Kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):
1)
nepokretnosti koje je koristio, odnosno koje koristi kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti uključujući i nepokretnosti u izgradnji;
2)
prava intelektualne svojine;
3)
udela u kapitalu pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti, koje u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, predstavljaju dugoročne finansijske plasmane, osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj, devizne štednje građana i dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac, u skladu sa zakonom, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije;
4)
investicione jedinice investicionog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi;
5)
digitalne imovine, osim ukoliko obveznik, u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina, ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i koji je digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u skladu sa tim zakonom.
Kapitalnim dobitkom smatra se i prihod koji ostvari nerezidentni obveznik od prodaje imovine iz , kao i od prodaje nepokretnosti na teritoriji Republike koju nije koristio za obavljanje delatnosti.
Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz (u daljem tekstu: imovina) i njene nabavne cene, utvrđene prema odredbama ovog zakona.
Kapitalni dobitak, odnosno gubitak u skladu sa ovim članom, ne utvrđuje obveznik koji je osnovan shodno propisima kojima se uređuju investicioni fondovi.