Zakon o Ustavnom sudu

Status propisa

izmenjenKasnije izdanje propisa

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o Ustavnom sudu

izmenjen•Starija verzija

Gledate verziju pravnog akta koja više nije važeća

Ovaj propis je izmenjen ili stavljen van snage.

Važeća verzija:Tekst — 63/2026•Sl. glasnik RS, br. 109/2007, 99/2011, 18/2013 - odluka US, 103/2015, 40/2015 - dr. zakon, 10/2023, 92/2023, 47/2026 i 63/2026
Pogledajte važeću verziju
IIIČl. 22–28b

UREĐENJE USTAVNOG SUDA

Član22
Sedište Ustavnog suda je u Beogradu.
Sednice, javne rasprave i drugi oblici rada Ustavnog suda mogu se, po odluci Ustavnog suda, održavati i izvan sedišta Ustavnog suda.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

7 verzija

Sl. glasnik RS, br. 109/2007 i 99/2011

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član23
Ustavni sud ima predsednika.
Predsednika Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje troje sudija, tajnim glasanjem, većinom glasova svih sudija, na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora.
Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika, do izbora, vrši zamenik predsednika, odnosno najstariji sudija.
Član24
Predsednik Ustavnog suda predstavlja Ustavni sud, saziva sednice, predlaže dnevni red i predsedava sednicama, usklađuje rad Ustavnog suda, stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i vrši druge dužnosti utvrđene ovim zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.
Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije.
Član25
Ustavni sud ima zamenika predsednika, koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda, u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.
Odredbe ovog zakona o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika.
Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije.
Član26
Ustavni sud ima sekretara, koji se postavlja većinom glasova svih sudija, na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.
Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu.
Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika, koga postavlja Ustavni sud većinom glasova svih sudija, na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen.
Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika na položaju.
Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara određuju se aktom Ustavnog suda.
Član27
Za obavljanje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje Stručnu službu.
Organizacija, poslovi i način rada Stručne službe bliže se uređuju aktom Ustavnog suda.
Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji uređuju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

7 verzija

Sl. glasnik RS, br. 109/2007 i 99/2011

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član27a
Aktom iz
člana 27. stav 2. ovog zakona
 određuje se potreban broj državnih službenika na položaju, državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima i nameštenika u Stručnoj službi.
Član27b
Položaj u Stručnoj službi je radno mesto na kome državni službenik ima ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada Stručne službe, odnosno pojedinih delova Stručne službe ili na kome je zadužen za organizaciju i obavljanje najsloženijih stručnih poslova koji su u funkciji ostvarivanja Ustavom utvrđene nadležnosti Ustavnog suda.
Državnog službenika na položaj u Stručnoj službi postavlja Ustavni sud, većinom glasova svih sudija.
Državni službenik na položaju u Stručnoj službi može biti premešten, privremeno ili do isteka vremena na koje je postavljen, na drugi položaj u Stručnoj službi, ako to zahtevaju interesi ostvarivanja Ustavom utvrđene nadležnosti Ustavnog suda, pri čemu se vreme provedeno na prethodnom položaju računa u vreme na koje je državni službenik postavljen.
Član27v
Državni službenik može da napreduje premeštajem na izvršilačko radno mesto u višem zvanju, postavljenjem na položaj ili viši položaj u Stručnoj službi, odnosno prelaskom u viši platni razred bez promene radnog mesta.
Državni službenik kome je najmanje tri puta uzastopno određena ocena „naročito se ističe” može da napreduje i na izvršilačko radno mesto koje nije u neposredno višem zvanju, ako ispunjava uslove za obavljanje poslova tog radnog mesta.
Državnom službeniku koji je napredovao premeštajem na izvršilačko radno mesto u višem zvanju, koeficijent platnog razreda u okviru platne grupe u kojoj se nalazi njegovo novo radno mesto određuje predsednik Ustavnog suda, vodeći računa da koeficijent koji se određuje odgovara složenosti i obimu poslova koje će državni službenik na tom radnom mestu obavljati, kao i dotadašnjim rezultatima rada državnog službenika.
Državni službenik koji je zasnovao radni odnos u Ustavnom sudu i koji je nakon prve godine rada ocenjen ocenom „naročito se ističe” napreduje za dva platna razreda u okviru platne grupe u kojoj se nalazi radno mesto na koje je raspoređen.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

6 verzija

Sl. glasnik RS, br. 109/2007 i 99/2011

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član27g
Zaposlenima u Stručnoj službi mogu se utvrditi koeficijenti za obračun i isplatu plate koji su do 30% veći od koeficijenata predviđenih zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i nameštenika.
Visina koeficijenata iz
stava 1. ovog člana
 određuje se aktom o platama zaposlenih u Stručnoj službi koji donosi Ustavni sud, većinom glasova svih sudija.
Osnovica za obračun i isplatu plata zaposlenih u Stručnoj službi jednaka je osnovici za obračun i isplatu plata državnih službenika i nameštenika u drugim državnim organima.
Član27d
Sekretar Ustavnog suda priprema predlog kadrovskog plana istovremeno sa pripremom predloga budžeta Ustavnog suda, tako da bude usklađen sa njim.
Kadrovski plan donosi predsednik Ustavnog suda, po pribavljenom mišljenju radnog tela Ustavnog suda nadležnog za organizaciona i finansijska pitanja.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

6 verzija

Sl. glasnik RS, br. 109/2007 i 99/2011

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član27đ
Troškovi dodatnog obrazovanja državnih službenika u Stručnoj službi koje je od značaja za rad Ustavnog suda, kao i troškovi vezani za obavljanje stručne prakse državnih službenika u Stručnoj službi u međunarodnim institucijama nadležnim za zaštitu ljudskih prava i ustavnim sudovima drugih država, padaju na teret budžetskih sredstava Ustavnog suda.
Prava i obaveze državnog službenika u Stručnoj službi koji se dodatno obrazuje, odnosno koji je upućen na stručnu praksu, uređuju se u skladu sa zakonom koji uređuje prava i obaveze državnih službenika.
Član28
Sredstva za rad i funkcionisanje Ustavnog suda (u daljem tekstu: budžet Ustavnog suda), obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, na predlog Ustavnog suda.
Ustavni sud samostalno raspolaže sredstvima budžeta Ustavnog suda.
Vlada ne može bez saglasnosti predsednika Ustavnog suda, obustaviti, odložiti ili ograničiti izvršenje budžeta Ustavnog suda.
Postupak za utvrđivanje predloga budžeta Ustavnog suda uređuje se ovim zakonom i Poslovnikom.

Verzija člana

Otvori član u drugoj verziji zakona

7 verzija

Sl. glasnik RS, br. 109/2007 i 99/2011

Izbor otvara URL istog člana u odabranom izdanju.

Član28a
Sekretar Ustavnog suda priprema predlog budžeta Ustavnog suda u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i Poslovnikom i dostavlja ga radnom telu Ustavnog suda nadležnom za finansijska pitanja.
Radno telo iz
stava 1. ovog člana
 utvrđuje predlog budžeta Ustavnog suda i upućuje ga predsedniku Ustavnog suda radi dostavljanja na mišljenje ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
O predlogu iz
stava 2. ovog člana
 ministar nadležan za poslove finansija dostavlja Ustavnom sudu obrazloženo mišljenje.
U slučaju da ministar nadležan za poslove finansija ima primedbe na dostavljeni predlog budžeta Ustavnog suda, organizovaće konsultacije sa predsednikom Ustavnog suda i radnim telom iz
stava 1. ovog člana
, radi postizanja saglasnosti.
Ako ministar nadležan za poslove finansija nema primedbe na predlog budžeta Ustavnog suda ili se postigne saglasnost iz
stava 4. ovog člana
, Ustavni sud, većinom glasova svih sudija, utvrđuje konačan predlog budžeta Ustavnog suda, koji ministarstvo nadležno za poslove finansija bez izmena uključuje u nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, a Vlada bez izmena u predlog zakona o budžetu Republike Srbije.
Ako se ne postigne saglasnost iz
stava 4. ovog člana
, ministarstvo nadležno za poslove finansija konačan predlog budžeta Ustavnog suda iz
stava 5. ovog člana
 bez izmena uključuje u nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, a Vlada bez izmena u predlog zakona o budžetu Republike Srbije.
U slučaju iz
stava 6. ovog člana
 Vlada u obrazloženju predloga zakona o budžetu Republike Srbije navodi razloge zbog kojih smatra da predlog budžeta Ustavnog suda nije prihvatljiv.
Član28b
Kontrola izvršenja budžeta Ustavnog suda sprovodi se u skladu sa propisima koji uređuju budžetski sistem, računovodstvo i reviziju.
Ustavni sud obezbeđuje vršenje interne kontrole izvršenja budžeta Ustavnog suda na način predviđen Poslovnikom, a u skladu sa propisima koji uređuju budžetski sistem, računovodstvo i reviziju.