trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti;
6)
menica avalirana od strane poslovne banke.
Ako se dugovani porez obezbeđuje sredstvima iz , sredstva obezbeđenja ne mogu biti manja od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje.
U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza iz
, po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja, iznosi, i to:
1)
za pravno lice, preduzetnika i fond - do 1.500.000 dinara;
2)
za fizičko lice - do 200.000 dinara.
Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti:
1)
iz sredstava obezbeđenja;
2)
u postupku prinudne naplate poreskog duga.
Ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug u slučaju iz
, naplaćuje iz sredstava obezbeđenja, Poreska uprava ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a neplaćenog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.
ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni dugovani porez naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.
Poreski obveznik za koga je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje iz , nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog dugovanog poreza.
, poreski obveznik koji svoje poreske obaveze izmiri u iznosu jednakom ili većem od zbira iznosa glavne poreske obaveze koja je bila predmet odlaganja i iznosa glavne poreske obaveze po drugim osnovama dospelih do dana plaćanja, može u roku od pet dana od dana plaćanja, podneti zahtev za odlaganje plaćanja preostale kamate koja se odnosi na izmirene obaveze, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze iz , poreski obveznik može da podnese najkasnije u roku od dva dana od dana dospelosti te tekuće obaveze.
Kada Poreska uprava u postupku odlučivanja ne prihvati zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze iz , poreski obveznik je dužan da tu tekuću obavezu, sa pripadajućom kamatom obračunatom u skladu sa ovim zakonom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja akta kojim Poreska uprava odbija navedeni zahtev. Ako poreski obveznik u naloženom roku ne plati tekuću obavezu, sa pripadajućom kamatom obračunatom u skladu sa ovim zakonom, smatra se da su ispunjeni uslovi za primenu .
Izuzetno od odredaba ovog zakona, na zahtev poreskog obveznika kome je odobreno odlaganje plaćanja dugovanog poreza, Poreska uprava može izvršiti zamenu sredstva obezbeđenja naplate u tom postupku, ako je novo sredstvo obezbeđenja iste vrste i veće vrednosti od postojećeg sredstva obezbeđenja i ako ispunjava uslove propisane odredbama ovog člana.
, nakon pribavljanja dokaza da je obezbedio novo sredstvo obezbeđenja, u visini dugovanog poreza koji je predmet odlaganja plaćanja, Poreska uprava u propisanom postupku dozvoljava brisanje postojećeg sredstva obezbeđenja iz propisanog registra, odnosno vraća poreskom obvezniku dato sredstvo obezbeđenja.