Planiranje, uređenje i korišćenje prostora zasniva se na sledećim načelima:
1)
održivog razvoja kroz integralni pristup u planiranju;
2)
ravnomernog teritorijalnog razvoja;
3)
racionalnog korišćenja zemljišta podsticanjem mera urbane i ruralne obnove i rekonstrukcije;
4)
racionalnog i održivog korišćenja neobnovljivih resursa i optimalnog korišćenja obnovljivih resursa;
5)
unapređenja i podsticanja elektromobilnosti;
6)
unapređenja, podsticanja i obezbeđivanja dostupnosti elektronskim komunikacionim mrežama novih generacija, koje omogućavaju pružanje širokopojasnih servisa velikih brzina;
7)
zelene gradnje;
8)
zaštite i održivog korišćenja prirodnih dobara i nepokretnih kulturnih dobara;
9)
prevencije tehničko-tehnoloških nesreća, zaštite od požara i eksplozija, zaštite od prirodnih nepogoda, otklanjanja uzroka koji izazivaju klimatske promene;
10)
planiranja i uređenja prostora za potrebe odbrane zemlje;
11)
usaglašenosti sa evropskim propisima i standardima iz oblasti planiranja i uređenja prostora;
12)
unapređenja i korišćenje informacionih tehnologija koje doprinose boljoj efikasnosti i ekonomičnosti rada javne uprave na poslovima izgradnje;
13)
učešća javnosti;
14)
očuvanja običaja i tradicije;
15)
očuvanja ambijentalnih vrednosti, integriteta i specifičnosti predela;
predstavlja usklađivanje ekonomskih, socijalnih i ekoloških aspekata razvoja, racionalno korišćenje neobnovljivih i obezbeđenje uslova za veće korišćenje obnovljivih resursa, što sadašnjim i budućim generacijama omogućava zadovoljavanje njihovih potreba i poboljšanje kvaliteta života.
, podrazumeva povezivanje sa susednim teritorijama u toku planiranja radi rešavanja zajedničkih funkcija i interesa, kao i povezivanje i participaciju svih učesnika u prostornom razvoju javnog i civilnog sektora i građana.
podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa prostornog i urbanističkog planiranja i uređenja prostora, od nacionalnog ka regionalnom i dalje ka lokalnom nivou, kao i informisanje, saradnju i koordinaciju između lokalnih inicijativa, planova i projekata sa regionalnim i državnim planovima i akcijama.
Zelena infrastruktura je strateški planirana mreža funkcionalno povezanih prirodnih i blisko-prirodnih elemenata, čije se projektovanje, podizanje, korišćenje i održavanje sprovodi na način kojim se obezbeđuju ekološke, ekonomske i društvene koristi kroz prirodna, biodiverzitetski zasnovana rešenja.
U cilju smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, korišćenja ekološki sertifikovani građevinskih materijala i opreme, smanjenja produkcije otpada, korišćenja obnovljivih izvora energije, za sve nove zgrade preko 10.000 m2 bruto razvijene građevinske površine, po izdavanju upotrebne dozvole, pribavlja se sertifikat zelene gradnje.
Vlada na predlog ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva donosi mere podsticaja zelene gradnje postojećeg nacionalnog fonda zgrada.
Tehničkom dokumentacijom se obezbeđuje da objekat u celini, odnosno u svakom posebnom delu bude pogodan za predviđenu upotrebu, kao i da u ekonomski prihvatljivom vremenu upotrebe objekat ispuni sledeće osnovne zahteve:
1)
mehaničke otpornosti i stabilnosti;
2)
bezbednosti u slučaju požara;
3)
higijene, zdravlja i životne sredine;
4)
bezbednosti i pristupačnosti prilikom upotrebe;
5)
zaštite od buke;
6)
uštede energije i obezbeđenja termičkog komfora i
7)
održivog korišćenja prirodnih resursa.
Objekti moraju biti projektovani, građeni i održavani na način da korišćenje prirodnih resursa bude održivo, a naročito da:
1)
se omogućava ponovna upotreba ili reciklaža objekta, delova objekta ili građevinskog materijala nakon uklanjanja i
2)
koriste ekološki prihvatljive sirovine ili sekundarni materijali u objektima.