Za isto krivično delo pokreće se i vodi, po pravilu, protiv pravnog lica i odgovornog lica jedinstven postupak i donosi jedna presuda.

Ako zbog postojanja zakonom određenih razloga nije moguće pokrenuti ili voditi krivični postupak protiv odgovornog lica, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv pravnog lica.

Ako je pre pokretanja krivičnog postupka pravno lice prestalo da postoji, postupak se može pokrenuti i voditi samo protiv odgovornog lica.

Mesno nadležan je, po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano.

Ako se postupak pokreće samo protiv okrivljenog pravnog lica nadležan je sud na čijem području:

Okrivljeno pravno lice u krivičnom postupku zastupa predstavnik.

Predstavnik je lice ovlašćeno na osnovu zakona, drugog propisa ili odluke nadležnog organa da zastupa pravno lice.

Predstavnik je ovlašćen da u korist okrivljenog pravnog lica preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Okrivljeno pravno lice može imati samo jednog predstavnika.

Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavništvom, odnosno ogrankom stranog pravnog lica koje obavlja delatnost u Republici.

Predstavnik ne može biti odgovorno lice protiv koga se vodi krivični postupak za isto krivično delo, osim ako je to lice jedino ovlašćeno za zastupanje okrivljenog pravnog lica.

Predstavnik ne može biti lice koje je u istoj pravnoj stvari pozvano kao svedok.

U slučaju iz

stava 2. ovog člana

, sud će zahtevati od okrivljenog pravnog lica da odredi drugog predstavnika i da o tome dostavi pismeno obaveštenje.

Sud će u prvom pozivu poučiti okrivljeno pravno lice da je dužno da odredi predstavnika i da u roku od osam dana od prijema poziva o tome dostavi pismeno obaveštenje sudu.

Sud je dužan da utvrdi identitet predstavnika okrivljenog pravnog lica i da li je ovlašćen za učestvovanje u krivičnom postupku.

Ako okrivljeno pravno lice ne odredi u roku iz

stava 1. ovog člana

predstavnika, postaviće ga sud pred kojim se vodi postupak.

Ako okrivljeno pravno lice prestane da postoji pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, sud će pozvati pravnog sledbenika da odredi predstavnika. Ako pravni sledbenik ne odredi predstavnika u roku od osam dana od prijema poziva, sud pred kojim se vodi postupak će postaviti predstavnika.

Dostavljanje odluka i drugih pismena okrivljenom pravnom licu vrši se na adresu predstavnika ili na sedište okrivljenog domaćeg pravnog lica, odnosno predstavništva ili ogranka stranog okrivljenog pravnog lica.

Ako se uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica ne odazove na poziv, a izostanak ne opravda, sud može narediti da se prinudno dovede.

Troškovi predstavljanja spadaju u troškove krivičnog postupka.

Nagrada i nužni izdaci postavljenog predstavnika u postupku za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti isplaćuju se unapred iz sredstava organa koji vodi krivični postupak, a naplaćuju se docnije od lica koja su dužna da ih nadoknade po odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Okrivljeno pravno lice snosi troškove postupka koji su prouzrokovani krivicom njegovog predstavnika.

Okrivljeno pravno lice može imati branioca u toku krivičnog postupka.

Branioca okrivljenom pravnom licu može uzeti predstavnik davanjem punomoćja pismeno ili usmeno na zapisnik kod organa pred kojim se vodi krivični postupak.

Okrivljeno pravno i odgovorno lice mogu imati zajedničkog branioca samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane.

Ako postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivičnim delom bilo otežano ili onemogućeno sud može, na zahtev javnog tužioca, odrediti privremenu meru obezbeđenja u smislu Zakona o izvršnom postupku.

U slučaju postojanja opravdane sumnje da će u okrivljenom pravnom licu biti izvršeno krivično delo, sud može, na zahtev javnog tužioca, pored mera iz

stava 1. ovog člana

, privremeno zabraniti okrivljenom pravnom licu da obavlja jednu ili više registrovanih delatnosti ili poslova.

Zabeležba privremene mere iz

stava 2. ovog člana

upisuje se u registar koji vodi nadležni organ.

Na zahtev javnog tužioca ili po službenoj dužnosti sud može zabraniti statusne promene koje bi dovele do brisanja okrivljenog pravnog lica iz registra.

O zahtevu iz st. 1, 2. i 4. ovog člana u toku istrage odlučuje istražni sudija, a nakon podizanja optužnice predsednik veća.

Privremene mere iz st. 1, 2. i 4. ovog člana mogu trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti sudske odluke. Sud po službenoj dužnosti ispituje na svaka dva meseca da li je privremena mera potrebna.

Protiv rešenja o zahtevu za određivanje privremenih mera žalbu mogu izjaviti stranke u roku od tri dana od dana prijema rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja.