Obavezne rezerve nafte i derivata nafte formiraju se za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja Republike Srbije energijom i energentima usled poremećaja u snabdevanju energijom i energentima i radi ispunjenja preuzetih međunarodnih obaveza.
Obavezne rezerve nafte i derivata nafte formiraju se u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji, u zavisnosti koja količina je veća.
Prosečni dnevni uvoz i prosečna dnevna potrošnja u Republici Srbiji, kao i količine obaveznih rezervi koje se čuvaju, izračunavaju se na osnovu ekvivalenta sirove nafte u uvozu ili domaćoj potrošnji tokom prethodne kalendarske godine uzimajući u obzir uvoz, izvoz, potrošnju i količinu obaveznih, i komercijalnih rezervi derivata nafte, u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama.
Vlada, na predlog Ministarstva bliže propisuje način, postupke i rokove obračuna prosečnog dnevnog neto uvoza, prosečne dnevne potrošnje i količine rezervi koje se čuvaju (što uključuje i biogoriva i aditive), obveznike dostave podataka o uvozu, izvozu, potrošnji, obaveznim i komercijalnim rezervama nafte i derivata nafte, kao i metodologiju prikupljanja i obrade podataka u cilju određivanja neto uvoza i dnevne potrošnje.
Obavezne rezerve nafte i derivata nafte ne uključuju robne rezerve nafte i derivata nafte, količine naftnih derivata u rezervoarima vozila i ostalim saobraćajnim sredstvima, a koje služe isključivo za njihov pogon, količine derivata nafte koje se nalaze u skladištima brodova, cevovodima, železničkim cisternama, auto-cisternama, rezervoarima stanica za snabdevanje prevoznih sredstava, količine goriva uskladištene kod krajnjih potrošača, rezerve goriva Vojske Srbije, operativne rezerve i druge rezerve nafte i derivata nafte.
Obavezne rezerve nafte i derivata nafte su u javnoj svojini i njima upravlja Uprava.
Obavezne rezerve nafte i derivata nafte mogu se formirati i održavati u sirovoj nafti, derivatima nafte i pravima na opcijsku kupovinu određenih količina nafte i derivata nafte, pri čemu najmanje jedna trećina obaveze čuvanja rezervi treba da bude u gotovim proizvodima i to onih pojedinih derivata nafte čija je zajednička zastupljenost, izražena u ekvivalentu sirove nafte, jednaka najmanje 75% ukupne domaće potrošnje iz prethodne godine.
Energetski subjekti koji obavljaju energetsku delatnost proizvodnje derivata nafte dužni su da na zahtev Uprave zaključe sa Upravom ugovor o uslužnoj preradi sirove nafte ili zameni sirove nafte za derivate nafte, kojima se utvrđuju uslovi za preradu i/ili zamenu sirove nafte koja se nalazi u obaveznim rezervama nafte.
Vlada, na predlog Ministarstva donosi dugoročni program postepenog formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za period od deset kalendarskih godina (u daljem tekstu: dugoročni program).
Ministarstvo prati ostvarenje dugoročnog programa iz
Vlada na predlog Ministarstva donosi srednjoročni program formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za period od tri kalendarske godine.
Na osnovu srednjoročnog programa, Ministarstvo donosi godišnji program formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za period od jedne kalendarske godine (u daljem tekstu: godišnji program obaveznih rezervi).
vrstu, naziv, količinu, i procenjenu vrednost nafte i derivata nafte, koje se formiraju i obnavljaju kao obavezne rezerve nafte i derivata nafte;
2)
teritorijalni razmeštaj obaveznih rezervi;
3)
potreban kapacitet skladišnog prostora i objekata za smeštaj i čuvanje obaveznih rezervi;
4)
uslovi i način pod kojima se određene vrste i količine obaveznih rezervi obnavljaju;
5)
investicione potrebe za izgradnju skladišnog kapaciteta i prateće infrastrukture za obavezne rezerve nafte i derivata nafte i rekonstrukciju postojećeg skladišnog kapaciteta;
6)
potreban iznos sredstava za izvršenje programa;
7)
termin plan aktivnosti;
8)
ključne pokazatelje efikasnosti i
9)
druge neophodne aktivnosti za formiranje i održavanje sistema obaveznih rezervi.
Godišnji program obaveznih rezervi donosi se nakon stupanja na snagu zakona kojim se uređuje budžet Republike Srbije za narednu godinu, a najkasnije do 31. januara te godine. Po utvrđivanju godišnjeg neto uvoza i prosečne potrošnje za prethodnu kalendarsku godinu iz
Skladištenje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, shodno srednjoročnom programu i godišnjem programu obaveznih rezervi, vrši se u skladištima Direkcije i u skladištima energetskih subjekata koji koriste rezervoare u javnoj svojini, saglasno propisima kojima se uređuje javna svojina.
popunjeni, skladištenje obaveznih rezervi se po potrebi vrši i u skladištima drugih energetskih subjekata koji imaju licencu za skladištenje nafte i derivata nafte, saglasno odredbama ovog zakona.
Skladišni prostor za smeštaj i čuvanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte obezbeđuje se kupovinom, izgradnjom, promenom namene postojećih objekata, izvođenjem građevinskih i drugih radova na postojećim objektima u skladu sa propisom kojim je uređena oblast planiranja i izgradnje ili uzimanjem u zakup nedostajućeg skladišnog prostora u skladu sa programima iz .
Skladišni prostor za smeštaj i čuvanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte može se obezbediti i putem javno privatnog partnerstva u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast javno privatnog partnerstva i koncesija u skladu sa programima iz .
Obavezne rezerve nafte i derivata nafte mogu da se skladište u istom rezervoaru sa rezervama drugih korisnika po prethodno pribavljenoj pisanoj saglasnosti Uprave.
, rezerve nafte ili derivata nafte koje se u istom rezervoaru mešaju sa obaveznim rezervama, imaju isti tretman u pogledu izveštavanja i nadzora, shodno ovom zakonu, kao i obavezne rezerve.
Direkcija, energetski subjekti koji koriste rezervoare u javnoj svojini i energetski subjekti iz
su dužni da obezbede da rezerve nafte ili derivata nafte koje se u istom rezervoaru mešaju sa obaveznim rezervama, imaju isti tretman u pogledu izveštavanja i nadzora shodno
Energetski subjekti koji koriste rezervoare u javnoj svojini i Direkcija, obavljaju poslove skladištenja obaveznih rezervi kao poverene poslove i skladište obavezne rezerve nafte i derivata nafte u skladu sa ugovorom o skladištenju zaključenim sa Upravom.
, utvrđuju se elementi za obračun i način obračuna cene skladištenja određene vrste obaveznih rezervi u određenom skladištu, koji sadrže opravdane troškove poslovanja koji čine: troškove amortizacije, održavanja, izgradnje, rekonstrukcije i modernizacije objekata, rukovanja skladištima, osiguranja, zaštite životne sredine i druge troškove poslovanja kojima se obezbeđuje odgovarajuća stopa i rok povraćaja sredstava od investicija u energetske objekte za skladištenje obaveznih rezervi.
koji su u postupku nabavke u skladu sa propisima koji regulišu oblast javnih nabavki, ponudili najpovoljnije uslove skladištenja (u daljem tekstu: skladištari), skladište obavezne rezerve nafte i derivata nafte u skladu sa ugovorom o skladištenju zaključenim sa Upravom.
Pod najpovoljnijim uslovima skladištenja smatra se najniža ponuđena cena skladištenja obaveznih rezervi, uz ispunjavanje svih drugih uslova propisanih u postupku nabavke u skladu sa propisima koji regulišu oblast javnih nabavki.
Skladištari su dužni da prilikom zaključenja ugovora sa Upravom, predaju Upravi ugovorom utvrđena sredstva finansijskog obezbeđenja za uskladištene obavezne rezerve nafte i derivata nafte.
Direkcija, energetski subjekti koji koriste rezervoare u javnoj svojini i skladištari dužni su da:
1)
na zahtev ovlašćenog inspektora, odnosno drugog lica ovlašćenog od Ministarstva ili Uprave stave odmah i bez odlaganja na uvid isprave i svu potrebnu dokumentaciju koja se odnosi na obavezne rezerve nafte i derivata nafte kao i da predmetnu dokumentaciju čuvaju najmanje pet godina od dana njenog nastanka;
2)
posebno označe i izdvoje rezervoare namenjene za obavezne rezerve nafte i derivata nafte;
3)
u svakom trenutku imaju na stanju uskladištenu količinu obaveznih rezervi odgovarajućeg kvaliteta, osim u slučaju obnavljanja obaveznih rezervi i više sile, o čemu pisanim putem obaveštavaju Upravu;
4)
u svakom trenutku odmah i bez odlaganja obezbede pristup uskladištenim obaveznim rezervama ovlašćenom inspektoru, odnosno drugom licu ovlašćenom od Ministarstva ili Uprave;
5)
u svakom trenutku odmah i bez odlaganja obezbede pristup uskladištenim obaveznim rezervama i stave na uvid isprave i svu potrebnu dokumentaciju koja se odnosi na obavezne rezerve nafte i derivata nafte ovlašćenim predstavnicima međunarodnih tela u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama;
6)
prioritetno omoguće isporuku uskladištenih obaveznih rezervi na tržište, odmah nakon dostavljanja pisanog naloga od strane Uprave, po prethodno donetoj odluci Vlade, a najkasnije u roku od 24 časa;
7)
da odmah i bez odlaganja obezbede sve nesmetane uslove za preduzimanje radnje obnavljanja i puštanja na tržište nafte i derivata nafte;
8)
da na zahtev ovlašćenog predstavnika Uprave odmah i bez odlaganja omogući kvantitativnu i kvalitativnu kontrolu robe uskladištenu za potrebe obaveznih rezervi.
Direkcija, energetski subjekti koji koriste rezervoare u javnoj svojini i skladištari dužni su da preduzmu sve potrebne mere radi blagovremenog sprečavanja nastanka materijalne i svake druge štete na robi koja čini obavezne rezerve nafte i derivata nafte i o tome odmah i bez odlaganja pisanim putem obaveste Upravu, pod pretnjom naknade štete.
Direkcija, energetski subjekti koji koriste rezervoare u javnoj svojini i skladištari su dužni da skladišta u kojima su uskladištene obavezne rezerve nafte i derivata nafte, prateću opremu, infrastrukturu, i pristupne puteve za prijem i otpremu obaveznih rezervi, održavaju u ispravnom i funkcionalnom stanju, odnosno u stanju podobnom za njihovu redovnu upotrebu i nesmetano funkcionisanje.
Direkcija, energetski subjekti koji koriste rezervoare u javnoj svojini i skladištari su dužni odmah i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana, od dana zaključenja ugovora o skladištenju, o svom trošku da omoguće Upravi pristup daljinskom očitavanju radi pravovremenog prikupljanja svih relevantnih podataka iz njihovih informacionih sistema o količinama obaveznih rezervi, putem odgovarajuće aplikacije Uprave, u cilju nesmetanog i kontinuiranog praćenja stanja, svojstava i količina derivata koji su predmet ugovora.
Vlada, na predlog Ministarstva, donosi program mera kako bi u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima bilo omogućeno brzo, efikasno i transparentno puštanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte i stavljanje na tržište Republike Srbije, kao i sprovođenje drugih mera radi sigurnog snabdevanja tržišta energijom i energentima.
Program mera sadrži postupke i kriterijume za utvrđivanje poremećaja u snabdevanju, nadležnosti i odgovornosti radi otklanjanja poremećaja u snabdevanju, postupke za normalizaciju snabdevanja tržišta Republike Srbije, rok u kojem se obavezne rezerve nafte i derivata nafte vraćaju u stanje pre utvrđenog poremećaja u snabdevanju, kao i način na koji se snose troškovi u vezi sa otklanjanjem poremećaja u snabdevanju, program mera sadrži i postupanje u slučaju donošenja međunarodne odluke o puštanju obaveznih rezervi nafte i derivata nafte na tržište.
Odluku o puštanju obaveznih rezervi na tržište i sprovođenju mera donosi Vlada, a odluka sadrži podatke o količini i strukturi obaveznih rezervi nafte, derivata nafte i prirodnog gasa koje se puštaju, kriterijume prodaje, kao i mere koje sprovode nadležni organi, energetski subjekti i privredna društva.
sprovodi Ministarstvo, a sredstva dobijena prodajom obaveznih rezervi nafte, derivata nafte i prirodnog gasa, kao i aktivacijom sredstava finansijskog obezbeđenja su prihod budžeta Republike Srbije.