se može ponoviti pod uslovima propisanim pravilima opšteg upravnog postupka, kao i zbog povrede uslovnog odobrenja koncentracije ili pojedinačnog izuzeća.

U slučajevima kada kretanje cena ili druge okolnosti ukazuju na mogućnost ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije, Komisija može analizirati stanje konkurencije u određenoj grani privrede ili određene kategorije sporazuma u različitim granama privrede (sektorske analize).

U cilju sprovođenja sektorskih analiza u smislu

stava 1. ovog člana

, Komisija može zahtevati od učesnika na tržištu da dostave sve neophodne podatke ili dokumenta i može sprovoditi sva neophodna istraživanja.

Komisija može naročito da zahteva od učesnika na tržištu da dostave sve sporazume, odluke ili obaveštenja u pogledu usaglašenih praksi.

Komisija je dužna da objavi izvešaj o sprovedenim sektorskim analizama na pogodan način, a naročito na svojoj internet strani i može pozvati učesnike na tržištu da daju svoje komentare u pogledu izveštaja.

Ako se osnovano pretpostavlja da se traženi podaci, stvari ili isprave nalaze kod trećeg lica, Komisija će zahtevom za davanje informacija tražiti njihovu dostavu, odnosno omogućavanje uvida.

Lica kojima je dostavljen zahtev iz

stava 1. ovog člana

dužna su da dostave, odnosno stave na uvid podatke, isprave i stvari koje su predmet zahteva, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Zahtev za davanje informacija naročito sadrži navode na koga se i na šta se odnosi, rok za postupanje, kao i upozorenje na posledice uskraćivanja davanja informacija, odnosno davanja neistinitih informacija.

Na zahtev lica koje je dužno da dostavi, odnosno stavi na uvid podatke, Komisija može da izvrši uvid i prikupljanje podataka u prostorijama tog lica.

Komisija može da dostavi drugim državnim organima i organizacijama zahtev za davanje informacija.

Državni organi i organizacije dužni su da sarađuju sa Komisijom i da postupe po zahtevu iz

stava 1. ovog člana

, u ostavljenom roku, odnosno da dostave podatke, isprave ili druge tražene dokaze, kojima raspolažu ili da daju obrazloženo izjašnjenje o predmetu zahteva.

Obaveza iz

stava 2. ovog člana

naročito se odnosi na organe i organizacije nadležne za poslove statistike, poreske organe, organe i organizacije lokalne samouprave, privredne komore i druge organizacije koje vrše javna ovlašćenja.

U slučaju neblagovremenog ili nepotpunog postupanja, odnosno nepostupanja organa ili organizacija iz

stava 1. ovog člana

, Komisija može da dostavi informaciju o tome organu koji vrši nadzor nad radom tog organa ili organizacije, odnosno pred kojim snosi odgovornost za rad sa zahtevom za preduzimanje potrebnih mera u cilju prikupljanja traženih podataka.

U slučaju izostanka saradnje nakon postupanja u skladu sa

stavom 4. ovog člana

, odnosno višekratnih neuspelih pokušaja Komisije da ostvari saradnju sa određenim državnim organom ili organizacijom, Komisija može javno da objavi informaciju o tome.

Po zahtevu Komisije, policija će pružati pomoć u izvođenju pojedinih radnji u postupku, a naročito kod uviđaja i privremenog oduzimanja stvari u skladu sa zakonom kojim se uređuje policija.

Odredbe člana 49. st. 4. i 5. odnose sa i na saradnju sa policijom.

Pisma, obaveštenja i svi drugi oblici komunikacije između stranke protiv koje se vodi postupak i njenih punomoćnika, koja se neposredno odnose na postupak, čine privilegovanu komunikaciju.

Na privilegovanu komunikaciju shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o zaštićenim podacima.

U slučaju sumnje u zloupotrebu privilegovane komunikacije, predsednik Komisije može da preispita sadržaj komunikacije, odnosno da odluči o uklanjanju tog svojstva u odnosu na pojedine njene oblike.