Vlada uređuje opšte uslove za emisiju i prodaju državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu i bliže elemente primarnog tržišta državnih hartija od vrednosti.
Državne hartije od vrednosti emituju se u nematerijalizovanom obliku.
Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije ili Centralnim registrom, depoom i kliringom hartija od vrednosti a.d. Beograd (u daljem tekstu: Centralni registar HOV) za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa državnim hartijama od vrednosti.
Državne hartije od vrednosti mogu kupovati sva domaća pravna i fizička lica. Strana pravna i fizička lica mogu kupovati državne hartije od vrednosti pod uslovima koje propisuje Vlada.
Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti, donosi odluku o kliringu i saldiranju u primarnoj emisiji državnih hartija od vrednosti kojima se može trgovati na inostranom finansijskom tržištu.
Odluku o izboru strane klirinške kuće donosi ministar finansija.
Kliring i saldiranje državnih hartija od vrednosti emitovanih na domaćem tržištu obavlja Centralni registar HOV.
Državne hartije od vrednosti isplaćuju se na dan dospeća utvrđen u aktu o emisiji.
U slučaju da rok dospeća državnih hartija od vrednosti padne u neradan dan, isplata dospelih državnih hartija od vrednosti će se obaviti prvog narednog radnog dana.
Na osnovu rešenja ministra finansija, ili postavljenog lica u Ministarstvu koje on ovlasti, Republika može pre roka dospeća isplatiti državne hartije od vrednosti, samo ukoliko je takva mogućnost predviđena u aktu o emisiji.
Republika može otkupiti državne hartije od vrednosti koje je emitovala pre roka njihovog dospeća, pod uslovom da svim investitorima bude omogućeno da učestvuju u otkupu državnih hartija od vrednosti pre roka njihovog dospeća.
Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti odlučuje o otkupu državnih hartija od vrednosti pre roka njihovog dospeća.
Ministarstvo objavljuje javni poziv za otkup državnih hartija od vrednosti pre roka njihovog dospeća.
Niko ne može da kupuje državne hartije od vrednosti korišćenjem privilegovanih informacija.
Zabrana korišćenja privilegovanih informacija odnosi se naročito na lica koja raspolažu privilegovanim informacijama, kao što su:
1)
zaposleni kod emitenta, kao i bračni drug ili vanbračni drug zaposlenog, krvni srodnik zaposlenog u pravoj liniji, u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojilac ili usvojenik, tazbinski srodnik zaključno sa prvim stepenom srodstva i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se, prema drugim osnovama i okolnostima, može opravdano smatrati interesno povezanim sa zaposlenim;
2)
sva lica koja su u obavljanju svojih poslova saznala za privilegovane informacije;
3)
sva druga lica koja su znala ili su mogla znati da su stekla privilegovanu informaciju.
kome su dostupne privilegovane informacije, ne sme ih saopštavati drugim licima, niti na osnovu njih preporučivati drugim licima da trguju državnim hartijama od vrednosti.
Učesniku na primarnom tržištu (u daljem tekstu: učesnik) može se izreći zabrana učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu.
Učesniku se može izreći mera zabrane učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti, u trajanju od jedne do tri godine, ako:
1)
se ne pridržava ovog zakona i drugih akata kojima se uređuje emisija i primarna prodaja državnih hartija od vrednosti;
2)
ne izvrši obavezu po osnovu podnete ponude za kupovinu državnih hartija od vrednosti;
3)
se dogovara sa drugim učesnicima, u nameri da utiče na visinu cene državnih hartija od vrednosti;
4)
kupi državne hartije od vrednosti na osnovu privilegovane informacije.
Ministar finansija donosi rešenje o zabrani učestvovanja u kupovini državnih hartija od vrednosti na primarnom tržištu.
Ukoliko učesnik podnese ponudu za kupovinu državnih hartija od vrednosti, takva ponuda se smatra konačnom i obavezujućom.
Ministarstvo obračunava i naplaćuje novčanu kaznu učesniku za neispunjenje obaveze po osnovu podnete ponude za kupovinu državnih hartija od vrednosti u iznosu od 20% nominalne vrednosti podnete ponude.
Ministar finansija donosi rešenje kojim se izriče novčana kazna iz