Ograničenje doze kod profesionalnog izlaganja, kao i u slučaju izlaganja spoljnih radnika uspostavlja nosilac odobrenja.

Ograničenje doze kod izlaganja stanovništva određuje se za pojedinačnu dozu koju pojedinac primi u slučaju planiranog izlaganja.

Ograničenje doze za medicinsko izlaganje primenjuje se samo u pogledu zaštite negovatelja, lica koja pomažu i volontera koji učestvuju u medicinskom ili biomedicinskom istraživanju.

Ograničenja doza iz st. 1, 2. i 3. ovog člana utvrđuju se u smislu pojedinačne efektivne ili ekvivalentne doze tokom utvrđenog perioda.

Direktorat bliže propisuje način uspostavljanja i ograničenja doze iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.

Efektivna i ekvivalentna doza koju prime profesionalno izložena lica i pojedinac iz stanovništva ne sme da bude veća od propisanih granica izlaganja.

Efektivna doza koju prime lica na školovanju mlađa od 18 godina, izuzev lica na školovanju i lica na obuci starija od 18 godina tokom obavezne obuke ili redovnog školovanja za potrebe rada sa izvorima zračenja ne sme da bude veća od granica propisanih za izlaganje stanovništva.

Granice izlaganja za profesionalno izložena lica, stanovništvo i lica na školovanju propisuje Direktorat.

Nosilac odobrenja u obavezi je da obezbedi nivo zaštite od jonizujućeg zračenja kojim se sprečava izlaganje zaposlenih trudnica iznad granice koja je propisana za stanovništvo.

Žene koje doje ne smeju da borave na radnom mestu na kome postoji rizik od unutrašnje ili spoljašnje kontaminacije.

Izlaganje lica u nemedicinske svrhe može se obavljati samo uz prethodno dobijenu saglasnost Direktorata.

Direktorat na osnovu podnetog zahteva procenjuje opravdanost izlaganja u nemedicinske svrhe.

Kriterijume opravdanosti nemedicinskog izlaganja kao i listu opravdanih delatnosti u nemedicinske svrhe propisuje Direktorat u saradnji sa ministarstvom nadležnim za zdravlje.

Sve delatnosti koje podrazumevaju namerno izlaganje ljudi u nemedicinske svrhe moraju da budu opravdane sa stanovišta zaštite od jonizujućeg zračenja i to pre odobravanja delatnosti.

Svaka pojedinačno odobrena delatnost iz

stava 1. ovog člana

podleže reviziji Direktorata.

Ako Direktorat utvrdi da je opravdano korišćenje medicinske opreme koje podrazumeva namerno izlaganje ljudi u nemedicinske svrhe, ta delatnost podleže postupku izdavanja odobrenja.

Pre uvođenja u primenu nove radijacione delatnosti Direktorat daje saglasnost na opravdanost njene primene u pogledu izlaganja jonizujućem zračenju na osnovu podataka koje dostavlja pravno lice ili preduzetnik.

Pravno lice ili preduzetnik je obavezan da u okviru podataka iz

stava 1. ovog člana

, dostavi i procenu opravdanosti delatnosti koju namerava da obavlja uzimajući u obzir korist koju obavljanje delatnosti donosi društvu i pojedincima u odnosu na radijacioni rizik.

Pravno lice ili preduzetnik je obavezan da u postupku procene iz

stava 2. ovog člana

uzme u obzir:

Direktorat obrazuje komisiju kao stručno telo za utvrđivanje opravdanosti nove radijacione delatnosti.

Pre uvođenja u primenu novih tehnika i tehnologija u postojeću radijacionu delatnost, nosilac odobrenja je dužan da preispita njihovu primenu sa stanovišta opravdanosti u pogledu izlaganja jonizujućem zračenju i da o tome obavesti Direktorat koji daje saglasnost na primenu novih tehnika i tehnologija u okviru postojeće radijacione delatnosti.

Direktorat, u cilju sticanja znanja pojedinaca čiji poslovi zahtevaju posebnu kompetenciju u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti, bliže propisuje programe obučavanja, osposobljavanja i obaveštavanja, vremenske intervale periodične obnove znanja, kao i način provere i verifikacije stečenih znanja.

Direktorat bliže propisuje vrste poslova koji zahtevaju posebnu kompetenciju u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti.

Radni prostor se klasifikuje kao kontrolisana ili nadgledana zona.

Klasifikacija iz

stava 1. ovog člana

vrši se na osnovu procene očekivane godišnje doze, kao i verovatnoće i intenziteta mogućeg izlaganja.

Nosilac odobrenja je dužan da klasifikuje radni prostor u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.

Direktorat bliže propisuje uslove za klasifikaciju iz

stava 1. ovog člana

.

Izloženi radnici se svrstavaju u kategoriju A ili kategoriju B radi praćenja izlaganja zračenju.

Nosilac odobrenja je dužan da izvrši kategorizaciju izloženih radnika u skladu sa

stavom 1. ovog člana

.

Direktorat bliže propisuje uslove za kategorizaciju izloženih radnika iz

stava 1. ovog člana

.

Zdravstveni nadzor izloženih radnika vrši se u skladu sa važećim propisima u oblasti zdravstvene zaštite.

Zdravstveni pregledi izloženih radnika se obavljaju pre stupanja na rad, u toku rada, nakon vanrednog događaja, po potrebi i nakon prestanka rada.

Nosilac odobrenja je dužan da vrši zdravstveni nadzor izloženih radnika u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana.

Ministarstva nadležna za zdravlje i za rad bliže propisuju obim i vremenske intervale zdravstvenih pregleda iz

stava 2. ovog člana

.

Evidencija zdravstvenog stanja izloženih radnika se uspostavlja, vodi i ažurira u skladu sa propisima o vođenju evidencije iz oblasti zdravstvene zaštite i sadrži:

Evidencija zdravstvenog stanja izloženih radnika se vodi u periodu u kom radnik obavlja poslove izloženog radnika i čuva se dok izloženi radnik ne napuni ili bi napunio 75 godina starosti, ali ne kraće od 30 godina od prestanka rada u okviru neke radijacione delatnosti.

Individualni monitoring izloženih radnika iz

člana 73. stav 1. ovog zakona

sprovodi se u cilju praćenja izlaganja jonizujućem zračenju.

Nosilac odobrenja je dužan da obezbedi individualni monitoring svih angažovanih izloženih radnika uključujući i spoljne radnike.

Nosilac odobrenja je dužan da obezbedi dostupnost rezultata individualnog monitoringa Direktoratu i službama nadležnim za zaštitu zdravlja na radu u cilju procene mogućih posledica na zdravlje izloženih radnika.

Direktorat bliže propisuje način sprovođenja i uslove za individualni monitoring izloženih radnika iz

člana 73. stav 1. ovog zakona

.

Monitoring radne sredine obuhvata merenje jačine spoljašnje doze jonizujućeg zračenja, merenje specifične aktivnosti radionuklida u vazduhu i merenje površinske kontaminacije.

Direktorat bliže propisuje uslove i način vršenja monitoringa radne sredine iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac odobrenja je dužan da prilikom obavljanja delatnosti za izložene radnike, lica koja učestvuju u odgovoru na vanredni događaj, lica angažovana na poslovima remedijacije, lica na obuci, lica na školovanju i radnike koji su na radnom mestu izloženi radonu, obezbedi:

Obaveze nosioca odobrenja iz

stava 1. ovog člana

primenjuju se i na zaštitu volontera.

Nosilac odobrenja je odgovoran za zaštitu od jonizujućeg zračenja spoljnih radnika koje je direktno ili putem ugovora sa poslodavcem spoljnog radnika angažovao radi obavljanja određenih poslova.

Nosilac odobrenja je dužan da sprovodi individualni monitoring spoljnih radnika na isti način kao i u slučaju stalno zaposlenih izloženih radnika.

Spoljni radnici su dužni da se u svemu pridržavaju propisanih mera zaštite od jonizujućeg zračenja kod nosioca odobrenja.

Direktorat može, u izuzetnim okolnostima koje se procenjuju za svaki pojedinačni slučaj, i ako to određena aktivnost zahteva, izuzimajući vanredne događaje, da odobri pojedinačno profesionalno izlaganje radnika koje prelazi propisane granice izlaganja.

Izlaganje iz

stava 1. ovog člana

mora da bude vremenski ograničeno i ograničeno na određene zone rada, a u okvirima maksimalnog nivoa izlaganja koje je Direktorat odobrio za određeni slučaj.

Direktorat bliže propisuje uslove za odobravanje izlaganja iz

stava 1. ovog člana

.

Medicinsko izlaganje mora da se sprovodi tako da ukupna korist od izlaganja jonizujućem zračenju u dijagnostičke i terapijske svrhe bude veća od štete od izlaganja pojedinca jonizujućem zračenju uzimajući u obzir delotvornost, koristi i rizike dostupnih alternativnih tehnika koje imaju isti cilj i pri kojima nema izlaganja jonizujućem zračenju ili ga ima manje.

Opravdanost medicinskog izlaganja iz

stava 1. ovog člana

podrazumeva:

Medicinsko izlaganje se sprovodi na način da doze budu što je moguće niže u skladu sa traženim medicinskim informacijama uzimajući u obzir ekonomske i društvene faktore.

Optimizacija medicinskih izlaganja vrši se uz primenu dijagnostičkih referentnih nivoa koji se redovno proveravaju.

Svaki medicinski ili biomedicinski istraživački projekat koji uključuje medicinsko izlaganje sprovodi se pod sledećim uslovima:

Direktorat bliže propisuje dijagnostičke referentne nivoe iz

stava 2. ovog člana

i vrši njihovu redovnu proveru.

Svako medicinsko izlaganje odvija se pod nadzorom lekara odgovornog za sprovođenje medicinskog izlaganja.

Lekar odgovoran za sprovođenje medicinskog izlaganja, stručnjak iz oblasti medicinske fizike i drugi koji imaju pravo da izvode praktične oblike medicinskih radioloških procedura, obavezno su uključeni u proces optimizacije medicinskog izlaganja.

Lekar koji upućuje i lekar odgovoran za sprovođenje medicinskog izlaganja dužni su da učestvuju u procesu dokazivanja opravdanosti pojedinačnih medicinskih izlaganja, na svom nivou odlučivanja.

Lekar odgovoran za sprovođenje medicinskog izlaganja i lekar koji upućuje dužni su da lice podvrgnuto medicinskom izlaganju, uključujući i negovatelje i lica koja pomažu, obaveste o koristima i rizicima prilikom medicinskog izlaganja.

Za obavljanje delatnosti visokog rizika u medicini obavezno je učešće medicinskog fizičara.

Medicinski fizičar je dužan da:

U procesu planiranja uvođenja nove vrste uređaja ili tehnika u okviru delatnosti visokog rizika u medicini pravno lice ili preduzetnik je obavezan da obezbedi učešće medicinskog fizičara u izradi prostorne dokumentacije i tehničke specifikacije.

U pogledu delatnosti u medicini Direktorat, u skladu sa osnovnim načelima zaštite od jonizujućeg zračenja iz

člana 29. ovog zakona

, bliže propisuje:

Nosilac licence je dužan da, u cilju obezbeđenja zaštite pojedinca od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja, za postrojenja u kojima se obavljaju delatnosti sprovede mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti koje se odnose naročito na:

Direktorat bliže propisuje mere iz

stava 1. ovog člana

.

Za delatnosti koje podležu registraciji, Direktorat bliže propisuje uslove za zaštitu zdravlja pojedinca u redovnim okolnostima.

Pravno lice ili preduzetnik je dužan da pre pribavljanja odobrenja, srazmerno riziku izlaganja od jonizujućih zračenja prilikom izvođenja delatnosti, izvrši procenu doza za reprezentativno lice i za pojedinca.

Direktorat bliže propisuje delatnosti za koje se vrši procena doze iz

stava 1. ovog člana

, kao i načine procene doze srazmerno riziku izlaganja od jonizujućih zračenja.

Nosilac odobrenja je dužan da za svako nameravano ispuštanje radioaktivnih efluenata u životnu sredinu pribavi saglasnost Direktorata.

Pre izdavanja odobrenja Direktorat odobrava granice i uslove za ispuštanje radioaktivnih efluenata kao efektivne godišnje doze za reprezentativno lice uzimajući u obzir i dobru praksu rukovanja istim ili sličnim postrojenjima.

Direktorat bliže propisuje kriterijume i uslove za ispuštanje radioaktivnih efluenata u životnu sredinu i za pribavljanje saglasnosti iz

stava 1. ovog člana

, kao i uslove za odobravanje granica iz

stava 2. ovog člana

.

Direktorat odobrava ispuštanje radioaktivnih efluenata na osnovu zahteva nosioca licence, a na osnovu procene ispunjenosti uslova zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine.

Nosilac odobrenja je dužan da sprovodi monitoring dozvoljenih ispuštanja radioaktivnih efluenata u životnu sredinu i da o tome redovno izveštava Direktorat.

Direktorat bliže propisuje način i uslove sprovođenja monitoringa i rokove izveštavanja Direktorata iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac odobrenja, prilikom obavljanja delatnosti, u cilju obezbeđenja kontrole izlaganja pojedinaca i stanovništva je dužan da:

Direktorat bliže propisuje obaveze nosioca odobrenja u pogledu zaštite od jonizujućeg zračenja stanovništva.

Monitoring radioaktivnosti u životnoj sredini vrši se u cilju utvrđivanja prisustva radionuklida u životnoj sredini i procene nivoa izlaganja stanovništva jonizujućem zračenju u redovnim uslovima, u slučaju sumnje i u toku nuklearne ili radiološke vanredne situacije.

Monitoring radioaktivnosti u životnoj sredini iz

stava 1. ovog člana

sprovodi se u skladu sa Programom monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini koji donosi Direktorat.

Program monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini utvrđuje mesta, vremenske intervale i način kontrole radioaktivnosti u životnoj sredini.

Monitoring radioaktivnosti u životnoj sredini može da vrši samo nosilac ovlašćenja za vršenje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja, odnosno ovlašćenja za monitoring radioaktivnosti ili pojedina ispitivanja u okviru monitoringa.

Direktorat bliže propisuje način vršenja monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini iz

stava 1. ovog člana

, sadržaj i rokove za donošenje Programa monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini i uslove za njegovu izmenu.

Nosilac ovlašćenja za vršenje poslova zaštite od zračenja koji sprovodi monitoring radioaktivnosti u životnoj sredini je dužan da Direktoratu dostavi izveštaj o monitoringu radioaktivnosti u životnoj sredini najkasnije do 31. marta tekuće godine za prošlu godinu, ili odmah u slučaju nuklearne ili radiološke vanredne situacije ili na zahtev Direktorata.

Na osnovu rezultata monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini, Direktorat prati nivo izlaganja stanovništva jonizujućem zračenju, vrši procenu doza koje je primilo stanovništvo i u slučaju povećane radioaktivnosti određuje i nalaže sprovođenje hitnih i drugih mera zaštite.

Direktorat objavljuje godišnji izveštaj o nivoima izlaganja stanovništva jonizujućem zračenju na teritoriji Republike Srbije najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu.

Finansijska sredstva potrebna za realizaciju monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini i procenu nivoa izlaganja stanovništva obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Direktorat bliže propisuje uslove za identifikaciju situacija postojećeg izlaganja na osnovu dokaza da postoji izlaganje usled:

U zavisnosti od procene rizika, situacije postojećeg izlaganja mogu se tretirati kao situacije planiranog izlaganja.

Direktorat bliže propisuje mere zaštite izloženih radnika i pojedinaca od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja u situacijama postojećeg izlaganja.

Direktorat bliže propisuje uslove za upravljanje područjima sa kontaminacijom nastalom usled prethodnih delatnosti ili kao posledica vanrednog događaja koja ne može da se zanemari sa stanovišta zaštite od jonizujućeg zračenja.

Direktorat bliže propisuje referentni nivo spoljašnjeg izlaganja gama zračenju od građevinskog materijala u cilju zaštite stanovništva od gama zračenja iz građevinskog materijala.

Direktorat bliže propisuje referentni nivo koncentracije radona u zatvorenom prostoru u boravišnim prostorijama, referentni nivo koncentracije radona u zatvorenom prostoru na radnim mestima, odgovarajuće mere zaštite, mere za smanjenje koncentracije radona u postojećim objektima, kao i mere sprečavanja prodiranja radona u nove objekte.

Direktorat bliže propisuje radna mesta za koja su obavezna merenja koncentracije radona radi procene nivoa izlaganja zaposlenih lica jonizujućem zračenju kao i uslove za obavljanje aktivnosti koje ne spadaju u delatnosti propisane ovim zakonom, na takvim radnim mestima.

Proizvodi i druga roba namenjeni stanovništvu, životinjama i proizvodi i druga roba namenjeni za upotrebu u radnoj i životnoj sredini ne smeju se staviti u promet ukoliko je sadržaj radionuklida takav da korišćenje takvih proizvoda na uobičajen ili preporučen način može da dovede do izlaganja stanovništva iznad propisanih granica.

Direktorat bliže propisuje način kontrole sadržaja radionuklida za proizvode iz

stava 1. ovog člana

zakona.

Direktorat bliže propisuje uslove za utvrđivanje poslova koji ne spadaju u delatnosti propisane ovim zakonom a u kojima se koriste materijali sa prirodnim radionuklidima koji dovode do izlaganja radnika ili pojedinaca a ne mogu se zanemariti sa stanovišta zaštite od jonizujućeg zračenja.

Direktorat bliže propisuje uslove za obavljanje poslova iz

stava 1. ovog člana

.

Služba medicine rada sprovodi zdravstveni nadzor izloženih radnika u pogledu izlaganja jonizujućem zračenju i fizičke sposobnosti da obavljaju zadatke koji su im dodeljeni, a koji uključuju rad sa izvorima zračenja, u skladu sa propisima u oblasti zaštite zdravlja.

Služba dozimetrije obavlja poslove kontrole i očitavanja merne opreme za kontrolu individualnog izlaganja i tumačenja rezultata merenja, meri nivo radioaktivnosti u ljudskom telu ili biološkim uzorcima i vrši procenu doze.

Pravno lice koje je nosilac ovlašćenja za obavljanje poslova zaštite od jonizujućeg zračenja iz

člana 56. stav 1. tačka 2)

, smatra se u smislu ovog zakona službom dozimetrije.

Direktorat izdaje sertifikat za obavljanje poslova stručnjaka za zaštitu od jonizujućeg zračenja na osnovu podnetog zahteva i prateće dokumentacije koju propisuje Direktorat.

Sertifikat iz

stava 1. ovog člana

se izdaje za pojedinačnu oblast zaštite od jonizujućeg zračenja ili više oblasti zaštite od jonizujućeg zračenja, na period od pet godina od dana donošenja.

Stručnjak za zaštitu od jonizujućeg zračenja daje stručne savete pravnim licima i preduzetnicima u pogledu profesionalnog izlaganja i izlaganja stanovništva u skladu sa važećim propisima iz oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti.

Savet stručnjaka za zaštitu od jonizujućeg zračenja po potrebi obuhvata:

Stručnjak za zaštitu od jonizujućeg zračenja prema potrebi sarađuje sa stručnjakom iz oblasti medicinske fizike.

Stručnjak za zaštitu od jonizujućeg zračenja može biti angažovan za poslove zaštite od jonizujućeg zračenja izloženih radnika, pojedinaca i stanovništva.

Direktorat propisuje oblasti zaštite od jonizujućeg zračenja za koje se izdaje sertifikat, bliže uslove za sticanje, produženje i oduzimanje sertifikata za obavljanje poslova stručnjaka zaštite od zračenja kao i naknadu za izdavanje sertifikata.

Direktorat bliže propisuje obaveze nosilaca odobrenja u pogledu obavljanja konsultacija sa stručnjakom za zaštitu od zračenja.

Stručnjak iz oblasti medicinske fizike je lice koje ima znanje, osposobljenost i iskustvo da učestvuje ili daje savete koji se odnose na pitanja u vezi sa primenom jonizujućeg zračenja tokom medicinskog izlaganja.

Direktorat izdaje sertifikat za obavljanje poslova stručnjaka iz oblasti medicinske fizike.

Sertifikat iz

stava 2. ovog člana

se izdaje za pojedinačnu oblast ili više oblasti primene jonizujućeg zračenja tokom medicinskog izlaganja, na period od pet godina.

Stručnjak iz oblasti medicinske fizike ima sledeće dužnosti:

Stručnjak iz oblasti medicinske fizike prema potrebi sarađuje sa stručnjakom iz oblasti zaštite od jonizujućeg zračenja.

Direktorat bliže propisuje oblasti primene jonizujućeg zračenja tokom medicinskog izlaganja za koje se izdaje sertifikat, bliže uslove za sticanje, produženje i oduzimanje sertifikata za obavljanje poslova stručnjaka u oblasti medicinske fizike, kao i naknadu za izdavanje sertifikata.

Sprovođenje mera zaštite od jonizujućeg zračenja može obavljati lice odgovorno za zaštitu od jonizujućeg zračenja ili služba zaštite od jonizujućeg zračenja.

Direktorat bliže propisuje delatnosti za koje je obavezno uspostavljanje službe zaštite od jonizujućeg zračenja za sprovođenje mera iz

stava 1. ovog člana

kao i uslove za obrazovanje službe zaštite od jonizujućeg zračenja.

Lice odgovorno za zaštitu od jonizujućeg zračenja i služba zaštite od jonizujućeg zračenja dužni su da:

Direktorat bliže propisuje vrstu i stepen stručne spreme kao i obučenost i osposobljenost za sprovođenje mera zaštite od jonizujućeg zračenja lica odgovornog za zaštitu od jonizujućeg zračenja i lica angažovanih u službi za zaštitu od jonizujućeg zračenja.

Radioaktivni izvori se kategorizuju u kategorije I, II, III, IV i V.

Direktorat bliže propisuje kriterijume za kategorizaciju radioaktivnih izvora na osnovu moguće štete koju mogu da nanesu pojedincu, stanovništvu i životnoj sredini ukoliko se njima ne upravlja sigurno i bezbedno.

Nosilac odobrenja je dužan da sprovodi mere kontrole otvorenih i zatvorenih radioaktivnih izvora i uređaja u koje su radioaktivni izvori ugrađeni u cilju obezbeđivanja sigurnog i bezbednog upravljanja tokom njihovog radnog veka i po prestanku korišćenja, njihovog recikliranja ili odlaganja.

Nosilac odobrenja je dužan da vodi evidenciju o izvorima i uređajima iz

stava 1. ovog člana

.

Direktorat bliže propisuje mere i sadržaj evidencije iz st. 1. i 2. ovog člana.

Nosilac odobrenja je dužan da bez odlaganja obavesti Direktorat i druge nadležne organe i organizacije o gubitku, krađi, sabotaži, izlivanju otvorenih izvora, nedozvoljenom korišćenju ili nedozvoljenom ispuštanju radioaktivnog materijala u životnu sredinu.

Nosilac odobrenja je dužan da bez odlaganja obavesti Direktorat o svakoj promeni lokacije visokoaktivnih zatvorenih izvora kao i ostalih zatvorenih izvora za koje obavezu prijavljivanja promene lokacije propisuje Direktorat.

Pravno lice ili preduzetnik je dužan da, uz zahtev za izdavanje odobrenja za obavljanje delatnosti sa visokoaktivnim zatvorenim izvorom zračenja, Direktoratu dostavi dokaze o obezbeđivanju:

Direktorat bliže propisuje uslove za kontrolu visokoaktivnih zatvorenih izvora.

Nosilac odobrenja ili isporučilac izvora dužni su da propisno obeleže visokoaktivni zatvoreni izvor i njegov kontejner.

Direktorat bliže propisuje način obeležavanja visokoaktivnih zatvorenih izvora i njihovih kontejnera.

Direktorat uspostavlja i redovno ažurira evidenciju radioaktivnih izvora i pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju delatnosti sa radioaktivnim izvorima.

Direktorat bliže propisuje sadržinu evidencije iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac odobrenja za obavljanje delatnosti sa zatvorenim izvorom zračenja deklaracijom proglašava zatvoreni izvor zračenja isluženim.

Nosilac odobrenja iz

stava 1. ovog člana

je dužan da preduzme sve neophodne mere da vrati izvor isporučiocu nakon što zatvoreni izvor proglasi isluženim.

U slučaju da vraćanje izvora isporučiocu nije moguće, isluženi izvor može da se reciklira, prenese na drugog nosioca licence ili preda u centralno skladište.

Deklaracija iz

stava 1. ovog člana

obavezno sadrži nameru postupanja sa isluženim izvorom.

Nosilac odobrenja iz

stava 1. ovog člana

je dužan da deklaraciju u roku od osam dana dostavi Direktoratu.

Nosilac odobrenja iz

stava 1. ovog člana

je dužan da u roku od osam dana od vraćanja izvora isporučiocu, predaje izvora na reciklažu, prenosa na drugog nosioca licence ili predaje u centralno skladište o tome obavesti Direktorat.

Direktorat bliže propisuje sadržaj deklaracije iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac odobrenja iz

stava 1. ovog člana

isluženi izvor može čuvati u svom spremištu ne duže od godinu dana, nakon čega je dužan da ga preda u centralno skladište.

Direktorat bliže propisuje uslove za kontrolu i skladištenje isluženih izvora.

Pravna lica i preduzetnici koji obavljaju aktivnosti koje ne spadaju u delatnosti propisane ovim zakonom, a koje mogu dovesti do ugrožavanja života i zdravlja ljudi i životne sredine od štetnog uticaja jonizujućeg zračenja usled postojanja napuštenih izvora zračenja, dužna su da:

Delatnosti iz

stava 1. ovog člana

, između ostalog su:

Direktorat planira finansijska sredstva za troškove pronalaženja napuštenih izvora zračenja.

Napušteni izvor zračenja sa mesta gde je pronađen može ukloniti samo nosilac ovlašćenja za uklanjanje napuštenih izvora zračenja koji je dužan da izvor zračenja, bez odlaganja, preda u centralno skladište.

Troškove naknadnog uspostavljanja regulatorne kontrole nad napuštenim izvorom snosi vlasnik napuštenog izvora ako ga je moguće utvrditi.

Sredstva za naknadno uspostavljanje regulatorne kontrole nad napuštenim izvorom obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije ukoliko nije moguće utvrditi vlasnika napuštenog izvora.

Direktorat bliže propisuje delatnosti i uslove za postupanje u slučaju pronalaženja napuštenih izvora zračenja kod pravnih lica i preduzetnika, vrstu opreme, program osposobljavanja zaposlenih lica za merenje radioaktivnosti napuštenih izvora kao i načine vršenja merenja, vođenja evidencije i obaveštavanja iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti je dužan da izvrši dekomisiju radijacionog postrojenja u kome obavlja svoju delatnost.

Direktorat bliže propisuje radijacione delatnosti za koje postoji obaveza vršenja dekomisije.

Na dekomisiju radijacionih postrojenja iz

stava 1. ovog člana

shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na dekomisiju nuklearnog postrojenja.

Za dekomisiju radijacionih postrojenja iz

stava 1. ovog člana

ne pribavlja se odluka Vlade o krajnjem statusu dekomisije.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti iz

stava 1. ovog člana

je dužan da izradi i redovno vrši pregled i reviziju preliminarnog plana dekomisije radijacionog postrojenja.

Upravljanje nuklearnim postrojenjima u Republici Srbiji je delatnost od opšteg interesa.

Delatnost iz

stava 1. ovog člana

uključuje i upravljanje centralnim skladištem radioaktivnog otpada, isluženih izvora i istrošenog nuklearnog goriva.

Javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija obavlja delatnosti iz st. 1. i 2. ovog člana.

Nosilac licence je dužan da nuklearne aktivnosti obavlja na takav način da spreči pojavu vanrednog događaja kao i da, u slučaju da se vanredni događaj desi, ublaži i izbegne posledice:

U cilju sprečavanja pojave vanrednog događaja iz

stava 1. ovog člana

, nosilac licence je dužan da obezbedi da:

Direktorat bliže propisuje uslove za obavljanje nuklearnih aktivnosti u pogledu sprečavanja pojave vanrednog događaja.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti, izuzev licence za određivanje lokacije nuklearnog postrojenja, projektovanje nuklearnog postrojenja i izgradnju nuklearnog postrojenja, je dužan da uspostavi službu zaštite od jonizujućeg zračenja iz

člana 104. ovog zakona

.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je dužan da primeni i održava integrisani sistem menadžmenta.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je dužan da preduzima mere za poboljšanje i unapređenje kulture nuklearne sigurnosti, kao i kulture nuklearne bezbednosti, primenom integrisanog sistema menadžmenta.

Direktorat bliže propisuje mere i uslove za uspostavljanje integrisanog sistema menadžmenta.

Vlada daje saglasnost o nameri izgradnje nuklearnog postrojenja kao i o nameri nabavke mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada.

Vlada daje saglasnost o nameri promene namene postojećeg objekta u nuklearno postrojenje.

Vlada daje saglasnost iz st. 1. i 2. ovog člana na osnovu podnetog zahteva i obrazloženja o opravdanosti izgradnje nuklearnog postrojenja, nabavke mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada ili promene namene postojećeg objekta sa stanovišta radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti kao i uticaja na životnu sredinu.

Pravno lice koje je pribavilo saglasnost Vlade o nameri izgradnje nuklearnog postrojenja iz

člana 116. ovog zakona

je dužno da pre početka aktivnosti određivanja lokacije nuklearnog postrojenja, pribavi licencu za određivanje lokacije nuklearnog postrojenja u skladu sa

članom 42. ovog zakona

.

Licenca iz

stava 1. ovog člana

, pored drugih uslova propisanih ovim zakonom, prestaje da važi danom izdavanja licence za projektovanje nuklearnog postrojenja.

Određivanje lokacije nuklearnog postrojenja se obavlja u cilju izbora najpovoljnije lokacije za izgradnju nuklearnog postrojenja i obuhvata analizu:

Direktorat bliže propisuje uslove za određivanje lokacije nuklearnog postrojenja.

Nosilac licence za određivanje lokacije nuklearnog postrojenja je dužan da pribavi saglasnost Direktorata na izveštaj o izboru lokacije za izgradnju nuklearnog postrojenja posle izvršenih analiza iz

člana 118. stav 1. ovog zakona

.

Direktorat izdaje saglasnost iz

stava 1. ovog člana

u roku od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Izveštaj o izboru lokacije za izgradnju nuklearnog postrojenja sadrži naročito:

Direktorat bliže propisuje posebne uslove za izdavanje saglasnosti iz

stava 2. ovog člana

, obim i sadržaj izveštaja o izboru lokacije za izgradnju nuklearnog postrojenja.

Direktorat može utvrditi dodatne mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti za izabranu lokaciju.

Direktorat odbija zahtev za izdavanje saglasnosti na izveštaj iz

stava 1. ovog člana

ako nisu ispunjeni utvrđeni uslovi radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

Nosilac licence za određivanje lokacije nuklearnog postrojenja je dužan da pre početka projektovanja nuklearnog postrojenja pribavi licencu za projektovanje nuklearnog postrojenja u skladu sa

članom 42. ovog zakona

.

Licencu za projektovanje nuklearnog postrojenja pribavlja i pravno lice koje namerava da konstruiše mobilno postrojenje za obradu radioaktivnog otpada, a nakon pribavljanja saglasnosti Vlade iz

člana 116. ovog zakona

.

Pravno lice koje želi da promeni namenu postojećeg postrojenja u nuklearno postrojenje je dužno pre početka postupka prenamene da izvrši analizu lokacije u skladu sa

članom 118. ovog zakona

, da o rezultatima analiza dostavi izveštaj Direktoratu i da pribavi licencu za projektovanje nuklearnog objekta u skladu sa

članom 42. ovog zakona

.

Licenca iz

stava 1. ovog člana

pored drugih uslova propisanih zakonom prestaje da važi danom izdavanja licence za izgradnju nuklearnog postrojenja.

Projektovanje nuklearnog postrojenja osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada obavlja se po prethodno pribavljenoj saglasnosti Direktorata na izveštaj o izboru lokacije za izgradnju nuklearnog postrojenja iz

člana 119. stav 2. ovog zakona

.

Projekat nuklearnog postrojenja mora da zadovolji zahteve radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti u skladu sa karakteristikama izabrane lokacije i projektnim osnovama.

Projekat nuklearnog postrojenja mora da obezbedi:

Nosilac licence za projektovanje nuklearnog postrojenja je dužan da tokom projektovanja izradi preliminarni plan dekomisije za sva nuklearna postrojenja, odnosno preliminarni plan zatvaranja za postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada u skladu sa ovim zakonom.

Projektovanje nuklearnog postrojenja osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata.

Direktorat bliže propisuje uslove za projektovanje nuklearnog postrojenja i obim i sadržaj projekta nuklearnog postrojenja.

Nosilac licence za projektovanje nuklearnog postrojenja, dostavlja Direktoratu na saglasnost izveštaj o projektovanju nuklearnog postrojenja i projekat nuklearnog postrojenja.

Direktorat izdaje saglasnost iz

stava 1. ovog člana

u roku od 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Izveštaj o projektovanju nuklearnog postrojenja iz

stava 1. ovog člana

sadrži naročito:

Direktorat bliže propisuje obim i sadržaj izveštaja o projektovanju nuklearnog postrojenja.

Direktorat može da utvrdi dodatne mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti za projekat nuklearnog postrojenja.

Direktorat odbija zahtev za izdavanje saglasnosti na izveštaj iz

stava 1. ovog člana

ako nisu ispunjeni utvrđeni uslovi radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

Projektom nuklearnog postrojenja određuju se granice lokaliteta nuklearnog postrojenja.

Direktorat bliže propisuje kriterijume za određivanje granica lokaliteta.

Vlada na predlog Direktorata, proglašava nuklearni lokalitet na osnovu odobrenog izveštaja o projektovanju nuklearnog postrojenja iz

člana 122. ovog zakona

.

Vlada uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine donosi odluku o izgradnji nuklearnog postrojenja, osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada.

Podnosilac zahteva za donošenje odluke o izgradnji nuklearnog postrojenja je dužan da pribavi i uz zahtev podnese Vladi:

Nosilac licence za projektovanje nuklearnog postrojenja je dužan da pre početka izgradnje nuklearnog postrojenja ili rekonstrukcije postojećeg objekta pribavi licencu za izgradnju nuklearnog postrojenja u skladu sa

članom 42. ovog zakona

.

Licenca za izgradnju nuklearnog postrojenja se izdaje za izgradnju nuklearnog postrojenja, za koje su prethodno pribavljeni:

Odredbe iz stava 2. tač. 2) i 3) se ne odnose na mobilno postrojenje za obradu radioaktivnog otpada.

Pored uslova iz

člana 42. ovog zakona

, podnosilac zahteva je dužan da:

Licenca iz

stava 1. ovog člana

pored drugih uslova propisanih zakonom, prestaje da važi danom izdavanja licence za puštanje u probni rad nuklearnog postrojenja.

Vlada odlukom iz

člana 124. stav 1. ovog zakona

može da ovlasti Direktorat da odobri izmene projekta nastale tokom izgradnje pod uslovom da predložene izmene projekta nemaju uticaja ili imaju pozitivan uticaj na radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost pre početka njihove realizacije o čemu Direktorat obaveštava Vladu.

Ako tokom izgradnje nuklearnog postrojenja dođe do potrebe za izmenama odobrenog projekta Direktorat naročito proverava i procenjuje:

Direktorat će odbiti predložene izmene projekta iz

stava 1. ovog člana

ako utvrdi da one imaju negativan uticaj na radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost.

Nuklearno postrojenje, osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada, može da se izgradi samo na lokaciji za koju je donet prostorni i urbanistički plan, izdato rešenje o građevinskoj dozvoli i druga dokumentacija u skladu sa zakonima kojima se uređuje planiranje i izgradnja i postupak procene uticaja na životnu sredinu.

Nuklearno postrojenje mora da bude izgrađeno na takav način da se njegova dekomisija može izvršiti sigurno i bezbedno.

Nosilac licence za izgradnju nuklearnog postrojenja je dužan da obezbedi da su sve strukture, sistemi, komponente i oprema izrađeni, ugrađeni, pregledani i testirani u skladu sa važećim standardima i propisima tokom svih faza izgradnje.

Direktorat bliže propisuje uslove za izgradnju nuklearnog postrojenja.

Nosilac licence za izgradnju nuklearnog postrojenja je dužan da pre puštanja u rad nuklearnog postrojenja pribavi licencu za probni rad nuklearnog postrojenja u skladu sa

članom 42. ovog zakona

.

Podnosilac zahteva za izdavanje licence za probni rad nuklearnog postrojenja je dužan da, uz zahtev, podnese Direktoratu Program probnog rada.

Direktorat bliže propisuje obim Programa probnog rada nuklearnog postrojenja.

Licenca za probni rad nuklearnog postrojenja, pored drugih uslova propisanih zakonom, prestaje da važi danom izdavanja licence za rad nuklearnog postrojenja.

Probni rad nuklearnog postrojenja sastoji se iz dve faze i to:

Nosilac licence za probni rad nuklearnog postrojenja je dužan da u toku probnog rada nuklearnog postrojenja potvrdi kvalitet izgrađenih i ugrađenih sistema, struktura i komponenti od značaja za sigurnost i bezbednost.

Direktorat može da prisustvuje ispitivanjima koja se obavljaju tokom probnog rada.

Pravno lice ili preduzetnik je dužan da pri svakoj promeni lokacije mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada sprovede probni rad mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada.

Nosilac licence za probni rad nuklearnog postrojenja je dužan da uspostavi i održava mere bezbednosti i mere fizičko-tehničke zaštite postrojenja tokom faze testiranja nuklearnog postrojenja sa radioaktivnim i nuklearnim materijalima.

Direktorat bliže propisuje uslove za obavljanje probnog rada nuklearnog postrojenja.

Faza testiranja nuklearnog postrojenja bez radioaktivnih i nuklearnih materijala se obavlja u cilju potvrđivanja da su nuklearno postrojenje i ugrađene strukture, sistemi i komponente u skladu sa zahtevima navedenim u projektu nuklearnog postrojenja, propisima i međunarodnim standardima.

Nosilac licence za probni rad nuklearnog postrojenja je dužan da nakon završene faze testiranja nuklearnog postrojenja bez radioaktivnih i nuklearnih materijala Direktoratu podnese izveštaj o navedenoj fazi, koji uključuje sva nastala odstupanja od specifikacija projekta kao i sve izmene u dokumentaciji podnetoj za pribavljanje licence, koje su nastale kao rezultat ispitivanja obavljenih tokom ove faze.

Direktorat daje saglasnost na izveštaj iz

stava 2. ovog člana

.

Faza testiranja nuklearnog postrojenja sa radioaktivnim i nuklearnim materijalima se obavlja u cilju potvrđivanja da nuklearno postrojenje pre početka rada ispunjava sve propisane uslove radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

Pre sprovođenja faze testiranja nuklearnog postrojenja sa radioaktivnim i nuklearnim materijalima Direktorat vrši proveru, kontrolu i nadzor nad ispunjavanjem propisanih mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

Nosilac licence za probni rad nuklearnog postrojenja je dužan da pre sprovođenja faze testiranja nuklearnog postrojenja sa radioaktivnim i nuklearnim materijalima izradi i podnese Direktoratu plan upravljanja radioaktivnim otpadom, preliminarni plan dekomisije nuklearnog postrojenja za sva nuklearna postrojenja osim za postrojenje za odlaganje radioaktivnog otpada za koje se podnosi preliminarni plan zatvaranja u skladu sa ovim zakonom.

Nosilac licence za probni rad nuklearnog postrojenja je dužan da nakon završene faze testiranja nuklearnog postrojenja sa radioaktivnim i nuklearnim materijalima Direktoratu podnese izveštaj o navedenoj fazi, koji uključuje sva nastala odstupanja od specifikacija projekta kao i sve izmene u dokumentaciji podnetoj za pribavljanje licence koje su nastale kao rezultat ispitivanja obavljenih tokom ove faze.

Direktorat daje saglasnost na izveštaj iz

stava 4. ovog člana

.

Na nuklearna postrojenja koja se ponovo puštaju u rad nakon prekida rada ili kod kojih je vršena rekonstrukcija ili modifikacija u pogledu promene tehnologije rada postrojenja, primenjuju se odredbe

čl. 128

,

129

,

130.

i

131. ovog zakona

.

Nosilac licence za probni rad nuklearnog postrojenja je dužan da pribavi licencu za rad nuklearnog postrojenja u skladu sa

članom 42. ovog zakona

.

Pre izdavanja licence za rad nuklearnog postrojenja Direktorat vrši proveru, kontrolu i nadzor:

Licenca za rad nuklearnog postrojenja, pored drugih uslova utvrđenih zakonom, prestaje da važi danom izdavanja licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja.

Nosilac licence za rad nuklearnog postrojenja je dužan da obezbedi:

Nosilac licence za rad nuklearnog postrojenja je dužan da u toku rada nuklearnog postrojenja redovno pregleda i ažurira plan upravljanja radioaktivnim otpadom, preliminarni plan dekomisije nuklearnog postrojenja za sva nuklearna postrojenja osim za postrojenje za odlaganje radioaktivnog otpada odnosno preliminarni plan zatvaranja nuklearnog postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada u skladu sa ovim zakonom.

Rad mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada može da se vrši samo na lokaciji koja ispunjava uslove za sigurno i bezbedno obavljanje delatnosti koji se utvrđuju analizom iz

člana 118. stav 1. ovog zakona

.

Direktorat bliže propisuje uslove za rad nuklearnog postrojenja.

Nuklearno postrojenje, osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada, može privremeno da prestane sa radom iz bilo kog opravdanog razloga koji nije planiran izveštajem o sigurnosti za rad nuklearnog postrojenja.

Nosilac licence je dužan da obezbedi da se upravljanje nuklearnim postrojenjem koje je privremeno prestalo sa radom odvija na siguran i bezbedan način, naročito u pogledu upravljanja radioaktivnim otpadom, istrošenim gorivom, izvorima zračenja i uz primenu mera zaštite od požara i sprečavanja njegovog nastanka.

Direktorat može da zahteva od nosioca licence da nakon privremenog prestanka rada podnese zahtev za izdavanje licence za probni rad nuklearnog postrojenja u skladu sa ovim zakonom.

Direktorat bliže propisuje uslove za privremeni prestanak rada nuklearnog postrojenja.

U slučajevima kada je nuklearno postrojenje trajno prestalo sa radom i ne postoji pravno lice koje je njime upravljalo, Vlada Republike Srbije donosi odluku o daljem upravljanju tim nuklearnim postrojenjem.

Nosilac licence za rad nuklearnog postrojenja je dužan da od Direktorata pribavi saglasnost za privremeni prestanak rada nuklearnog postrojenja.

Nosilac licence iz

stava 1. ovog člana

je dužan da uz zahtev za saglasnost podnese Direktoratu Program privremenog prestanka rada nuklearnog postrojenja.

Direktorat bliže propisuje obim i sadržaj Programa iz

stava 2. ovog člana

.

Vlada na zahtev nosioca licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja donosi odluku o krajnjem statusu dekomisije nuklearnog postrojenja, osim mobilnog postrojenja za obradu radioaktivnog otpada.

Podnosilac zahteva iz

stava 1. ovog člana

je dužan da uz zahtev podnese Vladi dokument kojim se dokazuje opravdanost izbora krajnjeg statusa dekomisije i licencu za dekomisiju nuklearnog postrojenja.

Krajnji status dekomisije nuklearnog postrojenja može da bude:

Nosilac licence za rad nuklearnog postrojenja je dužan da pribavi licencu za dekomisiju nuklearnog postrojenja za sva nuklearna postrojenja osim za postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada, u skladu sa

članom 42. ovog zakona

.

Podnosilac zahteva za izdavanje licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja je dužan da uz zahtev podnese Direktoratu plan dekomisije, plan remedijacije i plan upravljanja radioaktivnim otpadom u skladu sa ovim zakonom.

Licenca za dekomisiju nuklearnog postrojenja, pored drugih uslova propisanih zakonom, prestaje da važi danom izdavanja rešenja o prestanku važenja licence.

Dekomisija nuklearnog postrojenja se sprovodi u cilju smanjenja radijacionog rizika i oslobađanja nuklearnog postrojenja ili njegovog dela od regulatorne kontrole.

Dekomisija nuklearnog postrojenja sastoji se iz faze pripreme za dekomisiju i faze sprovođenja dekomisije.

Direktorat bliže propisuje uslove za dekomisiju nuklearnog postrojenja.

Faza pripreme za dekomisiju nuklearnog postrojenja podrazumeva održavanje postrojenja, pribavljanje odluke Vlade o krajnjem statusu dekomisije nuklearnog postrojenja i ažuriranje plana dekomisije u skladu sa odlukom Vlade o krajnjem statusu dekomisije nuklearnog postrojenja.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja je dužan da nakon završene faze pripreme za dekomisiju Direktoratu podnese ažurirani plan dekomisije u skladu sa odlukom Vlade o krajnjem statusu dekomisije nuklearnog postrojenja i ažuriranu drugu dokumentaciju na osnovu koje je izdata licenca za dekomisiju nuklearnog postrojenja.

Direktorat daje saglasnost na dokumentaciju iz

stava 2. ovog člana

u roku od 90 dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Odredba

stava 1. ovog člana

ne odnosi se na mobilno postrojenje za obradu radioaktivnog otpada.

Faza sprovođenja dekomisije nuklearnog postrojenja podrazumeva dekontaminaciju, demontiranje i rušenje struktura, sistema i komponenti nuklearnog postrojenja, upravljanje radioaktivnim otpadom koji potiče od tih aktivnosti, kao i postupak dokazivanja da je postignut krajnji status dekomisije nuklearnog postrojenja.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja otpočinje fazu sprovođenja dekomisije nakon pribavljanja saglasnosti Direktorata iz

člana 140. ovog zakona

.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja je dužan da, tokom sprovođenja dekomisije:

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja je dužan da po završetku dekomisije pripremi izveštaj o dekomisiji kojim dokazuje da je postignut krajnji status dekomisije u skladu sa Planom dekomisije i izveštaj o završnom radiološkom pregledu postrojenja i lokaliteta koje podnosi Direktoratu na saglasnost.

Direktorat daje saglasnost na izveštaje iz

stava 4. ovog člana

u roku od 90 dana od dana prijema uredne dokumentacije.

Nosilac licence za projektovanje nuklearnog postrojenja, izgradnju nuklearnog postrojenja, probni rad nuklearnog postrojenja i rad nuklearnog postrojenja je dužan da za sva nuklearna postrojenja osim za postrojenje za odlaganje radioaktivnog otpada, izradi i redovno vrši pregled i reviziju preliminarnog plana dekomisije nuklearnog postrojenja.

Preliminarni plan dekomisije nuklearnog postrojenja iz

stava 1. ovog člana

sadrži moguća rešenja za sprovođenje dekomisije, analizu njihove izvodljivosti, procenu finansijskih sredstva za sprovođenje dekomisije i način obezbeđivanja sredstava, identifikaciju kategorija i procenu količine radioaktivnog i drugog otpada koji može da nastane tokom dekomisije i načine upravljanja radioaktivnim i drugim otpadom.

Direktorat bliže propisuje obim i sadržaj preliminarnog plana dekomisije iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja je dužan da izradi i redovno vrši pregled i reviziju plana dekomisije nuklearnog postrojenja.

Plan dekomisije nuklearnog postrojenja, sadrži naročito:

Direktorat bliže propisuje obim i sadržaj plana dekomisije iz

stava 1. ovog člana

.

Pregled i revizija plana dekomisije iz

čl. 142.

i

143. ovog zakona

vrši se na osnovu stečenog iskustva, dostupnih podataka o dekomisiji istih ili sličnih postrojenja, novih ili izmenjenih zahteva sigurnosti i bezbednosti i razvoj tehnologije koja se primenjuje u procesu sprovođenja dekomisije.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja dostavlja Direktoratu izveštaj o pregledu i reviziji plana dekomisije iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja dostavlja Direktoratu izveštaj o pregledu i reviziji plana dekomisije iz

stava 1. ovog člana

i posle svakog neplaniranog događaja koji može da utiče na dekomisiju nuklearnog postrojenja.

Direktorat bliže propisuje rokove za pregled i reviziju plana dekomisije iz

stava 1. ovog člana

i rokove za dostavljanje izveštaja Direktoratu.

Direktorat može da zahteva od nosioca licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja da izvrši vanredni pregled i reviziju plana dekomisije iz

stava 1. ovog člana

i da Direktoratu dostavi izveštaj.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja je dužan da podnese zahtev za prestanak važenja licence za dekomisiju po prestanku aktivnosti predviđenih planom dekomisije iz

člana 143. ovog zakona

.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja je dužan da uz zahtev iz

stava 1. ovog člana

Direktoratu podnese izveštaj o dekomisiji i izveštaj o završnom radiološkom pregledu postrojenja i lokacije.

Direktorat pre odlučivanja o prestanku važenja licence, vrši proveru, kontrolu i nadzor nad nuklearnim postrojenjem i lokalitetom u cilju utvrđivanja krajnjeg statusa određenog planom dekomisije i ispunjenosti uslova utvrđenih licencom.

Direktorat rešenjem odlučuje o prestanku važenja licence za dekomisiju na osnovu ocene izveštaja o dekomisiji i izveštaja o završnom radiološkom pregledu.

Rešenjem o prestanku važenja licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja, Direktorat može da utvrdi dodatne mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti koje je pravno lice ili preduzetnik dužan da sprovodi na postrojenju, lokalitetu i njihovim delovima do njihovog oslobađanja od regulatorne kontrole.

Nosilac licence za rad postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada je dužan da pribavi licencu za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada, u skladu sa

članom 42. ovog zakona

.

Podnosilac zahteva za izdavanje licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada je dužan da uz zahtev, podnese Direktoratu plan zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada u skladu sa ovim zakonom.

Licenca iz

stava 1. ovog člana

, pored drugih uslova propisanih zakonom, prestaje da važi danom izdavanja rešenja o prestanku važenja licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada, u skladu sa ovim zakonom.

Zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada obuhvata dekontaminaciju, demontiranje i rušenje struktura, sistema i komponenti i dovođenje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada u stanje kojim se obezbeđuje dugoročna sigurnost odloženog radioaktivnog otpada.

Nosilac licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada je dužan da uspostavi i sprovodi mere kontrole na lokalitetu zatvorenog postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada.

Mere kontrole su naročito:

Direktorat bliže propisuje uslove za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada i mere kontrole na lokalitetu.

Nosilac licence za projektovanje, izgradnju, probni rad i rad postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada je dužan da izradi i redovno vrši pregled i reviziju preliminarnog plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada.

Preliminarni plan zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada iz

stava 1. ovog člana

sadrži naročito:

Direktorat bliže propisuje obim i sadržaj preliminarnog plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada.

Nosilac licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada je dužan da izradi i redovno vrši pregled i reviziju plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada.

Plan zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada iz

stava 1. ovog člana

, sadrži naročito:

Direktorat bliže propisuje obim i sadržaj plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada.

Pregled i revizija plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada iz

čl. 148.

i

149. ovog zakona

vrši se na osnovu stečenog iskustva, dostupnih podataka o zatvaranju istih ili sličnih postrojenja, novih ili izmenjenih zahteva sigurnosti i bezbednosti i razvoja tehnologija koje se primenjuju u procesu sprovođenja zatvaranja.

Pregled i revizija plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada iz

stava 1. ovog člana

vrši se i posle svakog neplaniranog događaja koji može da utiče na zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada.

Nosilac licence dostavlja Direktoratu izveštaj o izvršenom pregledu i reviziji plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada iz st. 1. i 2. ovog člana.

Direktorat bliže propisuje rokove za pregled i reviziju plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada iz

stava 1. ovog člana

i rokove za dostavljanje Direktoratu izveštaja iz

stava 3. ovog člana

.

Direktorat može da zahteva od nosioca licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada da izvrši vanredni pregled i reviziju plana zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada iz

čl. 147.

i

148. ovog zakona

i da o vanrednom pregledu dostavi Direktoratu izveštaj.

Nosilac licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada je dužan da podnese zahtev za prestanak važenja licence po okončanju svih aktivnosti predviđenih planom zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada iz

člana 148. ovog zakona

.

Nosilac licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada je dužan da uz zahtev iz

stava 1. ovog člana

Direktoratu podnese izveštaj o zatvaranju postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada i izveštaj o završnom radiološkom pregledu postrojenja i lokaliteta.

Direktorat, pre donošenja odluke o prestanku važenja licence, vrši proveru, kontrolu i nadzor nad postrojenjem i lokalitetom u cilju utvrđivanja ispunjenosti uslova predviđenih planom zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada.

Direktorat rešenjem odlučuje o prestanku važenja licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada na osnovu ocene izveštaja o zatvaranju postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada, izveštaja o završnom radiološkom pregledu, rezultata sprovedene provere, kontrole i nadzora i ako utvrdi da je postrojenje za odlaganje radioaktivnog otpada zatvoreno na siguran i bezbedan način.

Rešenjem o prestanku važenja licence za zatvaranje postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada, Direktorat može da utvrdi dodatne mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti koje je pravno lice ili preduzetnik dužan da sprovodi na postrojenju, lokalitetu i njihovim delovima do njihovog oslobađanja od regulatorne kontrole.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti u skladu sa ovim zakonom je dužan da, pre početka izgradnje nuklearnog postrojenja, obezbedi izvore finansijskih sredstava koja će biti na raspolaganju za potrebe dekomisije uključujući i upravljanje radioaktivnim otpadom koji nastaje kao rezultat dekomisije, kao i za potrebe zatvaranja postrojenja za odlaganje.

Vlada obezbeđuje finansijska sredstva za troškove dekomisije, uključujući i upravljanje nastalim radioaktivnim otpadom za postojeća nuklearna postrojenja.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je dužan da sprovodi monitoring radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog postrojenja u skladu sa programom monitoringa radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog postrojenja na koji Direktorat daje saglasnost.

Direktorat bliže propisuje način i uslove za sprovođenje i za izradu programa monitoringa radioaktivnosti iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je dužan da obezbedi finansijska sredstva za sprovođenje monitoringa radioaktivnosti iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti je dužan da čuva evidencije i podatke o nuklearnom postrojenju i njegovom lokalitetu, o upravljanju radioaktivnim otpadom i nuklearnim i drugim radioaktivnim materijalom i celokupnu dokumentaciju za potrebe utvrđivanja građanske odgovornosti u skladu sa međunarodnom konvencijom o građanskoj odgovornosti za nuklearne štete.

Direktorat bliže propisuje uslove i rokove čuvanja evidencije i podataka iz

stava 1. ovog člana

.

Pravno lice ili preduzetnik je dužan da izvrši remedijaciju lokacije sa kontaminacijom nastalom kao rezultat planiranih aktivnosti, situacije postojećeg izlaganja ili kao posledica vanrednog događaja koja ne može da se zanemari sa stanovišta zaštite od jonizujućeg zračenja.

Remedijacija se obavlja u cilju postizanja uslova za korišćenje lokacije bez ograničenja.

Ukoliko nije moguće ostvariti uslove iz

stava 2. ovog člana

korišćenje lokacije može da se ograniči u pogledu korišćenje lokacije u celini ili njenih delova i pristupa lokaciji.

Direktorat propisuje mere kontrole lokacije ukoliko je njeno korišćenje ograničeno u skladu sa

stavom 3. ovog člana

.

Nakon završene remedijacije lokacije, pravno lice ili preduzetnik je dužan da izvrši remedijaciju zemljišta u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita zemljišta.

Pravno lice ili preduzetnik je dužan da izvrši sanaciju kontaminiranih objekata sa kontaminacijom nastalom kao rezultat situacije postojećeg izlaganja ili kao posledica vanrednog događaja koja ne može da se zanemari sa stanovišta zaštite od jonizujućeg zračenja.

Sanacija kontaminiranog objekta se obavlja u cilju postizanja uslova za korišćenje objekta bez ograničenja.

Ukoliko nije moguće ostvariti uslove iz

stava 2. ovog člana

korišćenje objekta može da se ograniči u pogledu korišćenja objekta u celini ili njegovih delova i pristupa objektu.

Direktorat propisuje mere kontrole objekta ukoliko je njegovo korišćenje ograničeno u skladu sa

stavom 3. ovog člana

.

Sanacija kontaminiranih objekata iz

stava 1. ovog člana

ne odnosi se na postrojenja za koja se pribavlja licenca za dekomisiju.

Plan remedijacije lokacije i plan sanacije kontaminiranih objekata sadrži naročito:

Direktorat bliže propisuje obim i sadržaj plana remedijacije i plana sanacije kontaminiranih objekata iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac licence za dekomisiju nuklearnog postrojenja kao i pravno lice ili preduzetnik koji poseduje saglasnost za obavljanje remedijacije u skladu sa ovim zakonom je dužan da redovno ažurira plan remedijacije.

Pravno lice ili preduzetnik koji poseduje saglasnost za obavljanje sanacije kontaminiranog objekta je dužan da redovno ažurira plan sanacije.

Pravno lice ili preduzetnik dužno je da pribavi saglasnost Direktorata za remedijaciju lokacije, odnosno saglasnost za sanaciju kontaminiranog objekta.

Pravno lice ili preduzetnik dužno je da uz zahtev za pribavljanje saglasnosti iz

stava 1. ovog člana

podnese:

Pravno lice ili preduzetnik je dužan da izvrši remedijaciju lokacije, odnosno sanaciju objekta u skladu sa planom iz

člana 157. ovog zakona

.

Pravno lice ili preduzetnik je dužan da po završenoj remedijaciji lokacije, odnosno sanaciji objekta podnese izveštaj Direktoratu kojim se dokazuje da je postignut krajnji status lokacije, odnosno objekta u skladu sa planom i izveštaj o obavljenom završnom radiološkom pregledu.

Remedijaciju lokacije i sanaciju objekta može da vrši nosilac ovlašćenja za obavljanje poslova dekontaminacije radne i životne sredine.

Direktorat može osloboditi lokaciju i objekat od regulatorne kontrole u skladu sa

članom 63. ovog zakona

.

Pravno lice ili preduzetnik je dužan da čuva evidencije i podatke o lokaciji, objektu, izvorima zračenja i o upravljanju radioaktivnim otpadom.

Direktorat bliže propisuje uslove za remedijaciju lokacije i sanaciju objekata, kao i uslove i rokove u kojima se čuvaju evidencije i podaci iz

stava 7. ovog člana

.

Opšti principi sigurnog upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom u Republici Srbiji su:

Republika Srbija obezbeđuje uslove za sigurno i bezbedno skladištenje radioaktivnog otpada, isluženih izvora zračenja i istrošenog nuklearnog goriva u centralnom skladištu.

Republika Srbija obezbeđuje uslove za sigurno i bezbedno odlaganje radioaktivnog otpada, isluženih izvora zračenja i istrošenog nuklearnog goriva.

Nosilac odobrenja deklaracijom proglašava radioaktivni materijal i istrošeno nuklearno gorivo koje se ne planira za dalju upotrebu za radioaktivni otpad.

Nosilac odobrenja je dužan da Direktoratu dostavi deklaraciju iz

stava 1. ovog člana

u roku od osam dana od dana proglašenja.

Direktorat izdaje potvrdu o proglašenju iz

stava 1. ovog člana

.

Direktorat bliže propisuje sadržaj deklaracije iz

stava 1. ovog člana

.

Nosilac odobrenja u okviru čije delatnosti nastaje radioaktivni otpad ili istrošeno nuklearno gorivo odgovoran je za sigurno i bezbedno upravljanje radioaktivnim otpadom ili istrošenim nuklearnim gorivom do njegove predaje u centralno skladište, postrojenje za obradu ili preradu ili postrojenje za odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva.

Nosilac licence za rad postrojenja za skladištenje, za obradu ili preradu i za odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva odgovoran je za sigurno i bezbedno upravljanje radioaktivnim otpadom ili istrošenim nuklearnim gorivom koje skladišti, obrađuje, prerađuje ili odlaže.

Faze upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom su:

Istrošeno nuklearno gorivo može da bude upotrebljiv resurs ili se proglašava radioaktivnim otpadom.

U slučaju da se istrošeno nuklearno gorivo proglasi radioaktivnim otpadom primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na upravljanje radioaktivnim otpadom.

Direktorat bliže propisuje uslove za upravljanje radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom, način pakovanja i obeležavanja.

Nosilac odobrenja je dužan da:

Nastajanje i sakupljanje radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva se tokom obavljanja delatnosti kontroliše i evidentira.

Mere kontrole nastanka radioaktivnog otpada koje sprovodi nosilac odobrenja, naročito, su:

Direktorat bliže propisuje uslove za sakupljanje, evidentiranje i kontrolu nastajanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva.

Nosilac odobrenja može privremeno da čuva radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo koje nastaje tokom obavljanja delatnosti u svom spremištu do predaje nosiocu licence za rad nuklearnog postrojenja za obradu ili preradu, za skladištenje ili za odlaganje radioaktivnog otpada, odnosno istrošenog nuklearnog goriva ili do oslobađanja radioaktivnog otpada od regulatorne kontrole.

Nosilac odobrenja može radioaktivni otpad ili istrošeno nuklearno gorivo smestiti u spremište u skladu sa uslovima utvrđenim u odobrenju za obavljanje delatnosti tokom koje nastaje radioaktivni otpad ili istrošeno nuklearno gorivo.

Direktorat bliže propisuje način i rokove privremenog čuvanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva.

Nosilac odobrenja je dužan da izvrši karakterizaciju radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva koji nastane tokom obavljanja delatnosti.

Karakterizacijom radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva pribavljaju se podaci o fizičkim, mehaničkim, hemijskim, radiološkim i biološkim svojstvima u cilju njegovog sigurnog i bezbednog upravljanja.

Direktorat bliže propisuje kriterijume za vršenje karakterizacije radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva.

Kategorizacija radioaktivnog otpada vrši se na osnovu podataka iz

člana 166. stav 2. ovog zakona

.

Direktorat bliže propisuje kategorije radioaktivnog otpada i kriterijume za kategorizaciju radioaktivnog otpada.

Obrada radioaktivnog otpada vrši se u cilju dovođenja radioaktivnog otpada u oblik koji ispunjava kriterijume za siguran i bezbedan transport, skladištenje ili odlaganje i u cilju smanjenja količina nastalog radioaktivnog otpada kroz reciklažu i ponovnu upotrebu.

Tokom obrade radioaktivnog otpada vrše se aktivnosti predtretmana, tretmana i kondicioniranja radioaktivnog otpada.

Nakon obrade radioaktivni otpad se pakuje na način koji obezbeđuje zadržavanje radioaktivnog materijala unutar pakovanja tokom planiranih aktivnosti kao i prilikom vanrednih događaja koji mogu nastati u transportu, skladištenju ili odlaganju radioaktivnog otpada.

Direktorat bliže propisuje uslove za obradu radioaktivnog otpada.

Prerada istrošenog nuklearnog goriva vrši se u postrojenju za preradu istrošenog nuklearnog goriva.

Direktorat bliže propisuje uslove za preradu istrošenog nuklearnog goriva.

Skladištenje radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva vrši se u cilju primene mera izolacije i kontrole radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva tokom svih faza upravljanja pre njihovog odlaganja.

Nosilac licence za rad postrojenja za skladištenje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva je dužan da obezbedi uslove i sprovodi mere koje omogućavaju proveru stanja i uslova skladištenja, sprečavanje dostizanja kritičnosti, iznošenje radioaktivnog otpada radi obrade ili istrošenog nuklearnog goriva radi prerade i odlaganja ili oslobađanja radioaktivnog otpada od regulatorne kontrole i očuvanja pakovanja radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva u stanju podesnom za obradu ili preradu ili odlaganje.

Nosilac licence za rad postrojenja za skladištenje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva je dužan da vodi evidencije i Direktoratu dostavlja podatke o uskladištenom radioaktivnom otpadu i istrošenom nuklearnom gorivu u vremenskim intervalima i na način koji bliže propisuje Direktorat.

Direktorat bliže propisuje uslove za skladištenje radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva.

Odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva vrši se u cilju izolacije radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva od ljudi i životne sredine.

Postrojenje za odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva mora tokom projektovanja, izgradnje, probnog rada, rada i zatvaranja da ispuni uslove koji obezbeđuju pasivne mere radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i obezbedi da potreba za sprovođenjem tih mera nakon zatvaranja postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva bude najmanja moguća.

Izabrana lokacija, projektovane barijere i rad postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva obezbeđuju primenu višestrukih mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i sprečavanje dostizanja kritičnosti.

Projektovane barijere, strukture, sistemi i komponente, uključujući i pakovanje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva i izabrana lokacija moraju da:

Nosilac licence za rad postrojenja za odlaganje radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva je dužan da sprovodi mere kojima se obezbeđuju pasivne mere sigurnosti.

Direktorat bliže propisuje uslove za odlaganje radioaktivnog otpada.

Nosilac licence za rad postrojenja za obradu, za skladištenje ili za odlaganje radioaktivnog otpada, odnosno rad postrojenja za preradu, skladištenje ili odlaganje istrošenog nuklearnog goriva je dužan da uspostavi kriterijume za prijem radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva.

Radioaktivni otpad se prima u postrojenje za obradu, skladištenje ili odlaganje radioaktivnog otpada u skladu sa kriterijumima za prijem radioaktivnog otpada.

Istrošeno nuklearno gorivo se prima u postrojenje za preradu, skladištenje ili odlaganje istrošenog nuklearnog goriva u skladu sa kriterijumima za prijem istrošenog nuklearnog goriva.

Kriterijumi za prijem radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva utvrđuju se prema radiološkim, mehaničkim, fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva.

Direktorat bliže propisuje uslove za utvrđivanje kriterijuma za prijem radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva.

Radioaktivni otpad se može osloboditi od regulatorne kontrole samo uz prethodno pribavljenu saglasnost Direktorata u skladu sa

članom 62. ovog zakona

.

Oslobađanje radioaktivnog otpada od regulatorne kontrole se obavlja posle obrade ili perioda čuvanja i skladištenja.

Plan upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom sadrži naročito:

Direktorat bliže propisuje obim i sadržaj plana upravljanja radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom.

Pravno lice ili preduzetnik kod koga je nastao radioaktivni otpad ili istrošeno nuklearno gorivo snosi troškove upravljanja radioaktivnim otpadom odnosno istrošenim nuklearnim gorivom.

Ukoliko pravno lice ili preduzetnik iz

stava 1. ovog člana

nije poznat ili više ne postoji, Republika Srbija preuzima odgovornost za upravljanje tim radioaktivnim otpadom ili istrošenim nuklearnim gorivom.

Ukoliko se naknadno utvrdi pravno lice ili preduzetnik kod koga je nastao radioaktivni otpad ili istrošeno nuklearno gorivo, dužan je da nadoknadi troškove upravljanja radioaktivnim otpadom ili istrošenim nuklearnim gorivom.

Nosilac odobrenja je dužan da vodi evidenciju o radioaktivnom otpadu koji je nastao i nalazi se u spremištu, koji je obrađen, uskladišten, odložen ili oslobođen regulatorne kontrole.

Nosilac odobrenja je dužan da vodi evidenciju o istrošenom nuklearnom gorivu koje je nastalo, koje je u spremištu, koje je prerađeno, uskladišteno ili odloženo.

Nosilac odobrenja je dužan da podatke iz evidencije iz st. 1. i 2. ovog člana dostavlja Direktoratu.

Direktorat bliže propisuje uslove, način i vremenske rokove za vođenje evidencije i dostavljanje podataka iz st. 1. i 2. ovog člana.

Direktorat bliže propisuje sistem kontrole uvoza radioaktivnog otpada nastalog tokom obrade radioaktivnog otpada ili prerade istrošenog nuklearnog goriva u drugoj državi a koje je poreklom iz Republike Srbije, kao i sistem kontrole izvoza i tranzita pošiljki radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva.

Direktorat izdaje dozvolu za izvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva nastalog na teritoriji Republike Srbije.

Radioaktivni otpad i istrošeno nuklearno gorivo iz

stava 1. ovog člana

može da se izvozi uz prethodno izdatu dozvolu Direktorata i saglasnost nadležnog organa države u koju se vrši izvoz.

Direktorat izdaje dozvolu za izvoz radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva iz

stava 1. ovog člana

ako je:

Direktorat neće izdati dozvolu za izvoz radioaktivnog otpada ili istrošenog nuklearnog goriva za skladištenje ili odlaganje:

Republika Srbija je odgovorna za sigurno odlaganje radioaktivnog otpada koji je izvezen radi obrade i istrošenog nuklearnog goriva koje je izvezeno radi prerade, kao i radioaktivnog otpada koji nastaje usled obrade ili prerade.

Direktorat izdaje dozvolu za uvoz radioaktivnog otpada nastalog tokom obrade radioaktivnog otpada ili prerade istrošenog nuklearnog goriva u drugoj državi a koje je poreklom iz Republike Srbije.

Direktorat izdaje dozvolu za povraćaj radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva u slučaju da izvoz nije realizovan.

Direktorat izdaje dozvolu za tranzit pošiljke radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva kroz Republiku Srbiju na zahtev pošiljaoca iz druge države.

Zahtev iz

stava 1. ovog člana

sadrži dokaz da je pošiljalac iz druge države zaključio ugovor sa primaocem iz treće države, da su ga odobrili nadležni organi obe države i da se njime pošiljalac obavezuje da ponovo primi radioaktivni otpad ili istrošeno nuklearno gorivo kada upućivanje pošiljke ne može da se realizuje do kraja.