U Upravi postoje sledeće vrste zavoda za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: zavodi):

Prema stepenu obezbeđenja zavodi mogu biti otvorenog, poluotvorenog, zatvorenog i zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem.

U zavodima otvorenog tipa ne postoje fizičko-tehničke prepreke za bekstvo.

U zavodima poluotvorenog tipa zaposleni u službi za obezbeđenje predstavlja osnovnu prepreku za bekstvo.

U zavodima zatvorenog tipa, pored zaposlenih u službi za obezbeđenje, postoje i druge fizičko-tehničke prepreke za sprečavanje bekstva, a u zavodima zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem postoje fizičko-tehničke prepreke, kojima se postiže najviši stepen obezbeđenja.

Kazneno-popravni zavod za žene, okružni zatvor i vaspitno-popravni dom su poluotvorenog tipa.

Specijalna zatvorska bolnica i kazneno-popravni zavod za maloletnike su zatvorenog tipa.

U zavodima mogu postojati otvorena, poluotvorena i zatvorena odeljenja.

Stručno osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih u Upravi obavljaju se u Centru za obuku i stručno osposobljavanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: Centar za obuku).

Centar za obuku, po potrebi, organizuje i sprovodi stručno osposobljavanje, obuku i usavršavanje zaposlenih i u drugim državnim organima.

Centar za obuku koordinira aktivnosti zavoda u sprovođenju obuke i stručnog osposobljavanja osuđenih lica.

Propis koji uređuje rad Centra za obuku, kao i organizovanje i sprovođenje obuke, stručnog osposobljavanja i usavršavanja donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Zavod i Centar za obuku osnivaju se propisom Vlade.

Propisom o osnivanju zavoda određuje se vrsta, tip, odeljenja i sedište zavoda, odnosno delatnost i sedište Centra za obuku.

U zavodima mogu postojati sledeće službe:

Za dva ili više zavoda mogu se obrazovati zajedničke službe.

Služba za tretman procenjuje individualne potrebe, kapacitete za promenu i stepen rizika osuđenog za ponavljanje krivičnog dela, utvrđuje i sprovodi individualizovani program postupanja i primenjuje metode i postupke u cilju ostvarivanja individualne prevencije.

Služba za tretman utvrđuje program postupanja prema osuđenom, usklađuje rad ostalih službi i drugih učesnika u sprovođenju programa i obavlja druge poslove određene ovim zakonom.

Služba za obezbeđenje, kao jedinstvena formacija Uprave, stara se o bezbednosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuđena i pritvorena lica, učestvuje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema osuđenom i obavlja druge poslove određene zakonom.

Služba za obezbeđenje sprovodi osuđena i pritvorena lica u službenim vozilima koja su opremljena uređajima za davanje posebnih svetlosnih i zvučnih signala, propisanom ventilacijom i osvetljenjem.

Pripadnici službe za obezbeđenje imaju status ovlašćenog službenog lica i ovlašćeni su da nose oružje, vrše pregled prostorija u zavodu sa pretresom, pregled lica sa pretresom i pregledom tela, osim pregleda telesnih otvora, koji obavlja zdravstveni radnik, primenjuju mere za održavanje reda i bezbednosti u zavodu i obavljaju druge poslove određene zakonom.

Služba za obezbeđenje sprovodi pripreme i plan za delovanje u vanrednim situacijama ili u vreme vanrednog stanja. Za postupanje u vanrednim situacijama ili u vreme vanrednog stanja mogu se formirati posebne jedinice sastavljene od pripadnika službe za obezbeđenje i zaposlenih u drugim službama.

Služba za obezbeđenje može da koristi službene pse za pronalaženje opojnih droga ili psihoaktivnih supstanci, kao i eksplozivnih sredstava ili naprava.

Služba za obezbeđenje je naoružana i uniformisana.

Po odobrenju direktora Uprave pripadnik službe za obezbeđenje može nositi službeno oružje za ličnu bezbednost i van radnog vremena.

O izdatom odobrenju iz

stava 2. ovog člana

, obaveštava se nadležna policijska uprava, radi vođenja evidencije izdatih odobrenja.

Pripadnik službe za obezbeđenje kome je dato odobrenje za nošenje službenog oružja za ličnu bezbednost van radnog vremena dužan je da ga nosi na bezbedan način, kao i da preduzme sve bezbednosne mere da ne bi došlo do zloupotrebe oružja, odnosno da oružje ne bi došlo u posed neovlašćenog lica.

Izuzetno, pripadnici službe za obezbeđenje mogu, po naređenju direktora Uprave ili upravnika zavoda, vršiti dužnost u civilnom odelu.

Direktor Uprave određuje u kojim se slučajevima nosi svečana uniforma.

Služba za obuku i upošljavanje obučava osuđene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove određene zakonom, saglasno programu postupanja prema osuđenom.

Osuđeni se obučavaju i rade u zavodima ili izvan zavoda.

Rad Službe za obuku i upošljavanje se obavlja u okviru zakonom dozvoljenih delatnosti i u skladu sa propisima koji uređuju obavljanje svake pojedine delatnosti.

Na predlog upravnika zavoda, direktor Uprave odlučuje o vrsti i obimu obavljanja delatnosti.

Proizvodi i usluge iz rada Službe za obuku i upošljavanje mogu se koristiti za potrebe Uprave, sopstvene potrebe zavoda i za potrebe drugih zavoda.

Zavod može da prodaje na tržištu proizvode i usluge nastale u toku obuke i rada osuđenih.

Prihod od prodaje proizvoda i usluga iz obuke i rada osuđenih koristi zavod, u skladu sa finansijskim planom zavoda donetim uz saglasnost direktora Uprave. Prihodi se koriste za plaćanje troškova nastalih radom osuđenih, naknade za rad i nagrade za rad osuđenih, tehnološko unapređenje rada i poboljšanje uslova života, obrazovanja i rada osuđenih.

Ostvarivanje prihoda od obuke i rada osuđenih ne sme štetno uticati na ostvarenje svrhe obuke i upošljavanja.

Propis koji uređuje rad Službe za obuku i upošljavanje donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Služba za zdravstvenu zaštitu vrši zdravstvenu prevenciju, leči osuđena i pritvorena lica, nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode i učestvuje u utvrđivanju i sprovođenju programa postupanja prema osuđenom.

Zavod ima najmanje jednog lekara i dva medicinska tehničara, a mora omogućiti usluge i jednog psihijatra.

Kad je bolničko lečenje organizovano u zavodu, zavod mora imati lekara i bolničko osoblje sa odgovarajućom stručnom spremom i raspolagati potrebnim bolničkim prostorijama i medicinskim materijalom, priborom, uređajima i lekovima.

Zavod mora raspolagati posebnom prostorijom za izdvajanje obolelih osuđenih, u zavisnosti od prirode oboljenja.

Zavod za žene mora raspolagati posebnom opremom za negu trudnica, porodilja i lečenje žena.

Zdravstvenom radniku koji pregleda i leči osuđenog garantuje se i obezbeđuje puna profesionalna nezavisnost, saglasno zakonu i etičkom kodeksu.

Služba za opšte poslove obavlja pravne, administrativne, računovodstvene, finansijske, evidencijske i druge poslove od opšteg značaja za zavod i pruža pravnu pomoć osuđenim i pritvorenim licima.

Način života i rada osuđenih bliže se propisuje propisom koji uređuje kućni red zavoda.

Način života i rada lica koja se nalaze u Specijalnoj zatvorskoj bolnici na izvršenju mera bezbednosti i lica upućenih na lečenje iz drugih zavoda bliže se uređuje propisom koji uređuje kućni red Specijalne zatvorske bolnice.

Propise koji uređuju kućni red zavoda, odnosno Specijalne zatvorske bolnice donosi ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Upravom rukovodi direktor Uprave.

Direktora Uprave, na predlog ministra nadležnog za poslove pravosuđa, postavlja Vlada, na period od pet godina.

Direktor Uprave predstavlja Upravu i odgovoran je za zakonito i pravilno izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji.

Direktor ima status državnog službenika na položaju.

Za direktora Uprave može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije), osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, najmanje devet godina radnog iskustva u struci posle stečenog visokog obrazovanja od kojih najmanje sedam godina radnog iskustva na rukovodećim radnim mestima.

Zavodom rukovodi upravnik zavoda.

Upravnika zavoda, na predlog direktora Uprave, raspoređuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Upravnik zavoda zastupa zavod i odgovoran je za zakonit i pravilan rad u zavodu.

Upravnik zavoda može imati zamenika koga, na predlog direktora Uprave, raspoređuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Za upravnika zavoda i zamenika upravnika može biti raspoređeno lice koje ima sedam godina radnog iskustva na poslovima izvršenja krivičnih sankcija, u pravosuđu, advokaturi, vojsci ili policiji posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine.

Službom u zavodu rukovodi načelnik službe.

Načelnika službe, na predlog upravnika zavoda, raspoređuje direktor Uprave.

Za načelnika službe može biti raspoređeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine i koje ima pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajućim poslovima.

Direktor Uprave, pripadnici službe za obezbeđenje, zaposleni u organizacionim jedinicama Uprave nadležnim za nadzor, bezbednost, kao i načelnici i zamenici načelnika odeljenja u sedištu Uprave, upravnici zavoda i njegovi zamenici imaju službenu legitimaciju i značku, čiju sadržinu, izgled, obrazac i način vođenja evidencije o izdatim službenim legitimacijama i značkama propisuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

O izdatim legitimacijama i značkama Uprava vodi evidenciju, koja sadrži:

Imalac službene legitimacije i značke dužan je da za vreme obavljanja poslova nosi službenu legitimaciju i značku.