Distribucija domaćih i stranih medija i medijskih sadržaja je slobodna.

Sloboda distribucije iz

stava 1. ovog člana

obezbeđuje javnosti pristup mediju i medijskom sadržaju u distributivnoj mreži, bez obzira na sredstva kojima se medij čini dostupnim javnosti.

Distributer ima pravo da odbije da distribuira medij bez impresuma.

U slučaju spora povodom informacije objavljene u mediju koji je distributer prihvatio da distribuira bez impresuma, odgovornost snosi i distributer.

Lice koje se bavi distribucijom medija ne sme da odbije distribuciju medija primenjujući nejednake uslove distribucije u odnosu na različite učesnike na medijskom tržištu, kao ni na drugi način značajno ograničavati, narušavati ili sprečavati konkurenciju na relevantnom medijskom tržištu, na teritoriji Republike Srbije, shodno odredbama zakona kojim se reguliše zaštita konkurencije.

Izdavač čija je distribucija obustavljena u celosti ili u značajnom delu povredom zabrane iz

stava 1. ovog člana

ima pravo da pred nadležnim sudom zahteva naknadu štete koju je usled toga pretrpeo.

Naknada štete nastala povredom odredbe

stava 1. ovog člana

određuje se posebno uzimajući u obzir vrednost neprodatog tiraža, odnosno udela u auditorijumu, kao i vrednost prodatog oglasnog prostora u neprodatom tiražu, odnosno u audio i audio-vizuelnoj medijskoj usluzi koja nije pružena.

Postupak po zahtevu iz

stava 2. ovog člana

hitan je.

U postupku iz

stava 2. ovog člana

nadležni sud na predlog izdavača određuje privremenu meru kojom se obavezuje lice koje se bavi distribucijom medija da do pravnosnažnog okončanja postupka nastavi da obavlja distribuciju tog medija.

O predlogu iz

stava 5. ovog člana

nadležni sud odlučuje u roku od osam dana od dana podnošenja predloga i svoju odluku odmah dostavlja izdavaču, glavnom uredniku medija i licu koje se bavi distribucijom medija.

Na predlog nadležnog javnog tužioca, nadležni sud može zabraniti distribuciju informacije ili drugog medijskog sadržaja (u daljem tekstu: informacija) ako je to neophodno u demokratskom društvu i ako se u informaciji poziva na:

Predlog za zabranu distribucije informacije (u daljem tekstu: predlog za zabranu) podnosi nadležni javni tužilac.

Predlogom za zabranu može se zahtevati da se zabrani distribucija informacije iz

člana 70. ovog zakona

, da se oduzmu primerci novina koji sadrže tu informaciju ako se svrha zabrane može postići samo na taj način, odnosno da se zabrani širenje takve informacije putem drugog medija.

Na predlog nadležnog javnog tužioca, nadležni sud može doneti rešenje o privremenoj zabrani distribucije informacije do pravnosnažne odluke o zabrani.

O predlogu iz

stava 1. ovog člana

sud odlučuje u roku od šest sati od njegovog podnošenja.

Nadležni sud dužan je da rešenje o privremenoj zabrani odmah dostavi izdavaču, glavnom uredniku, kao i distributeru ili štampariji.

Nadležni sud nalaže ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove da onemogući distribuciju informacije na osnovu rešenja iz

stava 1. ovog člana

.

Pretres po predlogu za zabranu mora se održati u roku od 24 časa od trenutka prijema predloga.

Pretres iz

stava 1. ovog člana

može se održati i bez prisustva uredno pozvanih stranaka, na šta se stranke u pozivu na pretres izričito upozoravaju.

Rešenje o predlogu za zabranu sud donosi odmah po završenom pretresu, a predsednik veća objavljuje ga bez odlaganja.

Rešenje se mora pismeno izraditi i njegov overeni prepis dostaviti strankama u roku od tri dana od dana objavljivanja.

U odluci kojom se odbija predlog za zabranu, stavlja se van snage mera onemogućavanja privremene distribucije informacije iz

člana 72. stav 1. ovog zakona

.

Žalba nadležnog javnog tužioca protiv odluke iz

stava 1. ovog člana

ne odlaže njeno izvršenje.

Ako sud odbije predlog za zabranu, izdavač ima pravo na naknadu štete koja je prouzrokovana neosnovanom privremenom zabranom.

Žalba protiv rešenja prvostepenog suda o predlogu za zabranu podnosi se u roku od tri dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.

Žalba se ne dostavlja protivnoj stranci na odgovor.

Blagovremenu i dozvoljenu žalbu, zajedno sa svim spisima, prvostepeni sud dostavlja drugostepenom sudu u roku od dva dana od dana prijema žalbe.

Drugostepeni sud može pozvati i saslušati stranke.

Drugostepeni sud odlučuje o žalbi u roku od tri dana od dana prijema žalbe sa spisima.

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, u postupku za zabranu distribucije informacije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje krivični postupak.