proceniti rizike i uticaje na zdravlje i bezbednost pogođenih zajednica tokom životnog ciklusa projekta i uspostaviti mere prevencije i kontrole; (2) izbegavati ili minimizirati potencijal izloženosti zajednice opasnim materijalima i supstancama koje projekat može osloboditi; (3) identifikovati rizike i potencijalne uticaje na prioritetne karakteristike ekosistema (u slučaju da direktni uticaji projekta na prioritetne karakteristike ekosistema mogu rezultirati lošim zdravstvenim i bezbednosnim uslovima); (4) izbegavati ili minimizirati potencijal za izlaganje zajednice bolestima povezanim sa vodom; (5) pomaže i sarađuje sa pogođenim zajednicama, lokalnim vladinim agencijama i drugim relevantnim stranama u njihovim pripremama da efikasno odgovore na vanredne situacije; i (6) proceniti rizike koji mogu nastati na samom mestu projekta a koji su u vezi sa angažovanjem obezbeđenja. Standard učinka 5 primenjuje se u slučaju da se projektno zemljište stekne eksproprijacijom ili prouzrokuje ograničenja u korišćenju zemljišta za zajednice. U ovom slučaju klijent prvenstveno mora da ima: (1) izvodljive alternativne nacrte projekata usmerene na izbegavanje ili minimiziranje fizičkog i/ili ekonomskog raseljenja, (2) kompenzacija za raseljena lica, (3) mehanizam za žalbu i (4) akcioni plan preseljenja (u slučaju fizičkog raseljenja) ili plan obnavljanja sredstava za život (u slučaju ekonomskog raseljenja) ili dodatni plan preseljenja (u slučaju da je preseljenje u nadležnosti vlade). Standard učinka 6 primenjuje se na projekte kod kojih može biti uticaja na žive prirodne resurse (stanište). U ovom slučaju klijent mora prvenstveno:

osigurati da neće značajno izmeniti ili degradirati prirodna staništa osim ako: (a) ne postoje druge održive alternative za razvoj projekta, (b) su se utvrdili stavovi zainteresovanih strana u pogledu obima konverzije i degradacije, i (c) je svaka konverzija ili degradacija ublažena u skladu sa hijerarhijom ublažavanja; i

ne sprovode nijednu projektnu aktivnost na kritičnom staništu osim ako: (a) ne postoje druge održive alternative u za razvoj projekta, (b) projekat ne dovodi do merljivih negativnih uticaja na biodiverzitet, (c) projekat ne dovodi do neto smanjenja populacije bilo koje ugrožene vrste, (d) postoji strategija ublažavanja projekta radi postizanja vrednosti biodiverziteta za koje je kritično stanište određeno, i (e) postoji dugoročno praćenje biodiverziteta integrisano u program upravljanja projektom. Klijentove prakse verifikacije će: (1) identifikovati odakle dolazi snabdevanje; (2) obezbediti kontinuirani pregled primarnih lanaca snabdevanja; (3) ograničiti nabavku na one dobavljače koji mogu da pokažu da ne doprinose značajnoj konverziji staništa (sertifikacija proizvoda); i (4) gde je to moguće, zahtevati radnje na prebacivanju primarnog lanca snabdevanja klijenta na dobavljače koji mogu pokazati da ne utiču značajno na ove oblasti. Standard učinka 7 primenjuje se na projekte kod kojih negativni uticaji mogu pogoditi zajednice autohtonih naroda/starosedeoca. Ovaj Standard učinka nije primenjiv na Projekat i isti neće biti predmet bilo kakve analize, niti će se očekivati od klijenta da ispuni bilo kakve aktivnosti i obaveze predviđene ovim standardom. Standard učinka 8 primenjuje se na projekte kod kojih može biti uticaja na kulturno nasleđe. U ovom slučaju klijent mora prvenstveno: (1) da se pridržava važećeg zakona o zaštiti kulturnog nasleđa; (2) dizajnirati projekat kako bi se izbegli značajni negativni uticaji na kulturno nasleđe; (3) angažovati kompetentne stručnjake koji pomažu u zaštiti kulturnog nasleđa u slučaju uticaja projekta na kulturno nasleđe; (4) konsultovanje sa pogođenim zajednicama ako projekat može uticati na kulturno nasleđe; (5) ne uklanjaju i ne oštećuju kritično kulturno nasleđe i (6) obaveštavaju zajednicu u slučaju da projekat predlaže upotrebu kulturnog nasleđa u komercijalne svrhe.