Zakon o visokom obrazovanju

Status propisa

izmenjenKasnije izdanje propisa

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o visokom obrazovanju

izmenjen•Starija verzija

Gledate verziju pravnog akta koja više nije važeća

Ovaj propis je izmenjen ili stavljen van snage.

Važeća verzija:Tekst — 19/2025•Sl. glasnik RS, br. 88/2017, 27/2018, 73/2018, 67/2019, 6/2020, 11/2021, 67/2021, 76/2023 i 19/2025
Pogledajte važeću verziju
IČl. 1–9

OSNOVNE ODREDBE

Član1

Predmet zakona

Ovim zakonom uređuje se sistem visokog obrazovanja, uslovi i način obavljanja delatnosti visokog obrazovanja, osnove finansiranja visokog obrazovanja, kao i druga pitanja od značaja za obavljanje ove delatnosti.
Svi termini kojima su u ovom zakonu označeni položaji, profesije, odnosno zanimanja i zvanja, izraženi u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koja se odnose.
Član2

Delatnost visokog obrazovanja

Delatnost visokog obrazovanja od posebnog je značaja za Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Republika), deo je međunarodnog, a posebno evropskog, obrazovnog, naučnog, odnosno umetničkog prostora i obuhvata akademsko i strukovno obrazovanje.
Član3

Ciljevi visokog obrazovanja

Ciljevi visokog obrazovanja jesu:
1)
prenošenje naučnih, umetničkih i stručnih znanja i veština;
2)
razvoj nauke i unapređivanje umetničkog stvaralaštva;
3)
obezbeđivanje naučnog, umetničkog i stručnog podmlatka;
4)
obrazovanje kreativne populacije koja neprekidno usvaja i stvara nova znanja;
5)
obezbeđivanje jednakih uslova za sticanje visokog obrazovanja i obrazovanja tokom čitavog života;
6)
bitno povećanje broja stanovnika sa visokim obrazovanjem;
7)
unapređenje međunarodne otvorenosti sistema visokog obrazovanja.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 88/2017, 27/2018, 73/2018, 67/2019, 6/2020, 11/2021, 67/2021 i 76/2023

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član4

Principi visokog obrazovanja

Delatnost visokog obrazovanja zasniva se na sledećim principima:
1)
akademske slobode;
2)
autonomija;
3)
akademski integritet;
4)
jedinstvo nastave, naučnoistraživačkog, odnosno umetničkog rada i inovativne delatnosti, kao i stručnog rada;
5)
otvorenost prema javnosti i građanima;
6)
uvažavanje humanističkih i demokratskih vrednosti nacionalne i evropske tradicije i vrednosti kulturnog nasleđa;
7)
poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda, uključujući zabranu svih vidova diskriminacije;
8)
usklađivanje sa evropskim sistemom visokog obrazovanja i unapređivanje akademske mobilnosti nastavnog i nenastavnog osoblja i studenata;
9)
učešće studenata u upravljanju i odlučivanju, posebno u vezi sa pitanjima koja su od značaja za kvalitet nastave;
10)
ravnopravnost visokoobrazovnih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osnivač;
11)
afirmacija konkurencije obrazovnih i istraživačkih usluga radi povećanja kvaliteta i efikasnosti visokoškolskog sistema;
12)
obezbeđivanje kvaliteta i efikasnosti studiranja;
13)
povezanost sa preduniverzitetskim obrazovanjem;
14)
zaštita intelektualne svojine u procesima transfera znanja.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 88/2017, 27/2018, 73/2018, 67/2019, 6/2020, 11/2021, 67/2021 i 76/2023

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član5

Akademske slobode

Akademske slobode jesu:
1)
sloboda naučnoistraživačkog i umetničkog rada, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća, uz poštovanje prava intelektualne svojine;
2)
sloboda izbora metoda interpretacije nastavnih sadržaja.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

2 verzije

Sl. glasnik RS, br. 88/2017, 27/2018, 73/2018, 67/2019, 6/2020, 11/2021, 67/2021 i 76/2023

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član6

Autonomija

Autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva, u skladu sa ovim zakonom:
1)
pravo na utvrđivanje studijskih programa;
2)
pravo na utvrđivanje pravila studiranja i uslova upisa studenata;
3)
pravo na uređenje unutrašnje organizacije;
4)
pravo na donošenje statuta i izbor organa upravljanja i drugih organa, u skladu sa ovim zakonom;
5)
pravo na izbor nastavnika i saradnika;
6)
pravo na izdavanje javnih isprava;
7)
pravo na raspolaganje finansijskim sredstvima, u skladu sa zakonom;
8)
pravo na korišćenje imovine, u skladu sa zakonom;
9)
pravo na odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji.
Prava iz
stava 1. ovog člana
 ostvaruju se uz poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda i otvorenosti prema javnosti i građanima.
Član7

Akademski integritet

Na akademskom integritetu zasnivaju se: očuvanje dostojanstva profesije, unapređivanje moralnih vrednosti, zaštita vrednosti znanja i podizanje svesti o odgovornosti svih članova akademske zajednice i unapređenje ljudskih prava i sloboda.
Član8

Nepovredivost akademskog prostora

Prostor visokoškolske ustanove nepovrediv je i u njega ne mogu ulaziti pripadnici organa nadležnog za unutrašnje poslove bez dozvole nadležnog organa te ustanove, osim u slučaju ugrožavanja opšte sigurnosti, života, telesnog integriteta, zdravlja ili imovine.
U akademskom prostoru ne mogu se organizovati aktivnosti koje nisu povezane sa delatnošću odgovarajuće visokoškolske ustanove, osim uz njenu dozvolu.
Član9

Pravo na visoko obrazovanje

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa položenom opštom, stručnom ili umetničkom maturom, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje srednje obrazovanje.
Izuzetno, pod uslovima određenim statutom visokoškolske ustanove, pravo na visoko obrazovanje ima i lice bez stečenog srednjeg obrazovanja koje konkuriše za upis na studijske programe iz umetničkih oblasti.