Ugovori sa tajnim podacima zaključuju se i primenjuju u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima svake strane. Na zahtev, nacionalni bezbednosni organi potvrđuju da predloženi ugovarači, kao i fizička lica koja učestvuju u pregovorima za zaključivanje sporazuma, odnosno u primeni ugovora sa tajnim podacima, imaju odgovarajuće bezbednosne sertifikate za fizička lica, odnosno bezbednosne sertifikate za pravna lica.
(2)
Nacionalni bezbednosni organ može zahtevati od partnerskog organa da se izvrši bezbednosna inspekcija pravnog lica koje se nalazi na teritoriji druge strane, kako bi se obezbedila kontinuirana zaštita tajnih podataka.
(3)
Ugovori sa tajnim podacima sadrže projektna bezbednosna uputstva u vezi sa bezbednosnim zahtevima i stepenom tajnosti svakog elementa ugovora sa tajnim podacima. Primerak projektnih bezbednosnih uputstava prosleđuje se nacionalnom bezbednosnom organu strane pod čijom nadležnošću treba da bude realizovan ugovor sa tajnim podacima.
(4)
Strana primalac preuzima odgovornost za propisivanje i sprovođenje mera bezbednosti u vezi sa ugovorom sa tajnim podacima na osnovu istih standarda i zahteva koji određuju zaštitu njenih sopstvenih ugovora sa tajnim podacima.