Radi unapređenja naučnog i tehnološkog razvoja, kvaliteta naučnoistraživačkog rada i razvoja naučnoistraživačke delatnosti u Republici Srbiji, osniva se Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj (u daljem tekstu: Nacionalni savet), kao najviše stručno i savetodavno telo u sistemu naučnoistraživačke delatnosti u Republici Srbiji.
Nacionalni savet ima predsednika i 13 članova, iz reda akademika, istraživača u zvanju naučnog savetnika i redovnog profesora univerziteta i privrednika.
Predsednika i članove Nacionalnog saveta imenuje i razrešava Vlada, u skladu sa ovim zakonom.
Vlada imenuje predsednika Nacionalnog saveta iz reda redovnih profesora univerziteta i naučnih savetnika, na predlog ministra.
U Nacionalni savet Vlada imenuje: tri člana u zvanju naučnog savetnika zaposlena u institutima, sa liste kandidata koju predlaže Zajednica instituta Srbije, tri člana u zvanju redovnog profesora zaposlena na univerzitetima, sa liste kandidata koju predlaže Konferencija univerziteta Srbije, dva člana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti iz reda njenih članova, jednog člana na predlog Matice srpske, jednog člana u zvanju naučnog savetnika ili redovnog profesora u vojnoj - naučnoistraživačkoj ustanovi Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na predlog Ministarstva odbrane, jednog člana na predlog Akademije inženjerskih nauka Srbije iz reda njenih članova i dva člana iz reda istaknutih privrednika sa liste kandidata koju predlaže Privredna komora Srbije.
Liste kandidata koje predlažu Zajednica instituta Srbije, Konferencija univerziteta Srbije i Privredna komora Srbije sadrže najmanje trostruko veći broj kandidata od broja iz
koje Vlada imenuje u Nacionalni savet. Liste kandidata sadrže: ime i prezime kandidata, naučno, odnosno nastavno zvanje, funkciju, adresu elektronske pošte, kontakt telefon, organizaciju zaposlenja, kraću naučnu, odnosno poslovnu biografiju i oblast nauke kojom se bavi.
liste predloga kandidata dostavljaju Ministarstvu.
Prilikom imenovanja članova Nacionalnog saveta iz reda predstavnika organizacija koje obavljaju naučnoistraživačku delatnost vodi se računa o ravnomernoj zastupljenosti svih šest naučnih oblasti.
jesu: prirodno-matematičke, tehničko- tehnološke, medicinske, biotehničke, društvene i humanističke nauke (u daljem tekstu: naučne oblasti).
Nacionalni savet ima zamenika predsednika koga bira iz reda svojih članova, u skladu sa poslovnikom o radu.
Mandat predsednika i članova Nacionalnog saveta traje pet godina. Predsednik i članovi Nacionalnog saveta mogu se imenovati najviše dva puta.
Vlada može razrešiti člana Nacionalnog saveta i pre isteka mandata, i to:
1)
na lični zahtev;
2)
ako ne ispunjava dužnosti člana Nacionalnog saveta ili neredovno dolazi na sednice ili svojim postupcima povredi ugled te dužnosti;
3)
na obrazložen zahtev ovlašćenog predlagača, odnosno nadležnog organa Zajednice instituta Srbije, Konferencije univerziteta Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti, Matice srpske, Ministarstva odbrane, Akademije inženjerskih nauka Srbije, Privredne komore Srbije i ministarstva nadležnog za naučnoistraživačku delatnost.
prati stanje i razvoj naučnoistraživačke delatnosti u Republici Srbiji;
2)
daje mišljenje na tekst nacrta strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije;
3)
podnosi Ministarstvu izveštaj o ostvarenim rezultatima i o ukupnoj realizaciji Strategije;
4)
podnosi inicijativu Ministarstvu za izmenu Strategije;
5)
predlaže ministru naučne oblasti, grane i discipline za koje se obrazuju matični naučni odbori;
6)
utvrđuje i predlaže ministru listu kandidata za članove matičnih naučnih odbora koja sadrži dvostruko veći broj članova od onog koji će se imenovati odlukom ministra, posle sprovedenog javnog poziva;
7)
podnosi godišnji izveštaj o stanju u nauci za prethodnu godinu, sa predlozima i sugestijama za narednu godinu, najkasnije do 1. oktobra, koji usvaja Vlada;
8)
daje prethodno mišljenje na programe od opšteg interesa za Republiku Srbiju, a koje utvrđuje ministar;
9)
daje mišljenje na petogodišnji izveštaj naučnoistraživačkih organizacija o realizaciji programa institucionalnog finansiranja koje razmatra ministar;
10)
daje prethodno mišljenje na akt o sticanju istraživačkih i naučnih zvanja iz
imenuje i razrešava članove Komisije za sticanje naučnih zvanja;
12)
donosi akt o vrednovanju naučnoistraživačkog rada i postupku akreditacije instituta, integrisanih univerziteta, fakulteta i centara izuzetnih vrednosti;
13)
odlučuje u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacije naučnoistraživačkih organizacija;
14)
odlučuje u drugom stepenu po žalbama u postupku izbora u naučna zvanja;
15)
ostvaruje međunarodnu stručnu saradnju, kao i saradnju sa odgovarajućim telom u oblasti visokog obrazovanja, i drugim organima i organizacijama;
16)
obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i poslovnikom.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, Nacionalni savet može da obrazuje komisije, odbore i druga stručna i radna tela (u daljem tekstu: radna tela).
Način rada i odlučivanja uređuju se poslovnikom Nacionalnog saveta.
Kada Nacionalni savet razmatra pitanja koja čine deo ukupne politike Republike Srbije u oblasti nauke, a koja su u vezi sa oblastima obrazovanja, zdravstva, privrede, umetnosti i kulture, tada usaglašava stavove sa odgovarajućim organima, telima i institucijama u čijoj su nadležnosti pitanja iz tih oblasti.
Radi obavljanja poslova vrednovanja kvaliteta i efikasnosti naučnoistraživačkog rada (u daljem tekstu: akreditacija) naučnoistraživačkih organizacija sa svojstvom pravnog lica, i to: naučnih instituta, istraživačko-razvojnih instituta, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, fakulteta, integrisanih univerziteta i naučnoistraživačkih organizacija iz oblasti odbrane i Vojske Srbije (u daljem tekstu: naučnoistraživačke organizacije), obrazuje se Odbor za akreditaciju naučnoistraživačkih organizacija (u daljem tekstu: Odbor za akreditaciju).
Odbor za akreditaciju je nezavisno stručno telo koje se u svom radu pridržava načela stručnosti, objektivnosti i međunarodno priznatih standarda i kriterijuma naučnoistraživačkog rada.
Odbor za akreditaciju ima 13 članova, iz reda akademika, istraživača u zvanju naučnog savetnika i redovnog profesora univerziteta.
Članove Odbora za akreditaciju imenuje i razrešava ministar, i to: šest članova na predlog Zajednice instituta Srbije, šest članova na predlog Konferencije univerziteta i jednog člana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti.
Prilikom imenovanja članova Odbora za akreditaciju vodi se računa o ravnomernoj zastupljenosti svih šest naučnih oblasti.
Odbor za akreditaciju ima predsednika i zamenika predsednika, koje imenuje iz reda svojih članova.
Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova Odbora za akreditaciju traje četiri godine, uz mogućnost još jednog izbora.
Član Odbora može da bude razrešen i pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, na obrazložen zahtev ovlašćenog predlagača ili obrazložen zahtev većine od ukupnog broja članova Odbora za akreditaciju.
predlaže Nacionalnom savetu akt o vrednovanju naučnoistraživačkog rada i postupku akreditacije instituta, integrisanih univerziteta, fakulteta i centara izuzetnih vrednosti;
ostvaruje saradnju sa odgovarajućim telom u oblasti visokog obrazovanja;
4)
ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti vrednovanja naučnoistraživačkog rada sa odgovarajućim telima i institucijama u Evropi i svetu;
5)
obavlja druge stručne poslove, u skladu sa ovim zakonom i poslovnikom.
Odbor za akreditaciju donosi poslovnik.
Za potrebe sprovođenja postupka akreditacije, Odbor za akreditaciju obrazuje stručne timove koji razmatraju pojedinačne zahteve za sprovođenje postupka akreditacije.
Članove stručnih timova Odbor za akreditaciju imenuje iz reda međunarodno priznatih naučnika, profesora univerziteta i stručnjaka.
Odbor za akreditaciju može angažovati priznatog naučnika ili stručnjaka iz inostranstva radi obavljanja određenih stručnih poslova u postupku akreditacije.
Odbor za akreditaciju sprovodi postupak akreditacije svake pete godine na zahtev naučnoistraživačke organizacije (redovni postupak), ili u kraćem roku, na zahtev Ministarstva (vanredni postupak). Redovni postupak za akreditaciju instituta od nacionalnog značaja sprovodi se svake desete godine.
Zahtev za akreditaciju za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti mogu podneti organizacije sa svojstvom pravnog lica, i to: instituti, fakulteti, univerziteti, visokoškolske ustanove za potrebe policijskog obrazovanja, naučnoistraživačke organizacije iz oblasti odbrane i Vojske Srbije.
Zahtev za akreditaciju u statusu centra izuzetnih vrednosti, koji može steći unutrašnja organizaciona jedinica u institutu, odnosno visokoškolskoj ustanovi upisanoj u Registar naučnoistraživačkih organizacija, podnosi taj institut, odnosno visokoškolska ustanova, ako je unutrašnja organizaciona jedinica ispunila uslove propisane aktom iz
Za naučnoistraživačke organizacije iz oblasti odbrane i Vojske Srbije, koje nemaju svojstvo pravnog lica, zahtev za akreditaciju podnosi ministarstvo nadležno za poslove odbrane.
Za organizaciju koja nije upisana u Registar naučnoistraživačkih organizacija, osnivač podnosi zahtev za akreditaciju Odboru za akreditaciju.
Za organizaciju koja nije upisana u Registar naučnoistraživačkih organizacija, Odbor za akreditaciju ocenjuje kvalitet i rezultate njenog naučnoistraživačkog rada za period od pet godina u odnosu na datum podnošenja zahteva.
Po prijemu zahteva iz , Odbor za akreditaciju obavlja proveru kvaliteta naučnoistraživačkog rada, u skladu sa ovim zakonom, donosi odluku u roku od 90 dana od dana prijema zahteva i dostavlja je Ministarstvu i osnivaču.
Odbor za akreditaciju može doneti odluku kojom se usvaja ili odbija zahtev za akreditaciju naučnoistraživačke organizacije.
Na osnovu odluke o usvajanju zahteva za akreditaciju, registrovana naučnoistraživačka organizacija zadržava prava koja je stekla upisom u Registar naučnoistraživačkih organizacija.
Osnivač naučnoistraživačke organizacije, odnosno naučnoistraživačka organizacija, može da podnese žalbu Nacionalnom savetu u roku od 15 dana od dana prijema odluke kojom je odbijen zahtev za akreditaciju.
Nacionalni savet u roku od 30 dana od prijema žalbe donosi rešenje kojim može odbiti žalbu, poništiti rešenje u celini ili delimično i sam odlučiti o upravnoj stvari, poništiti rešenje i vratiti predmet Odboru za akreditaciju na ponovno odlučivanje.
Odbor za akreditaciju je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Nacionalnog saveta o poništavanju prvostepene odluke i vraćanju na ponovno odlučivanje donese odluku.
Konačna odluka kojom se odbija zahtev za akreditaciju predstavlja osnov za brisanje naučnoistraživačke organizacije iz Registra naučnoistraživačkih organizacija.
Osnivač naučnoistraživačke organizacije, odnosno naučnoistraživačka organizacija, koja je dobila odluku kojom se odbija zahtev za akreditaciju ima pravo da ponovi zahtev za akreditaciju po isteku godine dana od dana prijema konačne odluke o akreditaciji.
Radi odlučivanja o sticanju naučnih zvanja viši naučni saradnik i naučni savetnik, obrazuje se Komisija za sticanje naučnih zvanja (u daljem tekstu: Komisija).
Komisija ima 17 članova, iz reda akademika, naučnih savetnika i redovnih profesora univerziteta.
Predsednika, zamenika predsednika i članove Komisije imenuje Nacionalni savet, i to: osam članova na predlog Zajednice instituta Srbije (od kojih najmanje dva iz redova instituta od nacionalnog značaja), šest članova na predlog Konferencije univerziteta, dva člana na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti i jednog člana na predlog ministra.
Prilikom imenovanja članova Komisije vodi se računa o zastupljenosti svih šest naučnih oblasti.
Nacionalni savet može razrešiti člana Komisije pre isteka mandata, na lični zahtev ili na obrazložen zahtev ovlašćenog predlagača, ako ne dolazi redovno na sednice, ako prekrši poslovnik o radu Komisije ili na predlog Odbora za etiku u nauci.
Mandat predsednika, zamenika predsednika kao i članova Komisije traje četiri godine sa mogućnošću još jednog imenovanja.
Matični naučni odbor ima najmanje sedam, a najviše devet članova, u zavisnosti od toga za koju se naučnu oblast, granu ili disciplinu obrazuje.
Predsednik, zamenik predsednika i članovi matičnog naučnog odbora su istraživači u zvanju naučnog savetnika ili redovnog profesora univerziteta.
Ministarstvo raspisuje javni poziv za predlaganje kandidata za članove matičnih naučnih odbora.
Javnim pozivom, pored roka za dostavljanje predloga kandidata, određuje se da predlog sadrži i sledeće podatke: ime i prezime kandidata, naučno, odnosno nastavno zvanje, organizaciju zaposlenja, adresu elektronske pošte, kontakt telefon, kraću naučnu biografiju i oblast nauke kojom se kandidat za člana matičnog naučnog odbora bavi.
Pravo da predlažu kandidate za članove matičnih naučnih odbora imaju naučna i nastavno ‒ naučna veća naučnoistraživačke organizacije i Srpska akademija nauka i umetnosti.
Posle sprovedenog javnog poziva, članove matičnih naučnih odbora imenuje ministar sa liste kandidata koju je utvrdio Nacionalni savet.
Prilikom imenovanja članova matičnih naučnih odbora vodi se računa o ravnomernoj zastupljenosti naučnih grana i disciplina u okviru naučne oblasti, kao i o kompetentnosti istraživača za naučnu oblast, granu i disciplinu za koju se obrazuje matični naučni odbor.
Mandat predsednika, zamenika predsednika kao i članova matičnih naučnih odbora traje pet godina sa mogućnošću još jednog imenovanja.
Predsednika i zamenika predsednika matičnog naučnog odbora biraju članovi matičnog naučnog odbora, većinom glasova svih članova matičnog naučnog odbora.
Ministar može razrešiti predsednika, zamenika predsednika i člana matičnog naučnog odbora, i pre isteka mandata iz
odlučuje o sticanju naučnog zvanja naučni saradnik;
2)
daje mišljenje Komisiji o kvalitetu naučnoistraživačkog rada i doprinosu istraživača - kandidata za izbor i reizbor u naučno zvanje viši naučni saradnik i naučni savetnik, u skladu sa ovim zakonom;
3)
daje Ministarstvu mišljenje o godišnjem izveštaju naučnoistraživačkih organizacija o realizaciji programa institucionalnog finansiranja, utvrđenih ovim zakonom;
4)
daje mišljenje na akt o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa;
5)
predlaže člana u Komisiju za utvrđivanje predloga godišnje liste kategorisanih časopisa;
6)
odlučuje u drugom stepenu po prigovoru istraživača na odluku naučnog veća instituta o izboru u zvanje istraživač-saradnik;
7)
daje prethodno mišljenje ministru na akt o sticanju istraživačkih i naučnih zvanja iz
Radi ostvarivanja zajedničkih interesa, razvoja i organizacije naučnoistraživačkog rada, naučnoistraživačke saradnje, međusobnog povezivanja i saradnje sa odgovarajućim oblicima udruživanja u oblasti visokog obrazovanja, razvijanja međunarodne saradnje, negovanja naučne kritike i vrednovanja sopstvenog naučnoistraživačkog rada, usklađivanja nabavke i korišćenja naučnoistraživačke opreme i laboratorijskog prostora, nabavke i korišćenja naučnih publikacija, instituti se udružuju u Zajednicu instituta Srbije (u daljem tekstu: Zajednica).
Zajednica ima status pravnog lica, u skladu sa zakonom.
Zajednicu čine instituti na teritoriji Republike Srbije koji su upisani u Registar naučnoistraživačkih organizacija.
Na osnivanje, organizaciju i rad Zajednice primenjuju se propisi kojima se uređuju udruženja.
Zajednica bira svoje predstavnike u telima i komisijama u skladu sa ovim zakonom.
Organizacija, način rada, imenovanje organa upravljanja i stručnih tela Zajednice uređuju se statutom Zajednice.
Zajednica obavlja poslove u skladu sa statutom Zajednice i ovim zakonom.
U cilju jačanja svih aktivnosti na polju međunarodne naučne saradnje kao i uključivanja dijaspore u naučnoistraživački rad u Republici Srbiji, obrazuje se Odbor za međunarodnu naučnu saradnju i dijasporu (u daljem tekstu: Odbor).
Predsednik, zamenik predsednika i članovi Odbora su istraživači i stručnjaci sa iskustvom u međunarodnoj saradnji.
Ministarstvo raspisuje javni poziv za predlaganje kandidata za članove Odbora.
Nakon sprovedenog javnog poziva članove odbora imenuje ministar.
Mandat predsednika, zamenika predsednika kao i članova Odbora traje tri godine sa mogućnošću još jednog imenovanja.
Ministar može razrešiti predsednika, zamenika predsednika i člana Odbora i pre isteka mandata iz
donosi rešenje o ispunjenosti uslova za obavljanje naučnoistraživačke delatnosti od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom;
5)
donosi akt o sticanju istraživačkih i naučnih zvanja, kojim se uređuje postupak i način vrednovanja, i kvantitativno i kvalitativno iskazivanje naučnoistraživačkih rezultata istraživača, uz prethodno pribavljeno mišljenje Nacionalnog saveta, Komisije i matičnih naučnih odbora;
6)
donosi akt o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa;
7)
obrazuje Komisiju za utvrđivanje predloga godišnje liste kategorisanih časopisa;
8)
utvrđuje godišnju listu kategorisanih časopisa posebnim aktom ministra, na predlog komisije iz
vodi Registar naučnoistraživačkih organizacija i Registar istraživača, u skladu sa ovim zakonom;
10)
ostvaruje međunarodnu naučnu i tehnološku saradnju i stara se o povezivanju i uključivanju naučnoistraživačkih organizacija u evropski i međunarodni istraživački prostor;
uređuje se rangiranje, kategorizacija, postupak utvrđivanja liste kategorizacije, uslove za uređivanje naučnih časopisa i naučne discipline u oviru kojih se vrši rangiranje, kao i drugi elementi od značaja za kategorizaciju i rangiranje časopisa i njihovo odlaganje u repozitorijum. Repozitorijum predstavlja elektronsku arhivu naučnih časopisa, koji za potrebe kategorizacije vodi Narodna biblioteka Srbije.
imenuje ministar tako što svaki matični naučni odbor predlaže svog predstavnika, iz reda članova matičnog naučnog odbora. Predsednika Komisije imenuje ministar iz reda članova koje su predložili matični naučni odbori. Komisija donosi poslovnik.