Autobuska stanica je saobraćajni objekat koji ima:
1)
poslovnu zgradu;
2)
prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu;
3)
čekaonicu;
4)
garderobu;
5)
javni sanitarni čvor sa tekućom vodom;
6)
prostor za autobuse sa peronima i
7)
uređaj za video nadzor na peronima.
Autobusko stajalište ima propisane oznake i izgrađenu, odnosno obeleženu saobraćajnu površinu za zaustavljanje autobusa, za ukrcavanje i iskrcavanje putnika i utovar i istovar prtljaga.
Za korišćenje autobuskog stajališta ne može se prevoznicima i putnicima naplaćivati naknada.
Ministar propisuje bliže saobraćajno-tehničke i druge uslove za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta.
U slučaju da autobuska stanica ne ispunjava neki od propisanih uslova smatraće se autobuskim stajalištem na taj način što pružalac usluga prevoznicima i putnicima nema pravo da naplaćuje stanične usluge ako mu je izrečena inspekcijska mera zabrane naplate staničnih usluga dok ne ispuni propisane uslove.