(1) Država potpisnica ili državljanin države potpisnice koji želi da pokrene arbitražni postupak treba da uputi pismeni zahtev u tom smislu generalnom sekretaru, koji će prepis zahteva dostaviti drugoj stranci.
(2) Zahtev treba da sadrži podatke o predmetu spora, imena i adrese stranaka i njihov pristanak na arbitražu shodno propisima za pokretanje postupka posredovanja i arbitraže.
(3) Generalni sekretar zavešće zahtev u registar, izuzev ako na osnovu podataka sadržanih u zahtevu ne utvrdi da taj spor očevidno ne spada u nadležnost Centra. On će odmah obavestiti stranke o zavođenju odnosno odbijanju da zavede zahtev u registar.
Sud sačinjava jedan arbitar ili ma koji neparni broj arbitara određenih sporazumom stranaka.
b)
Ako se stranke ne sporazumeju o broju arbitara i načinu njihovog određivanja, Sud će sačinjavati tri arbitra, od kojih će po jednog odrediti stranke, a trećeg, koji će biti predsednik Suda, odrediće stranke sporazumno.
ili u roku koji su stranke odredile, na zahtev jedne ili druge stranke i pošto se konsultuje sa obe stranke ukoliko je to moguće, predsednik će odrediti arbitra odnosno arbitre koji nisu naimenovani. Arbitri koje odredi predsednik shodno ovom članu ne smeju biti državljani države potpisnice koja je stranka u sporu ili države potpisnice čiji je državljanin stranka u sporu.
Arbitri koji čine većinu ne smeju biti državljani države potpisnice koja je stranka u sporu ili države potpisnice čiji je državljanin stranka u sporu; s tim što gornje odredbe ovog člana neće važiti ako je arbitar pojedinac ili su svi članovi Suda određeni sporazumom stranaka.
(2) Sud će razmotriti svaki prigovor stranke u sporu da taj spor ne spada u nadležnost Centra, ili da iz drugih razloga ne spada u nadležnost Suda, i odlučiće da li će prigovor raspraviti kao prethodno pitanje ili zajedno sa predmetom spora.
(1) Sud će rešiti spor prema pravnim pravilima na koje se saglase stranke. Ako se stranke ne saglase o tome, Sud će primeniti pravo države potpisnice koja je stranka u sporu (kao i njene propise o sukobu zakona) i odgovarajuće propise međunarodnog prava.
(2) Sud ne može proglasiti nonliquet usred ćutanja ili nejasnosti zakona.
(3) Odredbe ne utiču na ovlašćenje Suda da reši spor ox nequo et hono ako se stranke s tim saglase.
Arbitražni postupak vodi se prema odredbama ovog odeljka i, ako se stranke drukčije ne dogovore, prema Pravilniku o arbitraži koji je bio na snazi na dan kad su stranke pristale na arbitražu. Ako se pojavi neko proceduralno pitanje koje nije obuhvaćeno ovim odeljkom ili Pravilnikom o arbitraži ili pravilima na koje su se stranke saglasile, Sud će rešiti takvo pitanje.
(1) Ako stranka ne dođe ili ne izloži svoj slučaj to se neće smatrati kao priznanje navoda druge stranke.
(2) Ako stranka ne dođe ili ne izloži svoj slučaj u ma kojoj fazi postupka, druga stranka može tražiti da sud raspravi pitanja koja su mu podneta i donese odluku. Pre nego što donese odluku, Sud će obavestiti stranku koja nije došla ili nije izložila svoj slučaj i ostaviti joj naknadni rok da to učini, izuzev ako smatra da stranka ne namerava da postupi tako.
Ako se stranke ne dogovore drukčije, Sud će na zahtev stranke rešiti sve uzgredne ili naknadne zahteve ili protivzahteve koji potiču neposredno iz predmeta spora, pod uslovom da su oni u okviru onoga na šta su se stranke saglasile i da inače spadaju u nadležnost Centra.
Ako se stranke drukčije ne dogovore, Sud može, ako smatra da to zahtevaju okolnosti, preporučiti da se preduzmu određene privremene mere radi zaštite prava stranaka.
(1) Generalni sekretar mora odmah dostaviti strankama overen prepis odluke. Smatra se da je odluka doneta na dan kad su overeni prepisi poslati.
(2) Na zahtev stranke podnet u roku od 45 dana od donošenja odluke, Sud može, pošto o tome obavesti drugu stranku, rešiti svako pitanje koje je propustio da reši u odluci i ispraviti svaku pravopisnu, aritmetičku i sličnu grešku u odluci. Njihovo rešenje sačinjava deo odluke i dostavlja se strankama na isti način kao i odluka. Rokovi predviđeni
(1) Ako među strankama dođe do spora oko tumačenja ili obima odluke, svaka stranka može uputiti generalnom sekretaru pismenu molbu i tražiti tumačenje odluke.
(2) Molba će se dostaviti Sudu koji je doneo odluku, ako je to moguće. Ako to nije moguće, obrazovaće se nov Sud saglasno odeljku 2. ove glave. Sud može obustaviti izvršenje odluke dok ne donese rešenje, ako smatra da to zahtevaju okolnosti.
(1) Svaka stranka može uputiti pismenu molbu generalnom sekretaru i tražiti reviziju odluke zbog otkrivanja neke činjenice koja bitno utiče na odluku, pod uslovima da Sud i molilac nisu znali za tu činjenicu kad je odluka doneta i da ta činjenica nije ostala nepoznata moliocu iz njegovog nehata.
(2) Molbu treba podneti u roku od 90 dana od otkrivanja te činjenice, a najkasnije u roku od tri godine od dana kad je odluka doneta.
(3) Molba se dostavlja Sudu koji je doneo odluku, ako je to moguće. Ako to nije moguće, obrazovaće se novi Sud shodno odeljku 2. ove glave.
(4) Sud može obustaviti izvršenje odluke dok ne donese rešenje ako smatra da to zahtevaju okolnosti. Ako molilac zahteva u molbi da se obustavi izvršenje odluke, izvršenje će se obustaviti privremeno dok Sud ne reši taj zahtev.
(1) Svaka stranka može uputiti pismeni zahtev generalnom sekretaru da se odluka poništi iz jednog ili više ovde navedenih razloga:
a)
da Sud nije bio propisno obrazovan;
b)
da je sud očevidno prekoračio svoje ovlašćenje;
c)
da je jedan član Suda bio podmićen;
d)
da je došlo do ozbiljnog skretanja od osnovnih pravila postupka; ili
e)
da u odluci nisu izneti razlozi na kojima se ona zasniva.
(2) Zahtev treba podneti u roku od 120 dana od donošenja odluke, a ako se ništenje traži zbog podmićivanja zahtev treba podneti u roku od 120 dana od otkrića podmićivanja, a najdocnije od tri godine od dana donošenja odluke.
(3) Po prijemu zahteva predsednik će odmah odrediti ad hoc odbor od tri lica sa liste arbitara. Član odbora ne može biti nijedan član Suda koji je doneo tu odluku, niti državljanin iste države kao i član tog Suda, niti državljanin države koja je stranka u sporu ili države čiji je državljanin stranka u sporu, niti lice koje je jedna ili druga od ovih država stavila na listu arbitara, ili ga je primila kao posrednika u tom sporu. Odbor je ovlašćen da poništi odluku, odnosno deo odluke, iz ma kog razloga izloženog
(4) Odredbe i glava VI i VII primeniće se mutatis mutandis u postupku pred odborom.
(5) Odbor može obustaviti izvršenje odluke dok ne donese rešenje, ako smatra da to zahtevaju okolnosti. Ako molilac traži u molbi da se obustavi izvršenje, izvršenje će se privremeno obustaviti dok odbor ne reši o zahtevu.
(6) Ako se odluka poništi, na zahtev stranke spor će se izneti pred novi Sud, koji će se obrazovati shodno odeljku 2. ove glave.
(1) Odluka je obavezna za obe stranke i ne podleže žalbi ili kom drugom pravnom leku, izuzev onih koje predviđa Konvencija. Obe stranke dužne su da se povinuju i sprovedu odredbe odluke, izuzev ukoliko je izvršenje obustavljeno na osnovu odgovarajućih odredaba Konvencije.
(2) Za svrhe ovog odeljka, "odluka" obuhvata svako rešenje o tumačenju, reviziji ili ništenju odluke iz
(1) Svaka država potpisnica priznaće kao obaveznu odluku donetu na osnovu ove konvencije i izvršiće na svojoj teritoriji novčane obaveze određene tom odlukom kao da je to konačna presuda suda te države. Država potpisnica koja ima federalno uređenje može izvršiti takvu odluku preko svog saveznog suda, a može i predvideti da savezni sudovi postupaju sa takvom odlukom kao da je ona konačna presuda suda države članice.
(2) Stranka koja traži priznanje ili izvršenje na teritoriji države potpisnice, dostaviće nadležnom sudu ili drugom organu koji ta država odredi za tu svrhu, prepis odluke koji je overio generalni sekretar. Svaka država potpisnica obavestiće generalnog sekretara koji je nadležni sud ili drugi organ odredila za tu svrhu, kao i o docnijim promenama u tom pogledu.
(3) Za izvršenje odluke važe propisi o izvršenju presude koji su na snazi u državi na čijoj se teritoriji traži izvršenje.