Sudijska funkcija traje neprekidno od izbora za sudiju do navršenja radnog veka.

Sudijska funkcija može prestati pod uslovima predviđenim Ustavom i ovim zakonom.

Sudijska funkcija ne prestaje ako bude smanjen broj sudija u sudu u kome sudija vrši sudijsku funkciju.

Sudija se udaljuje sa funkcije ako mu je određen pritvor.

Sudija može biti udaljen sa funkcije ako je pokrenut postupak za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje ili krivični postupak za krivično delo zbog koga može biti razrešen.

Sud koji je odredio pritvor ili pred kojim je pokrenut krivični postupak dužan je da o pritvoru ili pokretanju krivičnog postupka odmah obavesti Visoki savet sudstva.

Sudija može biti udaljen sa funkcije i ako je upućen na obavezan lekarski pregled radi provere radne sposobnosti za vršenje sudijske funkcije.

Odluku o udaljenju sudije donosi Visoki savet sudstva.

Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje, okončanja krivičnog postupka ili okončanja postupka za utvrđivanje radne sposobnosti za vršenje sudijske funkcije.

Visoki savet sudstva može ukinuti odluku o udaljenju pre okončanja postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije ili okončanja krivičnog postupka.

Protiv odluke o udaljenju sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke.

Žalba Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, ne zadržava izvršenje odluke.

Sudija ima pravo da sudijsku funkciju vrši stalno u sudu za koji je izabran, osim u slučaju propisanom Ustavom i ovim zakonom.

Sudija samo uz svoju saglasnost može biti trajno premešten ili privremeno upućen iz jednog u drugi sud, ili upućen u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.

Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o trajnom premeštaju, privremenom upućivanju ili upućivanju.

Sudija može, uz svoju pismenu saglasnost, biti trajno premešten u drugi sud iste vrste i istog ili nižeg stepena, ako postoji potreba za hitnom popunom upražnjenog sudijskog mesta, koja se ne može rešiti izborom ili privremenim upućivanjem sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, sudija može bez svoje pismene saglasnosti biti trajno premešten u drugi sud u slučaju ukidanja suda ili ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran.

Sudu je ukinut pretežni deo nadležnosti ako je usled promene stvarne nadležnosti suda, osnivanja novog suda ili promene područja na kojem sud vrši nadležnost smanjen potreban broj sudija u sudu.

U slučaju iz

stava 2. ovog člana

sudija može biti trajno premešten samo u sud istog stepena koji preuzima nadležnost suda koji je ukinut ili kojem je ukinut pretežni deo nadležnosti.

Ako je nadležnost ukinutog suda preuzelo dva ili više sudova, odnosno pretežnu nadležnost suda preuzeo jedan ili više sudova, pri donošenju odluke o trajnom premeštaju sudije, Visoki savet sudstva uzima u obzir prebivalište sudije, dužinu sudijskog staža i vrstu posla koji je sudija obavljao.

Sudija trajno nastavlja da vrši sudijsku funkciju u sudu u koji je premešten.

Rešenje o trajnom premeštaju donosi Visoki savet sudstva.

Protiv rešenja o trajnom premeštaju sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja.

Sudija se privremeno upućuje u drugi sud u kome nedostatak, sprečenost, izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju rad suda.

Sudija može biti privremeno upućen samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nižeg stepena, najduže na godinu dana, bez mogućnosti ponovnog privremenog upućivanja u isti sud.

Rešenje o privremenom upućivanju sudije iz st. 1. i 2. ovog člana, uz pismenu saglasnost sudije, donosi Visoki savet sudstva.

Pre donošenja rešenja o privremenom upućivanju sudije iz st. 1. do 3. ovog člana, Visoki savet sudstva pribavlja mišljenje sednice svih sudija suda u koji je sudija izabran i suda u koji se privremeno upućuje.

Izuzetno, u slučaju ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija može bez svoje pismene saglasnosti biti privremeno upućen u drugi sud istog stepena koji je preuzeo pretežni deo nadležnosti.

Protiv rešenja o privremenom upućivanju sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku 30 dana od dana prijema rešenja.

Sudija može biti upućen, radi obavljanja stručnih poslova, u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju i međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa.

Upućivanje iz

stava 1. ovog člana

vrši se na predlog predsednika Visokog saveta sudstva, ministra nadležnog za pravosuđe, direktora Pravosudne akademije ili rukovodioca međunarodne organizacije u oblasti pravosuđa u koju se sudija upućuje, uz pismenu saglasnost sudije, po pribavljenom mišljenju predsednika suda u kome sudija vrši svoju funkciju.

Upućivanje može trajati najduže tri godine, odnosno najduže šest godina u međunarodnu organizaciju, bez mogućnosti ponovnog upućivanja u isti organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju iz

stava 1. ovog člana

.

Rešenje o upućivanju donosi Visoki savet sudstva.

Za vreme upućivanja sudija se može osloboditi vršenja sudijske funkcije, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva.

U slučaju upućivanja u ministarstvo nadležno za pravosuđe sudija se obavezno oslobađa vršenja sudijske funkcije.

Sudija je u vršenju sudijske funkcije slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava.

Sudija nije dužan da bilo kome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja, utvrđeno činjenično stanje i primenu prava, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže.

Sudija ima pravo da mu se vrsta sudijskog posla odredi godišnjim rasporedom poslova i da se ne menja tokom godine.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, zbog izbora novog sudije, dužeg odsustva sudije, znatno povećanog ili smanjenog priliva predmeta u toku godine po pojedinim pravnim oblastima ili upražnjenog sudijskog mesta, sudiji može tokom godine biti promenjena pravna oblast u kojoj postupa.

Godišnji raspored poslova i njegova izmena određuju se na osnovu potreba suda i osposobljenosti sudije za uspešno obavljanje poslova na koje se raspoređuje.

Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.

Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu godišnjeg rasporeda poslova u sudu vodeći računa o složenosti predmeta, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenom za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.

Niko nema prava da sudska veća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta.

Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji može biti oduzet predmet: ako je zbog njegovog dužeg odsustva potrebno postupiti po predmetu koji je hitan po zakonu ili po svojoj suštini, ako je ugroženo efikasno funkcionisanje suda, ako je sudiji pravnosnažno izrečena disciplinska mera zbog disciplinskog prekršaja neopravdano odugovlačenje postupka, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Oduzeti predmet iz

stava 2. ovog člana

dodeljuje se u rad drugom sudiji, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Na odstupanje od redosleda prijema predmeta ili oduzimanje predmeta, sudija ima pravo na prigovor predsedniku neposredno višeg suda, u roku od tri dana od dana saznanja.

O prigovoru sudije Vrhovnog suda odlučuje Opšta sednica Vrhovnog suda.

Pravo na prigovor zbog oduzimanja predmeta ima i stranka, u roku od tri dana od dana saznanja.

Prigovor se podnosi preko predsednika suda, koji može u skladu sa podnetim prigovorom da izmeni odluku o odstupanju od redosleda prijema predmeta ili oduzimanja predmeta sudiji.

Ako predsednik suda ne usvoji prigovor dužan je da prigovor, sa obrazloženjem za odbijanje prigovora, dostavi predsedniku neposredno višeg suda, odnosno opštoj sednici Vrhovnog suda u roku od tri dana od dana prijema prigovora.

Nepostupanje predsednika suda u roku iz

stava 5. ovog člana

smatra se disciplinskim prekršajem.

Odluka po prigovoru donosi se u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora. Ako predsednik neposredno višeg suda ili opšta sednica ne odluči o prigovoru u propisanom roku, smatra se da je prigovor usvojen.

Predsednik suda dužan je da o svakom odstupanju od redosleda prijema predmeta pismeno obavesti predsednika neposredno višeg suda.

Sudija je dužan da obavesti predsednika suda o razlozima zbog kojih prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svakih šest meseci obaveštava o daljem toku postupka.

U postupku po pravnom leku sudija je dužan da obavesti na svaka tri meseca predsednika suda o razlozima zbog kojih postupak nije okončan.

U prvostepenom postupku predsednik suda dužan je da obavesti predsednika neposredno višeg suda o svakom postupku koji nije okončan u roku od dve godine i razlozima za to.

U postupku po redovnom pravnom leku koji nije okončan u roku od jedne godine, predsednik suda dužan je da obavesti predsednika Vrhovnog suda.

Rok za obaveštavanje u izvršnim, vanparničnim i drugim nespornim stvarima određuje se Sudskim poslovnikom.

Dužnost obaveštavanja iz ovog člana teče od dana prijema predmeta u sud.

Sudija može Visokom savetu sudstva izjaviti pritužbu ako mu je povređeno pravo za koje ovim zakonom nije predviđen poseban postupak zaštite.

Pritužba se dostavlja licu na koga se pritužba odnosi, koje se može izjasniti u roku od tri dana od dana prijema.

Visoki savet sudstva odlučuje o pritužbi u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe i odmah upoznaje sa odlukom o pritužbi sudiju, predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i predsednika Vrhovnog suda. Ako je pritužba osnovana, Visoki savet sudstva preduzima mere radi zaštite prava sudije.

Aktom Visokog saveta sudstva bliže se uređuje način podnošenja pritužbe sudije i postupanje Visokog saveta sudstva po pritužbi.

Sudija može podneti zahtev za zaštitu od neprimerenog uticaja Visokom savetu sudstva.

Način podnošenja zahteva i postupak po zahtevu za zaštitu od neprimerenog uticaja propisuje se aktom Visokog saveta sudstva.

Sudija ne može biti na funkciji u drugom organu Republike Srbije, organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine ili javnoj službi, javnim preduzećima i drugim pravnim licima čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, član političke stranke, niti politički delovati na drugi način, baviti se javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravnu uslugu ili davati pravni savet uz naknadu.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

sudija može biti član Upravnog odbora i Programskog saveta Pravosudne akademije, u skladu sa zakonom koji uređuje Pravosudnu akademiju.

Sa sudijskom funkcijom nespojivi su i druga funkcija, posao ili privatni interes koji su suprotni dostojanstvu, odnosno narušavaju ugled i nezavisnost sudije.

Etički odbor, odlučuje koja je funkcija, posao ili privatni interes u suprotnosti sa dostojanstvom i nezavisnosti sudije i štetni po ugled sudijske funkcije, na osnovu Etičkog kodeksa.

Sudija može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom, naučnom i umetničkom delatnošću i da bude član tela za proveru stručnosti, uz naknadu.

U slučaju određenom zakonom, sudija može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u Pravosudnoj akademiji.

Sudija može u toku radnog vremena, po odobrenju predsednika suda, da učestvuje u radu stručnog tela obrazovanog u skladu sa posebnim propisom i radne grupe za izradu zakona i drugog akta.

Sudija je dužan da pismeno obavesti Visoki savet sudstva o drugoj funkciji, poslu ili privatnom interesu za koje postoji mogućnost da je nespojiv sa sudijskom funkcijom.

Obaveštenje iz

stava 1. ovog člana

Visokom savetu sudstva može da podnese svako lice. Visoki savet sudstva pokreće i vodi postupak odlučivanja o nespojivosti sudijske funkcije sa drugom funkcijom, poslom ili privatnim interesom u skladu sa aktom Visokog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva obaveštava sudiju, predsednika suda i predsednika neposredno višeg suda, o postojanju nespojivosti funkcije, posla ili privatnog interesa sa sudijskom funkcijom.

Sudija je javni funkcioner u smislu zakona koji uređuje sprečavanje korupcije i podleže obavezama za javne funkcionere koje su utvrđene tim zakonom.

Rad sudije i predsednika suda podleže redovnom vrednovanju, osim sudije i predsednika Vrhovnog suda i sudije koji je navršio 60 godina života.

Rad sudije koji je navršio 60 godina života vrednuje se na lični zahtev sudije ili na predlog predsednika suda.

Svrha vrednovanja rada je procena, održavanje i unapređenje kvaliteta rada, uz poštovanje nezavisnosti sudije, u cilju jačanja poverenja javnosti u rad sudije i suda.

Vrednovanje obuhvata sve poslove koje obavlja sudija, odnosno predsednik suda, pri čemu se naročito uzimaju u obzir uslovi rada.

Vrednovanje se vrši na osnovu javno objavljenih, objektivnih, jedinstvenih i sveobuhvatnih kriterijuma koji se zasnivaju na kvalitativnim, kao i na kvantitativnim pokazateljima. Vrednovanje rada sudije ne obuhvata procenu primene slobodnog sudijskog uverenja u oceni dokaza i tumačenju propisa.

Vrednovanje rada sudije vrši se na osnovu sledećih osnovnih kriterijuma: stručno znanje i sposobnost njegove primene; sposobnost analitičkog mišljenja i rešavanja pravnog pitanja; sposobnost za donošenje odluke u primerenom roku; veština vođenja rasprave i saslušavanja; sposobnost usmenog i pismenog izražavanja i argumentovanja; sposobnost organizovanja sudijskog posla; sposobnost obavljanja zadatka rukovodećeg mesta, ako je sudija imenovan na takvo mesto; preuzimanje dodatnog posla i zaduženja.

Kriterijumi i pokazatelji za vrednovanje, način i postupak vrednovanja rada sudije, odnosno predsednika suda bliže se uređuju aktom Visokog saveta sudstva.

Postupak vrednovanja se zasniva na principima pravičnosti i jednakosti, uz učešće sudije, odnosno predsednika suda čiji se rad vrednuje.

U postupku vrednovanja sudiji, odnosno predsedniku suda čiji se rad vrednuje obezbeđuje se neposredan pristup izvoru podataka za vrednovanje, pravo na samoprocenu rada, pravo da se izjasni o predlogu odluke o vrednovanju i pravo na pravni lek protiv odluke o vrednovanju.

Komisija Visokog saveta sudstva vrednuje rad sudije i predsednika suda.

Komisija je sastavljena od po tri člana iz reda sudija, pri čemu sudija suda višeg stepena vrednuje rad sudije i predsednika suda nižeg stepena.

Član komisije iz

stava 1. ovog člana

dužan je da završi obuku za sprovođenje vrednovanja rada sudije, koja se propisuje aktom Visokog saveta sudstva.

Protiv odluke o vrednovanju rada sudije i predsednika suda može se izjaviti žalba Visokom savetu sudstva u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva iz

stava 4. ovog člana

može se pokrenuti upravni spor.

Postupak u upravnom sporu je hitan.

Način rada komisije iz

stava 1. ovog člana

uređuje se aktom Visokog saveta sudstva.

Rad sudije, odnosno predsednika suda, redovno se vrednuje jednom u pet godina.

Izuzetno od

stava 1. ovog člana

, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, rad sudije i predsednika suda može biti i vanredno vrednovan.

Odluka o vrednovanju rada donosi se na osnovu sveobuhvatne analize i procene sposobnosti i rezultata rada sudije, odnosno predsednika suda, prema kriterijumu i pokazatelju propisanim aktom Visokog saveta sudstva iz

člana 36. stav 4. ovog zakona

.

Odluka o vrednovanju rada sudije, odnosno predsednika suda mora biti obrazložena.

Rad sudije, odnosno predsednika suda vrednuje se sa: "izvanredno vrši sudijsku funkciju", "uspešno vrši sudijsku funkciju", "zadovoljavajuće vrši sudijsku funkciju", "nezadovoljavajuće vrši sudijsku funkciju".

Odluka o vrednovanju se upisuje u lični list sudije, odnosno predsednika suda.

Odluka o vrednovanju predstavlja osnov za izbor i obaveznu obuku sudije, odnosno predsednika suda.

Sudija ima pravo na platu sudije suda za koji je izabran.

Plata sudije određuje se na osnovu osnovne plate.

Osnovna plata određuje se množenjem koeficijenata za obračun i isplatu plata sa osnovicom za obračun i isplatu plate.

Osnovica za obračun i isplatu plate sudije utvrđuje se Zakonom o budžetu.

Koeficijent za obračun i isplatu plate određuje se tako što se svaki sudija razvrstava u jednu od šest platnih grupa.

Osnovna plata, prema ovom zakonu, jeste vrednost u koju se ne uračunava procenat za vrednovanje minulog rada.

Sudija ne može da uz platu prima i penziju ostvarenu u skladu sa posebnim propisom.

Sudija se razvrstava u jednu od šest platnih grupa, koja je izražena u koeficijentu.

U prvoj platnoj grupi je sudija prekršajnog suda.

U drugoj platnoj grupi je sudija osnovnog suda.

U trećoj platnoj grupi je sudija privrednog, višeg i Prekršajnog apelacionog suda.

U četvrtoj platnoj grupi je sudija Privrednog apelacionog, apelacionog suda i Upravnog suda.

U petoj platnoj grupi je sudija Vrhovnog suda.

U šestoj platnoj grupi je predsednik Vrhovnog suda.

Prva platna grupa ima koeficijent 2,50.

Druga platna grupa ima koeficijent 3,00.

Treća platna grupa ima koeficijent 3,50.

Četvrta platna grupa ima koeficijent 4,00.

Peta platna grupa ima koeficijent 5,00.

Šesta platna grupa ima koeficijent 6,00.

Osnovna plata predsednika suda se određuje tako što se plata sudije tog suda uvećava za:

Odredba

stava 1. ovog člana

se ne primenjuje na predsednika Vrhovnog suda.

Sudija koji je trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud, odnosno upućen u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa ima pravo na osnovnu platu sudije suda iz kog je trajno premešten, privremeno upućen ili upućen, a ako je za sudiju to povoljnije ima pravo na osnovnu platu u sudu, Visokom savetu sudstva, ministarstvu nadležnom za pravosuđe, Pravosudnoj akademiji ili međunarodnoj organizaciji u oblasti pravosuđa u koje je trajno premešten, privremeno upućen ili upućen.

Osnovna plata sudije koji vrši funkciju u sudu u kome je nepopunjeno više od 10% sudijskih mesta ili u kome je znatno povećan obim posla može se uvećati od 10% do 50%, srazmerno broju nepopunjenih mesta, odnosno obimu povećanja posla.

Kao nepopunjeno sudijsko mesto smatra se i mesto sudije koji je privremeno oslobođen vršenja sudijske funkcije, odnosno kojem miruje sudijska funkcija, zbog izbora, imenovanja, privremenog upućivanja u drugi sud, odnosno upućivanja u Visoki savet sudstva, ministarstvo nadležno za pravosuđe, Pravosudnu akademiju ili međunarodnu organizaciju.

Osnovna plata sudije koji postupa u predmetu krivičnog dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati do 100%.

Odluku o uvećanju osnovne plate iz st. 1. i 3. ovog člana donosi Visoki savet sudstva.

Osnovna plata zamenika predsednika suda uvećava se za 50% uvećanja iz

člana 44. stav 1. ovog zakona

.

Sudija ima pravo na naknadu plate za vreme odsustvovanja sa rada i na naknadu troškova u slučaju propisanom zakonom ili drugim propisom, kao i pravo na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, najmanje pod istim uslovima i u istom obimu prava kao i ostali zaposleni u sudu.

Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnom organu, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan za vršenje sudijske funkcije.

Posle položenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci:

Ostali uslovi za izbor sudije su stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.

Pokazatelje za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.

Stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju proverava se na ispitu koji organizuje Visoki savet sudstva.

Uspeh na ispitu izražava se ocenama od 1 do 5.

Kandidat za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u osnovnom ili prekršajnom sudu i koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.

Visoki savet sudstva propisuje program i način polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju.

Pri predlaganju za izbor sudije i izboru sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu.

Pri predlaganju za izbor sudije, kao i pri izboru sudije vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.

Javni konkurs za izbor sudije objavljuje Visoki savet sudstva.

Javni konkurs za izbor sudije objavljuje se najkasnije šest meseci pre prestanka sudijske funkcije zbog navršenja radnog veka, odnosno najkasnije 15 dana od prestanka sudijske funkcije ako je prestala iz drugog zakonom propisanog razloga.

Javni konkurs se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva teritoriju Republike Srbije i na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Prijava za izbor podnosi se Visokom savetu sudstva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja javnog konkursa u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Uz prijavu podnose se i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.

Visoki savet sudstva odlukom obrazuje tročlanu komisiju koja utvrđuje blagovremenost, dozvoljenost i potpunost podnete prijave.

Neblagovremenu, nedozvoljenu i nepotpunu prijavu komisija odbacuje rešenjem.

Protiv rešenja iz

stava 4. ovog člana

dozvoljen je prigovor Visokom savetu sudstva u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja. Blagovremenu, dozvoljenu i potpunu prijavu komisija dostavlja Visokom savetu sudstva na dalji postupak.

Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata.

Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacije u kojima je kandidat radio u pravnoj struci.

Za kandidata koji je radio u sudu podaci se pribavljaju iz ličnog lista kandidata, a obavezno se pribavlja mišljenje sednice svih sudija suda u kome je radio kandidat.

Za kandidata iz reda sudija pored podataka i mišljenja iz

stava 3. ovog člana

pribavlja se i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.

Prilikom donošenja odluke o izboru sudije, Visoki savet sudstva uzima u obzir ocenu dobijenu u postupku vrednovanja rada kandidata iz reda sudija.

Pri izboru kandidata iz reda sudija mogu se uzeti u obzir i druge aktivnosti od značaja za obavljanje sudijske funkcije.

Za kandidata koji radi kao sudijski pomoćnik obavezno se pribavlja ocena rada.

Za kandidata koji ranije nije vršio sudijsku funkciju, Visoki savet sudstva posebno ceni i vrstu posla koje je obavljao posle položenog pravosudnog ispita.

Pre izbora kandidat ima pravo uvida u celokupnu dokumentaciju i mišljenja koja su osnov za odluku o izboru kandidata.

Pre donošenja odluke o izboru, Visoki savet sudstva obavlja razgovor sa kandidatom, koji ima za cilj da utvrdi veštinu komunikacije, spremnost za obavljanje sudijske funkcije i profesionalni integritet kandidata.

Razgovor iz

stava 1. ovog člana

sprovodi se i vrednuje u skladu sa aktom Visokog saveta sudstva kojim se bliže uređuje postupak izbora kandidata.

U postupku za izbor sudije obezbeđuje se javnost rada, koja se bliže uređuje aktom Visokog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva donosi odluku o izboru na sudijsku funkciju, koja mora biti obrazložena.

Odluka iz

stava 1. ovog člana

sa obrazloženjem objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Protiv odluke o izboru na sudijsku funkciju kandidat može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 15 dana od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ustavni sud je dužan da odluku po žalbi iz

stava 1. ovog člana

donese u roku od 30 dana od dana isteka roka za izjavljivanje žalbe.

Ustavni sud može odbiti žalbu iz

stava 1. ovog člana

kao neosnovanu i potvrditi odluku o izboru na sudijsku funkciju ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o izboru na sudijsku funkciju.

Odluka iz

stava 2. ovog člana

sa obrazloženjem objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Pre stupanja na funkciju, sudija polaže zakletvu pred predsednikom Vrhovnog suda i predsednikom Narodne skupštine.

Sudija koji je izabran na sudijsku funkciju u drugi sud ne polaže ponovo zakletvu.

Zakletva sudije glasi: "Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi".

Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoj sednici svih sudija u sudu za koji je izabran.

Stupanjem na funkciju sudiji prestaje ranija funkcija u drugom sudu.

Sudija suda višeg stepena koji je izabran za predsednika suda nižeg stepena može da se posle prestanka funkcije predsednika suda vrati na funkciju sudije suda višeg stepena.

Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanog razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od isteka roka iz

člana 59. stav 1. ovog zakona

, ako nije podneta žalba Ustavnom sudu, odnosno u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda kojom se odbija žalba na odluku o izboru na sudijsku funkciju, ako je podneta žalba Ustavnom sudu.

Odluku u slučaju iz

stava 1. ovog člana

donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva iz

stava 2. ovog člana

sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu kao neosnovanu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku Visokog saveta sudstva.

Sudijska funkcija prestaje na zahtev sudije, kad sudija navrši radni vek, ako trajno izgubi radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije, ako mu prestane državljanstvo Republike Srbije ili ako bude razrešen.

Sudija koji želi da mu sudijska funkcija prestane podnosi pismeni zahtev Visokom savetu sudstva.

Zahtev može biti povučen dok funkcija sudiji ne prestane odlukom Visokog saveta sudstva ili istekom roka predviđenog ovim zakonom.

Ako o zahtevu za prestanak sudijske funkcije nije odlučeno u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, smatra se da je sudijska funkcija prestala istekom roka od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

U slučaju iz

stava 3. ovog člana

Visoki savet sudstva donosi akt kojim se konstatuje prestanak sudijske funkcije.

U ostalim slučajevima sudijska funkcija prestaje danom koji Visoki savet sudstva navodi u svojoj odluci.

Ako sudija posle pokrenutog postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje podnese zahtev za prestanak sudijske funkcije, zahtev se ne razmatra do okončanja postupka za utvrđivanje razloga za njegovo razrešenje.

Sudiji prestaje funkcija kad navrši radni vek, po sili zakona.

Radni vek sudije navršava se kad sudija navrši 65 godina života, izuzev sudije Vrhovnog suda koji može obavljati sudijsku funkciju do navršenja 67 godina života.

Sudiji prestaje sudijska funkcija ako se na osnovu mišljenja stručne komisije nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja trajno izgubio radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije.

Odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled radi ocene radne sposobnosti sudije donosi Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda i samog sudije.

Mišljenje stručne komisije nadležnog organa iz

stava 1. ovog člana

dostavlja se Visokom savetu sudstva.

Sudija se razrešava ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili ako je u disciplinskom postupku utvrđeno da je učinio težak disciplinski prekršaj koji, prema oceni Visokog saveta sudstva, ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove.

Visoki savet sudstva pokreće i vodi po službenoj dužnosti postupak za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije zbog pravnosnažne osude za krivično delo na kaznu zatvora od najmanje šest meseci.

Postupak iz

stava 1. ovog člana

može se pokrenuti i na predlog predsednika suda u kojem sudija vrši sudijsku funkciju. Prvostepeni sud pred kojim je vođen krivični postupak protiv sudije, dužan je da bez odlaganja dostavi Visokom savetu sudstva i predsedniku suda u kojem sudija vrši sudijsku funkciju pravnosnažno osuđujuću presudu.

Visoki savet sudstva utvrđuje činjenice o tome da li je težak disciplinski prekršaj sudije koji je utvrđen pravnosnažnom odlukom takav da ozbiljno šteti ugledu sudijske funkcije ili poverenju javnosti u sudove.

Postupak iz

stava 1. ovog člana

može pokrenuti Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti ili na predlog Disciplinske komisije.

Visoki savet sudstva dužan je da sprovede postupak i donese odluku u roku od 90 dana od dana pokretanja postupka za utvrđivanje razloga za razrešenje sudije.

Odluka Visokog saveta sudstva doneta u postupku iz

stava 1. ovog člana

mora biti obrazložena.

U postupku iz

člana 70. ovog zakona

sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom, pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko punomoćnika pruži objašnjenja i dokaze za svoje navode.

Sudija ima pravo da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva.

Postupak iz

člana 70. ovog zakona

je hitan, vodi se uz sva jemstva pravičnog suđenja, bez prisustva javnosti, osim ako sudija u odnosu na koga se postupak vodi zahteva da postupak bude javan.

Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, posle sprovedenog postupka u kojem utvrđuje razlog za prestanak sudijske funkcije.

Postupak iz

stava 1. ovog člana

pokreće i vodi Visoki savet sudstva po službenoj dužnosti.

Sudijska funkcija prestaje onog dana koji Visoki savet sudstva navede u svojoj odluci, izuzev u slučaju iz

člana 65. stav 3.

i

člana 66. ovog zakona

.

Odluka o prestanku sudijske funkcije mora biti obrazložena i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i na internet stranici Visokog saveta sudstva.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije, sudija može izjaviti žalbu Ustavnom sudu, koja isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvojiti žalbu i poništiti odluku o prestanku sudijske funkcije.

Odluka Ustavnog suda je konačna i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".