Zakon o trgovini

Status Propisa

Na snazi

Prikazana Verzija

Opšte Informacije

DonosilacNarodna skupština Republike Srbije

Zakon o trgovini

IČl. 1–9

OSNOVNE ODREDBE

Član1

Predmet

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, unapređenje trgovine i zaštita tržišta, zabrana nepoštene tržišne utakmice i nadzor.
Član2

Primena zakona

Ovaj zakon se primenjuje na sva lica koja obavljaju trgovinu u Republici Srbiji.
Ovaj zakon se ne primenjuje na pružanje usluga koje su uređene posebnim zakonom.
Član3

Značenje pojedinih izraza

Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:
1)
tržište je institucionalno uređen odnos između subjekata ponude i tražnje;
1a)
trgovac je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje se u okviru svoje poslovne delatnosti ili komercijalnog interesa, bavi trgovinom na veliko ili trgovinom na malo i pružanjem usluga potrošačima, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom;
2)
roba je proizvod ljudskog rada u materijalnom ili nematerijalnom obliku namenjen prodaji na tržištu, kao i voda, gas i električna energija kada se prodaju po unapred određenoj količini;
3)
prodajni objekat je prostor koji čini jedinstvenu fizičku, funkcionalnu i tehničko-tehnološku celinu, trajnog ili privremenog građevinskog karaktera, opremljen na propisani način, koji je namenjen za obavljanje trgovine;
4)
prodajno mesto je prodajni objekat ili drugo mesto van prodajnog objekta na kojem je predviđeno i odobreno obavljanje trgovine, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
5)
potrošač je fizičko lice koje kupuje robu, odnosno usluge radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva;
6)
proizvođač je pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje izrađuje proizvod ili se u tom svojstvu predstavlja stavljanjem na proizvod svog poslovnog imena, imena ili naziva, žiga ili druge prepoznatljive oznake;
8)
konkurent je trgovac koji prodaje robu ili pružalac usluge koja je po svojim osobinama, nameni i ceni, zamenjiva sa robom ili uslugom drugog trgovca ili pružaoca usluge na istom tržišnom području;
9)
elektronska platforma je sredstvo putem kojeg lice koje ima svojstvo pružaoca usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, pruža uslugu povezivanja stranama koje trguju elektronskim putem. Lice koje upravlja elektronskom platformom može i da obavlja prodaju sopstvene robe/usluge preko te platforme;
10)
elektronska prodavnica je prodavnica na internetu preko koje trgovac nudi robu/usluge.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
IIČl. 10–24

TRGOVINA

1.Čl. 10–17

Pojam i vrste trgovine

Član10

Pojam

Trgovina je privredna delatnost koja predstavlja skup poslovnih aktivnosti u vezi sa nabavkom i prodajom robe, kao i pružanje usluga sa ciljem ostvarivanja dobiti.
Trgovina se obavlja kao:
1)
trgovina na veliko i
2)
trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima.
Član11

Trgovina na veliko

Trgovina na veliko (veleprodaja, veletrgovina) je kupovina robe radi dalje prodaje i/ili pružanje usluga pravnim ili fizičkim licima upisanim u odgovarajući registar.
Član11a

Trgovina na otkupnom mestu

Otkupno mesto je specijalizovana trgovina na veliko poljoprivrednim proizvodima i domaćim životinjama, u kojem se obavlja organizovani otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja, od poljoprivrednih proizvođača, radi dalje prodaje ili obavljanja druge privredne delatnosti kupaca.
Trgovinu na otkupnom mestu može da obavlja trgovac koji je upisan u Registar otkupljivača (u daljem tekstu: Registar) za tekuću godinu, koji vodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Registar se vodi kao jedinstvena centralizovana elektronska baza podataka upotrebom softverskog rešenja "e-otkupno mesto".
Registar sadrži podatke o: poslovnom imenu, matičnom broju, PIB-u otkupljivača; broju ili nazivu otkupnog mesta; periodu godine kada se vrši otkup; radnom vremenu otkupnog mesta i vrsti proizvoda koji se otkupljuju.
Trgovac koji obavlja trgovinu na otkupnom mestu dužan je da obeleži otkupno mesto, odnosno istakne podatke o poslovnom imenu, matičnom broju i PIB-u, vrsti proizvoda koja se otkupljuje, radnom vremenu i periodu godine kada se vrši otkup, kao i da istakne obaveštenje o otkupu kojim jasno i čitljivo obaveštava poljoprivrednog proizvođača, pre prodaje robe, o opštim uslovima otkupa (ceni po osnovu kvaliteta/klase; roku plaćanja; načinu utvrđivanja kvaliteta/klase; proceduri koja se sprovodi u slučaju da iskaže sumnju na utvrđeni kvalitet/klasu i obaveznosti izdavanja i izgledu i sadržaju isprave o otkupu), kao i brojevima telefona inspekcijskih službi Ministarstva i ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.
Ministar nadležan za poslove trgovine bliže propisuje način upisa i vođenja registra.
Član12

Trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima

Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe i/ili pružanje usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva.
Član13

Način obavljanja trgovine na malo i pružanja usluga potrošačima

Trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima obavlja se kao:
1)
trgovina na prodajnom mestu;
2)
trgovina ličnim nuđenjem;
3)
daljinska trgovina:
(1)
elektronska trgovina,
(2)
ostala daljinska trgovina putem drugih sredstava.
Član14

Trgovina na prodajnom mestu

Trgovina na prodajnom mestu je trgovina:
1)
u prodajnom objektu;
2)
u prenosivim prodajnim objektima (kiosk, tezga, automat i sl. sredstva i oprema);
3)
sa pokretnih sredstava i opreme.
Trgovina u prodajnom objektu obavlja se u različitim trgovinskim formatima.
Trgovinski formati su organizaciono-tehnički oblici obavljanja trgovine, koji imaju specifičnu strategiju prodaje prema kupcima i konkurentima (npr. supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, cash and carry centar i dr.).
Ministar nadležan za poslove trgovine (u daljem tekstu: ministar), bliže uređuje klasifikaciju trgovinskih formata, uređuje vrstu prenosivih prodajnih objekata i oblike trgovine sa pokretnih sredstava i opreme.
Aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave određuje se prodajno mesto na javnoj i drugoj površini na kojem se obavlja trgovina u prenosivim prodajnim objektima i vreme i mesto trgovine sa pokretnih sredstava i opreme.
Član15

Trgovina ličnim nuđenjem

Trgovina ličnim nuđenjem je trgovina koja se obavlja:
1)
van prodajnog mesta;
2)
uz istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača;
3)
uz prethodni pristanak potrošača da mu se učini ponuda.
Trgovina iz
stava 1.
 ovog člana naročito se obavlja kao:
1)
trgovina na adresi prebivališta ili boravišta ili na radnom mestu potrošača;
2)
trgovina na promotivno-prodajnim skupovima.
Poljoprivredni i prehrambeni proizvodi mogu se prodavati ličnim nuđenjem ukoliko ispunjavaju uslove propisane posebnim propisima.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član16

Punomoćnik i potvrda o trgovini ličnim nuđenjem

Trgovina ličnim nuđenjem može da se obavlja lično ili preko zaposlenih i radno angažovanih lica, odnosno preko punomoćnika.
Trgovac i pružalac usluge potrošačima, kao i njegov punomoćnik, dužni su da poseduju pisanu potvrdu potpisanu od strane trgovca o obavljanju trgovine ličnim nuđenjem, koja naročito sadrži podatke o: matičnom broju, PIB, sedištu i poslovnom imenu trgovca, odnosno pružaoca usluge potrošačima, imenu punomoćnika, zaposlenog odnosno radno angažovanog lica, opisu robe/usluga koja se nudi na prodaju, podatke o periodu, načinu i području na kojem će se obavljati trgovina, kao i druge potrebne podatke.
Trgovac i pružalac usluge potrošačima, kao i njegov punomoćnik, dužni su da potvrdu iz
stava 2.
 ovog člana drže vidno istaknutu na mestu ponude, odnosno da potvrdu daju na uvid licu prema kojem je usmerena ponuda u trenutku prvog obraćanja.
Ministar bliže propisuje sadržinu i oblik potvrde iz
stava 2.
 ovog člana.
Na odnose punomoćnika i trgovca, odnosno pružaoca usluge potrošačima koji nisu uređeni ovim zakonom i podzakonskim aktima shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi u delu koji se odnosi na zastupanje.
Član17

Daljinska trgovina

Daljinska trgovina je isticanje ponude i zaključenje ugovora za prodaju robe/usluge upotrebom jednog ili više sredstava komunikacije na daljinu.
Elektronska trgovina je vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se robe/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta.
Elektronska trgovina naročito se obavlja kao:
1)
prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine);
2)
prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko e-commerce platforme);
3)
prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca ("dropshipping" oblik elektronske trgovine).
Ostala daljinska trgovina obavlja se putem drugih sredstava komunikacije, a naročito kao kataloška prodaja, TV prodaja, trgovina posredstvom pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata.
Smatra se da strano lice obavlja daljinsku trgovinu u Republici Srbiji ako je usmerena na potrošače u Republici Srbiji.
Daljinska trgovina je usmerena na potrošače u Republici Srbiji naročito ako se:
1)
koristi jezik u službenoj upotrebi u Republici Srbiji ili ističe cene u dinarima i
2)
nudi isporuku robe na teritoriji Republike Srbije.
2.Čl. 18–24

Posebne tržišne institucije

Član18

Pojam i vrste

Posebne tržišne institucije su posebni, uređeni oblici tržišta koji organizuju susret prodavaca i kupaca robe/usluga, sa ciljem njene prodaje ili promocije.
Posebne tržišne institucije su:
1)
robna berza;
2)
sajam;
3)
privredne izložbe i tradicionalne manifestacije;
4)
pijaca;
5)
veletržnica;
6)
aukcijska kuća.
Posebne tržišne institucije ne mogu da učestvuju ni kao prodavci ni kao kupci u trgovini čiji su organizatori.
Član19

Robna berza

Robna berza uređuje se posebnim zakonom.
Član20

Sajam

Sajam je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem sajamskih izložbi, kao i pružanjem pratećih usluga, a naročito iznajmljivanja, projektovanja i pripremanja izložbenih mesta u sajamskom prostoru, skladištenja robe ili izdavanja skladišnog prostora, organizovanja ili obavljanja prevoza robe za izlagače, utovara, istovara i pakovanja robe, marketinških, ugostiteljskih i drugih usluga u vezi sa organizovanjem sajamskih izložbi.
Sajam je pravno lice, registrovano u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, koje obavlja sajamsku delatnost u naročito namenjenom prostoru (sajmištu).
Sajamska izložba iz
stava 1.
 ovog člana predstavlja izlaganje robe u tačno određenom vremenskom periodu, na prostoru posebne namene (sajamski prostor, sajmište), od strane određenog izlagača, radi njenog predstavljanja i upoznavanja zainteresovanih kupaca sa tom robom, odnosno uslugama koje taj izlagač nudi.
Trgovina na sajamskoj izložbi smatra se trgovinom na prodajnom mestu.
Sajam može da organizuje i druge kulturne i sportske priredbe i manifestacije.
Član21

Privredne izložbe i tradicionalne manifestacije

Privredne izložbe su izložbe robe/usluga, privremenog ili povremenog karaktera, van sajamskog prostora.
Tradicionalne manifestacije su vašari, festivali i druge manifestacije na kojima se u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti, prodaje određena roba/usluge, a u skladu sa običajima vezanim za odvijanje tih aktivnosti i za to područje (npr. "dani" pojedinih lokalnih proizvoda, sabori i sl.).
Organizator privrednih izložbi ili tradicionalnih manifestacija je dužan da:
1)
vodi evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu/usluge;
2)
obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme trajanja izložbe ili manifestacije;
3)
jasno obeleži i izdvoji prostor na kome se održava izložba ili manifestacija od okolnog prostora;
4)
vidno istakne organizatora i trajanje izložbe ili manifestacije;
5)
obezbedi da će prodaju robe na manifestacijama obavljati isključivo trgovci.
Evidencija iz
stava 3. tačka 1)
 ovog člana sadrži podatke o poslovnom imenu, matičnom broju i adresi sedišta trgovca i pružaoca usluge, odnosno ukoliko je trgovac i pružalac usluge fizičko lice podatke o imenu i prezimenu, adresi i broju iz odgovarajućeg registra, a radi efikasnog sprovođenja inspekcijskog nadzora.
Na privrednim izložbama i tradicionalnim manifestacijama dozvoljena je prodaja robe/usluge koje su predmet i svrha organizovanja pomenutih izložbi i manifestacija.
Privredna izložba i tradicionalna manifestacija može trajati najduže do 30 dana u toku jedne kalendarske godine.
Trgovina na ovim privrednim izložbama i manifestacijama smatra se trgovinom na prodajnom mestu.
Vreme i mesto održavanja privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija je u nadležnosti jedinice lokalne samouprave.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član22

Pijaca

Pijaca je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na malo, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za obavljanje pijačne prodaje robe, kao i pratećih usluga.
Pijačna prodaja obuhvata prodaju robe naročito na tezgama, boksovima ili posebnim prodajnim objektima, i to svežih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i zanatskih proizvoda, druge robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga.
Pijaca je pravno lice registrovano u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.
Prodaju na pijaci obavljaju trgovci.
Pijaca je dužna da:
1)
jasno obeleži i izdvoji pijačni prostor od okolnog prostora, kao i da vidno istakne dane i vreme pijačne trgovine;
2)
obezbedi vagu na kojoj se vrši provera mase kupljene robe (kontrolna vaga), da je jasno označi na mestu njenog nalaženja i da omogući lak pristup toj vagi;
3)
obezbedi da prodaju robe na pijaci obavljaju isključivo trgovci;
4)
obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pijačne trgovine.
Aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave uređuje se lokacija, opremanje i održavanje pijace, način izdavanja pijačnog prostora, radno vreme i druga pitanja od značaja za rad pijace.
Član23

Veletržnica

Veletržnica je posebna tržišna institucija koja se bavi organizovanjem trgovine na veliko, putem uređivanja, održavanja i izdavanja specijalizovanog prostora za izlaganje i prodaju voća, povrća i drugih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ostale robe široke potrošnje, kao i pružanje pratećih usluga, a naročito skladištenje robe, njena dorada, prerada, pakovanje i druge usluge u vezi sa rukovanjem i prevozom.
Veletržnica je pravno lice registrovano u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.
Prodaju na veletržnici obavljaju trgovci.
Na veletržnici se obavlja trgovina na veliko, a izuzetno i trgovina na malo pod uslovima koji su propisani za pijacu.
Član24

Aukcijska kuća

Aukcijska kuća je posebna tržišna institucija koja organizuje kupovinu i prodaju robe putem javnog nadmetanja.
Trgovina javnim nadmetanjem je prodaja robe kupcu koji prodavcu, povodom njegovog javnog poziva, istakne povoljniju ponudu u odnosu na ostale učesnike u nadmetanju.
Poziv na prodaju je javan ako je učinjen na način da za njega može da sazna veći broj neodređenih lica i ako sadrži određenje robe, početnu cenu i ostale uslove prodaje.
Pravila o javnom nadmetanju radi prodaje shodno se primenjuju i na javno nadmetanje radi kupovine.
Aukcijska kuća je privredno društvo registrovano u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.
Trgovac koji organizuje prodaju robe javnim nadmetanjem u svoje ime i za svoj račun ne smatra se aukcijskom kućom.
Opštim aktom aukcijske kuće bliže se uređuje način i pravila trgovine javnim nadmetanjem.
IIIČl. 25–38

USLOVI ZA OBAVLJANJE TRGOVINE

1.Čl. 25–31

Opšti uslovi za trgovinu

Član25

Trgovac i pružalac usluga

Trgovinu mogu da obavljaju pravna lica i preduzetnici.
Trgovinu mogu da obavljaju i:
1)
poljoprivrednici, u pogledu sopstvenih proizvoda, registrovani u skladu sa propisima kojima se uređuje poljoprivreda;
2)
lica koja vrše prodaju ulovljene divljači, ribe, gljiva, divlje flore i faune, i ostalih šumskih plodova, u skladu sa posebnim propisima o lovu, ribljem fondu, veterini, zaštiti prirode i šumama;
3)
fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član26

Minimalni tehnički uslovi

Za obavljanje trgovine moraju biti ispunjeni minimalni tehnički uslovi, koji se odnose na prostor, opremu i uređaje.
Ministar bliže propisuje minimalne tehničke uslove iz
stava 1.
 ovog člana.
Ministar i ministar nadležan za poslove poljoprivrede, bliže propisuju minimalne tehničke uslove za trgovinu na otkupnim mestima.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član27

Svojstva robe

Roba u trgovini mora da ispunjava uslove zdravstvene i opšte bezbednosti, tehničke zahteve, uslove pakovanja (ambalaže), obeležavanja, zaštite životne sredine, odnosno druge uslove utvrđene ovim zakonom i posebnim propisima.
Član28

Cena

Formiranje cena na tržištu je slobodno, osim za robu/usluge za koje je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena.
Vlada se u uslovima slobodnog formiranja cena na tržištu stara da putem mera ekonomske politike obezbedi stabilnost tržišta i cena.
Ako je zakonom određeno da Vlada daje saglasnost na cene određene robe/usluga, da utvrđuje kriterijume za njihovo obrazovanje ili da ih formira svojom odlukom, Vlada o tim pitanjima odlučuje na predlog ministra i ministra nadležnog za odgovarajuću oblast.
Član29

Isprave o robi

Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe naročito sa podacima o: poslovnom imenu, adresi, PIB i matičnom broju ili broju poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broju iz odgovarajućeg registra proizvođača ili dobavljača; broju i datumu izdavanja isprave; nazivu, mernoj jedinici i količini robe; nabavnoj ceni robe; zaduženju za vlastitu robu; prodajnoj ceni robe.
Robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika ili podatke o licu koje se prijavilo za korišćenje usluge elektronske uprave, koristeći registrovanu šemu elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom, naziv robe i količinu.
Trgovac je dužan da poseduje i isprave kojima se potvrđuje ispunjenost uslova u pogledu svojstva robe kada je to propisano posebnim propisima.
Isprave iz ovog člana mogu biti u originalu ili kopiji.
Isprave mogu imati formu propisanu zakonom kojim su uređuju elektronske otpremnice i zakonom kojim se uređuju elektronske fakture.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član30

Evidencija prometa

Trgovac je dužan da vodi evidenciju prometa robe na osnovu isprava iz
člana 29.
 ovog zakona.
Za trgovinu na prodajnom mestu vodi se evidencija za svako prodajno mesto posebno.
Za trgovinu ličnim nuđenjem i trgovinu putem automata iz
člana 14. stav 1. tačka 2)
 ovog zakona, evidencija se vodi na nivou celokupne trgovine tog trgovca na tržištu Republike Srbije.
Za daljinsku trgovinu evidencija se vodi na nivou celokupne daljinske trgovine tog trgovca na tržištu Republike Srbije ili posebno za pojedine organizacione celine u skladu sa prethodno donetom odlukom trgovca.
Ukoliko se iz prodajnog objekta vrši isporuka robe prodate putem daljinske trgovine, evidencija se može vršiti objedinjeno na način iz
stava 2.
 ovog člana.
Trgovac je dužan da evidenciju iz
stava 2.
 ovog člana učini dostupnom na prodajnom mestu.
Trgovac je dužan da evidenciju iz ovog člana učini dostupnom na mestu koje se prijavi ministarstvu nadležnom za poslove trgovine.
Ministar bliže propisuje sadržinu, oblik, način vođenja i mesto čuvanja evidencije iz
stava 1.
 ovog člana.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član31

Oznaka poverenja

Oznaka poverenja je oznaka kojom se trgovac, odnosno pružalac usluge, roba/usluga ističe u odnosu na konkurente, prema unapred utvrđenim kriterijumima.
Izdavalac oznake poverenja je pravno lice koje ne obavlja trgovinu robom/uslugama na koju se oznaka poverenja odnosi, kao i povezano lice u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.
Izdavalac oznake poverenja dužan je da Ministarstvu dostavi sledeće podatke: poslovno ime, sedište, oznaku poverenja, logo i kriterijume na osnovu kojih se izdaje oznaka poverenja. Podaci se dostavljaju u elektronskoj formi. Izdavalac oznake poverenja mora biti nezavisan od trgovaca na koje se oznaka odnosi, u skladu sa pravilima transparentnosti i izbegavanja sukoba interesa.
Uslovi izdavanja oznake poverenja, odnosno kriterijumi za ocenu svojstava trgovca, pružaoca usluge, robe/usluge i izdavanja oznake, određuje izdavalac oznake svojim aktom.
Uslovi iz
stava 4.
 ovog člana moraju biti u neposrednoj vezi sa trgovcem, pružaocem usluge, robom ili uslugom, obuhvatom robe/usluga na koju može da se odnosi i kriterijuma za izdavanje.
Izdavalac oznake poverenja dužan je da trgovcu, odnosno pružaocu usluge izda akt o ispunjenosti uslova i kriterijuma iz
stava 4.
 ovog člana.
Izdavalac oznake poverenja, odnosno trgovac i pružalac usluge, dužni su da učine dostupnim akt iz ovog člana, svakom zainteresovanom licu, na mestu prodaje, putem interneta ili na drugi način kojim se omogućava jednostavan i besplatan pristup tom dokumentu.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
2.Čl. 32–38

Posebni uslovi za obavljanje trgovine na malo i pružanje usluga potrošačima

Član32

Podaci o trgovcu i pružaocu usluge

Trgovac i pružalac usluge su dužni da na prodajnom mestu vidno istaknu poslovno ime, matični broj i adresu sedišta.
Trgovac i pružalac usluge koji su fizička lica, dužni su da na prodajnom mestu vidno istaknu ime i prezime, adresu i broj iz odgovarajućeg registra.
Trgovac i pružalac usluge su dužni da na prodajnom objektu pored podataka iz ovog člana, vidno istaknu i adresu tog prodajnog objekta.
Ako trgovac na prodajnom objektu ističe vrstu trgovinskog formata, dužan je da prodajni objekat klasifikuje u skladu sa
članom 14. stav 4.
 ovog zakona.
Trgovac i pružalac usluge u daljinskoj trgovini dužni su da potrošaču pre kupovine učine dostupnim podatke iz ovog člana.
Član33

Radno vreme

Trgovac i pružalac usluge samostalno određuju radno vreme.
Trgovac i pružalac usluge su dužni da na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način istaknu radno vreme na prodajnom mestu, kao i da se u svakom trenutku pridržavaju označenog radnog vremena.
U slučaju vanrednih promena, prekida ili drugih oblika privremenog prestanka obavljanja trgovine na određenom prodajnom mestu, trgovac i pružalac usluge su dužni da te izmene označe na način iz
stava 2.
 ovog člana, pre prestanka obavljanja trgovine.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član34

Deklarisanje i označavanje robe

Roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke o nazivu i vrsti robe, tipu i modelu u skladu sa prirodom robe, količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe, poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje.
Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima iz
stava 1.
 ovog člana.
Podaci iz deklaracije za robu koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju.
Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
1)
na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
2)
neposredno pored robe na mestu prodaje;
3)
u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.
U daljinskoj trgovini trgovci su dužni da istaknu deklaraciju sa podacima iz
stava 1.
 ovog člana i te podatke učine dostupnim potrošaču pre kupovine u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan.
Svi podaci iz
stava 1.
 ovog člana moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu.
Kao zemlja proizvodnje u smislu
stava 1.
 ovog člana, može da se navede Evropska unija (u daljem tekstu: EU), ako se roba proizvodi u zemlji koja je članica EU.
Roba pored podataka iz
stava 1.
 ovog člana mora biti označena mašinski čitljivom identifikacionom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Ministarstvo će uspostaviti jedinstveni šifarnik robe.
Ministar bliže uređuje način vođenja jedinstvenog šifarnika robe.
Roba može da bude označena i podacima na stranim jezicima, kao i žigom i drugim podacima ili piktogramima, kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva.
Pored podataka iz
stava 1.
 ovog člana koje sadrži deklaracija, roba se deklariše i u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član35

Isticanje cene

Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu, kao i jediničnu cenu gde je primenljivo, narobi odnosno ambalaži, neposredno pored robe ili u slučaju daljinske trgovine neposredno pored prikaza ili opisa robe.
Trgovac koji obavlja trgovinu na prodajnom mestu u objektu u koji potrošač ne može da uđe ili trgovinu ličnim nuđenjem, dužan je da istakne prodajnu cenu na način iz
stava 1.
 ovog člana ili na vidnom mestu u cenovniku.
Prodajna cena je konačna cena po jedinici robe, uključujući poreze i dažbine.
Prodajna cena se za prethodno upakovanu robu obračunava za datu količinu prethodno upakovane robe.
Prethodno upakovana roba je roba upakovana bez prisustva kupca, pri čemu se količina te robe ne može promeniti bez promene pakovanja odnosno bez otvaranja pakovanja pri čemu nastaje vidno oštećenje.
Prodajna cena se za robu koja nije upakovana nego se meri u prisustvu potrošača, obračunava po kilogramu, litru, metru, kvadratnom metru, kubnom metru ili drugoj jedinici mere koja se uobičajeno koristi za određenu robu.
Trgovac je dužan da za prethodno upakovanu robu istakne pored prodajne cene i jediničnu cenu.
Jedinična cena jeste konačna cena, uključujući i porez, po jedinici mere, kao što je kilogram, litar, metar, kvadratni metar, kubni metar ili druga jedinica mere koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe/usluge.
Jedinična cena se ne mora posebno isticati ako je jednaka prodajnoj ceni.
Ministar bliže propisuje vrstu robe za koju se ističe jedinična cena i način isticanja.
U prodajnom objektu u kojem se obavlja trgovina na malo pored trgovine na veliko, trgovac je dužan da jasno, na uočljiv način istakne prodajnu (maloprodajnu) cenu i veleprodajnu cenu za svaku robu koju nudi na prodaju.
Trgovac je dužan da ukoliko oglašava prodajnu cenu robe, navede i jediničnu cenu robe.
Pružalac usluge je dužan da na vidnom mestu na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne samo jediničnu cenu usluge (npr. prema satu, kilometru, kilovat-satu i sl.).
Cena se ističe u dinarima.
Izuzetno od
stava 14.
 ovog člana, trgovac koji obavlja elektronsku trgovinu koja je istovremeno usmerena na potrošače u Republici Srbiji i na potrošače u inostranstvu, može isticati cenu i u stranoj valuti na način kojim se potrošaču daje mogućnost da izabere valutu u kojoj će se prikazati prodajna cena robe/usluge iz celokupne ponude tog trgovca. U slučaju iz ovog stava, trgovac je dužan da obezbedi da se potrošaču koji elektronskoj trgovini pristupa iz Republike Srbije cena prikazuje prvo u dinarima.
Izuzetno od ovog člana, trgovac može da ističe cenu samo u stranoj valuti u sledećim slučajevima:
1)
sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima odnosno u drugim slučajevima kada je u skladu sa posebnim propisima dozvoljeno isticanje cene u Republici Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u dinarima;
2)
ako se u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje plaćanje robe/usluge u Republici Srbiji može izvršiti i u devizama;
3)
ako elektronska trgovina nije usmerena na potrošače u Republici Srbiji.
U slučaju iz
stava 16. tačka 1)
 ovog člana, trgovac je dužan da pri isticanju i naplaćivanju cene naznači i kao obračunski kurs, primenjuje zvanični srednji kurs dinara.
Odredbe ovog člana ne primenjuju se na prodaju putem javnog nadmetanja.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član36

Prodajni podsticaji

Prodajni podsticaj je ponuda robe/usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima, u programima lojalnosti, odnosno drugim pogodnostima.
Ponuda prodajnog podsticaja naročito sadrži:
1)
vrstu podsticaja;
2)
precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi;
3)
period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka i datuma isteka, a u slučaju rasprodaje sa naznakom "dok traju zalihe";
4)
sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj.
Ako se prodajni podsticaj nudi za robu kojoj je umanjena upotrebna vrednost (roba sa greškom, oštećenje, pred istekom roka trajanja i sl.), taj razlog se mora jasno i nedvosmisleno istaći na prodajnom mestu.
Vaučer, kupon ili drugo sredstvo, koje se izdaje radi ostvarivanja prava na podsticaj, pored podataka iz
stava 2.
 ovog člana, mora da sadrži i podatke o izdavaocu, kao i novčanoj vrednosti ili visini popusta.
Prodaja robe/usluge u okviru posebnih programa lojalnosti (kartice lojalnosti, sakupljanje bodova i sl.) predstavlja poseban prodajni podsticaj gde trgovac i pružalac usluge pod jasno definisanim i objavljenim uslovima određenim pogodnostima nagrađuju kupce za njihovu vernost.
Pri ponudi prodajnog podsticaja sa pratećim poklonom, trgovac može da koristi reči "besplatno", "plati jedan, uzmi dva", "dva za jedan" i sl. samo ako kupac ne snosi nikakav trošak osim neizbežnog troška isporuke.
Ponuda pratećeg poklona moguća je samo ako trgovac, odnosno pružalac usluge već nudi robu/uslugu bez pratećeg poklona.
Ukoliko se poklon odnosi na dodatnu količinu prethodno upakovanog proizvoda, jedinična cena ne sme da bude viša od jedinične cene proizvoda bez poklona i u tom slučaju trgovac snosi teret dokazivanja.
Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja može da se nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi. Promotivna prodaja može trajati najduže 60 dana.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član37

Prodaja sa sniženom cenom

Prodaja sa sniženom cenom može da bude:
1)
rasprodaja;
2)
sezonsko sniženje;
3)
akcijska prodaja.
U slučaju prodaje robe/usluge sa sniženom cenom, trgovac, odnosno pružalac usluge je dužan da pored ponude prodajnog podsticaja, u skladu sa
članom 36. stav 2.
 ovog zakona, na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethodnu cenu.
Prethodna cena je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja cena, osim za lako kvarljivu robu i robu sa kratkim rokom trajanja.
Prethodna cena za proizvode koji se nalaze u asortimanu trgovca kraće od 30 dana je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu u periodu ne kraćem od 15 dana do početka sniženja cena.
U slučaju kada se cena postupno i bez prekida smanjuje u okviru istog sniženja, prethodna cena je najniža cena koju je trgovac primenjivao tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja.
Rasprodaja robe je prodaja po nižoj ceni u odnosu na prethodnu cenu, u slučaju prestanka poslovanja trgovca, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe.
Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.
Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula.
Sezonsko sniženje iz
stava 5.
 ovog člana može trajati najviše 60 dana po sezonskom sniženju.
Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan.
Trgovac i pružalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član38

Oglašavanje prodajnih podsticaja

Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja za robu koje ima u tako maloj količini da je očigledno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe, osim ako nije naznačena jasno raspoloživa količina na dan početka prodajnog podsticaja.
Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca na svakom prodajnom mestu na koji se prodajni podsticaj odnosi.
Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca koji obavlja daljinsku trgovinu ili trgovinu ličnim nuđenjem.
Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili sl., ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba/usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu.
Ako se oglašavaju roba ili usluga po cenama povlašćenim za određene kategorije lica, za određeno područje, prodajno mesto i određeni period vremena, mora se tačno označiti kategorija lica, područje, prodajno mesto i period za koji cena važi.
Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe sa nedostatkom i bez njega, mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.
Na oglašavanje prodajnih podsticaja, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje oglašavanje.
IVČl. 39–44

ZAŠTITA TRŽIŠTA I UNAPREĐENJE TRGOVINE

Član39

Privremene mere zaštite tržišta

Radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca, pružalaca usluga ili potrošača, radno vreme, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.
Vlada će odrediti privremene mere iz
stava 1.
 ovog člana, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Član40

Podsticajne mere

U cilju unapređenja i razvoja trgovine i/ili elektronske trgovine u Republici Srbiji, Vlada može da odredi podsticajne mere koje se naročito odnose na određenu kategoriju trgovaca ili pružalaca usluga, određenu vrstu robe ili usluga, oblik i vrstu trgovine, kao i način obavljanja trgovine.
Vlada bliže uređuje podsticajne mere iz
stava 1.
 ovog člana, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima njihove primene.
Član41

Nepoštena tržišna utakmica

Nepoštena tržišna utakmica (nelojalna konkurencija) je radnja trgovca ili pružaoca usluge usmerena protiv drugog trgovca, pružaoca usluge, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeksi poslovnog morala i dobri poslovni običaji i kojom se prouzrokuje ili može prouzrokovati šteta drugom trgovcu, odnosno pružaocu usluge (konkurentu), a naročito:
1)
iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu ili pružaocu usluge;
2)
iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi, pružaocu usluge ili usluzi, koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca ili pružaoca usluga;
3)
prodajom robe sa oznakama, podacima ili oblikom, kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora, kvaliteta i drugih svojstava te robe ili usluge;
4)
sticanjem, korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca, radi otežavanja njegovog položaja na tržištu;
5)
obećanje, odnosno davanje poklona veće vrednosti, imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima ili pružaocima usluga, kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente, odnosno druge trgovce;
6)
neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, oznake poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca.
Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena.
Trgovac i pružalac usluge koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice, ima pravo na naknadu te štete.
Tužbom zbog nepoštene tržišne utakmice (nelojalne konkurencije), može se zahtevati utvrđivanje radnje nepoštene tržišne utakmice, zabrana njenog daljeg vršenja, otklanjanje nastalih posledica, kao i naknada štete.
Oštećeni trgovac i pružalac usluge (konkurent) ima pravo na naknadu materijalne štete, kao i nematerijalne štete zbog povrede poslovnog ugleda.
Sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete, ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju, a naročito značaj, trajanje i intenzitet povrede, efekat povrede na poslovanje tužioca, značaj povređenog dobra i cilj kome služi ta naknada štete, kao i tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Tužba se može podneti u roku od šest meseci od saznanja za štetu i štetnika, a najkasnije u roku od tri godine od okončanja radnje.
Sud može narediti da se presuda kojom se usvaja tužbeni zahtev, objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", na trošak štetnika.
Postupak po tužbi zbog nepoštene tržišne utakmice je hitan.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član42

Nedozvoljena špekulacija

Zabranjene su radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu, kao i sprečavanje ili otežavanje sprovođenja propisanog ograničenja obavljanja trgovine iz
člana 39.
 ovog zakona, a naročito prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prodaji određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu (nedozvoljena špekulacija).
Član43

Zabrana piramidalne trgovine

Zabranjeno je organizovanje, obavljanje, reklamiranje i podsticanje piramidalne trgovine.
Piramidalna trgovina, u smislu ovog zakona, predstavlja trgovinu kojom se kupcima omogućava kupovina robe ili usluge isključivo od lica uključenih u lanac ili mrežu preprodaje robe ili usluga (članovi mreže), i to kada prodavac uslovljava kupovinu:
1)
obavezom plaćanja članarine ili druge naknade organizatoru mreže ili drugom članu mreže;
2)
obavezom kupovine iste ili druge robe u količini ili vrednosti za koje prodavac zna ili mora znati da su nerazumno visoke;
3)
obavezom nalaženja drugih lica koja će se baviti preprodajom robe iz ponude prodavca, ako je pravo na nagradu za nalaženje tih lica uslovljeno prethodnim plaćanjem ili davanjem posebne naknade prodavcu.
Član44

Praćenje trgovine i tržišta

Ministarstvo pribavlja od trgovaca i državnih organa podatke o trgovini i trgovinskoj mreži, radi iniciranja i praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine.
Trgovac je dužan da dostavi Ministarstvu podatke iz
stava 1.
 ovog člana, o kojima se ne vodi službena evidencija u skladu sa drugim propisom, jednom godišnje, najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine.
Podaci iz
stava 1.
 ovog člana daju se u elektronskoj formi.
Pribavljeni podaci i izveštaji se daju na zahtev i po potrebama državnih organa, radi oblikovanja ekonomske politike, razmatranja i donošenja mera razvoja i zaštite strukture tržišta, kao i za druge potrebe u skladu sa zakonom.
Ako podaci iz
stava 1.
 ovog člana predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne, trgovac je dužan da obavesti Ministarstvo o tome.
Ministar bliže propisuje oblik i sadržinu obrasca, način za dostavu i čuvanje podataka iz
stava 1.
 ovog člana.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
VČl. 45–66

NADZOR

Član45

Pojam

Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, sprovodi Ministarstvo, kao i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom uređenim posebnim propisima.
Član46

Inspekcijski nadzor

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrše:
1)
Ministarstvo, preko tržišnih inspektora;
2)
jedinice lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora u delu nadzora nad trgovinom ličnim nuđenjem, trgovinom iz ovog zakona, izuzev kioska, kao i u pogledu isticanja i pridržavanja radnog vremena i isticanja podataka iz ovog zakona;
3)
drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom, prema posebnim propisima.
Poslove iz
stava 1. tačka 2)
 ovog člana, jedinice lokalne samouprave obavljaju kao poverene poslove.
Glavni tržišni inspektor rukovodi poslovima inspekcijskog nadzora koji obavljaju tržišni inspektori, kao i poslove koordinacije, odnosno razmene podataka u vezi sa obavljanjem tržišnog nadzora.
Lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit, položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora, kao i druge uslove određene zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu.
Glavni tržišni inspektor, pored uslova iz
stava 4.
 ovog člana, mora da ispunjava uslove za rad na položaju, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika i uslove za rukovodioca inspekcije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Komunalni inspektor koji obavlja poslove nadzora iz
stava 1. tačka 2)
 ovog člana, mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, položen državni stručni ispit, položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora, kao i druge uslove određene zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organu u kojem je zaposlen.
Program i način polaganja posebnog stručnog ispita za tržišnog inspektora uređuje ministar.
Na pitanja inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, koja nisu posebno uređena ovim zakonom, primenjuje se zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član47

Službena legitimacija i oprema

Tržišni inspektor prilikom vršenja nadzora ima službenu legitimaciju, značku i odgovarajuću vrstu odeće, obuće i opreme.
Ministar propisuje izgled značke i odgovarajuću vrstu odeće, obuće i opreme koju nosi tržišni inspektor.
Član48

Ovlašćenja tržišnog inspektora

U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor ima ovlašćenje da:
1)
pregleda poslovni prostor, odnosno prostor u kojem se obavlja trgovinska delatnost;
2)
vrši uvid u poslovne knjige, evidencije, isprave, elektronske dokumente, kao i u drugu dokumentaciju u vezi sa obavljanjem trgovine, a koju nije mogao da pribavi po službenoj dužnosti, kao i da je kopira ili na drugi način preuzme;
3)
vrši identifikaciju lica koja obavljaju trgovinsku delatnost, putem uvida u ličnu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom;
4)
uzima pisane i usmene izjave lica koja obavljaju trgovinu, odnosno svedoka ili službenih lica, kao i da poziva ova lica da daju izjave, o pitanjima od značaja za predmet nadzora;
5)
fotografiše, vrši video-snimanje prostora u kojem se vrši nadzor, odnosno robe i drugih predmeta koji su predmet nadzora;
6)
vrši pregled vozila, u slučaju saznanja da je to vozilo u funkciji obavljanja trgovine;
7)
određuje, odnosno uzima uzorke robe i drugih predmeta;
8)
prikuplja podatke relevantne za predmet nadzora;
9)
naloži popis robe, odnosno evidenciju prometa;
10)
zatraži od nadležnog suda da donese odluku kojom se dozvoljava uviđaj u stambenom i pratećem prostoru, odnosno nalog za pretres stambenog ili pratećeg prostora u slučaju saznanja odnosno sumnje da se u tom prostoru obavlja nedozvoljena delatnost;
11)
zahteva asistenciju policije, odnosno komunalne milicije, ako osnovano proceni da je to potrebno prema prilikama određenog slučaja;
12)
obavi prikrivenu kupovinu;
13)
preduzima druge radnje u skladu sa zakonom.
Pod poslovnim prostorom iz
stava 1. tačka 1)
 ovog člana, smatra se i stan, prateća prostorija ili drugi prostor stambenog karaktera, koji je registrovan kao sedište ili kao mesto u kojem se obavlja delatnost, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata, odnosno drugim propisima kojima se uređuju posebne delatnosti.
Član49

Prikrivena kupovina

Prikrivena kupovina obavlja se na način koji je predviđen propisima koji regulišu inspekcijski nadzor.
Nalog za inspekcijski nadzor koji sadrži navođenje metoda prikrivene kupovine, sa propisanim elementima i obrazloženjem, izdaje lice ovlašćeno za izdavanje naloga za inspekcijski nadzor.
Po obavljenoj prikrivenoj kupovini u daljinskoj trgovini, tržišni inspektor ne predočava nadziranom subjektu službenu legitimaciju, dok mu nalog za inspekcijski nadzor može dostaviti elektronskim putem, sa zvanične službene elektronske adrese.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član50

Dužnosti tržišnog inspektora

U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor je dužan da:
1)
u pisanom obliku obavesti nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, na propisan način i u propisanom roku, osim u slučajevima izuzetaka koji su propisani zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor;
2)
pre početka obavljanja radnji u kontroli, predoči službenu legitimaciju i uruči nadziranom subjektu nalog za inspekcijski nadzor, odnosno pokaže mu nalog i predoči njegovu sadržinu kada nadzirani subjekat odbije uručenje naloga za inspekcijski nadzor;
2a)
pre početka obavljanja radnji u kancelarijskom nadzoru, dostavi nalog za inspekcijski nadzor sa službene elektronske adrese;
3)
inspekcijski nadzor, nadziranog subjekta koji je pravno lice, preduzetnik ili drugi organizacioni oblik preko koga fizičko ili pravno lice obavlja delatnost ili vrši aktivnost, vrši u radno vreme tog nadziranog subjekta, osim u situacijama koje su predviđene zakonom;
4)
se pridržava granica svog ovlašćenja;
5)
se pridržava sadržaja predmeta naloga i vremena planiranog trajanja inspekcijskog nadzora, osim u slučajevima izuzetaka koji su propisani zakonom;
6)
u vršenju inspekcijskog nadzora prema organizacionoj jedinici nadziranog subjekta, sve podatke u pogledu zajedničkih elemenata, opštih akata i procesa nadziranog subjekta ako su potrebni, pribavi preko inspekcije nadležne prema mestu sedišta nadziranog subjekta;
7)
u slučaju uviđaja u stambenom prostoru, pribavi pisanu odluku nadležnog suda ili pisani pristanak vlasnika ili korisnika prostora i sprovede uviđaj najkasnije u roku od 15 dana od dana izdavanja odluke nadležnog suda;
8)
svojim potpisom overi kontrolne liste iz inspekcijskog nadzora koje su propisane sadržine sa činjenicama konstatovanim u njima i takve dostavi kontrolisanom subjektu kao sastavni deo zapisnika;
9)
preduzme, predloži i odredi mere ili radnje za koje je ovlašćen;
10)
izda potvrdu nadziranom subjektu o oduzetim predmetima;
11)
odmah pošto utvrdi da subjekat neregistrovano obavlja delatnost donese rešenje o izricanju mera i oduzme robu koja je zatečena kod neregistrovanog subjekta;
12)
obezbedi da sve kopije dokumentacije, koje su u funkciji predmeta inspekcijskog nadzora, budu verne originalu;
13)
podnese prijavu nadležnom organu, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili izda prekršajni nalog za kažnjive radnje;
14)
vodi evidenciju o inspekcijskom nadzoru u elektronskoj formi kroz upravljački informacioni sistem;
15)
sa oduzetim predmetima postupa u skladu sa zakonom;
16)
ne izrekne meru prema nadziranom subjektu, ako je isti postupio prema aktu o primeni propisa u pogledu predmeta akta o primeni propisa, a da nije došlo do ostvarenja izuzetnih uslova za izricanje mera u skladu sa zakonom;
17)
pohađa predviđene obuke i druge oblike stručnog usavršavanja za obavljanje inspekcijskog nadzora;
18)
postupa profesionalno, u skladu sa kodeksom ponašanja državnih službenika, sa uvažavanjem i poštovanjem prema licima koja se pojavljuju u postupku inspekcijskog nadzora, kao i da poštuje načelo srazmernosti u pogledu načina preduzimanja radnji u postupku, tako da se smetnje u obavljanju poslovanja svedu na nužnu meru;
19)
se uzdrži od obavljanja privredne ili druge delatnosti i poslova za sebe ili drugog poslodavca iz oblasti u kojoj vrši inspekcijski nadzor, učestvovanja u radu stručnih grupa ili tela nadziranih subjekata, odnosno lica koja podležu inspekcijskom nadzoru ili od obavljanja druge službe, poslova i postupaka koji su u suprotnosti sa položajem i ulogom inspektora i štete njegovoj samostalnosti i vršenju posla.
Povreda radne dužnosti iz ovog člana, predstavljaju teže povrede radnih dužnosti.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član51

Ovlašćenja i dužnosti komunalnog inspektora

U obavljanju poslova iz
člana 46. stav 1. tačka 2)
 ovog zakona, komunalni inspektor ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, u skladu sa ovim zakonom.
Član52

Mere u postupku inspekcijskog nadzora

U vršenju inspekcijskog nadzora, tržišni inspektor je ovlašćen da izrekne sledeće mere:
1)
preventivne mere;
2)
otklanjanje utvrđene nezakonitosti;
3)
privremenu zabranu trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge;
4)
privremeno zatvaranja prodajnog objekta;
5)
privremenu zabranu obavljanja trgovine ličnim nuđenjem;
6)
privremenu zabranu obavljanja daljinske trgovine;
7)
oduzimanje robe.
Troškovi vezani za sprovođenje propisanih mera padaju na teret lica protiv kojeg je mera određena.
Član53

Otklanjanje nezakonitosti

Ako otkrije nezakonitost u poslovanju ili postupanju nadziranog subjekta, tržišni inspektor će zapisnikom o inspekcijskom nadzoru naložiti otklanjanje utvrđene nezakonitosti sa primerenim rokom za otklanjanje nezakonitosti.
Rok iz
stava 1.
 ovog člana ne može biti kraći od 24 sata, ni duži od dva meseca, osim ako je za određenu nezakonitost ili povredu zakona ovim ili posebnim zakonom drugačije propisano.
Ako inspektor utvrdi da je nadzirani subjekt preduzeo mere koje su mu naložene i otklonio nezakonitost, okončava postupak inspekcijskog nadzora dostavljanjem nadziranom subjektu zapisnika u kome se navodi da su otklonjene nezakonitosti u njegovom poslovanju ili postupanju.
Ako nadzirani subjekt u ostavljenom roku ne otkloni utvrđenu nezakonitost, inspektor donosi rešenje kojim izriče meru za otklanjanje nezakonitosti i štetnih posledica i ispunjenja propisanih obaveza sa primerenim rokom iz
stava 2.
 ovog člana.
Inspektor može bez odlaganja doneti rešenje kojim izriče mere za otklanjanje nezakonitosti, bez prethodnog ukazivanja na nezakonitost i ostavljanja roka za otklanjanje nezakonitosti i štetnih posledica i ispunjavanje propisanih obaveza, ako to nalaže neophodnost preduzimanja hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, životnu sredinu ili biljni ili životinjski svet, usled nebezbednog i neusaglašenog proizvoda, radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa.
Inspektor može istovremeno izreći više mera za otklanjanje nezakonitosti.
Mera otklanjanja nezakonitosti ne isključuje istovremenu primenu drugih mera propisanih zakonom.
Član54

Privremena zabrana trgovine određenom robom, odnosno pružanje određene usluge

Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi za trgovinu tom robom, odnosno uslugom.
Zabranom iz
stava 1.
 ovog člana zabranjuje se stavljanje na tržište, uključujući nuđenje, izlaganje, isporučivanje i činjenje dostupnim robe, odnosno na drugi način onemogućava prodaja robe koja je predmet zabrane.
Roba koja je predmet zabrane može biti određena po vrsti, seriji, komadu, količini, odnosno na drugi način identifikacije robe koja ne ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet.
Zabranom iz
stava 1.
 ovog člana nalaže se prestanak vršenja određene usluge, odnosno zabranjuje početak pružanja određene usluge koja je predmet zabrane, uključujući zabranu prodaje robe koja prati pružanje usluge.
Lice kome je izrečena mera privremene zabrane trgovine određenom robom, odnosno vršenje određene usluge, ne može istu staviti na tržište, izvesti, uništiti na odgovarajući način ili raspolagati na bilo koji način, odnosno nastaviti vršenje usluge, dok tržišni inspektor u potvrđujućem vanrednom inspekcijskom nadzoru ne potvrdi da su otklonjeni razlozi zbog kojih je izrečena mera iz
stava 1.
 ovog člana, odnosno da je roba trajno uklonjena sa tržišta.
Član55

Privremeno zatvaranje prodajnog objekta

Tržišni inspektor će izreći meru privremenog zatvaranja prodajnog objekta:
1)
ako prodajni objekat ne ispunjava propisane uslove za trgovinu koja se u njemu obavlja;
2)
ako ne ispunjava uslove iz
člana 25.
 ovog zakona;
3)
ako se ne postupi po nalogu za otklanjanje nezakonitosti iz
člana 53.
 ovog zakona, u ostavljenom roku, u odnosu na prodajni objekat u kojem su utvrđene te nepravilnosti;
4)
ako postupi suprotno meri zabrane trgovine određene robe/usluge iz
člana 54.
 ovog zakona.
Meru iz
stava 1.
 ovog člana može da izrekne Glavni tržišni inspektor, ako ne postoji stvarna mogućnost za obavljanje kontrole u tom objektu, odnosno ako postupajući tržišni inspektor bude sprečen ili onemogućen da sprovede kontrolu.
Privremeno zatvaranje prodajnog objekta se određuje do otklanjanja utvrđene nepravilnosti, odnosno do sprovođenja kontrole u smislu
stava 1. tačka 3)
 ovog člana, a najduže do šest meseci.
Mera iz
stava 1.
 ovog člana sprovodi se zatvaranjem prodajnog objekta, isticanjem rešenja kojim je određena mera i pečaćenjem ulaza u taj objekat.
Član56

Privremena zabrana obavljanja trgovine ličnim nuđenjem

Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane obavljanja trgovine ličnim nuđenjem ako se utvrdi povreda uslova propisanih ovim zakonom.
Zabrana iz
stava 1.
 ovog člana može da se odnosi na određeni oblik trgovine ličnim nuđenjem, određenu vrstu robe, područje, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvrđena povreda ovog zakona.
Mera iz
stava 1.
 ovog člana određuje se u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci.
Član57

Privremena zabrana obavljanja daljinske trgovine

Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane obavljanja daljinske trgovine ako se utvrdi povreda uslova propisanih ovim zakonom.
Zabrana iz
stava 1.
 ovog člana može da se odnosi na određeni oblik daljinske trgovine, određenu vrstu robe, područje, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvrđena povreda ovog zakona.
Mera iz
stava 1.
 ovog člana određuje se u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci.
Član58

Oduzimanje robe

Tržišni inspektor će rešenjem oduzeti robu licu:
1)
koje zatekne u obavljanju trgovine, odnosno u pripremi robe radi stavljanja u promet, a koje nije trgovac u smislu ovog zakona;
2)
koje obavlja trgovinu ličnim nuđenjem, trgovinu iz ovog zakona, izuzev kioska, suprotno meri privremene zabrane obavljanja trgovine iz ovog zakona.
Predmet mere oduzimanja iz ovog člana je roba koja se zatekne na mestu i u vreme obavljanja kontrole, i to roba koja je stavljena u promet, odnosno pripremljena radi stavljanja u promet (uskladištena, spremljena i sl.), koja se nalazi u posedu lica iz
stava 1.
 ovog člana, bez obzira na podatke o svojini na toj robi i druge podatke iz isprava koje prate robu.
Prilikom oduzimanja robe, izdaje se potvrda sa podacima o vrsti i količini oduzete robe.
Roba koja se zatekne na mestu kontrole, a koja je očigledno napuštena, uklanja se i ima svojstvo oduzete robe, o čemu se donosi rešenje.
Inspektor je dužan da u slučaju oduzimanja robe iz
stava 4.
 ovog člana istakne rešenje kojim je izrekao mere vidno na objektu koji je predmet inspekcijskog nadzora ili na oglasnoj tabli Ministarstva, veb prezentaciji Ministarstva ili na neki drugi pogodan način, čime se smatra da je izvršena uredna dostava, što se konstatuje u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član59

Čuvanje, prodaja, ustupanje bez naknade i uništavanje oduzete robe

Inspekcija obezbeđuje čuvanje oduzete robe u postupku inspekcijskog nadzora iz ovog zakona.
Oduzetu robu koja ispunjava propisane uslove za stavljanje na tržište po konačnosti rešenja o oduzimanju, prodaje organ preko čijih inspektora je oduzeta roba.
Ako su oduzeti predmeti podložni kvarenju ili ako su troškovi čuvanja predmeta znatni, glavni tržišni inspektor će odrediti da se oni prodaju, ako ovi predmeti ispunjavaju propisane uslove za stavljanje na tržište.
Sredstva ostvarena prodajom robe iz
stava 2.
 ovog člana, uplaćuju se u budžet Republike Srbije, ako je roba oduzeta preko tržišnih inspektora, odnosno u budžet jedinice lokalne samouprave, ako je oduzeta preko komunalne inspekcije.
Vlada, na predlog ministarstva, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, može robu iz
stava 2.
 ovog člana i robu čija prodaja nije moguća, ustupiti bez naknade za humanitarne svrhe državnim organima, ustanovama socijalne zaštite, vaspitno-obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i za druge opravdane svrhe.
Ako se procenom utvrdi da prodaja oduzete robe nije ekonomski opravdana ili ako prodaja te robe iz drugih razloga nije stvarno ili pravno moguća, odnosno ako je uništavanje oduzete robe predviđeno posebnim propisima, uništava se na način i pod uslovima koji omogućavaju efikasnost i bezbednost postupanja, po konačnosti rešenja o oduzimanju.
Na utvrđivanje i nadoknadu troškova postupanja sa robom, primenjuju se pravila opšteg upravnog postupka, odnosno posebnog propisa na osnovu kojeg je oduzeta roba i zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.
Ministar bliže uređuje način skladištenja, čuvanja i postupanja sa robom oduzetom u postupku inspekcijskog nadzora, kao i način skladištenja, čuvanja i postupanja sa robom koja je oduzeta odlukom nadležnog suda kao predmet prekršaja, privrednog prestupa ili krivičnog dela.
Propisom iz
stava 8.
 ovog člana uređuje se oblik i sadržina evidencije o postupanju sa robom, kao i oblik i sadržina potvrde o oduzimanju odnosno privremenom oduzimanju robe radi obezbeđenja dokaza o učinjenoj povredi propisa.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član60

Prestanak pravnog dejstva mere

Pravno dejstvo mere iz ovog zakona prestaje da važi kada se utvrdi da su otklonjeni razlozi za izricanje mere.
Pravno dejstvo mere prestaje da važi po sili zakona, protekom najdužeg zakonskog roka za određenu meru.
Član61

Pokretanje postupka inspekcijskog nadzora

Postupak inspekcijskog nadzora u smislu ovog zakona vrši se po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke.
Inspekcijski nadzor počinje kad tržišni inspektor uruči nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu nalog za inspekcijski nadzor ili nalog za inspekcijski nadzor dostavi sa službene elektronske adrese.
Ako nadzirani subjekat, odnosno prisutno lice odbija uručenje naloga za inspekcijski nadzor, smatra se da inspekcijski nadzor počinje pokazivanjem naloga i predočavanjem njegove sadržine nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu.
Kada u skladu sa zakonom nalog za inspekcijski nadzor nije izdat, inspekcijski nadzor počinje preduzimanjem prve radnje tržišnog inspektora s tim ciljem.
Prijave povrede zakona, odnosno druge informacije i akti drugog naziva podneti radi iniciranja inspekcijskog nadzora, imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa, nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član62

Zapisnik

O svim radnjama u postupku inspekcijskog nadzora od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, tržišni inspektor sastavlja zapisnik, u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak i zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
O pitanjima koja nisu od neposrednog značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja, tržišni inspektor sastavlja službenu belešku.
Zapisnik se dostavlja stranci u skladu sa zakonom odmah po okončanju radnje u postupku, a ako to nije moguće, najkasnije u roku od osam radnih dana od dana izvođenja radnje u postupku.
Član63

Digitalizacija spisa predmeta

Spisi predmeta inspekcijskog nadzora, kao i pojedine isprave u spisima mogu da se vode u obliku elektronskog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje elektronski dokument.
Član64

Obezbeđenje dokaza

Radi obezbeđenja dokaza, tržišni inspektor može privremeno oduzeti određene predmete (stvari, opremu, isprave i sl.), koji su u neposrednoj vezi sa utvrđivanjem činjeničnog stanja u postupku inspekcijskog nadzora.
O obezbeđenju dokaza, koje se vrši po službenoj dužnosti, donosi se zaključak.
Član65

Rok za donošenje rešenja

Ako utvrdi nezakonitost i na zapisnik naloži otklanjanje nezakonitosti, a nadzirani subjekt ne otkloni utvrđenu povredu u ostavljenom roku, tržišni inspektor će doneti rešenje u skladu sa svojim ovlašćenjem, u roku od pet dana od dana izdavanja zapisnika o kontrolnom inspekcijskom nadzoru.
Ako utvrđena nezakonitost zahteva da se bez odlaganja donese rešenje kojim se izriče mera za otklanjanje nezakonitosti, bez prethodnog nalaganja otklanjanja nezakonitosti na zapisnik, kao i mere iz ovog zakona, tržišni inspektor će doneti rešenje u skladu sa svojim ovlašćenjem, najkasnije u roku od osam radnih dana od dana dostavljanja zapisnika.
U slučaju preduzimanja mera protiv neregistrovanog subjekta rešenje se donosi odmah pošto inspektor utvrdi da subjekt neregistrovano obavlja delatnost.
Član66

Žalba

Protiv rešenja tržišnog inspektora, odnosno komunalnog inspektora, dopuštena je žalba ministru u roku 15 dana od dana prijema rešenja.
Rešenje ministra je konačno u upravnom postupku, i protiv njega može da se pokrene upravni spor.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim se izriče mera iz
člana 54.
 i ovog zakona.
VIČl. 67–70

KAZNENE ODREDBE

Član67

Novčane kazne za lakše prekršaje

Novčanom kaznom od 100.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1)
nije obeležilo otkupno mesto na potpun i propisan način ili nije istaklo obaveštenje o otkupu (
član 11a stav 5
);
2)
ne vodi evidenciju prometa na potpun i propisan način (
član 30
);
3)
ne dostavi tražene podatke (
član 31. stav 3
);
4)
nema istaknute podatke o trgovcu, odnosno pružaocu usluga ili podatke o prodajnom objektu (
član 32
);
5)
ne istakne radno vreme ili se ne pridržava označenog radnog vremena (
član 33
);
6)
prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom (
član 34
);
7)
ne istakne cenu u skladu sa
članom 35.
 ovog zakona;
8)
nudi robu, odnosno usluge potrošačima sa naročitim prodajnim podsticajima suprotno ovog zakona;
9)
oglašava prodajne podsticaje suprotno
članu 38.
 ovog zakona;
10)
ne dostavi podatke u skladu sa
članom 44.
 ovog zakona.
Za radnje iz
stava 1.
 ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000,00 dinara.
Za radnje iz
stava 1.
 ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 40.000,00 dinara.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član68

Novčane kazne za teže prekršaje i zaštitne mere

Novčanom kaznom od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1)
obavlja trgovinu na prodajnom mestu koje nije određeno aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave u skladu sa
članom 14. stav 5.
 ovog zakona;
2)
obavlja trgovinu ličnim nuđenjem suprotno odredbama
člana 16.
 ovog zakona;
3)
obavlja delatnost sajma, organizatora privrednih izložbi i tradicionalnih manifestacija, pijace, veletržnice ili aukcijske kuće, suprotno ovog zakona;
4)
obavlja trgovinu suprotno
članu 26.
 ovog zakona;
5)
ne poštuje odluku Vlade o cenama iz
člana 28. stav 3.
 ovog zakona;
6)
ne poseduje odgovarajuće isprave koje prate robu na propisan način (
član 29
);
7)
ne vodi evidenciju prometa (
član 30
);
8)
izdaje ili ističe oznaku poverenja suprotno
članu 31.
 ovog zakona;
9)
prodaje robu bez deklaracije (
član 34
);
12)
ne poštuje privremene mere zaštite tržišta u skladu sa
članom 39.
 ovog zakona;
13)
obavlja špekulaciju (
član 42
);
14)
organizuje, obavlja, reklamira ili podstiče piramidalnu trgovinu (
član 43
);
15)
postupi suprotno meri zabrane trgovine određene robe, odnosno vršenja određene usluge ili raspolaže robom, odnosno nastavi vršenje usluge, dok tržišni inspektor u potvrđujućem vanrednom inspekcijskom nadzoru ne potvrdi da su otklonjeni razlozi zbog kojih je izrečena mera zabrane trgovine određene robe, odnosno vršenja određene usluge, odnosno da je roba trajno uklonjena sa tržišta (
član 54
);
16)
postupi suprotno meri privremenog zatvaranja prodajnog objekta (
član 55
);
17)
postupi suprotno meri privremene zabrane obavljanje trgovine ličnim nuđenjem (
član 56
);
18)
postupi suprotno meri privremene zabrane obavljanje daljinske trgovine (
član 57
).
Za radnje iz
stava 1.
 ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.
Za radnje iz
stava 1.
 ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.
Uz prekršajnu kaznu iz
stava 1.
 ovog člana, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.
Uz prekršajnu kaznu iz
stava 2.
 ovog člana, odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.
Uz prekršajnu kaznu iz
stava 3.
 ovog člana, preduzetniku i fizičkom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član69

Prekršaj fizičkog lica koje nije trgovac

Novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara kazniće se fizičko lice ako obavlja trgovinu robom/uslugom, a nije trgovac, odnosno pružalac usluge u smislu
člana 25.
 ovog zakona.
Uz prekršajnu kaznu iz
stava 1.
 ovog člana, fizičkom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.
Verzija člana
Izaberite verziju propisa
2 verzije

Izaberite drugu verziju člana kako biste uporedili izmene kroz vreme.

Ovaj član je izmenjen propisom:
Sl. glasnik RS, br. 35/2026
Pogledaj propis →
Član69a

Odmeravanje kazne za prekršaje

Kazna za prekršaje odmerava se u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji, uzimajući u obzir olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, kao što su:
1)
priroda povrede ovog zakona;
2)
težina povrede ovog zakona;
3)
obim i trajanje povrede ovog zakona;
4)
sve radnje koje je trgovac preduzeo kako bi ublažio ili popravio štetu koju je potrošač pretrpeo odnosno koju su potrošači pretrpeli;
5)
ranije ovim zakonom utvrđene povrede trgovca;
6)
finansijska dobit koju je ostvario ili gubici koje je trgovac izbegao zbog povrede prava potrošača, ako su ti podaci dostupni;
7)
sankcije izrečene trgovcu za istu povredu u drugim državama u postupcima koji se odnose na prekogranične slučajeve, ako su informacije o takvim sankcijama dostupne;
8)
kao i druge olakšavajuće i otežavajuće okolnosti.
Član70

Zastarelost prekršajnog postupka

Prekršajni postupak za prekršaje iz ovog zakona ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu dve godine od dana kada je prekršaj učinjen.
Prekršajni postupak za prekršaj iz
člana 69.
 ovog zakona ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.
Na pitanja zastarelosti pokretanja i vođenja prekršajnog postupka koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju prekršaji.
VIIČl. 71–73

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član71

Započeti postupci i donošenje podzakonskih akata

Na predmete inspekcijskog nadzora koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, primenjivaće se odredbe zakona po kojem su započeti.
Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član72

Prestanak važenja ranijih propisa

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe odredbe:
1)
Zakona o trgovini ("Službeni glasnik RS", br. 53/10, 10/13 i 44/18 - dr. zakon);
2)
člana 16. i člana 78. stav 1. tačka 6) Zakona o oglašavanju ("Službeni glasnik RS", broj 6/16).
Član73

Stupanje na snagu i primena

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", osim odredbe
člana 34. stav 8.
 ovog zakona koja će se primenjivati po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
izmene i dopuneČl. 27.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 35/2026)

Član27.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije"